ВУЧИЦА

[взломанный сайт]

СЛОВА И ВЫРАЖЕНИЯ В ЕЖЕДНЕВНОМ УПОТРЕБЛЕНИИ
(РЕЧИ И ИЗРАЗИ У СВАКОДНЕВНОЈ УПОТРЕБИ)
http://www.russianforall.ru/learning/test/
кто - ко
что - шта
почему - зашто
когда - када
где - где
как - како
сколько - колико
как долго - колико дуго
как часто - колико често
кто-нибудь - неко
каждый, любой - свако
никто - нико
что-нибудь , что-то - нешто
ничего - ништа
всюду, везде - свуда
нигде - нигде
однажды - једанпут
дважды - двапут
трижды /четырежды - три/четири пута
рано- рано
поздно - касно
близко, недалеко - близу
далеко- далеко
всегда-увек
никогда - никада
раньше- раније
позже - касније
здесь, тут - овде
там - тамо
потому что, поэтому - зато што

НЕКИ ВЕЗНИЦИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (ВЕЗНИЦИ ПОВЕЗУЈУ РЕЧЕНИЦЕ И РЕЧЕНИЧНЕ ДЕЛОВЕ)
И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ, ИЛИ, А, АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ, ЈЕР, ДОК, ЧИМ, ИАКО, МАДА, ПРЕМДА, ДА, АКО...
И ТАК ДАЛЬШЕ...

Примере за везнике и предлоге, навешћу даље на овој теми.

НЕКИ ОД ПРЕДЛОГА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (ПРЕДЛОЗИ СТОЈЕ УВЕК УЗ ИМЕНИЦЕ И ОЗНАЧАВАЈУ РАЗЛИЧИТЕ ОДНОСЕ МЕЂУ РЕЧИМА)
ОД, ИЗ, СА, ДО, БЕЗ, БЛИЗУ, КОД, КРАЈ, ИЗНАД, ИЗМЕЂУ, ОКО, ПОРЕД, ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА,КА, ПРЕМА, НАСУПРОТ, УЗ, НИЗ, У, КРОЗ, НА, ЗА
И ТАК ДАЛЬШЕ...

http://www.russkiymir.ru/russkiymir/ru/education/news/news0003.html

«Время говорить по-русски»
16.02.2009
vgr

Программа представляет собой начальный курс по изучению русского языка как иностранного, включает в себя базовый курс, снабжённый дополнительными учебными разделами.

Благодаря программе вы сможете:

сдать тест элементарного уровня владения русским языком в рамках Российской государственной системы тестирования (тест можно сдавать не только в России в специальных центрах тестирования, но и за рубежом);
овладеть лексическим минимумом в размере около 1000 единиц;
читать адаптированные тексты бытового, учебного и социально-культурного характера;
читать и понимать названия городов, улиц на карте, названия магазинов и простые объявления, ориентироваться в меню ресторанов и т. п.;
понимать на слух русскую речь (небольшого объёма, 80-100 слов) и поддерживать простой разговор по-русски;
выражать желание, просьбу, несогласие и т. д.,
а также будете иметь общее представление о структуре русского языка;
познакомитесь с особенностями русского этикета и узнаете много интересной информации о жизни в России сегодня.
Проект осуществлен при поддержке фонда "Русский мир".

НАЧАТЬ ОБУЧЕНИЕ
http://www.speak-russian.cie.ru/time_new/

Справочно-информационный портал ГРАМОТА.РУ – русский язык для всех

http://www.gramota.ru/spravka/letters?rub=plural

СРПСКА АЗБУКА
А а Б б В в Г г Д д Ђ ђ Е е
Ж ж З з И и Ј ј К к Л л Љ љ
М м Н н Њ њ О о П п Р р С с
Т т Ћ ћ У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч
Џ џ Ш ш

Српска деклинација познаје граматичке категорије рода, броја и падежа. Разликују се три рода (мушки, женски, средњи), три броја (једнина, множина) и седам падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал, локатив).

Све именице се по типу именске промене могу поделити у три групе.
Промена именица прве групе

Мушки род, наставак -о, -е и нулти наставак у номинативу једнине

прозор
Падеж Једн. Множ.
номинатив прозор(нпр. Прозор је отворен) прозори(нпр. Прозори су од стакла.)
генитив прозора прозора
датив прозору прозорима
акузатив прозор прозоре
вокатив прозоре прозори
инструментал прозором прозорима
локатив прозору прозорима

Средњи род, наставак -о или -е у номинативу једнине

срце
Падеж Једн. Множ.
номинатив срце(нпр. Срце је мишић) срца(нпр. Срца ове деце су права срца.
генитив срца срца
датив срцу срцима
акузатив срце срца
вокатив срце срца
инструментал срцем срцима
локатив срцу срцима
Промена именица друге групе

Средњи род, наставак -е у номинативу једнине, Где у зависним падежима основа, осим у акузативу и вокативу једнине, чини тај облик (номинатива једнине) проширен сугласницима н и т.

име
Падеж Једн. Множ.
номинатив име(нпр. Моје име је најлепше име.) имена(Која су ваша имена?)
генитив имена имена
датив имену именима
акузатив име имена
вокатив име имена
инструментал именом именима
локатив имену именима
Промена именица треће групе

Женски или мушки род, наставак -а у номинативу једнине

жена
Падеж Једн. Множ.
номинатив жена жене
генитив жене жена
датив жени женама
акузатив жену жене
вокатив жено жене
инструментал женом женама
локатив жени женама

Промена именица четврте групе

Женски род, нулти наставак.

кост
Падеж Једн. Множ.
номинатив кост кости
генитив кости кости, костиjу
датив кости костима
акузатив кост кости
вокатив кости кости
инструментал кости,
кошћу костима
локатив кости костима

Примери:
Једнина Множина
Номинатив син, муш. село, сред. жена, жен. синови села жене
Генитив сина села женē1 сѝнōвā сéлā1 жéнā1
Датив сину селу жени синовима селима женама
Акузатив сина2 село жену синове села жене
Вокатив сине село жено синови села жене
Инструментал сином селом женом синовима селима женама
Локатив (о) сину (о) селу (о) жени (о) синовима (о) селима (о) женама

Глаголи
У српском језику инфинитив се завршава наставцима -ти или -ћи (певати, слушати, читати, писати, пећи, сећи).
Инфинитивна (или аористна) основа служи за грађење појединих глаголских облика.

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ти инфинитивна основа се добија тако што се одбија наставак -ти:

певати → пева;
читати → чита;
Презент у српском језику
Грађење

Гради се од презентске основе, која се добија одбијањем личног наставка -мо у 1. лицу множине презента, и следећих наставака:
Лице Једнина Множина
1. -м -мо
2. -ш -те
3. -ø (нема наставка у овом лицу) -ју, -у, -е

Прво лице презента наводи се уз инфинитив у већини речника. Треба обратити пажњу на глаголе "моћи" и "хтети", чије је прво лице једнине на -у: могу, односно хоћу.

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи (односно 1. лице једнине презента на -чем) основа се у 3. лицу множине разликује од основе у осталим лицима: пећи - печем - пеку, вући - вучем - вуку, тући - тучем - туку. До ове појаве долази зато што се, за разлику од осталих лица, у 3. лицу множине не врши палатализација.

У следећој табели дат је пример презента глагола "радити" (презентска основа: ради):
Лице Једнина Множина
1. радим радимо
2. радиш радите
3. ради раде

Перфекат глагола „радити“ за мушки род:
прошло време
Лице Једнина Множина
1. Ја сам радио (радио сам) Ми смо радили (радили смо)
2. Ти си радио (радио си) Ви сте радили (радили сте)
3. Он је радио (радио је) Они су радили (радили су)

За женски род:
једнина : ја сам радила, ти си радила, она је радила,
множина: ми смо радиле, ви сте радиле, оне су радиле

Будуће време:

У српском језику футур први се гради на два начина:

од скраћеног облика презента глагола „хтети“ и инфинитива глагола који се мења
додавањем краћег облика презента глагола „хтети“ на инфинитивну основу.

Футур први глагола „писати“:

Први начин (као сложени глаголски облик):
Једнина Множина
ћу писати ћемо писати
ћеш писати ћете писати
ће писати ће писати

Други начин (као прост глаголски облик):
Једнина Множина
писаћу писаћемо
писаћеш писаћете
писаће писаће

Футур други се гради од презента глагола „бити“ (будем, будеш...) и радног глаголског придјева глагола који се мијења.

Футур други глагола „радити“:
Једнина Множина
будем радио/-ла/-ло будемо радили/-ле/-ла
будеш радио/-ла/-ло будете радили/-ле/-ла
буде радио/-ла/-ло буду радили/-ле/-ла