ВУЧИЦА

PLAN „NOVE EVROPE“ PROTIV ZAVISNOSTI OD GAZPROMA: IZLAZAK IZ RUSKOG ŠINJELA

Posle pobede Janukoviča i prelaska Poljske Komorovskog u lager zemalja solidarnih sa Rusijom, Evropa postaje energetski talac Moskve

Estonija, Litvanija, Mađarska i Hrvatska su se ujedinile i osećaju se mnogo mirnijim i sigurnijim na energetskom planu. Tri zemlje članice Evropske Unije i Hrvatska, koja još nije članica, osmelile su se da nastupe u jedinstvenom frontu i stvore energetsku uniju sa jasnim ciljem: da se suprostave energetskoj, pa, prema tome, i političkoj zavisnosti od Moskve. Posle pobede Viktora Janukoviča u Ukrajini i prelaska Poljske pod rukovodstvom Bronislava Komorovskog u lager zemalja koje su solidarnije sa Rusijom, celokupna Evropa postaje energetski talac Moskve.

Kako piše ruski „Komersant“, ministarstvo privrede Estonije spremno je da izda dekret o podeli nacionalne monopolske energetske kompanije Eisti Gaas ne samo u oblasti isporuka plavog goriva iz Rusije nego i u oblasti njegove preraspodele. Odluka estonske vlade diktirana je željom da se gasovodi predaju u ruke države uzimajući ih ispod kontrole Rusa. To je neophodno učiniti kako bi se dobila makar minimalna nezavisnost od Kremlja. Jer 37 odsto Eisti Gaas pripada ruskom monopolisti Gaspromu, koji faktički kontroliše tu kompaniju. Drugi akcionari su saveznica Gasproma nemačka E.ON RuhrGas AG, kojoj pripada 33,66 odsto akcija, kompanija Fortum sa 17,72 odsto akcija i litvanska Itera Litvanija sa 9,85 odsto akcija.

ESTONSKI NAPOR Prema trećem energetskom paketu Evropske unije, koji je potpisan 2009. godine, estonska vlada ima pravo da otkupi gasovode na tri načina: nacionalizacijom, stvaranjem novog operatera sa većinskim vlasništvom u rukama države i putem odobrenja vanrednih ekonomskih mera, čiji cilj bi bio sticanje 50 odsto plus jedna akcija državnog kolosa. Koji od tri puta će izabrati estonska vlada za sada nije jasno, ali je ona čvrsto odlučila da realizuje predviđeni plan. I ne samo ona.

Prema pisanju „Komersanta“, Litvanija takođe namerava da iskoristi treći energetski paket EU i bavi se pripremom sličnog dekreta za podelu nacionalne kompanije Lietuvos Dujos, vlasnika gasa i gasovoda. Čak 38,9 odsto te kompanije kontroliše ER.ON Ruhrgas International, 37,1 Gasprom i samo 17,7 odsto nacionalna vlada.

Te mere, kojima nameravaju da pribegnu dve baltičke republike, diktirane su ne samo političkim razlozima nego i ekonomskim. Estonija i Litvanija, prema kojima Kremlj ne gaji ni najmanje simpatije, plaćaju za gas cenu koja je mnogo viša od prosečnih evropskih, koje iznose oko 265-270 dolara za hiljadu kubika. Talin je prinuđen da plaća 318,2 dolara, a Vilnus – 370.

ŠTA ĆE RADITI MAĐARSKA Druga zemlja koja je i rukama i nogama vezana za Kremlj je Mađarska. Ona uvozi 90 odsto plavog zlata, koje stiže čuvenim gasovodom Družba, koji spaja Moskvu sa EU i vodi preko Ukrajine. Njihova situacija odlikuje se visokim ekonomskim, finansijskim i političkim rizicima, i nova konzervativna vlada želi da tome učini kraj spojivši energetski infrastruktni sistem Budimpešte sa „Koridorom Sever-Jug“, gasovodom koji je izgrađen za snabdevanje norveškim gasom baltičkih i drugih evropskih zemalja koje zavise od Gasproma. U tom cilju mađarska vlada planirala je da iduće godine izgradi 206 kilometara gasovoda povezanog sa gasovodom Sever-Jug, što će omogućiti da se zadovolji godišnja potrošnja Mađarske od 14 milijardi kubika gasa.

I to još nije sve. Tom gasovodu se priključila i Hrvatska, koja je blizu ulaska u EU. Hrvatska je odobrila akcioni plan stvaranja sistema gasovoda u saradnji sa Budimpeštom.

Stodvadesetkilometarski gasovod povezaće Zagreb sa jugom Mađarske. To će omogućiti toj balkanskoj zemlji da dobija norveški gas sa Baltika. Cena projekta iznosi osam milijardi mađarskih forinti ili 360 miliona dolara.

Cena je, doduše, impresivna, ali i neophodna za sticanje energetske i političke nezavisnosti od Moskve.

Il Legno Storto, Italija

Americke kucke ulaze u gasni rat protiv Rusije .