Отправлено: 01.11.09 00:38. Заголовок: Што je ЕУ ??? (продолжение)

Модест Колеров: "Чешский прецедент":
ЕС освободил Чехию от "химеры совести" - Польша, Литва, Латвия и Эстония на очереди

Лидеры Европейского Союза согласились с требованиями президента Чехии Вацлава Клауса о внесении изменений в Лиссабонский договор и предоставили Чехии гарантии от исков потомков 3 млн немцев, изгнанных в 1946 году из Судетской области Чехословакии по декретам президента Бенеша, - от исков о компенсациях за собственность, которой они лишились в конце Второй мировой войны и после неё.

О готовности вытребовать себе идентичные условия заявила Словакия. Жертвы депортации и их потомки в Германии заявили, что это решение ЕС нарушает права, гарантированные "Хартией основных прав и свобод ЕС".

Ради прикладной задачи консолидировать ЕС в экстра-государство, ввести в дело его конституцию, назначить в ЕС президента, главу МИД и присущих ему дипломатов, многочисленные гарантированные в ЕС свободы и ценности, о которых любят рассуждать евроатлантические учителя в общении с дикими варварами на Востоке, задвинуты в нижний ящик стола.
И использоваться теперь будут только на экспорт.

Перед началом Второй мировой войны в Европе вне Германии жило 18 миллионов немцев:

они составляли значительные и влиятельные общины в городах, промышленности, университетах, аграрном производстве.
Ведя войну за "жизненное пространство", нацистский Рейх опирался на эти кадры.
Гитлер использовал их, проиграл и сделал коллективными ответчиками за нацистские преступления.

По решению антигитлеровской коалиции - США, Великобритании и СССР - немцы Восточной Европы подлежали депортации в Германию.
Фактические процедура и условия этой депортации зависели от национальных властей освобождённых от Гитлера и его союзников государств.
Массовой, бессмысленной и беспрецедентной жестокостью по отношению к изгоняемым немцам более всего отличились власти Чехословакии и Польши.

Новые национальные власти Чехословакии и Польши проявили себя так, что, например, пешие колонны изгоняемых из Польши немцев предпочитатали дожидаться, когда мимо них двинется колонна их вчерашнего злейшего противника - Советской армии, - чтобы двигаться рядом с ней.

Только это могло защитить их от крайних жестокостей, грабежей и убийств, которые сопровождали немцев всюду на польской территории.
Архивы полны донесений советских властей в Центр о такой неожиданной для них - даже после кровавой войны - жестокости их союзников.

И если после войны и уже внутри ЕС острота во взаимных отношениях поляков и немцев сгладилась, то конфликтные отношения немцев и чехов все эти годы так и не были прояснены и вопросы между ними оставались нерешёнными.
Теперь ЕС может повторить Чехии до боли знакомую формулу: "Я освобождаю вас от химеры, именуемой совестью".

Но "чешский прецедент", названный так известным латвийским экспертом Юрисом Пайдерсом, не ограничивает своё действие Словакией.
"Чешский прецедент" прямо ставит вопросы о разрушенных в ЕС единых стандартах прав и свобод - в применении к другим конфликтным и кровавым событиям периода Второй мировой войны, которые омрачают отношения России, с одной стороны, и Польши, Литвы, Латвии и Эстонии - с другой.

Теперь, после обязательного для Польши, Литвы, Латвии и Эстонии - как членов ЕС - "чешского прецедента", мы в России будем с ироническим интересом наблюдать за мучительной, почти физиологической борьбой европейских "ценностей, прав и свобод" в мозгу правящих классов Польши, Литвы, Латвии и Эстонии.

Если "чешский прецедент" - правовой, а не одноразовый гигиенический пакет европейской конституционной целесообразности, то его действие не может ограничиться избирательным действием только в отношении Чехии.
И, значит, претензии Польши, Литвы, Латвии и Эстонии к современной России в связи с преступлениями сталинского СССР тоже должны быть упразднены.

И если ЕС - это сообщество "ценностей, прав и свобод", то Польша, Литва, Латвия и Эстония не могут признать, что граждане Чехии, освобождённые от "химеры совести" - "ценнее", чем собравшиеся в России бывшие граждане СССР, призванные, по мнению Польши, Литвы, Латвии и Эстонии, ответить за Сталина и польских, литовских, латышских и эстонских сталинистов.

И если "чешский прецедент" - это европейские правила в отношении наследия Второй мировой войны, то Польша, Литва, Латвия и Эстония уже не могут даже формулировать свои претензии к России.
И претензии членов семей и потомков польских военных, расстрелянных в Катыни, и прибалтийские подсчёты "ущерба от советской оккупации" - теперь заведомо неправовая отсебятина.

Если и прежде все эти попытки призвать современную Россию к ответу за Сталина, и не призывать к ответу за Сталина современные, например, Украину и Грузию, - были не более чем продуктом русофобского извращения, то теперь продолжение этих претензий, исходящих от "новых европейцев", потребует от них не только оттренированного извращения, но и прямо высказанного правового апартеида и расизма.

Если и после этой чешской индульгенции "новые европейцы" будут требовать от России ответственности за сталинизм, если чехам отпустят их бенешевские (ещё докоммунистические, дорогие сердцу) грехи, а русским предъявят чужие (сталинские) преступления, то это, несомненно, будет уже не только актом обыденной русофобии, но и новым изданием антирусского расизма и апартеида.

Впрочем, нет никаких сомнений, что "чешский прецедент" останется инструментом для внутреннего в ЕС употребления, а для России останется в силе "особая справедливость".

Впрочем, не удивительно. Умывайтесь собственной грязью.

 Отправлено: 01.08.10 17:29. Заголовок: Почела педерска Олим..

Почела педерска Олимпијада у Келну


Шеф дипломатије отворио Геј игре

Шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле је синоћ у Келну отворио Међународне игре хомосексуалних спортиста (Gay Games). На отварању је америчка соул певачица Тејлор Дејн отпевала химну ових игара "Facing a miracle".
Ове игре су, како јавља Дојче веле, постале спортски фестивал суперлатива и добиле су размере олимпијских игара. Настале су 1982. као антидискриминаторска алтернатива постојећим спортским такмичењима.
Одржавају се сваке четири године у другом граду, од Сан Франциска до Сиднеја, а сада у Келну. У метрополи на Рајни је, иначе, сједиште највећег спортског удружења европских хомосексуалаца SC Janus.

<\/u><\/a>
Топла браћа - Гвидо Вестервеле (десно)

 Отправлено: 01.08.10 17:35. Заголовок: http://www.youtube.c..

 Отправлено: 10.08.10 00:39. Заголовок: Хелмут Шмит: ЕУ у ..

Хелмут Шмит: ЕУ у најгорем стању за свих 60 година европске интеграције

понедељак, 09. август 2010.

Ко причињава штету Европи?

„Немачка причињава штету Европи". Такву осуду изнео је ових дана у недељнику „Ди Цајт" познати амерички финансијски шпекулант Џорџ Сорош. Како је прецизирало издање, основа чланка је наступ Сороша на једном берлинском универзитету. А пре месец и више он је изјавио „Ди Цајту" исто то, од речи до речи и сва значајнија издања на европском континенту су цитирала његове изјаве.

Нећемо се бавити размишљањима на тему зашто је управо немачки недељник и немачки универзитет дао реч познатом америчком берзанском шпекуланту. То је, наравно, њихово право. Важно је сада друго. У чланку Сороша ради се о судбини једине европске валуте, која ће тобоже због Немачке завршити у „спирали дефлације". То је пак, према речима Сороша, способно да „одгурне" Европу у фазу дуге стагнације, да доведе до незадовољства грађана и социјалних немира, а у најгорем случају - до парализе и распада ЕУ.

У чему је дакле кривица Немачке? Сорош каже, у томе што она жели да сачува своју способност за конкуренцију и да престане да буде чувар новца све остале Европе. Немачка је држава са највишим нивоом конкурентске способности и она „намеће еврозони" финансијску, па и макроекономску политику. Ако други чланови ЕУ покушају да се исто тако понашају, послаће евро у „спиралу дефлације". Сорош плаши народ и хипотетичном варијантом изласка Немачке из еврозоне. Онда, према његовим речима, евро ће да се стрмоглави у бездан. Али то ће донети земљи само нове несреће.

О томе да је Сорош пресудио евру и напао европску валуту, говоре многи експерти. А нападом на Берлин он жели још и да искористи противречности међу главним „локомотивама" Европе. Јер Француска, како се већ говорило, је тражила од Немачке у јеку кризе да смањи експорт. Односно, да прикочи своју економију.

Па зар се Немачка заиста претворила у главно финансијску претњу за Европу? Вреди навести мишљење бившег канцелара Немачке Хелмута Шмита, које је ових дана цитирао немачки „Ди Велт". Он каже да се ЕУ сада налази у најгорем стању за свих 60 година европске интеграције. Разлог је непромишљено проширење ЕУ. На конференцији у холандском Мастрихту 1992, када се одлучивало о критеријумима буџетских дефицита и државних дугова, подсећа Шмит, ЕУ је имала 12 чланова. Сада их је 27. Пријем у савез земаља које нису биле способне да се придржавају правила игре, Шмит је отворено назвао идиотизмом.

Непромишљено проширење ЕУ, а не некакво „цицијаштво" немачког канцелара Ангеле Меркел, сматра главним разлогом садашњих проблема ЕУ већина експерата. Иначе, пар речи поводом напада господина Сороша на евро преко немачког крила. Осим титула „финансијер", „инвеститор", „филантроп", он је познат и као „финансијски шпекулант". А још и као човек који је уништио Банку Енглеске, када је 16.9.1992. године учествовао у паду британске фунте у односу на немачку марку и на томе зарадио за један дан милијарду долара. Како сматра заменик директора Института за изучавање САД и Канаде Виктор Супјан, да учини исто то и са евром, иза којег стоји џиновска економска зона, Сорош неће моћи. Вероватно ту не постоје никаква питања. А питање ко заиста причињава штету Европи, остаје.

(Глас Русије)

 Отправлено: 11.08.10 20:12. Заголовок: Швајцарска - лепше ј..

Швајцарска - лепше је ван ЕУ

среда, 11. август 2010.
Већ месецима влада права инфлација вести и прича о економским проблемима једног броја европских држава. Грчка је опхрвана дужничком кризом, Ирска, Шпанија и Португал се рву са високим дуговањима и растом незапослености, а евро достиже рекордно ниску вредност у односу на друге водеће светске валуте.

Али, све то се збива под кровом Европске уније.

BBC-ијева дописница Имоџен Фоулкс јавља се из једне земље изван Уније која је, све на то указује, имуна на недаће и муке с којима морају да се носе њени суседи.

Хвала, али не хвала евру

Дан државности Швајцарске се сваког августа, широм земље, обележава раскошним ватрометом.

И док добар део Европе затеже каиш до изнемоглости, спроводећи ригорозне мере штедње, Швајцарци, и то не само ватрометом, показују да им баш ништа не фали.

"Имамо високе плате и примања. У Швајцарској су каматне стопе, укључујући и оне за стамбене кредите, у поређењу са европским, веома ниске. Порез на додату вредност у Швајцарској износи 7,6 одсто док је у Европској унији најнижи ПДВ 15 одсто".

Штефан Мајерханс, шеф швајцарског Бироа за контролу цена, набраја разлоге због којих је тако добро бити Швајцарац. Изгледа да се добро исплатило бити изван Европске уније, држати се јаког швајцарског франка и евру рећи - хвала, али не хвала...

"Трошкови живота оличени у индексу потрошачких цена, који обухвата повећу потрошачку корпу са бројним производима, смањени су прошле године за пола процента. А то опет значи да је живот у Швајцарској сада јефтинији", каже Мајерханс.

Евробонуси

Средина је преподнева усред недеље у главном граду Швајцарске Берну. Продавнице и кафићи су пуни. У току су распродаје - евробонуси, како их називају продавци.

Појефтинили су готово сви производи - од аутомобила до апарата за домаћинство, од намирница до летњих туристичких аранжмана.

Кристијан Гугисберг мами муштерије евробонусима:

"Нудимо лубенице, кајсије, брескве и нектарине. Купујемо их у Италији и Шпанији у којима је евро ослабио у односу на швајцарски франак. И ми ту разлику у цени која нам иде у корист, преносимо на наше купце".

Исти је случај и у туристичкој агенцији преко пута, где су, каже, Ирис Јегер, најтраженији евро пакет аранжмани:

"На пример, цена седмодневног аранжмана на Сардинији смањена је за 750 франака по особи, што је заста невероватан попуст за хотел са четири звездице на самој плажи у најлепшем делу осртва. Ове године немамо незадовољних муштерија".

А како би и били незадовољни, кад им у џеповима звече швајцарски франци:

"Захваљујући паду вредности евра, провели смо диван одмор у Француској и Немачкој. Фантастично, за мале паре".

"Дуго сам веровала да смо погрешили што нисмо ушли у Европску унију, али кад видим с каквим се проблемима суочавају Грчка и још неке земље, можда нам је ипак овако боље".

"Лично, волела бих да задржимо франак, а Европска унија ми не треба".

Усамљени, али независни

Када су се Швајцарци први пут изјашњавали о чланству у ЕУ, земља је била подељена - само је 50,3 одсто гласало против Брисела, док је 49,7 било за приступање елитном европском клубу.

Данас, каже професор политичких наука Дитер Фрајбурхаус, има много више противника ЕУ.

"Тек 30 одсто Швајцараца би се прикључило ЕУ. Раније је њихов број био много већи, кретао се око 50 одсто. То је лако разумљиво - између Брисела и Швајцарске постоји културни јаз. Швајцарци воле мале ствари, Брисел би све да увећа. Швајцарци се не осећају усамљено изван ЕУ, напротив, они воле да буду усамљени. То је јако дуга традиција, коју је тешко променити", каже Фрајбурхаус.

Иако није члан ЕУ, Швајцарска је прихватила многе европске законе, додуше само оне који јој одговарају тамо где је хармонизација била нужна.

Садашње благостање само учвршћује опредељење Швајцараца да остану изван ЕУ и да, колико је то могуће, задрже економску независност, јавља BBC-јев дописник из Швајцарске Имоџен Фоулкс.

(BBC)

 Отправлено: 12.08.10 15:18. Заголовок: Ну вот...и началось...

Ну вот...и началось.

Евросоюз, Евросоюз....мы едины ! Мы все заодно ! Да мы одно целое ! Да мы.....! Да я....! Да они...! Да мы вместе....!

Словакия торпедировала европейский план помощи Греции, отказавшись платить свой взнос.

12.08.10, Москва, 13:34

Словакия торпедировала европейский план помощи Греции объемом в 110 млрд евро, отказавшись платить в него свой взнос в размере 800 млн евро.
Как сообщает ИТАР-ТАСС, в среду национальный парламент принял окончательное решение об отказе участвовать в европейском плане помощи.

Сегодня еврокомиссар по валютно-финансовой политике Олли Рен выступил с беспрецедентно жестким заявлением, обвинив Словакию в "нарушении своих юридических обязательств перед Еврогруппой в предоставлении антикризисной помощи Греции".
"Я могу лишь сожалеть о недостатке солидарности внутри зоны евро и ожидаю, что министры финансов зоны евро и Евросоюза вернуться к обсуждению этой темы на своей предстоящей встрече в начале сентября", - сказал он.

В то же время О.Рен особенно подчеркнул, что решение словацкого парламента "не окажет никакого негативного влияния на получение Греции очередных траншей помощи со стороны ЕС и МВФ".

http://www.oilru.com/news/194672/<\/u><\/a>
..................

Партия Саркози призвала вернуть границы внутри ЕС

Партия президента Франции Николя Саркози предлагает вернуться к пограничной системе в Евросоюзе.
По мнению главы партии Хавьера Бертрана, это необходимо, чтобы бороться с нелегальной миграцией.

Стоит отметить, что сам Н. Саркози всегда выступал за ужесточение мер против нелегальных мигрантов. Его оппоненты заявляли, что таким образом президент рассчитывает заручиться поддержкой крайне правых избирателей на различных выборах.

Первый звоночек к развалу?...

 Отправлено: 25.08.10 10:47. Заголовок: У Европы – очень сер..

У Европы – очень серьезный кризис идентичности 08:30, 25 августа 2010 г. (сегодня)

Интеграция новых членов Евросоюза проходила по модели, согласно которой у них покупались предприятия, которые представляли интерес, а конкуренция с развитыми членами Евросоюза не допускалась, социальная поддержка не оказывалась. Централизованными усилиями Евросоюза развивалась инфраструктура, потому что это облегчало деятельность крупных корпораций стран «старой» Европы.

В результате Восточная Европа стала поставщиком дешевой рабочей силы. Там нет таких конфликтов, выходящих на поверхность, как в Южной Европе, потому что там нет социальной защиты. Но возможностей для экономического развития там тоже нет. Соответственно, это – «приз», который получили корпорации развитых стран, особенно в Германии, но это одновременно и балласт, который тянет на дно сами развитые страны, и в первую очередь – ту же самую Германию.

У Европы – очень серьезный кризис идентичности. Любой интеграционный проект, когда он переходит от экстенсивного расширения к интенсивному развитию, испытывает кризис. Это было и с Советским Союзом, и с другими проектами, а здесь наложился еще и глобальный кризис. Сегодня не видно, как европейцы могут выйти из этого кризиса, потому что пресловутая политкорректность полностью блокирует мышление. Одновременно с этим система принятия решений в Евросоюзе такова, что т. н. «неразвитые» страны имеют равные права с «развитыми».
http://delyagin.vkrugudruzei.ru/blog//<\/u><\/a>

 Отправлено: 26.08.10 14:22. Заголовок: Противници ЕУ у Евро..

Противници ЕУ у Европи

У самој Европској унији, као и у развијеним земљама Европе које нису ушле у ЕУ (Норвешка и Швајцарска), постоје значајни покрети, од којих су неки и међународног карактера, који се боре против новог уређења Европске уније, за које сматрају да је недемократско и да гуши суверенитет и слободу држава чланица.
Наиме, новим уређењем које је донео Лисабонски уговор, Европска унија одузима државама чланицама велики део њиховог суверенитета, стварајући од Европске уније неки облик федерације са центром власти у Бриселу, а да при томе, грађани ЕУ нису имали прилике да се изјасне да ли такве промене прихватају (види брошуру "Упознајмо Европску унију" ). Једини који су имали прилику да се изјасне о новом уређењу ЕУ били су Французи, Холанђани и Ирци, али њихово јасно „Не“ изгласано на референдумима, игнорисано је вештим политичким смицалицама.

Као револт на потпуно одвајање судбине држава ЕУ од воље њиховог сопственог народа, јављају се многа удружења грађана, која су ванстраначког или вишестраначког карактера и окупљају људе различитих политичких гледишта (од десног, преко центра до левог крила), које обједињује заједничка борба за враћање власти у руке народа и за суверенитет њихових националних држава, насупрот диктатуре коју уводи власт Европске уније у Бриселу.

Таквих удружења има у скоро свим земљама Европе, а у неким земљама где је анти-ЕУ блок развијен има и по неколико значајних покрета (у Ирској, Великој Британији, Норвешкој, Данској). Нека од тих удружења се залажу за другачију Европску унију, која ће бити по вољи народа, а велики део се отворено бори за излазак њихових земаља из ЕУ, јер сматрају да се власт у Бриселу толико отуђила од народа, да је излазак једино решење.

Покрети против ЕУ из различитих земаља Европе се удружују у међународне кампање, чији циљ је да обједине на једном месту све информације везане за борбу против ЕУ. Тако на пример, мрежа TEAM (The European Alliance of EU-critical movements), представља европски савез покрета који критикују ЕУ, и повезује 49 организација из 18 земаља Европе!
Интернет адресе неких европских кампања против ЕУ:

http://www.teameurope.info/<\/u><\/a> (ТЕАМ)
http://www.europesaysno.org<\/u><\/a>
http://www.no-means-no.eu<\/u><\/a>
http://www.europeannocampaign.com<\/u><\/a>
www.people.ie (Ирска)
http://www.no2eu.com<\/u><\/a> (Велика Британија)
http://www.eu-austritts-volksbegehren.at/<\/u><\/a> (кампања Аустрије за иступање из ЕУ)
http://www.umeu.no/<\/u><\/a> (“Млади против ЕУ” Норвешка)
http://www.nejnu.dk/<\/u><\/a> (“Млади против ЕУ” Данска)
http://www.neitileu.no/<\/u><\/a> ( Норвешка)
http://www.nejtilleu.se/<\/u><\/a> (Шведска)
http://www.folkebevaegelsen.dk/<\/u><\/a> (Данска)

Покрет у Аустрији је још у марту 2010, почео прикупљање потписа за одржавање референдума за излазак Аустрије из Европске уније.

Кампања Норвешког покрета против уласка њихове земље у ЕУ има значајан утицај у народу, с обзиром да је по последњим истраживањима, двотрећинска већина Норвежана против придруживања Европској унији.
Посебно су интересантне организације “Млади против ЕУ” из Норвешке и Данске, које окупљају углавном студенте до 25 година. Само у Норвешкој “Млади против ЕУ” имају око 2000 чланова и седишта организације су широм државе. Неке од њихових акција су организовање школа у којима објашњавају зашто би улазак у ЕУ био штетан за Норвешку, као и летњих кампова са сличном садржином.

На жалост, трагедија српске политике је више него очигледна. Док у Европи покрети против ЕУ расту, власт за коју “Европска унија нема алтернативу”, у име придруживањa Европској унији, продаје Косово и Метохију, у исто време водећи Србију у економску, културну и моралну пропаст.

Уплашена све већим незадовољством међу народом, владајућа структура медијски сатанизује своје политичке неистомишљенике, покушавајући да створи лажну слику, да су противници уласка у ЕУ неке маргиналне, необразоване и агресивне групе, склоне насиљу и неонацизму, за које обично користе називе “ултранационалисти” или “екстремни десничари”, циљајући на то да ће те милитантне кованице да изазову страх и одбојност код народа. Паралелно се ствара слика да су све напредне, културне и интелектуалне снаге земље за евро-атланске интеграције.

Ова лажно конструисана слика има за циљ да уплаши пре свега интелектуалну елиту, да не би уочила истину, да у самој Европи постоје прогресивне и модерне снаге, које потичу из широког политичког спектра, и залажу се за демократију и слободу њихових земаља, која није могућа под данашњом концепцијом Европске уније.
Србија зна свој пут,а то није у ЕУ!

 Отправлено: 01.09.10 23:30. Заголовок: Хроника Мајкл Хадсон..

Хроника
Мајкл Хадсон: Дужнички ратови прете Европи

среда, 01. септембар 2010.
Државни дугови Грчке само су прва у серији претећих европских дужничких бомби. Хипотекарни дугови у постсовјетским економијама и на Исланду су још разорнији. Иако те државе нису у еврозони, већина њихових дугова је у еврима. Неких 87 одсто латвијских дугова је у еврима или другим страним валутама јер највише дугова имају према шведским банкама, док, на пример, Мађарска и Румунија имају дуговања углавном према аустријским банкама. Зато је задуживање влада земаља изван еврозоне било усмерено на одржавање курса у сврху отплате дуга приватног сектора страним банкама, а не финансирању домаћег буџетског дефицита као у Грчкој.

Већина ових земаља све више тоне у економску депресију и трпи знатан трговински дефицит, што чини дугове неподмирљивим. Сада, кад цене некретнина тону, трговинске дефиците више није могуће финансирати хипотекарним кредитима у страној валути и преузимањем имовине. Не виде се никакве мере подршке за стабилизацију националних валута.

Наведене земље су протеклих година одржале свој курс позајмљујући новац од Европске Уније и Међународног монетарног фонда. Услови тих позајмица су политички неодрживи: оштри резови буџета јавног сектора, више пореске стопе за ионако пре-опорезоване раднике и планови штедње који притискају економије и терају радно способно становништво у емиграцију.

Банкари и банкарске институције у Шведској, Немачкој, Аустрији и Великој Британији убрзо ће увидети да су неповољни кредити нацијама које их не могу или не желе отплатити њихов проблем, а не проблем њихових дужника. Нико не жели да прихвати чињеницу да дугови који не могу бити отплаћени неће бити отплаћени. Неко ће платити цену дугова који се не отплаћују или су одложени и враћени у знатно ослабљеним валутама, а многи правни стручњаци сматрају неспроводивим уговоре који обавезују на плаћање у еврима. Свака суверена нација има право да озакони властите услове дуговања и надолазећа валутна поравнања и смањења дугова биће све само не козметичка.

Девалвација нема сврхе осим ако ствара „вишак“, тј. ако је довољно велика да промени трговинске и производне обрасце. То објашњава зашто је Френклин Рузвелт 1933. године девалвирао амерички долар 41 посто према злату дижући службену цену са 20 на 35 долара по унци. А како би избегао пропорционални раст терета америчког дуга, поништио је “клаузулу у злату”, која је везала отплату банковних кредита за цену злата. И у будућности ће се политичка борба водити управо око питања отплате дуга у девалвираним валутама.

Један од нуспроизвода Велике депресије у САД и Канади било је ослобађање дужника хипотекарних кредита личне обавезе према банци омогућујући им опоравак од банкрота. Банке могу преузети власништво над заложеном некретнином, али немају могућност даљњих потраживања према дужнику. Та пракса, темељена у обичајном праву, показује начин на који се Северна Америка ослободила феудалне традиције моћи поверилаца и дужничког ропства због којих су ранији европски закони о дугу били толико строги.

Питање је ко ће поднети губитке? Многа локална предузећа и некретнине би пропале ако би задржале обавезу да отплаћују дуг у еврима. А обрнуто, реденоминирацијом дугова у локалне валуте смањене вредности уништиће се капитал многих банака које се ослањају на евро. Међутим, те банке су у страном власништву, а владе морају да представљају своје бираче. Стране банке немају гласачко право.

Откад су 1971. САД престале да златом подмирују своје дефицитне билансе плаћања, долари у страним рукама су изгубили двадесетдевет тридесетина (29/30) у вредности злата у односу на своје доларе. Сада примају и мање од тридесетине откад је цена злата порасла на 1.100 долара по унци. Ако свет то може поднети, зашто не би поднео надолазећу депресијацију европских дугова?

Расте свест да су постсовјетске економије од почетка биле структурисане на начин да користе страним интересима, а не локалним економијама. На пример, латвијско радништво је опорезовано преко 50 посто (радници, послодавци и социјални порез) – до те мере да постају неконкурентни, а притом су порези на некретнине мањи од један одсто, чиме се подстиче необуздана шпекулација. Таква искривљена пореска филозофија је “балтичке тигрове” и Централну Европу учинила примарним тржиштима за шведске и аустријске банке, а да притом радници нису могли наћи пристојно плаћене послове. Ништа слично (као ни катастрофални закони о заштити радних места) не постоји у западној Европи, Северној Америци или азијским економијама.

Чини се нереалистичним и неразумним очекивати да велики делови нове европске популације могу бити присиљени да им се одузима од плата целог њиховог живота сводећи их на доживотно дужничко ропство. Односи нове и старе Европе ће зависити од воље еврозоне да преуреди постсовјетске економије да буду солвентније – више продуктивних кредита и мање пореског система погодног рентијерима, систем који би подстицао запошљавање насупрот инфлације цена имовине, које терају раднике у емиграцију. Уз валутна прилагођавања с циљем отплаћивања неодрживих дугова, назначено решење за ове земље је значајно премештање пореског оптерећења са радништва на имовину, чиме би постале сличније Западној Европи.

Ту нема праведне алтернативе. Вечни сукоб интереса повереника и дужника прети дељењем Европе на супротстављене политичке групације, при чему Исланд изгледа само као главна проба.

Док се овај дужнички проблем не реши, а једини начин да се реши су преговори о отписивању дела дуга, ширење Европе (интегрисање нове Европе у стару Европу) неће моћи бити настављено. Али ход према том решењу неће бити лаган. Финансијски интереси и даље играју доминантну улогу у ЕУ и они ће наставити да се опиру том неизбежном решењу. Гордон Браун је већ запретио Исланду да ће Британија непрописно и илегално користити ММФ као утеривача дуга који Исланд по закону не дугује, те да ће блокирати исландски захтев за чланством у ЕУ.

Суочени с Брауновим притиском и претњама његових холандских “пудлица”, 97 одсто Исланђана се изјаснило против подмиривања дуга које су Британија и Холандија покушале да наметну заступницима исландског парламента. Тако висок проценат на референдуму није виђен још од стаљинистичке ере.

То је тек антиципација онога што следи. Одлуке које Европа донесе ће вероватно натерати милоне људи на улице. Политички и економски савези ће се мењати, владе падати, а валуте сламати. Европска Унија и заправо цели међународни финансијски систем ће се променити на до сада невиђен начин. Све то посебно вреди ако земље уведу ‘аргентински модел’ и одбију да отплаћују дуг док се не договори велико смањење дуга.

Плаћање у еврима – за некретнине и плате у negative equity, када дугови премашују тренутну вредност дохотка расположивог за плаћање хипотека, а и било ког другог личног дуга – није могуће у земљама које се надају одржању минимума цивилизованог друштва. “Мере штедње” у стилу ММФ и ЕУ нису ништа друго до технократски жаргонизам за погибељне мере резања прихода, јавних служби, смањење потрошње на здравство, болнице, образовање и остале основне потребе друштва те за продају јавне инфраструктуре, чиме се нације претварају у “економије наплатних кућица”, где су сви присиљени да плаћају приступне цене за путеве, образовање, здравствену заштиту и остале трошкове живота и привређивања који су у Северној Америци и Западној Европи годинама субвенционирани прогресивним порезима.

Борбене линије се постављају имајући на уму како би приватни и јавни дуг требало да буде отплаћен. Нације које одлуче да игноришу плаћање у еврима повериоци чекају притиском са стране: у виду агенција за кредитни рејтинг. На први знак одбијања плаћања у “чврстим” валутама или једноставно на пропитивање оправданости спољњег дуга агенције ће смањити национални кредитни рејтинг. Тиме ће порасти цена спољњег задуживања и опасност од парализовања економије у очајничкој потрази за кредитима.

Michael Hudson је главни економски саветник за Реформске радне групе Латвије (RTFL). Аутор је књиге America's Protectionist Takeoff. Вебсајт: michael-hudson.com.

(CounterPunch)

 Отправлено: 03.09.10 00:55. Заголовок: Британска штампа обј..

Британска штампа објавила да њихов шеф дипломатије има дечка!
Хејг се пали на шофера!!!
Четвртак - 02.09.2010
После декларисаног хомосексуалца немачког шефа дипломатије Гвида Вестервелеа, који је прошле недеље у Београду вршио притисак да Србија одустане од резолуције о Косову у УН-у, Европа нам је, према информацијама које стижу са острва, послала још једног геја.

Према писању лондонске штампе, шеф британске дипломатије Вилијем Хејг (49), који је у уторак српској влади поручио да повуче или промени резолуцију, јесте „прикривени геј“!
Према говоркањима које је Хејгов кабинет јуче био принуђен да јавно демантује, британски министар иностраних послова је у емотивној вези са Крисом Мајерсом (25) кога је недавно поставио за свог саветника, иако је прекобројан и нема референце за овај високи положај у влади. Међутим, како преносе британски медији, Мајерс је јуче поднео оставку због „великог притиска“! Према информацијама „Ало!“, он није са својим шефом долазио у Београд иако је могао да има службено покриће за то „романтично“ путовање. Занимљиво је да ни Вестервеле у Београд није повео свог партнера Михаела Мронца, а разлог је то што Гвидо, према сопственом признању, избегава да води партнера у хомофобичне земље. Како пише лондонски „Дејли мејл“, нагађања у јавности да је Хејг хомосексуалац изазвала је Мајерсова фотографија са министром, снимљена пре годину дана, на којој се види како опуштено шетају у близини Министарства иностраних послова у Вестминстеру. Иако је због штедње број саветника ограничен, Хејг је именовао Мајерса који му је био возач у изборној кампањи. Хејгов кабинет је у понедељак, за време његове посете Београду, издао ванредно саопштење у коме је гласине о природи министровог односа са специјалним саветником назвао „неоснованим и скаредним“. Ова реакција дошла је након информација да је министар за време изборне кампање са својим тадашњим возачем Мајерсом провео ноћ у двокреветној хотелској соби. Министар је јуче признао да је у неколико наврата током кампање делио собу с Мајерсом, али је демантовао да је хомосексуалац. У веома личном писму је навео да је са супругом Фион у срећном браку, али да је она имала неколико побачаја због чега немају деце. Министар Хејг се 1997. године оженио Фионом (42), а његови саветници, пре именовања Мајерса, били су Босанка Арминка Хелић и Дензил Дејвидсон. „Ало!“ је јуче писао о превеликом утицају који, према признању британских аналитичара, Хелићева има на шефа дипломатије који је преко ње и Педија Ешдауна повезан са најекстремнијим делом Бошњака, чији је политички предводник члан Председништва БиХ Харис Силајџић.

Аздејковић: Гвидо је лепши, Хејг је матор!
Председник Геј-лезбијског инфо центра Предраг Аздејковић сматра да је по привлачности између Вестервелеа и Хејга - готово мртва трка!
- Ух... Иако су ми обојица антипатични из политичких разлога, ако бих баш морао да бирам, онда би ми симпатичнији био Гвидо, пошто је млађи. Онај Енглез ми делује много маторо... Искрено, избор није баш неки, а из тог друштва најбољи фрајер је Гвидов муж Михаел Мронц - кроз смех је прокоментарисао Аздејковић, а на питање шта мисли о томе што британски министар спољних послова упорно демантује да је геј, каже:
- То ме најмање не забрињава, ми се баш нешто и не убисмо да га „примимо у клуб“...

 Отправлено: 06.09.10 13:30. Заголовок: "Белгијанци, спр..

"Белгијанци, спремите се за распад земље"

Водећи белгијски политичар, франкфонски социјалиста Лорет Онкелинкс, изјавила је да грађани Белгије треба да се "спреме за распад земље". Окелниксова, која се сматра могућим наследником шефа партије Елија Ди Рупа, који се повукао из преговора о формирању владе, рекла је да читава нација треба да буде спрема за распад Белгије, јер ће се у супротном суочити са пропасти.
"Надајмо се да до тога неће доћи јер ако се земља распадне онај наслабији платиће највећу цену. Са друге стране, ми не можемо игнорисати да то жели велики део фламанске популације", рекла је она у интервјуу за лист "Дерније уре" .
Онкелниксова, министар у прелазној влади за здравство и социјална питања, рекла је да прима стотине писама у којима људи наводе ставове да је распад могућ и да политичари треба да буду спремни.
Ако грађани желе распад Белгије, добиће га.
Белгијски краљ Алберт Други прихватио је оставку Ди Рупа и задужио председнике два дома парламента да наставе "посредничку мисију", саопштено је из краљевске палате.
"То је неопходно за економску и социјалну добробит наших грађана и спровођење неопходних реформи институција", наводи се у саопштењу.
Задатак председника домова белгијског парламента Андра Флоа из Валоне и фламанског националисте Данија Питерса биће да покушају да поврате поверење две лингвистичке заједнице, кажу аналитичари у Бриселу, преноси ДПА.
Ди Рупо, кога је краљ након избора 13. јуна поставио да руководи прелиминарним коалиционим преговорима, је покушавао да уравнотежи захтеве Фламанаца за већу самосталност региона Фландрије са интересима франкофонских Белгијанаца, који страхују да би тај процес осамостаљивања на крају довео до распада земље.
Према његовим речима, највећа фламанска партија, Нова фламанска алијанса (Н-ВА), која се залаже за независност, одбацила је пакет уступака у циљу пуне аутономије Фландрије.
Водећи франкофонски социјалиста Филип Моро рекао је да је Белгија на ивици "прогресивне сепарације".
Могућност распада земље, некада табу тема међу сиромашнијим франофонским деловима Белгије, сада је мнобо ближа и реалнија. Шеф владе Валоне Руди Демот рекао је државном радију РТБФ да су све опције на столу.
У међувремену, десетине хиљада Фламанаца учестовало је данас у годишњим демонстрацијама у којима симболично "окружују" Брисел на бициклу или пешке како би подсетили локално становништво да су окружени Фламанцима.
Белгија, која није успела да формира Владу ни три месеца након избора, подељена је на Фландрију, у којој се говори холандски и Валону, у којој се говори француски језик.
Два региона имају несугласице око поделе власти и новца, а избори 13. јуна продубили су те поделе, јер су на власт у регионима дошле две дијаметралне политичке партије.

 Отправлено: 08.09.10 22:16. Заголовок: Странци упропашћавај..

Странци упропашћавају Британију

Британци нису наклоњени странцима и уверени су да имигранти упропашћавају квалитет живота у Великој Британији, пише "Фајненшал тајмс", преносећи резултате најновије анкете.
Истраживање је показало да више од 60 одсто становника Острва живи у уверењу да "имигранти упропашћују живот" у Великој Британији, много више него што такво мишљење деле остали Европљани - попут Француза, Немаца, Италијана или Шпанаца.
Британци су, такође, уверени да имигранти "преоптерећују" и образовни и здравствени систем на острву, наводи британски лист.
Резултати истраживања показали су да су Шпанци посебно забринути због утицаја који имиграција има на запошљавање у земљи. Стопа незапослености у Шпанији тренутно износи око 20 одсто, па Шпанци верују да досељеници, не само да заузимају њихова радна места, већ и снижавају плате осталим запосленим Шпанцима.
С друге стране, највећи степен разумевања за имиграцију показали су Немци, мада готово 40 одсто њих мисли да су досељеници покварили квалитет живота у Немачкој, а петина би одмах гласала за Тила Зарацина, социјалдемократу и великог противника имиграције, само кад би изашао из садашње странке и формирао нову...
Стручњаци сматрају да је забринутост Европљана заснована на погрешној перцепцији стварности, а не на самим чињеницама, јер је, на пример, у Немачкој, досељавање из Турске знатно опало после 2000. године, наводе истраживачи.
"Фајненшал тајмс" подвлачи да су досељеници почели да напуштају многе земље Европске уније, пре свега због финансијске кризе, која је погодила западноевропску привреду.

 Отправлено: 09.09.10 15:07. Заголовок: LISABON 06. 09. 20..

LISABON 06. 09. 2010

PRESS

Pedofili iz elitnih redova

Sedmoro Portugalaca među kojima su bivši diplomata, advokat, lekar i TV voditelj osuđeni na kazne zatvora zbog seksualnog zlostavljanja siročadi

Optuženi, na čelu sa popularnim voditeljem, negiraju krivicu

Kraj suđenja... Optuženi, na čelu sa popularnim voditeljem, negiraju krivicu

Sedmoro Portugalaca među kojima su poznati TV voditelj, advokat i diplomata u petak su osuđeni na zatvorske kazne od 5 do 18 godina zbog silovanja siročića. Presudom pedofilima, koji su silovali i seksualno zlostavljali dečake iz lisabonskog sirotišta „Kasa Pija", okončan je šestogodišnji proces u kojem je razotkriven pedofilski lanac u kom su bili pripadnici elite portugalskog društva. Slučaj je decenijama uspešno zataškavan.

Suđenje u brojkama

800 svedoka i stručnjaka je svedočilo

4.500 ljudi živelo je u sirotištima „Kasa Pija"

639 zločina priznao je Silvino, bivši vozač

2.000 stranica ima dokument u kojem se obrazlaže presuda

32 žrtve su identifikovane tokom suđenja

Sedmoro ljudi proglašeno je krivim za silovanje siročića, a među njima su i Karlos Kruz, popularni televizijski voditelj i Žorže Rito, nekadašnji diplomata i čovek koji je neko vreme bio i ambasador Uneska u Portugalu. To je bio najduži proces u pravosudnoj istoriji Portugala, obeležen snažnim kontroverzama koje su uključivale i zastrašivanje svedoka kao i optužbe da je portugalska politička elita pokušala da prikrije monstruozne zločine i zaštititi osobe optužene za njih. Zbog celog slučaja Portugalci su izgubili poverenje u svoj pravosudni i policijski sistem.

Zataškavali istinu

Informacije da portugalski moćnici s bolesnim seksualnim sklonostima koriste sirotišta za pronalaženje svojih žrtava počele su da kruže još početkom osamdesetih godina prošlog veka, ali su stavljene na stranu. Kako piše britanski „Independent", vladina službenica Tereza Kosta Macedo tada je obavestila predsednika države generala Ramalhoa Eanesa o tome i predočila mu jake dokaze. Nikakva istraga nije pokrenuta, a njoj su telefonski pretili smrću.


Suđenje je počelo 2004. Optužnice su podignute godinu dana ranije, nakon svedočenja devetorice dečaka koji su bili u lisabonskom sirotištu „Kasa Pija" i koji su bili zlostavljani od 1998. do 2001. Njihov izlazak u javnost ohrabrio je i druge žrtve, stotine njih, i njihova svedočenja pokrenula su brojne istrage u celom Portugalu.

Gertrudes Nunes - Takođe ustupala stan pedofilima. Proglašena krivom, ali nije dobila zatvorsku kaznu.

Najveću kaznu (18 godina) dobio je Karlos Silvino (53), nekadašnji vozač sirotišta, koji je priznao da je tamo pronalazio dečake koje bi potom odvozio pedofilima kao što su Kruz i Rito, koji bi mu plaćali u gotovini. Osuđeni su i Žoao Fereira Diniz, lekar koji je namerno birao gluvoneme dečake za žrtve pedofila, Manuel Abrantes, nekadašnji zamenik upravnika sirotišta, zatim advokat Hugo Maršal, koji je dao svoj stan na raspolaganje pedofilskom lancu. To je činila i Gertrude Nunes, koja je proglašena krivom, ali joj zbog zakonskih ograničenja nije izrečena kazna.

Žrtve zadovoljne presudom

Karlos Kruz, čovek koji je svojevremeno bio proglašen „najpopularnijim čovekom Portugala" kao televizijski voditelj s tridesetogodišnjom karijerom, poriče sve optužbe protiv sebe i tvrdi da je reč o lažima i da je žrtva nepravednog suđenja. Optužbe odbacuje i diplomata Rito, za koga je tokom suđenja otkriveno da je svojevremeno povučen iz diplomatskog predstavništva u Nemačkoj jer je uhvaćen u „neprikladnoj situaciji" s jednim dečakom u parku.

Doktor Alvaro Karvaljo, ugledni psihijatar koji je savetovao žrtve koje su svedočile, rekao je da su njegovi klijenti odahnuli kada su čuli presudu. Mnogi naglašavaju da je skandalozno da osuđenici, zbog uložene žalbe, ipak ostaju na slobodi. Svi optuženi uprkos jasnim dokazima negiraju krivicu i tvrde da je reč o nameštaljki.

 Отправлено: 09.09.10 22:38. Заголовок: Во как !!! :sm15: ..

Во как !!!

Экс-премьер Турции назвал ЕС "сатанинским образованием"

"Турции не место в Евросоюзе.
Эта аморальная и разлагающаяся организация, у которой нет будущего", - об этом 9 сентября журналистам после праздничного намаза заявил экс-премьер Турции Неджмеддин Эрбакан.

"Европа деградирует, там по сути не осталось ничего святого.
Посмотрите там мужчина уже женится на мужчине, сплошная наркомания и алкоголизм, и почему мы должны входить в этот аморальный союз?
Нам лучше создать свой исламский, тюркский союз, где мы объединимся с государствами, которые разделяют наши ценности.
Нам не нужен ЕС.
Наша культура и ценности несовместимы с христианскими ценностями Европы", - отметил экс-премьер, слова которого цитирует газета Hurriyet.

http://www.regnum.ru/news/polit/1323860.html<\/u><\/a>

 Отправлено: 15.09.10 00:26. Заголовок: Мит о Европи http://..

Мит о Европи
http://serbian.ruvr.ru/2010/09/14/20281285.html<\/u><\/a>
Марко Пејовић
14.09.2010, 12:31

© Flickr.com/Paul Robert Lloyd/cc-by-nc-sa 3.0
Не тако давно генерације данашњих грађана Србије одрастале су уз сјајну дечију емисију Бранка Коцкице. Свима су остали урезани у памћење стихови којима је та емисија почињала:


У свету постоји једно царство,

У њему царује другарство,

У њему је све лепо,

У њему је све нежно,

У њему се све радује.



Тамо су куће од чоколаде,

Прозори су од мармеладе,

Тамо свако ради оно шта хоће,

Тамо расте свако воће.



Време едукативних емисија пред полазак у школу одавно је прошло а нове генерације одрастају уз сасвим другачије, етички много сумњивије емисије, а оно мало образовног програма који се још увек емитује преузет је са страних телевизија. Али смисао поменутих стихова Бранка Коцкице још увек одјекује у ушима српских грађана јер се већ пуну деценију налазе на путу ка чланству у Европској унији. А велики део српске политичке елите и значајан део друштва Европу замишља управо као имагинарно царство из поменуте песмице. Идеја о Европској унији прерасла је саму себе, постала је један од митова који даје снагу да се издрже тешка транзициона времена. И као што су у средњем веку упорно чекали други долазак Христов, или не тако давно у социјалистичкој прошлости, прелазак у комунизам, тако и данас чекање Европе представља главни пут српске политике. И само тада, када наступи дуго очекивани улазак у Унију, нестаће сви проблеми српског друштва: зауставиће се растакање државе, корупција ће бити сасечена, нестаће незапосленост а сваки грађанин постаће, ваљда, бољи, паметнији и лепши. Подсетимо се да је у средњевековном добу очекивање било слично: слепи ће прогледати, богаљи проходати, неми проговорити и сви праведници ступиће у рај. И комунизам је нудио своја чуда: нестанак класа, одумирање државе, општа једнакост и јединство свих радника света као кулминација историје. Односно, земља меда и млека, земља Дембелија.

А политичке елите и саме падају у занос сопствене пропаганде па је пред прошле изборе у Србији била популарна логичка конструкција по којој је власт неспособна да реши нагомилане проблеме па је једино решење улазак у Европску унију која ће потом натерати Владу Србије да се суочи са недаћама грађана. И сама конструкција не би била спорна да је није власт пропагирала, кроз речи једног од саветника председника Тадића, а да апсурд буде већи народ ју је на изборима подржао. Самим тим чекање Европе може бити оправдање за било какву политичку акцију, докле год се на њеном далеком крају назире земља меда и млека, с тим да мед и млеко оличавају предприступни фондови Уније.

Као и сваки добар мит, ни мит о Европи не би био комплетан да није неопходне жртве, која се мора поднети данас, да би се једног дана, у некој светлој будућности, наплатила. А та жртва, у случају данашње Србије представља одрицање од заштите целовитости државе, тј. одрицање од одбране сопствених права на Косову и Метохију. На недавним преговорима у Бриселу, председник Србије пристао је да се усвоји потпуно празна Резолуција на Генералној скупштини УН, самим тим политика одбране Косова и Метохије доживела је нови пораз. Али у Србији тај пораз правда се добитком на другој страни, новим напретком у приближавању Европској унији, приближавању статусу кандидата за чланство. И несумњиво, сваки нови корак на дугом путу ка Европи, биће условљен новим одрицањем од очувања целовитости државе. Остаје само нада да ће на крају тог процеса остатком Србије заиста потећи потоци меда и млека.

С друге стране цена очувања мита о Европи плаћа се у реалним вредностима: са више од 10 000 км² територије, са најмање 100 000 лојаних грађана, градовима, фабрикама, шумама и рудним богатством вредним стотинама милијарди евра, културном баштином која не представља фикцију или мит већ постоји у стварности. Свако може прићи и дотаћи зидове Грачанице и уверити се да су стварни. И самим тим проверити која је цена чланства у Европској унији.

 Отправлено: 15.09.10 19:28. Заголовок: BBC: Ударац Европско..

BBC: Ударац Европској унији у УН

среда, 15. септембар 2010.
Европска унија претрпела је у уторак ударац на међународној сцени: тражила је од Генералне скупштине УН да усвоји резолуцију која би, у складу са Лисабонским уговором, омогућила председнику Европског савета или Високом представнику за спољну политику и безбедност да у УН представљају европски блок, уместо амбасадора земље која тренутно председава Унијом.

Председник ЕУ неће моћи да се обрати Генералној скупштини УН

Расправа о томе је, међутим, одгођена, на захтев земаља у развоју, па се поставља питање ко ће говорити у име ЕУ када се светски лидери следеће седмице окупе на годишњем заседању Генералне скупштине.

У суштини, ради се о редоследу говорника.

Када је ЕУ представљала земља која је била председавајући у шестомесечном мандату, обично би се нашла при врху списка.

Но, откако је Унија именовала председника са фиксним мандатом, он или његов представник говорили би пред крај заседања, јер ЕУ није чланица УН, већ само посматрач.

Због тога је Унија и затражила усвајање резолуције којом би јој се признао нови статус.

То се, међутим, није допало земљама у развоју јер је ЕУ, иако не тражи пуноправно чланство, у суштини тражила права која нема ниједна друга регионална групација.

“Наш глас се ионако слабо чује, желимо да сазнамо како би се то одразило на нас”, рекао је ББЦју амбасадор једне чланице карипске групације КАРИКОМ, која је затражила одгађање расправе о резолуцији УН.

64. заседање Генералне скупштине је затворено, а 65. отворено, а да се резолуција ЕУ није нашла на дневном реду.

Како је дневни ред за првих неколико месеци 65. заседања већ препун, не зна се када би то питање могло поново да се отвори.

Извесно је, међутим, да се председник Европског савета Херман ван Ромпеј следеће седмице неће обратити Генералној скупштини УН.

Уместо њега говориће, по свој прилици, вршилац дужности белгијског премијера Ив Летерм.

(BBC)

 Отправлено: 18.09.10 07:52. Заголовок: Глава МИД Германии в..

Глава МИД Германии вступил в однополый брак

18.09.2010 05:31, Бонн.
Министр иностранных дел Германии Гидо Вестервелле вступил в однополый брак. Его партнёром стал спортивный менеджер Михаэль Мронц.

Церемонию бракосочетания провёл в Бонне обер-бургомистр города, передает "Немецкая волна". Бракосочетание прошло в узком кругу, на церемонии присутствовали только близкие родственники супругов.

Гидо Вестервелле не только министр иностранных дел Германии, но и лидер Свободной демократической партии, которая входит в правящую коалицию.

http://www.k2kapital.com/news/354067/<\/u><\/a>

Флаг в руки и барабан на шею ...

 Отправлено: 25.09.10 22:29. Заголовок: Бугарска тражи хитну..

цитата:

Бугарска тражи хитну помоћ Русије у решавању економских проблема субота, 25. септембар 2010. Телефонски позив бугарског премијера Бојка Борисова руском колеги Владимиру Путину без посебног натезања може се протумачити као сигнал СОС. Званична Софија замолила је одједном да се пошаље високи изасланик ради решавања економских проблема. Хитних, нагомиланих за годину дана боравка на власти актуелне бугарске владе, која брижљиво култивише непријатељску политику према Москви, пре свега у енергетској сарадњи. У Софију је делегиран први потпредседник владе Виктор Зубков, он је истовремено и председник Савета директора Гаспрома. Чај једно, час друго одговорно лице у Бугарској коментарисало је три раније склопљена енергетска пројекта са Русијом као неповољне. Није остао по страни ни сам премијер Борисов, који је претио да ће одустати од реализације заједничког нафтовода Бургас-Александруполис и атомске централе Белане. А гасовод Јужни ток, за који је Бугарска кључна транзитна земља, постао је одједном незанимљив. Симпатије Софије су се преместиле на страну Набука, о коме још није донета коначна одлука. А сада одједном у рикверц. Бугарска опозиција је много пута оптуживала владајућу странку за русофобију. При чему, на штету националних интереса земље, коју је власт лишила инвестиција од много милијарди и прихода од транзита нафте и гаса. Нова влада је објаснила: они само желе да добију од Русије повољније услове за Бугарску по већ склопљеним уговорима. Став заснован на популизму, али шта можемо... У међувремену цене гаса на велико, које нису у власти политичара, скочиле су за 25%, погоршавши и тако постојећу социјалну напетост међу бугарским становништвом. Стратегија бугарског руководства, типична за низ бивших савезника СССР, састоји се у тражењу наклоности САД и ЕУ на рачун конфронтације са Москвом. И економски - она се није оправдала. Очекивана „златна киша“ из Вашингтона и Брисела над Софијом се тако и није пролила. Експерт Европског института за енергетику Николај Кавешников потврђује: Заиста, нова власт је прво давала оштре изјаве поводом ревидирања односа са Русијом у сфери енергетике. Мени се чини да је то била искључиво исполитизована позиција. Провевши годину дана на власти, и искористивши је само за извесно цењкање са Русијом, како би се ревидирали услови неких уговора у своју корист, бугарско руководство је сада, сматрам, стекло адекватнији поглед на ситуацију. Нафтовод Бругас-Александруполис Бугарској је потребан. Нико у истом том Бриселу нема ништа против овог пројекта. Што се тиче Јужног тока, прилично је тешко наћи у самом Бриселу људе који би се оштро противили. Оба пројекта се међусобно допуњују и нису конкурентни. Ако погледамо састав учесника пројеката, они се у многоме пресецају. И ту је Бугаска у последњих година дана испала из општих токова. У јуну је изјаву дао председник Гаспрома Алексеј Милер. Смисао је био да свет не почива на Бугарској. Копнена транзитна деоница Јужног тока може да прође и преко Румуније. На јесен концерн планира да започне одговарајуће преговоре са Букурешком, који је сигнализирао да је спреман. Није ли то такође натерало тврдоглаве бугарске лидере да се тргну? Мишљење Николаја Кавешникова. Мислим да, мада је та изјава такође из реда оних: да кажемо и видимо како ће реаговати... Градити преко Румуније значило би значајно увећати цену и мењати читав низ већ постојећих споразума. Мислим да је управо сада сазрео тренутак да се оконча са оштрим изјавама и да се још једном начини покушај реалног договора. Време заиста притиска бугарско руководство. 2011. године престају да важе два основна уговора за извоз руског гаса у Бугарску. А то је 3,2 милијарде кубних метара годишње. Софија покушава да нађе алтернативни извор, договара се о годишњим испорукама једне милијарде кубних метара азарбејџанског гаса транзитом преко Турске. Али овде постоје специфични проблеми. Између осталог, нема транспортне инфраструктуре. А на гас из Бакуа чека велики ред заинтересованих. Међу претендентима је руски Гаспром. Уз то једна милијарда ипак није у стању да компензује губитке од три милијарде. (Глас Русије) http://www.nspm.rs/hronika/bugarska-trazi-hitnu-pomoc-rusije-u-resavanju-ekonomskih-problema.html<\/u><\/a>

ЕУ, ЕУ, ЕУ ... ал никакве помоћи од ЕУ... у помоћ се зове Русија...

 Отправлено: 27.09.10 21:41. Заголовок: Тањуг: Половина Ру..

Тањуг: Половина Румуна жали за комунистичким временима

понедељак, 27. септембар 2010.

Суочени са тешком економском кризом и мерама штедње, готово половина Румуна жали за комунистичким временима, показало је најновије истраживање.


Протест пензионера у Букурешту

Према анкети, 45 одсто грађана сматра да се боље живело пре пада режима Николаеа Чаушескуа, 1989. године. Као потврду за то грађани наводе да су онда имали бољи животни стандард и сигуран посао.

Само четвртина анкетираних сматра да се живот побољшао у последње две деценије, док 14 одсто мисли да се у међувремену није ништа променило. Остали учесници у анкети се нису изјаснили, пренео је портал "Балкан инсајт".

Оваква реаговања грађана не могу се објашњавати само неком носталгијом за старим временима, мада у извесној мери има и тога, упозоравају аналитичари.

Ово су, пре свега, последице тешке економске кризе која је захватила земљу. Прелазак на тржишни капитализам угрозио је социјалну сигурност људи и изазвао дубоке социјалне неједнакости међу грађанима.

"Садашња економска криза доприноси стварању погрешне слике о комунистичкој ери", објашњава историчар Адријану Киороиану.

(Тањуг)

 Отправлено: 28.09.10 14:59. Заголовок: А тем временем в ЕС...

А тем временем в ЕС...


Забастовки в Румынии могут привести страну к коллапсу

Линк:
http://top.rbc.ru/politics/28/09/2010/473224.shtml<\/u><\/a>

Цитаты:

Румыния все больше погружается в хаос: масштабные забастовки захлестнули страну.
После того как румынское правительство в целях борьбы с кризисом приняло решение провести сокращения пособий и заработной платы госслужащих десятки тысяч румын вышли на улицы.

Как сообщает профсоюзный вестник ITUC, 22 сентября более 20 тысяч румын приняли участие в акции протеста, организованной в Бухаресте.
К бастующим присоединились полицейские.

Министр внутренних дел страны министра МВД Василе Блага отказался наказать организаторов массовых протестов полицейских и был вынужден уйти в отставку.
Вместе с ним в отставку ушли руководители румынской полиции, жандармерии и другие высокопоставленные чиновники министерства.

По мнению экспертов, румынская власть не контролирует обстановку в стране.
Со дня на день мирные забастовки могут перерасти в вооруженные столкновения, если власти прибегнут к помощи армии.



Мда, "интересно и весело"...
По-моему, фактическое содействие полиции в буче (хоть и невольное) - это полный пиз *ец...
Но есть еще важный фактор влияния на постсоветское пространство:

В такой ситуации многие румынские олигархи и другие влиятельные люди могут выбрать Молдову в качестве временного убежища, что не сулит молдаванам ничего хорошего.

Гм, все в Евросоюз ломятся, а тут глянь - и беженцы оттудова - к чему бы это?
У многих может начаться просветление...

 Отправлено: 30.09.10 12:18. Заголовок: Какая сильная привыч..

Какая сильная привычка у общечеловечных европейцев, вкусно и много кушать, сладко и мягко спать.

Запад на пороге социального взрыва:
Европу охватили забастовки

Растет массовое недовольство сокращением зарплат, пенсий и рабочих мест.

По Европе прокатилась волна масштабных манифестаций и забастовок против внедрения антикризисных мер - жесткой экономии государственных средств и сокращения расходов.

Десятки тысяч человек приняли участие в забастовках в Бельгии, Испании, Греции и Словении. Лозунги этих акций неизменны везде: "Нет сокращениям госбюджета, замораживанию зарплат, урезанию социальных выплат".
Наблюдатели утверждают, что Европа стоит на пороге социального взрыва.

Европейская конфедерация профсоюзов пообещала устроить в Брюсселе "наибольшую демонстрацию протеста за последнее десятилетие", выведя на улицы одновременно более 100 тысяч человек.

В итоге это удалось: по оценкам правоохранительных органов, в акции приняли участие от 60 до 100 тысяч демонстрантов. Они прошли мимо штаб-квартиры европейских политических и экономических институтов, чтобы показать свое недовольство сокращениями бюджетов и расходов, что, по их мнению, "может привести к рецессии в Европе".

Демонстранты несли транспаранты с лозунгами: "Нет сокращениям" и "За экономический рост и рабочие места".

"Основное чувство - что в распоряжении банковской системы находятся миллионы и миллиарды евро, но социальные выплаты сокращаются. Это неправильно", - сказал шахтер Ральф Кутковский, приехавший в Брюссель из Германии для участия в марше.

Акции протеста в среду прошли не только в Бельгии, но и в Испании. В Мадриде участники демонстраций маршем прошли через город. С севера возле станций метро и автобусных остановок продолжались пикеты. Пытаясь парализовать движение в городе, демонстранты забросали яйцами автобусы и не давали им выехать из парка.

В мадридском пригороде Хетафе при разгоне пикета у авиационного предприятия правоохранители применили огнестрельное оружие. Только в столице арестованы не менее 30 забастовщиков. Десятки получили ранения.

В Словении около половины работников бюджетного сектора бастуют уже третий день.

В Греции городской транспорт работает с перебоями. Работники государственных больниц страны на сутки прекратили работу.

Профсоюзы ЕС напоминают, что финансовый кризис уже оставил без работы 23 миллиона человек по всей Европе, и меры по жесткой экономии, объявленные правительствами стран ЕС, могут вылиться в еще больший рост безработицы.

В Греции и Ирландии самые высокие показатели по уровню безработицы за прошедшие 10 лет, в то время как в Испании число безработных с 2007 года выросло вдвое.

Правительство Британии намерено сократить расходы бюджета на 25%, а во Франции запланировано увеличение порога пенсионного возраста, что уже вызвало недовольство граждан и спровоцировало всеобщую забастовку на прошлой неделе.

По мнению лидеров профсоюзов, именно обычные рабочие могут стать основными жертвами финансового кризиса, спровоцированного работниками банковского сектора.

Правительства многих стран Евросоюза вынуждены были пойти на значительные сокращения зарплат, пенсий, а также рабочих мест в государственном секторе для того, чтобы уменьшить дефицит бюджета и долги государств, которые постоянно растут. Восстановление экономики по-прежнему идет очень медленно.

http://www.segodnya.ua/news/14178514.html<\/u><\/a>