Отправлено: 01.11.09 00:38. Заголовок: Што je ЕУ ??? (продолжение)

Модест Колеров: "Чешский прецедент":
ЕС освободил Чехию от "химеры совести" - Польша, Литва, Латвия и Эстония на очереди

Лидеры Европейского Союза согласились с требованиями президента Чехии Вацлава Клауса о внесении изменений в Лиссабонский договор и предоставили Чехии гарантии от исков потомков 3 млн немцев, изгнанных в 1946 году из Судетской области Чехословакии по декретам президента Бенеша, - от исков о компенсациях за собственность, которой они лишились в конце Второй мировой войны и после неё.

О готовности вытребовать себе идентичные условия заявила Словакия. Жертвы депортации и их потомки в Германии заявили, что это решение ЕС нарушает права, гарантированные "Хартией основных прав и свобод ЕС".

Ради прикладной задачи консолидировать ЕС в экстра-государство, ввести в дело его конституцию, назначить в ЕС президента, главу МИД и присущих ему дипломатов, многочисленные гарантированные в ЕС свободы и ценности, о которых любят рассуждать евроатлантические учителя в общении с дикими варварами на Востоке, задвинуты в нижний ящик стола.
И использоваться теперь будут только на экспорт.

Перед началом Второй мировой войны в Европе вне Германии жило 18 миллионов немцев:

они составляли значительные и влиятельные общины в городах, промышленности, университетах, аграрном производстве.
Ведя войну за "жизненное пространство", нацистский Рейх опирался на эти кадры.
Гитлер использовал их, проиграл и сделал коллективными ответчиками за нацистские преступления.

По решению антигитлеровской коалиции - США, Великобритании и СССР - немцы Восточной Европы подлежали депортации в Германию.
Фактические процедура и условия этой депортации зависели от национальных властей освобождённых от Гитлера и его союзников государств.
Массовой, бессмысленной и беспрецедентной жестокостью по отношению к изгоняемым немцам более всего отличились власти Чехословакии и Польши.

Новые национальные власти Чехословакии и Польши проявили себя так, что, например, пешие колонны изгоняемых из Польши немцев предпочитатали дожидаться, когда мимо них двинется колонна их вчерашнего злейшего противника - Советской армии, - чтобы двигаться рядом с ней.

Только это могло защитить их от крайних жестокостей, грабежей и убийств, которые сопровождали немцев всюду на польской территории.
Архивы полны донесений советских властей в Центр о такой неожиданной для них - даже после кровавой войны - жестокости их союзников.

И если после войны и уже внутри ЕС острота во взаимных отношениях поляков и немцев сгладилась, то конфликтные отношения немцев и чехов все эти годы так и не были прояснены и вопросы между ними оставались нерешёнными.
Теперь ЕС может повторить Чехии до боли знакомую формулу: "Я освобождаю вас от химеры, именуемой совестью".

Но "чешский прецедент", названный так известным латвийским экспертом Юрисом Пайдерсом, не ограничивает своё действие Словакией.
"Чешский прецедент" прямо ставит вопросы о разрушенных в ЕС единых стандартах прав и свобод - в применении к другим конфликтным и кровавым событиям периода Второй мировой войны, которые омрачают отношения России, с одной стороны, и Польши, Литвы, Латвии и Эстонии - с другой.

Теперь, после обязательного для Польши, Литвы, Латвии и Эстонии - как членов ЕС - "чешского прецедента", мы в России будем с ироническим интересом наблюдать за мучительной, почти физиологической борьбой европейских "ценностей, прав и свобод" в мозгу правящих классов Польши, Литвы, Латвии и Эстонии.

Если "чешский прецедент" - правовой, а не одноразовый гигиенический пакет европейской конституционной целесообразности, то его действие не может ограничиться избирательным действием только в отношении Чехии.
И, значит, претензии Польши, Литвы, Латвии и Эстонии к современной России в связи с преступлениями сталинского СССР тоже должны быть упразднены.

И если ЕС - это сообщество "ценностей, прав и свобод", то Польша, Литва, Латвия и Эстония не могут признать, что граждане Чехии, освобождённые от "химеры совести" - "ценнее", чем собравшиеся в России бывшие граждане СССР, призванные, по мнению Польши, Литвы, Латвии и Эстонии, ответить за Сталина и польских, литовских, латышских и эстонских сталинистов.

И если "чешский прецедент" - это европейские правила в отношении наследия Второй мировой войны, то Польша, Литва, Латвия и Эстония уже не могут даже формулировать свои претензии к России.
И претензии членов семей и потомков польских военных, расстрелянных в Катыни, и прибалтийские подсчёты "ущерба от советской оккупации" - теперь заведомо неправовая отсебятина.

Если и прежде все эти попытки призвать современную Россию к ответу за Сталина, и не призывать к ответу за Сталина современные, например, Украину и Грузию, - были не более чем продуктом русофобского извращения, то теперь продолжение этих претензий, исходящих от "новых европейцев", потребует от них не только оттренированного извращения, но и прямо высказанного правового апартеида и расизма.

Если и после этой чешской индульгенции "новые европейцы" будут требовать от России ответственности за сталинизм, если чехам отпустят их бенешевские (ещё докоммунистические, дорогие сердцу) грехи, а русским предъявят чужие (сталинские) преступления, то это, несомненно, будет уже не только актом обыденной русофобии, но и новым изданием антирусского расизма и апартеида.

Впрочем, нет никаких сомнений, что "чешский прецедент" останется инструментом для внутреннего в ЕС употребления, а для России останется в силе "особая справедливость".

Впрочем, не удивительно. Умывайтесь собственной грязью.

 Отправлено: 23.10.10 17:51. Заголовок: Республики бывшего С..

цитата:

Республики бывшего СССР не смогут вступить в ЕС ближайшие 10 лет 23.10.2010, 16:21 Расширения Евросоюза за счет принятия в него новых стран в ближайшие 10 лет не будет. Об этом говорится в специальном письме, составленном министрами иностранных дел Швеции Карлом Бильдтом и Польши Радославом Сикорским. Документ направлен на имя верховного представителя ЕС по иностранным делам и политике безопасности Кэтрин Эштон. Факт наличия подобного документа по стратегии дальнейшего развития ЕС с точки зрения его возможного расширения в субботу подтвердил официальный представитель Евросоюза. "Письмо с изложением концепции взаимоотношений с ближайшими странами-соседями ЕС, разработанное главами МИД Швеции и Польши, существует", - признал представитель ЕС. В документе отмечается, что в настоящее время отсутствуют условия для принятия в Евросоюз новых членов. Подобная ситуация просуществует, по мнению авторов, по крайней мере до 2020 года. Одновременно Швеция и Польша предлагают изменить формат существующей политики Соседства и партнерства ЕС, особо выделив группу из шести стран, в которую входят Азербайджан, Армения, Белоруссия, Грузия, Молдавия и Украина. Евросоюзу следует расширить сотрудничество с этими государствами, подписав серию документов о партнерстве, которое, однако, не предполагает их вступления в обозримом будущем в Евросоюз. Концепция Бильдта-Сикорского, которая фактически закрывает перед странами к востоку от нынешних границ Евросоюза перспективу вступления в ЕС, поступит на рассмотрение заседания министров иностранных дел союза, которое открывается в понедельник 25 октября, передает ИТАР-ТАСС.

A за то време Путин ће довршити започето... створиће нову Православну Славјанску Империју

 Отправлено: 18.05.10 21:09. Заголовок: NEMA POLITIČKIH..

цитата:

NEMA POLITIČKIH POVLASTICA ZA ČLANSTVO U UNIJI Srbija ne može u EU bez rešenog statusa Kosova http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/189795/Srbija-ne-moze-u-EU-bez-resenog-statusa-Kosova T. Spaić - N. Vlačo | 18. 05. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 155 Srbija će morati da potpuno zadovolji sve uslove koje je EU postavila pred nju da bi postala članica Unije. Političkih popusta za prijem više neće biti ni za koga, pa ni za Beograd. Srbija neće postati članica ove organizacije bez rešenog statusa Kosova, iako će moći da postane kandidat za članstvo i otvori pretpristupne pregovore, stavovi su evropskih zvaničnika. Oštrija kontrola uslova za priključenje EU: Štefan File prilikom nedavne posete Beogradu U krugovima bliskim Evropskoj komisiji, "Blicu" je pojašnjeno da nedavnu izjavu Štefana Filea, komesara za proširenje EU, o pooštravanju uslova za prijem u Uniju, treba tako čitati. Reč je o tome da će postojeći uslovi za prijem "morati da budu ispunjeni 100 odsto". Najnovija kriza u Grčkoj i ogromni troškovi koje će EU morati da plati na ime pomoći toj zemlji samo su osnažili tu odluku. Naime, zvaničnik Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman kaže za "Blic" da je odluka o pooštravanju uslova koje komesar File pominje doneta odavno, odmah nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom i njihovih propusta u kontroli granica i borbi protiv korupcije. Pošto tada nije bilo jednoglasne odluke članica EU o odlaganju prijema te dve članice u Uniju za godinu dana, Bugarska i Rumunija su primljene 2007, naveo je naš izvor, ali je i odlučeno da će sve ostale države koje žele da uđu u EU morati da u potpunosti ispune sve uslove prijema. - Takav stroži pristup primenjuje se prvi put na primeru Hrvatske, ali pošto njen ulazak u EU štiti Nemačka, Zagreb ne bi trebalo da ima problema. Srbiju u tom smislu štite Italija i Grčka, s tim što je sudbina ove druge sada u rukama ostalih članica evrozone, pa je pitanje koliko može da nameće svoje stavove - kaže naš izvor iz Brisela. U vezi sa uslovljavanjem rešavanja statusa Kosova pre ulaska Srbije u EU, izvor "Blica" tvrdi da se ono ne odnosi na podnošenje kandidature za članstvo u EU, kao i da bi Beograd mogao da otvori pretpristupne pregovore bez rešenog statusa Kosova, ali bez njega ne bi mogao da ih okonča i uđe u EU. - Nije reč o meri uperenoj protiv Beograda, već o odluci Unije da ne ponavlja negativno iskustvo sa Kiprom i prima državu koja ima nerešen problem sa zemljom koja je takođe kandidat, u ovom slučaju Turskom. To iskustvo sa Kiprom bilo je posebno teško, a loša su bila i ona sa sporom Slovenije i Hrvatske, kao i Grčke i Makedonije. Zbog toga Brisel sada insistira da se sva granična pitanja reše pre ulaska države u EU, jer ih je potencijalno nemoguće rešiti potom - kaže naš izvor i dodaje da situaciju komplikuje i činjenica da u EU ima zemalja koje nisu priznale Kosovo. Božidar Đelić, potpredsednik srpske vlade za evropske integracije, potvrđuje za "Blic" da "neće biti novih kriterijuma za Srbiju u procesu pristupanja EU", i objašnjava da će Evropa razraditi dodatne, preciznije mehanizme na osnovu kojih će obavljati procene i nove institucije sa kojima ćemo, u domenu ekonomije, finansija i sektorskih politika, uključujući i socijalnu, pregovarati. Đelić najavljuje da će Evropa postati ne samo stroža nego i pravednija i da nikome neće omogućiti političke privilegije. - Evropa neće podržati sve bez obzira na to da li su se reformisali ili ne, kao do sada. Biće manje za one koji se ne reformišu, a više za one koji sprovode reforme. Na Srbiji je da se odredi prema tome i da u dijalogu sa EU bude na pobedničkoj strani - kaže Đelić. Deblokiranje SSP-a, koje Srbija očekuje u junu, uslovljeno je, kaže potpredsednik Vlade, samo pozitivnim mišljenjem glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, ali već naredna odluka o tome da li će naša kandidatura biti prosleđena Evropskoj komisiji zavisiće od stepena reformi u zemlji i od toga da li one idu dobrim tempom. - Očekujem da Srbija na jesen ove godine, kada se obelodani novi sklop mehanizama i institucija za EU, bude spremna. Verujem da će postupak pridruživanja već sledeće godine uključivati mnogo preciznije razgovore, pa i kriterijume u domenu ekonomije, finansija i konkurentnosti. To ne treba da brine Srbiju, već da predstavlja ohrabrenje, jer u poređenju sa drugim zemljama, pa i članicama EU, imamo bolje performanse po merilima budžetskog deficita, zaduživanja i solidnosti finansijskog sistema - kaže Đelić. Da podsetimo, Evropska komisija je prošle nedelje objavila predloge za utemeljenje nove evropske ekonomske politike, a Van Rompej, predsedavajući Evropskog saveta, najavio je da će u oktobru biti obelodanjene nove institucije i mehanizmi da bi ta nova politika postala realnost. Đelić upozorava na to da će Evropa postati zahtevnija prema svakoj od svojih članica i samim tim će i pristupanje EU postati zahtevnije. - Verovatno nas čekaju tvrđi zahtevi EU, ali posle krize u Grčkoj teško je misliti da će nemački, danski, švedski poreski obveznici biti spremni da finansiraju socijalne sisteme koji su velikodušniji od onih koje imaju sami. Teško je verovati da ćemo moći da uđemo u EU a da u nekim elementima imamo mnogo povoljnije uslove, recimo za odlazak u penziju, od onih zemalja koje su finansijeri Evrope - kaže Đelić. On najavljuje da će nas dočekati zahtevi da budemo konkurentniji kao zemlja, ali to je moguće samo pod dva uslova: da Srbija nastavi reforme i odgovorniju politiku, ali i da dobije izdašniju podršku Evrope koja neće ići u tekuću potrošnju, nego u izgradnju infrastrukture, poboljšanje ekološke situacije, u nauku, energetiku i u elemente socijalne politike, naročito u najugroženije grupe. To je pet tema gde se Srbija bori za dodatnu podršku EU. - Dijalog sa EU će pokazati ono što već dobro znamo, da previše trošimo za tekuće izdatke, plate, penzije, a nedovoljno za prosvetu, nauku i infrastrukturu, a tu je ključ konkurentnosti naše zemlje u budućnosti - kaže Đelić. Eksperti: Balkanu dati jasnu perspektivu Svim državama zapadnog Balkana do 2014. godine treba pružiti čvrste garancije da će postati članice EU, ocenili su eksperti Savetodavne grupe za razmatranje, koju je formirao Evropski savet. Članica te grupe Kalipso Nikolaidis, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu i savetnica za evropska pitanja grčkog premijera Jorgosa Papuljasa, kaže da su „razmatrali ideju da 2014. godinu postavimo kao neki rok do kada bi sve zemlje regiona zapadnog Balkana trebalo da dobiju apsolutno odlučnu potvrdu da će postati članice i jasnu mapu puta koja će pokazati šta je preostalo da se uradi”. Ona je za Juroaktiv navela da su svi članovi te grupe, kojom predsedava bivši španski premijer Felipe Gonzales, izuzetno posvećeni tome da region zapadnog Balkana postane deo EU. Uvođenje evra najranije krajem decenije - Budimo realni, Srbija neće u ovoj deceniji ući u evrozonu. Ne zato što nećemo sprovesti reforme već zato što je iskustvo pokazalo da ulazak u evrozonu samo zato da bismo imali evro može biti štetan. Dokaz za to je ovo što se dogodilo u Grčkoj, a primer su i zemlje koje su uvele evro, a da za to nije znala Evropska centralna banka. Pred nama je decenija kad moramo da jačamo dinar. Redosled je sledeći: prvo se mora ući u EU, zatim bar nekoliko godina biti uspešan unutar EU, pokazati odgovornost, pa zatim uvesti evro. Najranije možemo očekivati uvođenje evra krajem ove decenije - kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

 Отправлено: 18.05.10 21:34. Заголовок: ДОРОГИЕ РУССКИЕ, ДОБ..

ДОРОГИЕ РУССКИЕ, ДОБРО ПОЖАЛОВАТ В РУССКО-СЕРБСКУ ИМПЕРИЈУ!!!!!!!

 Отправлено: 19.05.10 23:25. Заголовок: Ангела Меркел: Евро ..

Ангела Меркел: Евро је у опасности

среда, 19. мај 2010.
План који се нашао на дневном реду дискусије у Бундестагу подразумева 750 милијарди евра у фонду за спасавање посрнулих земаља-чланица евро-зоне. Дискусију је читањем владине изјаве о кризи и будућим механизмима превенције практично отворила канцеларка и председница Хришћанско-демократске уније, Ангела Меркел која је рекла да је „евро у опасности“.

„Уколико ту опасност не отклонимо, последице по Европу биће несагледиве“, нагласила је канцеларка, и додала: „Уколико евро пропадне, пропашће и Европа“.

Раније договорени пакет за спас евра предвиђа 750 милијарди евра као могућу помоћ земљама које се нађу на рубу банкрота, као што је то био случај са Грчком. Немачка би током наредне три године могла да у тај пакет уплати 148 милијарди евра. Канцеларка је подсетила да при исплати новца из тог пакета, нико неће заобићи Бундестаг, као и да нема никаквог аутоматизма при додели кредита. Она је земљама Европске уније поручила да учине све како би консолидовале своје буџете и рекла да те државе морају да се без икаквог улепшавања суоче са својим слабостима.

Канцеларка је пренела и да ће се на глобалном плану заложити за опорезивање трансакција у финансијској бранши, коју сматра одговорном за кризу – због тога она сматра да та бранша треба да преузме део трошкова решавања кризе.

„Ако ту не глобалном плану не постигнемо сагласност, за шта неће бити крива Немачка, онда ћемо у Европи повести дискусију о томе како да регулишемо допринос финансијске бранше тако да људи осете бар мало правде“, рекла је Ангела Меркел.

Захтев за учешћем финансијских тржишта у решавању кризе подвукла је и Биргит Хомбургер, шефица посланичког клуба Странке слободних демократа, коалиционог партнера ЦДУ. „Желимо делотворније санкције за неодговорно финансијско понашање, од укидања права гласа до увођења стечајног поступка за државе, како би правовремено могла да се активира помоћ“, рекла је Биргит Хомбургер.

Пакет помоћи не одобрава странка Левице, коај се, међутим, залаже за увођење пореза на финансијске трансакције. „Када погледамо ситуацију у Грчкој, онда видимо како ће се наредних месеци развијати ствари и у Португалу, Шпанији, Италији, Француској па и Немачкој. Зато ми, као добри Европљани, кажемо: солидарност са тим земљама јесте и солидарност са запосленима, пензионерима и незапосленима овде код нас, у Савезној Републици Немачкој“, рекла је председница Левице Гезине Леч.

Социјалдемократе (СПД) слажу се са предвиђеним мерама, али уз доста гунђања, пре свега зато што те мере нису покренуте на време, док Зелени траже још прецизнијих информација до коначне одлуке. О немачком уделу у пакету од 750 милијарди ће се у Бундестагу гласати у петак.

(Агенције)

 Отправлено: 24.05.10 23:50. Заголовок: Европа више није у..

Европа више није узвишени циљ међу младима

Доминик Моаси
недеља, 23. мај 2010.

(Данас, 21.5.2010)

Разлика између Шуманове декларације од 9. маја 1950, којом је покренут пројекат о уједињењу Европе помоћу Заједнице за угаљ и челик, и застрашујућих напора од 9. маја 2010. да се спасе Грчка и евро не може бити упадљивија.

Наравно, 1950. је беснео хладни рат, а опоравак од Другог светског рата је окупио европске умове. Иновативност је била неопходна, а прави људи су били на правим позицијама. Жан Моне, који је покренуо пројекат, био је прагматичан и храбар. Роберт Шуман, који је идеју о уједињењу представио европским лидерима, био је надахнут хришћанством које је помогло да се направе чуда.

Друкчија времена, друкчији људи, друкчији дух. Седиште Европског колеџа у Натолину, надомак Варшаве, представља готово савршени барометар за мерење морала Европе. Ако млади припадници европске елите, који тамо стичу вештине потребне за позиције у институцијама ЕУ, више не верују у европску будућност, нешто је баш кренуло наопако. Јер ако они не верују у Европу, ко ће?

Постдипломци у кампусу у Натолину, који представљају више од тридесет земаља, живе у, како сами често кажу, „златном кавезу“. Они су у међусобној интеракцији, или би бар тако требало да буде, да би постали оно што је великом броју њих пошло за руком пре њиховог доласка – да би постали Европљани. Бар су овако стајале ствари, а тако и треба да буде.

Међутим, чак и у овој на јединствени начин заштићеној средини, Европа више није узвишени циљ као некада. Студенти сада имају више тенденције да се групишу по националној припадности него раније, као да желе да добију препознатљивија разуверавања када је реч о сумњама у вези са садашношћу и будућношћу.

Када сам почео да предајем међународне односе у Натолину 2002, сви студенти колеџа били су пуни нада које су биле резултат проширења ЕУ на источну Европу. Припремали су се за пријем осам бивших комунистичких република (као и Кипра и Малте) с готово квазирелигиозним жаром. Студенти из Старе Европе били су надахнути идеализмом и поверењем које је избијало из њихових земљака из Пољске, Чешке, Естоније и других земаља. Сви они су одавали утисак да су пуни оптимизма када је реч о политичкој и економској будућности.

Такође је била присутна воља да се превазиђе крвава траума на Балкану. Посматрајући како се студенти из Србије, Хрватске и Босне суочавају са сећањима на ратове на Балкану, европски студенти су из прве руке сазнали шта значи право „помирење“ и каква су била правила игре у остварењу највећег успеха ЕУ, односно у превазилажењу хладног рата и националних нетрпељивости.

Првог маја 2004. славио сам проширење ЕУ са својим студентима. Грлили смо се под плавом заставом са дванаест жутих звездица. Наравно, нису сви ван кампуса Европског колеџа осећали исти ентузијазам, нарочито не сви у Старој Европи, која је често одавала утисак да прилично невољно испуњава своју „историјску одговорност“. Данас, када нам се пред очима продубљује финансијска и економска криза, заправо је иронично упоређивати релативно јаку централну Европу са јаком Пољском на челу, са екстремно слабом јужном Европом, с Грчком на челу.

Стиче се утисак да ових дана на Европском колеџу „култура сумње“ међу студентима из Старе Европе доминира над некадашњим прагматичним самопоуздањем студената из Нове Европе. Успехе више не доносе „добри ветрови“ са истока, већ „лоши ветрови“ са југа ЕУ и делова њеног запада.

Велики број студената, ако не и већина, нису више у кампусу зато што „верују“ у Европу, већ зато што су пуни сумњи када је реч о могућности да нађу посао у својим матичним државама. Они желе да стекну додатну диплому иако су већ преквалификовани. Надају се промени економске климе или сличној прилици у жестокој борби за први посао. Напослетку, тако добијају на времену.

Када су били испитивани о идентитетима, а не о мотивима, студенти с колеџа, са изузетком Немаца, нису природно и спонтано себе доживљавали као Европљане на првом месту. Они са разумевањем, а понекад чак и са емоцијом, слушају исповести генерације за коју је Европа представљала синоним за идеал помирења и обнове. Међутим, њима је очајнички потребна нека нова прича. Прича о оснивању Уније није њихова прича, већ прича њихових родитеља и бака и дека. Они се не питају шта могу да учине за Европу, већ шта Европа може да учини за њих када је реч о запослењу и плати.

И више су сумњичави него самоуверени.

 Отправлено: 29.05.10 20:39. Заголовок: Известилац Европског..

цитата:

Известилац Европског парламента за Косово Улрике Луначек рекла да Србија не може у ЕУ ако не призна Косово и подсетила да Србија још није ни земља кандидат за чланство

Што волим кад трула ЕУ налупа шамаре жутим шабанима. Глуперде и сероње, нећете у ЕУ, а нећете ни Косово признати, док још има нас живих Срба. И Руса. И русофила, и србофила... само пробајте олошу подмукли, покварени, ненормални...

 Отправлено: 30.05.10 17:06. Заголовок: Савремени свет Немач..

цитата:

Савремени свет Немачка после ЕУ и руски сценарио Џорџ Фридман недеља, 30. мај 2010. (Стратфор, 25.5.2010) Расправе о Европи тренутно су фокусиране на грчку финансијску кризу и њен потенцијални утицај на будућност Европске уније. Текуће расправе које се односе на војна питања и Европу могу да се чине безначајним, па чак и анахроним. Наравно, сложићемо се да у овом тренутку питање будућности Европске уније далеко надвисује сва друга размишљања, али ми желимо да изнесемо аргументе да постоје сценарији о будућности Европске уније са војним аспектима и да су они далеко од архаичних. Егзистенцијална криза у ЕУ Европска унија доживљава егзистенцијалну кризу. Та криза нема везе са Грчком, већ са тим шта је то што чланице Европске уније дугују једна другој и колико контроле Европска унија има над својим чланицама. Европска унија је добро функционисала у време генерације која је живела у просперитету. Са појавом финансијске кризе, богатије чланице бејаху позване да помогну оним мање богатим.Опет, ово се не тиче само Грчке – кредитна криза у средњој Европи из 2008. је заправо била иста ствар. Богатије земље, Немачка посебно, нису се радовале могућности да се новац пореских обвезника троши на пружање помоћи земљама које се боре са пуцањем кредитних мехурова. Оне у ствари неће да то ураде, а ако ипак буду приморане, желе да контролишу начин на који те земље троше позајмљени новац како се ово стање не би поновило. А опет, излишно је рећи да Грчка – као и земље које могу завршити слично као и она - не желе спољну контролу над својим финансијама. Ако нема узајамних обавеза између земаља чланица ЕУ, а немачка и грчка јавност не желе [она прва] да спашава [Грчку], а [она друга] да се покори [Немачкој], онда се поставља суштинско питање шта ће Европа постати – невезано за просту зону слободне трговине - после ове кризе. То није једноставно питање преживљавања евра, мада ни то није тривијална ствар. Евро и Европска унија ће вероватно преживети ову кризу - премда њихова заједничка пропаст није ни приближно тако незамислива као што би Европљани помислили пре само пар месеци - али то није једина криза коју ће Европа искусити. Нешто свако мало крене наопако, а Европа нема институције које би могле да се носеса таквим проблемима. Догађаји у последњих неколико недеља указују на то да европске земље нису склоне томе да створе такве институције, а уз то јавно мњење ће ограничити могућности европских влада да их креирају или да партиципирају у овим институцијама. Не заборавимо, изградња супер државе изискује једну од ове две ствари: рат који утврђује ко доноси одлуке или пак државну сагласност усмерену ка стварању савеза. Европа сликовито демонстрира ограничења ове друге стратегије. Шта год да се деси краткорочно, тешко је предвидети било какву даљу интеграцију европских институција. А лако је замислити да Европска унија деволуира од својих амбициозних визија ка савезу сазданом на принципу погодности, изграђеном око економских бенефита преговараних и усаглашених између појединачних партнера. Прелаз ће дакле бити од уније ка савезу у коме неће бити никаквих интереса сем индивидуалних. Поновно отворено „Немачко питање“ Враћамо се на питање које дефинише Европу још од 1871, а то је статус Немачке у Европи. Као што видимо током садашње кризе, јасно је да је Немачка привредни центар коме гравитира Европа, а ова криза је такође показала и да су економска и политичка питања у многоме истоветна. Ако се Немачка са нечим не слаже, ништа се по том питању не може учинити, а ако то Немачка жели, то ће и бити учињено. Немачка има огромну моћ у Европи, чак и ако је она у великој мери ограничена на економска питања. Само, то што је Немачка и кочничар и локомотива Европе, временом је начинило Немачку централним проблемом Европе. Ако је Немачка кључни доносилац одлука у Европи, онда она дефинише сваку политику коју Европа предузима као целина. Ако се Европа распадне, Немачка је једина европска земља која може да формира алтернативне моћне и кохезивне коалиције. То значи да ће, уколико Европска унија ослаби, Немачка имати највећи утицај на то шта ће се десити са Европом након ЕУ. У овом тренутку Немци марљиво раде на преформулисању Европске уније и еврозоне у смеру који више одговара њиховим жељама. Али, како то захтева да бројни партнери уступе део суверенитета немачкој контроли – исти онај суверенитет који су љубоморно чували током целог европског пројекта - вреди испитати немачке алтернативе за Европску унију. У ту сврху прво морамо разумети лимите Немачке. Немачки проблем је онај исти још од уједињења: она је изванредно моћна сила, али далеко од тога да је свемоћна. Њена врло велика моћ чини је фокусом других сила, а заједно, ове друге силе могу да је онемогуће. Према томе, глас Немачке је пресудан за било коју одлуку Европске уније у овом тренутку, и она ће представљати центар моћи у Европи у будућности - али Немачка ипак не може тек тако и сама. Њој су потребне коалиције, што значи да је дугорочно питање следеће: aко Европска унија ослаби или чак пропадне, коју ће алтернативну коалицију Немачка потражити? Уобичајен одговор на прву лопту је Француска, с обзиром да су ове две привреде донекле сличне и да су земље најближи суседи. Али историјски гледано, ова сличност у структури и локацији није била извор сарадње и љубави, већ конкуренције и трвења. Унутар Европске уније, препуне различитости, Немачка и Француска су биле у стању да оставе по страни своја неслагања и пронађу заједнички интерес ради управљања Европом на обострану корист. То ко-менаџерисање је наравно допринело стварању садашње кризе. Поврх тога, најважнија ствар коју Француска има, а да је Немачка жели, је њено тржиште; али неки идеални партнер за Немачку имао би и нешто више да понуди. Сама по себи, Француска не може бити основа за дугорочну немачку економску стратегију. Историјска алтернатива за Немачку одувек је Русија. Руска опција Између немачке и руске економије постоји много потенцијалне синергије. Немачка увози велике количине енергије и других ресурса из Русије. Као што је споменуто, Русији требају извори технологије и капитала да би превазишла тренутну позицију пуког извозника ресурса. Немачка има проблем са депопулацијом и треба јој сталан извор радне снаге - по могућству оне која заправо не жели да се пресели у Немачку. Руска економија још од совјетске ере наставља у смеру де-индустријализације, и док то има мноштво негативних утицаја, постоји један позитиван који се често превиђа: Русија сада има више радне снаге него што може да ефикасно запосли у привреди, с обзиром на структуру капитала. Немачка не жели више имиграната, али јој треба приступ радној снази. Русија жели фабрике у Русији како би упослила свој вишак радне снаге, а такође жели и технологију. Логика немачко-руског економског односа је очигледнија него логика немачко-грчког или немачко-шпанског односа. Што се Француске тиче, она може да партиципира али и не мора (и гле чуда, Французи се придружују бројним текућим немачко-руским пројектима). Дакле, ако се усредсредимо на економију, и претпоставимо да Европска унија не може да опстане као интегрисани систем (што је логичан, али још увек недоказан исход), а онда даље претпоставимо да је Немачка ем водећа сила у Европи ем неспособна за рад изван коалиције, онда бисмо рекли да је немачка коалиција са Русијом најлогичнији исход слабљења ЕУ. Ово би довело многе земље у крајње нелагодну позицију. Прва од њих је Пољска, стешњена између Русије и Немачке. Друга је САД, јер Вашингтон би видео руско-немачки економски блок као значајнији изазов него што је Европска унија икада била, и то из два разлога. Прво, то би био кохерентнији однос - стварање заједничке политике између две државе, са мноштвом паралелних интереса, далеко је једноставније и брже него између њих 27. Друго, и још важније, док Европска унија не може да развије војну компоненту због унутрашњих неслагања, израстање политичко-војне димензије у руско-немачком економском блоку је много лакше замислити. Она би била изграђена око чињенице да и Немци и Руси зазиру и плаше се америчке моћи и активног самопоуздања, те да су Американци годинама били додворавајући савезник који се испречавао између ове две силе. И Немачка и Русија би сматрале да се тиме само бране од америчког притиска. И то нас доводи на причу о ракетама типа Патриот. Без обзира на бирократску жабокречину из које је настао овај трансфер, или политичку индолентност која је произвела овај план, размештање ракета Патриот лепо се уклапа у процес лаганог сазревања војних односа између Пољске и САД. Пре неколико месеци, Пољаци и Американци спровели су војне вежбе у балтичким државама, изузетно осетљивој области за Русе. Пољски авијатичари сада лете на некима од најмодернијих ‘made in USA’ авиона на свету, Ф-16С. Уз ракете Патриот, ово би могао да буде озбиљан изазов Русима. Пољски генерал је командант сектора у Авганистану, што је нешто што Руси примећују. Кроз читаво мноштво оваквих процеса узрастају све тешњи америчко-пољски војни односи. Садашњи економски проблеми могу довести до темељног слабљења Европске уније. Немачка је економски моћна али потребни су јој економски коалициони партнери који ће допринети њеном благостању, а не да само црпу из њега. Руско-немачко савезништво би била логичка последица овог стања ствари. Ако се то деси, Американци и Пољаци би логично имали своје блиске односе. Руско-немачки односи би најпре почели као економски а затим се развијали према војним. Америчко-пољски односи би почели као војни, а слабљењем Европске уније, развијали се према економским. Руско-немачки блок би покушао да доведе неке друге земље у своју коалицију, а исто би настојао и пољско-амерички блок. Два блока би се надметала у Централној Европи - и за Француску. Током овог процеса, у последње време монотона политика НАТО-а би све више попримала на напетости и узбудљивости. Према томе, грчка криза и Патриот ракете ће се можда у једном тренутку укрстити, или са нашег становишта, свакако ће се у једном тренутку сусрести. Иако сами по себи нису од трајног значаја, ово двоје заједно указују на нову логику у Европи. Оно што се сада чини немогућим у Европи можда неће бити незамисливо за пар година. Слабљење Европске уније које симболише Грчка, и ракете Патриот које представљају поновну милитаризацију бар једног дела Европе, само су наизглед неповезане тенденције које би лако могле да се преклопе. (Превод: Василије Мишковић)

На војној паради 9. маја 2010. године у Москви, Путин и Меркелова се нису раздвајали, јасно је да су два врсна полититичара прозрела и презрела ЕУ... Меркелова свој посао ради мушки... а Путин... свака част, свој утицај шири на најбољи начин... А душмани еуропејски могу да поцркају од муке.

 Отправлено: 04.06.10 10:10. Заголовок: Европа , Европа.......

 Отправлено: 04.06.10 14:53. Заголовок: Гардијан: Окончана..

Гардијан: Окончана „љубавна прича“ Немачке и ЕУ

петак, 04. јун 2010.

Реторика Ангеле Меркел показује да Берлин окреће леђа Бриселу

Лондон - Гестови и реторика немачке канцеларке Ангеле Меркел показују да је та држава окончала „љубавну причу“ са ЕУ, оцењују британски аналитичари. У том контексту, лист Гардијан наводи да је на недавном самиту Уније у Бриселу Меркелова изрекла бројне притужбе на рачун планова Брисела када је реч о економији и борби против климатских промена.

Добри познаваоци прилика тврде да оштар тон немачке „гвоздене лејди“ представља недвосмислен сигнал да се Берлин „хлади од ЕУ“.

Према њиховом мишљењу, у протеклих пет деценија Немачка је доживљавала Европу као „улазницу за мир, просперитет и моћ“, али ти дани су прошли. „Припадници немачке елите сматрају да су често на удару неутемељених критика и да други погрешно интерпретирају њихове речи“, пише британски лист.

Ипак, немачки министар унутрашњих послова Томас де Мазијер сматра да су такви наводи неутемељени и да чињеница да његова држава „енергичније представља националне интересе“ можда представља новост за поједине државе у ЕУ, али не и за земље као што су Британија, Француска и Италија.

С друге стране, дипломатски кругови у Бриселу тврде да су Немци постали „одбрамбено настројени“ и да имају утисак да их други нападају без разлога. Такав развој ситуације, истичу, представља „тектонски заокрет у ЕУ“.

Као пример за нови приступ немачке владе према партнерима из Уније, Гардијан наводу финансијску кризу. Мада је немачка канцеларка на крају подржала иницијативу о давању спасилачког пакета Грчкој која се бори са рекордним јавним дугом, већина њених сународника сматрала је да не би требало пружати помоћ „расипницима“. Илустрације ради, немачки листови углавном су критиковали ту иницијативу, а поједини су отишли тако далеко и оценили да Берлин искључиво служи као „финансијер становника јужне Европе који су банкротирали“.

Поједини аналитичари такође тврде да су француски званичници међу првима реаговали на промену понашања немачких савезника. У том контексту, наводе да се француски председник Никола Саркози након сусрета са Меркеловом хвали како је „надмудрио“ немачку канцеларку. Ипак, Томас де Мазијер поручује да ће ЕУ морати да се навикне на то да Немачка више није стидљива и да ставља сопствене интересе изнад свега.

(Данас)

 Отправлено: 04.06.10 17:22. Заголовок: Бранка пишет: .......

Бранка пишет:

цитата:

.......ЕУ морати да се навикне на то да Немачка више није стидљива и да ставља сопствене интересе изнад свега.

А који је Брисел ? Која земља је таква важна ? Колекција званичницима са превисоке амбицијама.
А шта још ? Моћна индустрија ? Моћне војно-индустријског комплекса ? Нафта и гас ресурса ? Шта ?
Ништа за то. Али, Брисел одлучује одлуке.

Немачка зарађује новац, а Брисел њихов трошите. И за какав кур*ц Немачка је ово треба ?

 Отправлено: 05.06.10 18:09. Заголовок: Преносимо Европа тон..

Преносимо
Европа тоне у хаос уочи билдербершког скупа

Олга Четверикова
петак, 04. јун 2010.

(Фонд стратешке културе, 1.6.2010)

Ново понирање у хаос: Европа уочи билдербершког сусрета

Од 4. до 7. јуна у хотелу Ситхес у Шпанији, на 30 километара од Барселоне, одржаће се редовно годишње заседање Билдербершке групе. Као и увек, информација о билдербержанима стиже од Џејмса Такера и Данијела Естулина, који саопштавају да ће група размотрити проблеме глобалне рецесије и начине за провоцирање таквих економских потреса, који ће послужити као изговор за стварање пуновредне светске економске владе.

Чланови групе надају се да ће сачувати глобални пад минимум још у току ове године, како би то искористили за формирање „светског министарства финансија“ при ОУН. Таква одлука донета је још на прошлом сусрету групе у Грчкој, али су њену реализацију блокирали, како тврди Такер, „националисти“ Европе и САД (за билдербержане је та реч погрдна и они њоме означавају све национално оријентисане снаге, које се залажу против ликвидације национално-државног суверенитета).

У току читаве године од времена последњег заседања Билдербершког клуба представници глобалног менаџмента нису престајали да убеђују светску јавност у неопходност „новог светског финансијског поретка“. Та мисао стално се провлачила у говорима Н.Саркозија, Г.Брауна, новопеченог председника Европске уније Х.Ван Ромпеја и других. Међутим, била је то тек психолошка припрема, која је протицала на позадини мирне фазе кризе, и није праћена практичним корацима. И како је то правилно приметио Жак Атали у својој књизи „А шта после кризе?“, „има ли Европа право да захтева реформе међународног финансијског система ако она сама није кадра да организује установе које одговарају њеним потребама?“

Повод за одлучне мере у том правцу заправо је постала дужничка криза у Грчкој, која је довела у питање стабилност свеукупног финансијског система Европе. И сама криза, и мере које су с њом у вези предузете, показали су да се у пракси реализује стратегија „регулишућег хаоса“. А тај се хаос веома лепо регулише помоћу финансијских институција, највећих банака и хеџ-фондова, а пошто су сви створени намерно, као такви представљају ефикасни механизам за управљање и остваривање друштвених „перестројки“.

Финансијски атак на Грчку убрзо је прерастао у офанзиву против евра, откривши тек далеку везу са структурним дефицитима саме грчке економије. И ма колико били халапљиви апетити анонимних финансијера, једино се њима не може објаснити тај сурови карактер и тај интензитет кризе, која је за кратко време довела у опасност од распада зону евра и саму унију двадесетседморице. Иза свега тога стајали су други, сасвим промишљени циљеви, о чијем се смислу може судити по изјавама Џорџа Сороша. Смисао тих циљева је у томе, да је разлог за ћорсокак у коме се обрела Европска унија, заправо недостатак жеље код европских политичара (и у првом реду немачких) да се крећу напред, јер ако се Европска унија не почне развијати даље, настаће огромни проблеми, па је, ето, неопходно створити „нешто попут Европског монетарног фонда, који би помагао у борби против буџетског дефицита“. Европљани су стављени пред избор: или крах зоне евра – или централизација управе.

Конкретне, пак, планове централизације изложио је тај исти Ж.Атали: “Време је да земље-чланице Европске уније имају сопствене структуре, које ће пратити делатност финансијских оператера на својој територији... Потом је ипак потребно обезбедити европског кредитора новије формације, који не би имао везе ни са Европском централном и инвестиционом банком, нити са европским владама, али би гарантовао ефикасним локалним финансијским институцијама помоћ, учествовао у капиталу и давао позајмице под одређеним условима“[1]. Атали се здушно залаже за „стварање Европског министарства финансија, коме би сместа било дозвољено да кредитира у име Уније, а такође за стварање Европског буџетског фонда са мандатом контроле буџетских трошкова земаља, чији дуг премашује 80 процената БДП“[2]. Он такође упозорава да ако се то не учини, онда следи још жешћа криза.

У резултату је под великим притиском из САД Ангела Меркел пристала на одлучне мере (по неким подацима, Саркози је запретио да ће се у случају њеног одбијања чак вратити на франак), па су почетком маја министри за привреду и финансије Европске уније потписали споразум о механизмима буџетске стабилизације зоне евра, којим се предвиђа стварање кризног фонда са капиталом од 60 милијарди евра, које могу бити стављене у функцију у најкраћем року ради хитне помоћи земљама које преживљавају буџетске тешкоће, и издвајање 440 милијарди евра за потребе гарантованих кредита. Најзад, ММФ се такође обавезао да ће у случају потребе одобрити помоћ од 250 милијарди евра. Сва та средства ће бити употребљена за откуп државних дугова земаља зоне евра, чиме ће се по први пут у својој историји позабавити Европска централна банка (ЕЦБ). Доношење мера за олакшавање валутних операција објавиле су и друге централне банке света, у првом реду Федерални резервни систем САД, који ће доделити хитне доларске кредите Европској централној банци, а такође банкама Енглеске и Швајцарске. Ове одлуке могу се третирати као почетна фаза кретања ка јединственој европској финансијској управи. За сада је тешко разумети, како „велике архитекте“ замишљају ту светску финансијску владу и какву ће улогу играти већ постојеће институције, поред осталих ММФ. Неки предлажу квалитативно нове структуре, други, опет, попут Ж.Аталија, третирају ММФ као будући „центар за наднационалне прописе“ са одговарајућим полугама власти, који би био подређен Савету управе, формираном на бази G-24.

Главно је, међутим, у нечем другом – опет се по ко зна који пут пред нашим очима шлифују механизми инкорпорирања националних економија у структуре наднационалне управе, при којима се криза појављује у квалитету главног стимуланса промена, које иду у „потребном“ правцу убрзане интеграције Европске уније, прелиминарно обавезне за изградњу уједињеног западног блока.

Доношење европског плана по диктату уских финансијских кругова не само да не служи као лек од структурне буџетске кризе, него представља још једну замку, пошто предлаже борбу против дугова путем нових кредита, што је еквивалентно гашењу пожара помоћу ватре и не може проћи а да убудуће још више не продуби кризне појаве. Тако ће, на пример, по подацима Евростата, државни дуг у процентуалном погледу у односу на БДП у земљама зоне евра у 2010. години, у поређењу са претходном годином, порасти са 77,7 процената на 83,6 процената.[3] Међутим, по мишљењу низа експерата, текући ниво задужености Грчке, Португалије и других европских земаља у значајној мери је потцењен и не одражава праве величине њихових дуговања.

Експерти швајцарске банке Lombard Odier оцењују пуни обим будућих необезбеђених обавеза Грчке у висини од 875 процената БДП, па према томе, да би испунила своје дужничке обавезе Грчкој ће бити потребно да неорочено инвестира у материјалне активе суму која за 8,75 пута премашује текући БДП. Још је гора ситуација у Пољској и Словенији, чији ће обими државних дужничких обвавеза премашити БДП за 15 пута у Пољској и 11 пута у Словенији. Што се тиче земаља Еврозоне, њихов државни дуг у просеку премашује БДП за 4,34 пута (у САД – за 5 пута)[4].

Не решавајући структурне проблеме, донете мере отвориле су пут ка стварању оних наднационалних институција, за које се бори мондиалиста Ж.Атали. У Бриселу, 21. маја, министри финансија земаља Европске уније, у присуству председника Европске централне банке Ж.К.Тришеа и председника Европског савета Х.Ван Ромпеја, сложили су се да прихвате немачки план о предаји централним органима ЕУ овлашћења за буџетску контролу, која укључује примену санкција према земљама које не поштују општа буџетска правила ЕУ. Међу тим санкцијама су лишавање права гласа земаља са недопустивим буџетским дефицитом, или њихово неприступање средствима из општеевропских фондова која се одобравају за развој инфраструктуре и осталог. Такође се предлаже да се врши европска експертиза нацрта националних буџета пре њиховог разматрања у парламентима земаља ЕУ[5]. До 17. јуна, то јест до самита ЕУ, биће припремљен извештај „о изради јединствене политике Еврозоне“. Разматрају се и други пројекти, који иду још даље и предвиђају, да се буџети земаља евра у целости контролишу и одређују од стране триумвирата, у који би ушли Европска комисија, Европска централна банка и Еврогрупа.

А најстрашнијим се испоставило наличје те новопечене „помоћи“. Плашећи становништво опасношћу од финансијског краха, земље ЕУ једна за другом почеле су прибегавати крајње непопуларним, „драконским“ мерама режима драстичне штедње, који значи замрзавање плата и пензија у државном сектору, смањење државних трошкова за социјалне потребе, повећање пензионог узраста итд. У првом реду је то погодило Грчку, али су за њом следиле све остале.

Влада Немачке планира да од наредне године, па све до 2016. године, сваке године креше буџетске расходе за 10 милијарди евра. У Француској је објављено да се укида једногодишња пензија нејнеимућнијим породицама[6]. Под притиском ММФ-а Шпанија прелази на драстичне „реформе“ – укидање индексације пензија, смањење плата и делимично отпуштање радника буџетских грана, укидање накнада за новорођенчад и друго.[7] То исто се дешава у Великој Британији, Италији и другим земљама ЕУ.

Тешко је замислити какве ће бити последице тих мера ако су и сада проблеми сиромаштва и незапослености у Европи толико драстични (незапосленост, која је достигла 10 процената економски активног становништва Европе, и даље се повећава, као и сиромаштво, које је по најскромнијим прорачунима, већ погодило 80 милиона људи).

Највероватније је да ће „светска влада у сенци“ (Билдербершки клуб) покушати да израчуна такве размере социјалних потреса, које ће омогућити владајућој финансијској врхушки Запада да, ослободивши се „баласта“, у потпуности сачува контролу над ситуацијом и усмери енергију народног гнева на лажне колосеке.

За Русију је закључак очигледан: што је више буду интегрисали у „слободну“ Европу, тим ће се она и више налазити под најжешћом финансијском и информативном контролом светских елита, које Русију не виде у својству самосталне геополитичке целине.

[1] J.Attali. La crise, et après? Paris, Fayard. P. 90.

[2] http://www.voltairenet.org/article165451.html

[3] Ibid.

[4] http://sia.ru/?section=410&action=show_news&id=111612

[5] http://www.russian.rfi.fr/evropa/20100522-es-sanktsii-dlya-ukrepleniya-byudzhetnoi-distsipliny

[6] http://www.russian.rfi.fr/frantsiya/20100511-sotsialnyi-sammit-i-rezhim-strogoi-ekonomii-na-bednykh

[7] http://www.ng.ru/economics/2010-05-26/4_spain.html

 Отправлено: 08.06.10 18:05. Заголовок: Шта je ЕУ ...... В..

 Отправлено: 08.06.10 19:11. Заголовок: Евростат: Незапослен..

Евростат: Незапосленост у еврозони највећа у последњих 12 година

уторак, 08. јун 2010.
Стопа незапослености у зони евра порасла је у априлу на највиши ниво у протеклих 12 година након што су компаније повећале отпуштања запослених упркос опоравку економије тог региона од рецесије, показали су објављени подаци статистичке агенције Европске уније, Evrostat.

Стопа незапослености у априлу је порасла на 10,1 одсто, са десет процената у марту, достигавши ниво из јуна 1998. године. Економисти су очекивали да незапосленост у зони евра остане на нивоу од десет одсто - објавио је "Волстрит џорнал".

Подаци Евростата показали су да се у априлу редовима незапослених у еврозони придружило 25.000 људи, чиме је укупан број незапослених повећан на 15,9 милиона, што је 10,1 одсто укупне популације у 16 чланица тог региона и више од броја становника Аустрије и Ирске заједно.

Иако је повећање броја незапослених било мање од раста у марту, то не говори добро о изгледима потрошачких издатака и најављује да ће економски опоравак бити у најбољем случају постепен.

Економија зоне евра ојачала је само 0,2 одсто у прва три месеца ове године у односу на претходни квартал, после стагнирања у последњем тромесечју 2009. године. Стопа незапослености у широј 27-очланој Европској унији остала је у априлу на непромењеном нивоу од 9,7 одсто, у поређењу са стопом незапослености у САД од 9,9 одсто у априлу и пет процената у Јапану у марту.

Од земаља чланица, највећу стопу незапослености у априлу имале су Летонија са 22,5 одсто и Шпанија са 19,7 одсто, док је најнижа забележена у Холандији од 4,1 одсто и Аустрији, 4,9 процената.

(Бизнис новине)

 Отправлено: 10.06.10 22:04. Заголовок: Симулација европског..

Симулација европског пута или признање безизлаза

Милован Балабан
четвртак, 10. јун 2010.
После две године власти ДС-а и њених коалиционих партнера готово свима је јасно да предизборна обећања везана за привредни опоравак, а поготово блиске ЕУ интеграције нису ни могла бити испуњена. Шта више постаје све очигледније широј јавности да у њихову реализацију нису веровали ни сами „евроидеалисти“ као актери предизборних промоција нудећи народу „европски рај“. Неиспуњена обећања највише дискредитује ЗЕС и доводе у питање морални и политички кредибилитет садашње власти.
Но и поред тога што се читава та предизборна платформа показала, најблаже речено, нереалном она још увек представља камен темељац о(п)станка на власти, те они нису у могућности да се одрекну свих виртуелних обећања (поготово ЕУ утопије) јер би тиме одсекли грану на којој седе. Такође поставило би се озбиљно питање обмањивања грађана све ово време са претпоставком предумишљаја у циљу спровођења ко зна чијих планова и стратешких интереса на нашим просторима.

Ако претпоставимо да владајућа номенклатура у почетку своје кампање за изборе 2008. када је наметнута тема за или против Европе и није била потпуно свесна тешкоћа реализације овог циља сада је немогуће уважити овакву олакшавајућу околност. После првог удара велике светске кризе, затим криза са којима се сама ЕУ суочава (нарочито предбанкротна Грчка) и све одлучнијег уплитања Турске у балканске прилике политика „ЕУ нема алтернативу“ одаје утисак утопијске више него икад. Да (не само убрзо него највероватније никад) нећемо бити интегрисани у ЕУ многима је данас јасно.

Изјаве преминулог амбасадора Цобела о уласку Србије у ЕУ 2025. и писмо Вилија Вимера у којем се децидно тврди да наша земља није ни у каквом плану европских интеграција освежавају наше памћење и поткрепљују сада свима више него очигледну тезу да везивати наде за западне интеграције није реално. Но власт још увек на унутрашњем плану везује своју политику за Европу као циљ свих циљева и успех свих успеха. Тако она држи масе у својеврсном медијском хипнотичком трансу недозвољавајући озбиљан разговор о реалним алтернативама. ЗЕС на челу са председником Тадићем опредељен је за упорно форсирање ЕУ мантре као елементарне догме своје политике јер вероватно немају идеју шта друго да понуде грађанима.

Европа као „оријентир“ у пустињи неизвесности

У Србији је после петооктобарских промена направљена оштра подела између „старих“ и „нових“ снага. Између „напредно-цивилизацијско-модерних“ и „назадно-декадентно-националистичких“ политичких снага. Између „проевропског“ ДОС-а и „антиевропски настројених“ старих снага. Ова подела искључивала је равноправан третман пораженим политичким снагама. У формираној медијској конструкцији сво зло прошлих времена приписивала је погрешној цивилизацијској оријентацији старог режима. Дакле Европа и „грабљење“ ка њој већ тада је постала својеврсна одредница и опредељење за „добро“ а против „зла“ у поједностављеној црно-белој слици света.

Када су током већ првих неколико година ДОС-овске власти доведене у питање догматске шеме о „непогрешивој“ Европи и када је одређени број странака после почетне опијености покушао да доведе у питање црно беле визуре покушавајући да води политику у складу са српским националним интересима мантра о европском рају почела је да служи у сврху дисквалификације „дисидената“ петооктобарских вредности. Истовремено је један број странака, носилаца старог режима у складу са убеђењем, али и интересима, схвативши да без прихватања наметнутих образаца не може реално претендовати на равноправан третман у политичком животу, почео прихватати елементе нове европске идеологије.

Постоји опасност да се изгуби разлика међу политичким актерима, формирана поједностављеним и наметнутим стереотипом некритичког или прихватања или одбацивања Европе. Овај наметнути образац годинама је служио да унапред дисквалификује „антиевропске“ снаге, а његовим обесмишљавањем „европљанима“ би био избијен главни адут из руку.

Ова слика Европе и европских корифеја као јединог пута пристојне српске будућности је током година ушла у свест народа. Са једне стране обичан свет је знао да је она пренадувана, али се сећао санкција, бомбардовања и свих беда деведесетих па је прећутно прихватио одрицање од националних интереса зарад обећања мира и материјалног просперитета. Иако је схватао да ће то тешко бити остварљиво надао се (и још увек се један део нада) да ће бар мањи део обећаног бити остварен.

Дакле пројектована слика о остварењу макар минималног материјалног благостања и просперитета једино кроз повезивање са Европом може бити камен темељац политичке парадигме владајућег режима. Она је предмет експлоатације монополиста европске идеје. Њихова порука је до сада била: ми смо за Европу и све бенефите које она доноси док ови што су „против“ интеграција воде земљу у изолацију и беспућа неизвесног инаћења и супротстављања једином колико толико остварљивом пристојном животу.

Радикализација европског пута поново

Пред изборе 2008. дошло је од стране ДС-а и његових савезника до успостављања новог догматизовања старих образаца о једино спасавајућем европуту. Пошто је низ потеза од стране Америке и Европе почео да урушава веру у могућност макар минималног остварења обећаног раја постало је јасно, поготово после признања Косова, од стране готово свих европских земаља да нам евроатлански пријатељи не остављају шансу ни за частан национални пораз. Јавила се и потреба за редефиницијом која је потпомогнута агресивном медијском кампањом и претворена у радикализацију европског пута.

У кампањи избора из 2008. истицани су стари мотиви корисности везивања за западне земље при чему се рачунало да пређашња хипнотичка слика о евроутопији није ишчилела из свести народа. Исто тако занемаривана су понижења која смо доживели дробљењем националних територија са поруком да се о свему са нашим западним, јединим могућим, пријатељима можемо договорити. При томе медијским спиновањем свако ко је имао ма и најмању примедбу на понашање евроатланског блока према Србији бивао је дисквалификован као носилац мрачних идеја које су нас упропастиле деведесетих година те проглашен противником „светле будућности земље“.

У корпусу жигосаних антиевропејаца нашао се по први пут и један део ДОС-а који је суровом пропагандом, без довољно могућности да одговори и без довољно чињеница у наметнутој медијској хистерији елиминисан као онај који се приклонио старим губитничким националистима. Исто тако снаге из „антиевропског“ корпуса које су у своје програме сврстали Европу као релевантну опцију (иако не и без алтернативе) прозиване су за неискреност и ригидност (сем у случају СПС-а који је био потребан за остварење већине у парламенту). Резултат је била крајње поједностављена слика. ДС, односно ЗЕС је потпомогнут циљним „бомбардовањем“ медија, представљен као једини и легитимни наследник и баштиник јединог исправног европута који води у материјално благостање. Остали су само кочница озбиљној државотворној политици која има за циљ да од Србије направи пристојну европску државу.

„Искреност европског опредељења“ и пакт са Турцима

Слика о Европи као најбољем решењу српске оријентације без обзира на минималне користи (визна либерализација) управо је понашањем исте Европе озбиљно нарушена. Но владајући естаблишмент на унутрашњем политичком плану брижљиво негује једну искривљену и виртуелну слику наших и европских односа при чему сва понижења са којима се сусрећемо остају сакривена за домаћу јавност. Ипак потези најважнијих играча владајуће номенклатуре откривају да нешто не штима у "држави Данској".

Све интензивнија сарадња председника Тадића са Турском при прављању нових балканских комбинација (мимо ЕУ-будућности) при чему је све видљивији утицај некадашње Отоманске империје говоре да се закулисно спремају друга решења за Србију и западни Балкан. Зближавање са Сарајевом на уштрб односа са Бања Луком и подржавање целовите БиХ на путу НАТО интеграција при чему се као арбитарни фактор промовише Турска као (без обзира на дозу самосталног политичког деловања) амерички играч, што говори о могућим новим стремљењима снага које званично још увек говоре о безалтернативном европском путу.

Дотле на домаћој политичкој сцени и даље фигурира наметнута слика о проевропском карактеру ове владе. Искоришћавањем последњих атома деценијског хипнотизерског пројекта замагљивања народне свести наши владари остварују две ствари. У домаћим медијима који су апсолутно контролисани још увек се одржава слика о једином путу. То им служи као основ за дискредитацију свих који покушају да поставе питање алтернативе као мрачних снага. Истовремено без знања народа схватајући да од евроинтеграција нема ништа, а по новом задатку као екипа „учлањена“ у глобалну светску елиту воде државу у ко зна које пројектоване савезе не осврћући се на државни интерес.

У таквој ситуацији, а ради остварења „конспиративних“ глобалних задатака владајућем политичком естаблишменту остаје као једина могућност симулација сопствене еврореформске политике са радикалним дискурсом са почетка двехиљадитих година. Јавност не сме да схвати (или бар не би требало потпуно да схвати) стваран положај наше државе на спољнополитичком плану. Такође искреност европског опредељења мора де се симулира са свом анахроном геополитичком збиљом из деведесетих година.

Само у таквом амбијенту може још неко време да прође изанђала догма „ЕУ нема алтернативу“. Исто тако само под тим условима сви противници ЕУ могу бити представљени као непријатељи свих цивилизацијских вредности и „светле народне будућности“. Само тако може да се искористи и последњи атом народне енергије жељне минималног материјалног благостања и мирнијег и сигурнијег живота да би се одржали на власти. Само тако хипнотишући и даље старим мантрама домаћу јавност они могу да је воде тамо, где су то одредили глобални центри моћи, у новој прекомпозицији света. Све то, дакле, нема везе са европском будућношћу Србије у коју се и даље куну наше вође. А где нам је одређено да будемо, како да живимо и коме да служимо, наравно ако све то прихватимо без отпора, видећемо по завршетку синхронизованог пројекта великих светских центара моћи и нашег марионетског режима.

 Отправлено: 16.06.10 12:20. Заголовок: Баррозу предупреждае..

Баррозу предупреждает о возможности революций внутри ЕС

http://www.telegraf.lv/news/barrozu-preduprezhdaet-o-vozmozhnosti-revolyucii-vnutri-es<\/u><\/a>

Демократия в Греции, Испании и Португалии может «рухнуть» в любой момент.
Этим странам грозят народные волнения, чреватые военными переворотами.
С таким апокалипсическим предупреждением выступил глава Еврокомиссии Жозе Мануэль Баррозу.
Как пишет Daily Mail, выступая перед главами профсоюзов, президент Еврокомиссии Жозе Мануэль Баррозу изложил апокалипсическую картину, в соответствии с которой страны, затронутые кризисом, могут стать жертвами военных переворотов или народных волнений в момент подъема процентных ставок и краха государственных служб в связи с отсутствием средств у правительств.
Джон Монкс, глава Европейской конфедерации профсоюзов, заявил, что «шокирован» серьезностью предупреждений Баррозу. «У меня была беседа с Баррозу о том, что делать с Грецией, Испанией и Португалией и с другими странами, и его посыл был ясен: «Если они не проведут пакет суровых мер, эти страны могут просто прекратить свое существование в том виде, который мы называем демократией. У них нет выбора, вот в чем дело»», — сказал Монкс.
«Баррозу был очень, очень взволнован.
Он шокировал нас апокалипсическим видением демократий в Европе, рушащихся из-за своей задолженности», — добавил он.

Ха-ха-ха... Мудаки !!! Об этом говорилось ещё в 2008 году ... а теперь уже всё....пиз*дец.....а он не лечится.

цитата:

Наконец, нахлебавшись за пару лет дерьма и предельно озлобившись, европейцы начнут массово требовать от своих властей прекратить происходящий бардак любой ценой. “Хлеба, работы, электричества и порядка!” – будут скандировать десятки миллионов бюргеров на улицах. Нетрудно догадаться, к чему приведут такие настроения. По всей Европе к власти начнут приходить фашистские режимы, устанавливая в странах Старого Света военно-полицейские диктатуры. Это забьет последний гвоздь в гроб политического единства Евросоюза, и он перестанет существовать уже официально, что и является целью п.5 главной фазы Долгой войны на Европейском ТВД.

Мой пост № 815 - "Брюссельский сговор"
http://www.vucica.forum24.ru/?1-1-0-00000071-000-0-0<\/u><\/a>

 Отправлено: 16.06.10 12:32. Заголовок: «Баррозу был очень, ..

цитата:

«Баррозу был очень, очень взволнован. Он шокировал нас апокалипсическим видением демократий в Европе, рушащихся из-за своей задолженности», — добавил он.

Это надо занести в анналы --- демократия возможна только при наличии денег.
Нет денег -- нет демократии.
Вот такая простая зависимость.
А вовсе не от выборов, конституции и прочей мишуры...

 Отправлено: 18.06.10 02:04. Заголовок: ЕУ: Нема више "ж..

ЕУ: Нема више "живота на крeдит"

Председник Европског парламента Јержи Бузек је данас затражио да се грађанима Европске уније отворено каже да се више не може живети задуживањем на крeditне картице.
"Када предузимамо реформе, морамо бити потпуно отворени према нашим грађанима. Морамо им рећи истину - да се мора окончати култура живљења на крeditну картицу, с позајмљеним новцем", рекао је Бузек на почетку самита ЕУ, који се данас одржава у Бриселу, пренеле су агенције.
"Морамо платити рачун. У супротном, украшћемо нашој деци наследство, а вероватно и њиховој деци. Морамо рећи нашим грађанима да ћемо морати да уведемо дужи радни дан, да касније одлазимо у пензију и да живимо у оквору својих могућности", рекао је Бузек челницима Уније, нагласивши да је стање у европској економији горе него у САД и државама у наглом развоју.

И сами више не крију да им је одзвонило

 Отправлено: 29.06.10 18:16. Заголовок: http://www.youtube.c..

 Отправлено: 18.07.10 23:27. Заголовок: Колумне Ђорђа Вукади..

Колумне Ђорђа Вукадиновића
Крај једне ЕУ-форије

Ђорђе Вукадиновић
уторак, 22. јун 2010.
Богме, како је почело, изгледа да ће се моје предвиђање да се бојим да ускоро од евроскептизма овде неће моћи да се живи остварити много пре него што сам претпостављао. (Слично се, нажалост, догодило и са мојим, на овим страницама изреченим страховањем за стање и судбину СПЦ након смрти патријарха Павла, али то је већ друга прича).

Као што пар месеци након 5. октобра нисте могли наћи никога ко је подржавао Милошевића, или као што после пада Берлинског зида и распада Совјетског Савеза готово нигде у овом делу света нисте могли наћи марксисту, тако ће, имам утисак, кроз коју годину мало ко међу српским политичарима и интелектуалцима уопште желети да се сећа да је заступао тезу да „Европа нема алтернативу“.

Додуше, вести попут ове од пре неки дан, да је Европска унија са 5,3 милиона евра бесповратне помоћи помогла одређене медије и организације цивилног друштва у Србији који су ангажовани на пословима европских интеграција, можда ће привремено још мало пролонгирати утањени плам овдашњег евро-ентузијазма, нарочито међу српским медијима и цивилним сектором. Али и то ће трајати отприлике само онолико колико буде трајала донација и за њу везани пројекти.

Могао бих да ликујем, претурам по још свежим еврофилним, еврофанатичним и ЕУ-форичним цитатима појединих колега, новинара, експерата, аналитичара и политичара, али нема превише вајде од тога. А и не могу да будем срећан што се отприлике на сваких десет година из темеља мења и преокреће стратешка геополитичка оријентација ове земље.

С друге стране, добро је ако се, макар и са закашњењем, скрене са погрешног курса. ЕУ има довољно проблема сама са собом. Немачка тек треба да види шта ће и како ће даље са Унијом, а остали Европљани шта ће и како ће са Немачком. Сем тога, утицај економске и финансијске кризе на постојеће механизме одлучивања и управљања у ЕУ још је непредвидив, а ту се доста питају и Русија и САД.

Све у свему, реч је о једначини са превише непознатих да би се на то чланство у ЕУ могло са сигурношћу рачунати, поготово имајући у виду све специфичности српске ситуације, где се понајмање ради о техничким тешкоћама усклађивања и „хармонизације“ законодавства и стандарда за производњу бурека и краставаца. Директно или индиректно, од Србије се траже врло болне и понижавајуће ствари (фактичко прихватање назависности Косова, одустајање од чвршће подршке Републици Српској, заборав српског питања у Црној Гори), на које, заправо, нико овде не може пристати, па све и кад би, рецимо, следећу владу правио ЛДП и коалиција невладиних организација.

Пошто је већ мање-више јасно да у некој догледној будућности од чланства у ЕУ нема ништа, у последње време се провлачи једна, наизглед, привлачна, али у суштини опасна теза да ми треба да се понашамо, реформишемо и „примењујемо стандраде“ као да смо већ чланови ЕУ, без обзира на то да ли ћемо уопште и када у ЕУ ући. Нисам сигуран. Наиме, не бих баш тек тако и априори стављао знак једнакости између „европских стандарда“ и „стандарда ЕУ“. Међу овим другима има и глупих и бесмислених. Односно, једно су демократија, слобода, људска права, а нешто друго бирократско лудило и манија нормирања свега и свачега, од поменутог прописивања величине и облика краставаца, па до процента масноће у храни за мачке. Уосталом, неки наши „стари“ еколошки стандарди, када је, на пример, у питању храна или штетни гасови били су чак и строжи од оних у ЕУ. А корупције, криминала, расизма и сепаратизма, очигледно, има и унутар ЕУ, баш као и изван ње.

И коначно, када се већ на разним зградама, аутобусима, па чак и контејнерима могу видети натписи „Обновљено средствима Европске комисије“, „Донација ЕУ“, „“од америчког народа“ и сл. зашто на пример, аналогно томе, на згради генералштаба, РТС-а, Хотела „Југославија“ или код новосадског Жежељевог моста не би стајала табла „Срушено бомбама НАТО“, или „бомбардовано од стране ЕУ и америчког народа“? Тако би грађани били објективније информисани и имали на располагању релевантне чињенице и могућност да боље процене ситуацију и са једне и са друге стране. Зар управо тако не би требало да буде по европском медијско-политичком стандарду и у складу са европским вредностима?

 Отправлено: 30.07.10 23:54. Заголовок: "Я – румын."..

"Я – румын."

(фоторепортаж о "свободной и демократичной Румынии,
сбросившей "иго советского тоталитаризма" и
ВСТУПИВШЕЙ в Евросоюз.
автор - Лев Щаранский)

"Вчера прилетели вместе с сенатором Джоном Маккейном в Бухарест на конференцию Freedom House “Stalinizm criminals in Eastern Europe sphere” – «Преступления сталинизма в сфере Восточной Европы».
Выйдя из трапа самолета, я сразу почувствовал запах Свободы, и стало ясно, что бывшая советская колония наконец-то превратилась в приличную и цивилизованную страну.
<\/u><\/a>


Однако насладиться видами красивого города сразу не удалось, поскольку пришлось отправиться на конференцию.
Присутствовало большое количество приличных и рукопожатных людей, правозащитников и геев. Очень много говорилось о преступлениях сталинизма и негативной роли советской оккупации в плане негативного влияния на Румынию и другие страны Восточной Европы.
Договорились подать петицию правительству о траурном праздновании Дня советской оккупации ежегодно 12-го апреля.
Ведь именно в этот день в 1944-м году русские оккупанты изгнали законные войска фюрера.

Сенатор Джон Маккейн произнес проникновенную речь о борьбе за права человека, борцах за свободу и борьбе против тоталитаризма.
Закончив словами «Сегодня мы все - румыны», Джон сорвал аплодисменты всего зала, которые не смолкали в течение двадцати минут.
Правозащитники стоя приветствовали нашу американскую делегацию и выражали всяческое одобрение.

После этого отправились с Джоном гулять по Бухаресту в сопровождении гидов-правозащитников.
Столица Румынии расцвела.
Если раньше это был уездная глубинка советской империи, то сейчас он превратился в богатый и цветущий город.
<\/u><\/a>


При советской власти население было превращено в совков-рабов и приходилось каждый день вставать с утра и идти на завод под присмотром коммунистов-надсмотрщиков.
Теперь же Бухарест – восточноевропейская столица порно и девушкам вместо скучной работы ткачихами или прядильщицами досталась веселая, гламурная и высокооплачиваемая работа.
<\/u><\/a>


Ложкой дегтя стало то, что снимается в основном порно для натуралов, но местные правозащитники пообещали приложить все усилия к повышению качества и количества гей-порно для приличных людей.
Гей-активист и правозащитник Флорин Попеску лично поклялся мне к 2012-му году удвоить выпуск бдсм, педофильского и гей-видео.
<\/u><\/a>


Проголодавшись, мы зашли в местный Макдоналдс, который обязательно присутствует в любой цивилизованной стране.
<\/u><\/a>


После прогулок по городу, нас пригласили немного отдохнуть в эксклюзивной сауне, что вызвало только одобрение.
<\/u><\/a>


После хороший сауны, щедро сдобренной румынским самогоном, мы отправились в один из многочисленных цыганских поселков, чтобы лично посмотреть условия жизни местного населения. Нашим транспортом была не обыкновенная автомашина, а конная повозка. Таким образом, мы чувствовали себя настоящими боярами, а также выступили как экологи, защищая природу от автомобильных выхлопов.
<\/u><\/a>


Кстати, я обратил внимание, что в самой Румынии очень много таких повозок.
Сразу видно, что это цивилизованный народ, который заботится не только о себе, но и об окружающей природе и ситуацию, подобную с Химкинским лесом, там невозможно представить в принципе.
<\/u><\/a>
<\/u><\/a>


Приехав в цыганский поселок, весьма удивила на зажиточность его жителей.
<\/u><\/a>


Все-таки сбросив оковы коммунизма, жизнь стала гораздо приятнее и благополучнее, в магазинах сразу появилось по триста сортов колбасы.
<\/u><\/a>


Казалось бы, это была румынская глубинка, но дома были весьма благолепны и у всех были спутниковые антенны для просмотра CNN, BBC, FoxNews и прочих рукопожатных телеканалов.
<\/u><\/a>


Местные цыгане были настроены весьма дружелюбно к нам и выражали всяческий респект общечеловеческим ценностям.
<\/u><\/a>


Сравнивая все это с нищей российской деревней, полную пьяного быдла, понимаешь все мощь и преимущество демократической модели общества.
Сами цыгане в основном торговали героином.
Я не считаю это правонарушением, ведь они никого силком не заставляют покупать его.
В цивилизованной стране личность сама должна понимать, что ей годится, а что нет, и возможность выбора.
На секундочку многие выдающиеся художники, поэты и прочие представители творческой интеллигенции активно использую различные психотропные вещества, сверкая гранями своего таланта и никому от этого не было плохо.
<\/u><\/a>


Цыганский барон, который был главный в этом поселке, пожаловался нам на всяческие предубеждения против цыган. «Люди считаю нас ворами и мошенниками, а ведь это ложь и провокация», говорил он. В доказательство он оставил на центральной площади поселка свои часы «Картье», стоимостью в сорок тысяч евро, а сам вместе с нами пошел показывать поселок.
Угостил нас вкусной едой.
<\/u><\/a>


Пригласил к себе посмотреть свежий выпуск Euronews.
<\/u><\/a>


Когда мы вернулись на площадь, часы были на месте, хотя вокруг было много цыган, занятыми различными делами.
Таким образом, я в очередной раз убедился, насколько глубоко чекистская пропаганда пустила свои корни, постоянно поливая ложью этот честный и рукопожатный народ.

<\/u><\/a>


Высказав полное одобрение барону, мы вернулись на попутке в Бухарест
<\/u><\/a>


Проезжавшие румыны всячески приветствовали нас, выказывая подлинную европейское доброжелательность и цивилизованность.
Не было никакого признака агрессии или злобы, в отличие от варварской России.
<\/u><\/a>


Вернувшись в гостиницу, я еще раз поразился тем переменам, произошедшим после падения большевистского режима и поклялся наладить на Брайтоне выпуск значков «Я - румын».
Ведь многие совестливые люди по национальности были румынами, взять хотя бы заслуженного певца эстрады и гея Филиппа Киркорова.
И румыны должны иметь такую же поддержку среди приличных людей и интеллигенции, как и джорджийцы.
А для этого и не грех будет купить в моем интернет-магазине соответствующий значок.
Румынам приятно, а мне мелкий гешефт.
Выражая солидарность Румынии, таким образом, вы будете выказывать полное одобрение и притесняемым цыганам и положительным демократическим реформам в стране, сбросившей иго тоталитаризма.
Ведь надо поднимать уровень рукопожатности.
И жить не по лжи.
А как мы все знаем, из искры возгорится пламя.
<\/u><\/a>


С уважением, Лев Щаранский."


Гей, мадьяры!
Приятно видеть истинную демократию и благополучие в свободной от русских стране.
Борьба мадьярской нации с тоталитаризмом принесла свои плоды и счастливому народу Румынии остаётся только почивать на лаврах и пожинать плоды европейского образа жизни.
Красивая, Свободная страна, полная счастливых, беззаботных людей - художников, интеллигентов, поэтов!