Каква емисија, таква и телевизијска станица. Једни те исти тајкуни финансирају ДС и СНС. Видећете сутра како ће РТС преувеличати број јадника на митингу. СНС је обмана.
Нажалост има много наивних будала који ће сутра ићи на митинг СНС-а.
Док је Тадићу Николић са свитом "опозиција", не мора да брине за своју позицију. А да им је Шешељ једини прави противкандидат, говори и ова емисија, направљена без њега, чак и без његових најближих сарадника и пријатеља који би могли било шта да кажу у његовом интересу, у његову одбрану... смрадови најобичнији.
Комплетно саслушање проф. др Војислава Шешеља из августа 2003, поводом истраге о убиству Зорана Ђинђића
Након убиства Зорана Ђинђића покренута је истрага против 46 лица. Председник Српске радикалне странке био је осумњичен да је припадао групи која се бавила непријатељском делатношћу.
Професор др Војислав Шешељ је 4. августа 2003. године истражном судији Вучку Мирчићу дао исказ који објављујемо у целости.
Видео форма: Три снимка настала 4. августа 2003. године, дужине од 83 до 90 минута, и четврти снимак од 5. августа исте године с примедбама др Шешеља на прегледане снимке из претходног дана, дужине до 10 минута. Сви снимци су у формату real-media (.rm)
Писана форма: Сва четири дела налазе се у једном pdf документу од 54 стране.
Сообщение: 12301
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 18.02.11 15:48. Заголовок: За 19. фебруар, са п..
За 19. фебруар, са почетком у 12 часова, заказан међународни скуп у Сава центру, посвећен осмогодишњем тамновању Војислава Шешеља. Научни скуп имаће свој назив – Ослобађајућа пресуда по правилу 98бис једини је могући правни резултат фијаска хашког тужилаштва у процесу против др Војислава Шешеља. Своје учешће на овом скупу најавио је велики број чланова руског Комитета за заштиту Војислава Шешеља и највероватније је да ће присуствовати представници свих посланичких група, како се то код њих каже, фракција Руске думе. Свој долазак су потврдили Сергеј Бабурин, он је и председник Комитета за заштиту Војислава Шешеља, академик Елена Гускова, човек који од почетка професионално прати рад Хашког трибунала и који је увек учествовао на нашим скуповима, Александар Мезјајев, затим Михаил Леонтјев, политички аналитичар и новинар Државне телевизије Русије, а свој долазак је најавио и француски адвокат Жан Вержес који је и раније учествовао на нашим скуповима. Очекујемо да ових дана учешће потврде и други позвани. Наравно, биће и пуно људи који професионално прате рад Хашког трибунала из Србије. Циљ нам је да са свих страна осветлимо дешавања у Хашком трибуналу у предмету где се суди Војиславу Шешељу и, пре свега са гледишта правила 98бис, да ли је тужилаштво у овом поступку успело да докаже кривицу Војислава Шешеља. Ми сматрамо да тужилаштво није успело да докаже ту кривицу. Ја бих скренуо пажњу јавности да је преко 204 пута Војислав Шешељ био у судници. Од тога је 6 пута био за непоштовање суда, што статусне конференције, што ово друго. Кажем, појављивао се у судници, да ли су биле статусне конференције, да ли административне, да ли је било извођење доказа, гледање филмова и тако даље, до сада је у овом прдмету саслушан 81 сведок. Већина су били сведоци тужилаштва, а било је и сведока суда. То су иста она лица која су била на листи тужилаштва. Тужилаштво је одавно искористило своје време. Судско веће је помогло тужилаштву преквалификујући неке његове сведоке у сведоке суда, тако да је додатно практично коришћено време преко оне квоте од 120 часова у корист тужилаштва. Само да подсетим зашто ми очекујемо ослобађајућу пресуду. Зато што су за велики број локација које се налазе у оптужници против Војислава Шешеља процеси одавно окончани и пресуде постале правоснажне, али окончани су поступци и против већег броја неких других лица које је Хаг изводио за одређене локације. Узмимо само за пример, рецимо, локацију Вуковар и локацију Зворник. У тим својим пресудама Хашки трибунал је ценио индивидуалну кривичну одговорност оптужених лица, али је изводио све доказе за ту локацију. Тужилаштво је покушало да доказе из тих предмета пребаци и да их користи на суђењу Војиславу Шешељу. Потпуно логично. А ја сад морам да вас обавестим да је већина тих доказа у тим правоснажно окончаним поступцима, од стране тих претресних већа оцењена као ирелевантна, или као докази без доказне вредности, или докази које је неко раније судско веће одбацило као непоуздане или као лажне. Онда се поставља питање, ако је сведочење неког сведока у предмету „Вуковарска тројка“ од стране судија одбачено (зато што је лажно, зато што се никако не уклапа), како онда тужилаштво мисли да са тим истим доказом може нешто да уради у предмету против Војислава Шешеља. Ако је у оном тамо предмету у тужилаштву одбачен тај доказ, или није прихваћен или је јасно оцењен као непоуздан, лажан, а ми имамо неколико сведока код Вуковара чији искази уопште нису узети као озбиљни и поуздани, онда није тешко закључити да нема потребе да ово претресно веће таквим доказима придаје неки други значај осим да и оно те доказе одбаци или третира непоузданим. Слична ситуација је и са локацијама Бијељина, Мостар, Невесиње и са другим локацијама. То је један од разлога који нам даје за право да очекујемо врло повољну пресуду по правилу 98бис. Ево другог разлога. Сећате се оног сведока који је само за две године промашио догађај, само за две године! Нешто што је било у августу 1990. године, он је сместио у март 1992. И тужилаштво зна да се ништа није десило марта 1992. године, да није одржан митинг, да све што је наводно сведок видео и био присутан на непостојећем митингу 1992. године, да није постојало. А све то је било 1990. године. Тај сведок је крунски сведок за целу локацију Зворник. Сви други сведоци код локације Зворник готово и да нису поменули Војислава Шешеља. Причали су о неким локалитетима где су се дешавала нека кривична дела, али нема везе са Војиславом Шешељем и са добровољцима Српске радикалне странке. Ето, они сами дају тај разлог. Или један сведок кога су представили као инсајдера, који је причао о неким догађајима који се нису десили. Војислав Шешељ је одржао митинг у Шиду у лето 1991, и присутне је поздравио дижући руку у знак поздрава. Тог митинга није ни било. Осим тог сведока, који упорно тврди да не постоји ниједан други доказ, постоји милоин других доказа да ништа није било 1991. године. Или узмимо за пример сведока који је рекао да је под присилом морао да се сели из једног села у општини Шид. Војислав Шешељ је рекао да сведок лаже, да се то није ни десило, судско веће је хтело да провери наводе Војислава Шешеља и задужили су тужилаштво да брзо интервенише и да провери наводе Војислава Шешеља. Априла месеца 2008. године то исто тужилаштво је доставило документацију из које се види да је њихов крунски сведок лагао. Тужилаштво је рекло да је сведок лагао, на бази документације која је накнадно обзбеђена. Дакле, ако је тужилаштво имало припремљен сценарио како да изгледа то суђење, да Војислав Шешељ не може да се брани, већ да има браниоца којег плаћа секретаријат, онда су вероватно рачунали да све лажи и сви искази тих лажних сведока, без неке темељне провере у судници на бази унакрсног испитивања, могу да постану истина, и то само онолико да буду истина колико је потребно да се осуди Војислав Шешељ. Пошто је тај њихов сценарио дефинитивно пропао, онда није ни чудо што су се онако провели неки сведоци у Хашком трибуналу. За оне који су били упорни, доказано је да су лажни. Они код којих је прорадила савест, врло брзо су променили своје исказе у судници, на велико запрепашћење и судија и тужилаца који нису могли да схвате шта се то наводно десило. Десило се да неки људи нису хтели да понове оне лажи на које су били приморани. Када се погледа дубински каква је та стратегија тужилаштва, знају они добро шта се све дешавало, знају да са неким сведоцима не могу да докажу оно што и не може да се докаже јер се није ни десило, а онда покушавају да убеде судско веће и наводно јавност да је могуће, са понеком малом сликом или неким податком коме би се поклонила вера у сведочењу свих тих сведока, да се онда направи неки мозаик који би личио на нешто што би оправдало осуду Војислава Шешеља. Ја морам да скренем пажњу да је и то немогућа мисија, јер је јасно да је Војислав Шешељ политички затвореник зато што својом идеологијом, снагом политичке личности не би омогућио остваривање туђих интереса на територији Републике Србије и као такав је сметао и Европској унији, и САД, и НАТО пакту, и зато је покренут тај поступак, и зато је то, како признају судије, светски рекорд у трајању и сви су свесни да се брутално крше права Војислава Шешеља. Значи, ми смо до сада на нашим научним скуповима заокруживали неке теме које је Војислав разрадио у судници. Остала нам је практично само још ова тема – Правило 98бис. По правилима и судској пракси која важи у Хашком трибуналу, када се чују аргументи и једне и друге стране, судско веће процењује на бази изведених доказа, под условом да је то што је тужилаштво извело извесно, да ли је онда тужилаштво доказало кривицу. Међутим, судско веће је у обавези да узме цео ток прве фазе претреса, значи сва сазнања која имају, сазнања из суднице, сазнања до којих су дошли током унакрсног испитивања, сазнања на бази документације коју је користио Војислав Шешељ, сазнања на бази пресуда из ранијих предмета која су у некој вези са појединим локацијама из оптужнице против Војислава Шешеља, и да на основу свега тога донесе одлуку, односно да закључи да ли ван сваке разумне сумње код човека може да се створи слика да је Војислав Шешељ крив. Дакле, користећи стандарде које су они користили у првостепеним и другостепеним пресудама, ми истичемо да је немогућа мисија утврдити кривицу Војислава Шешеља, и управо на њиховим процесним аргументима темељимо ово наше очекивање да ће једина могућа пресуда бити по правилу 98бис бити ослобађајућа за Војислава Шешеља. Значи, не причамо само о нашим жељама, наравно, наше су жеље да се Војислав Шешељ врати, то нико и не сумња, али нису наше жеље једини аргумент када истичемо ово лепо очекивање. За повољну одлуку по правилу 98бис нама основ дају разлози и критеријуми који су до сада били у примени у Хашком трибуналу. А видели сте из два-три предмета, или из ова два-три случаја, а ја сам намерно узео те који су карактеристични. Ко је пратио пренос, морао је то да примети. На основу тих примера види се да тужилаштво упорно гура неку своју причу, свесно чињенице да је та прича апсолутно неодржива, да је та прича доживела фијаско у другим предметима. Ако је доживела фијаско у другим предметима, зашто би та прича напрасно постала истинита у предметима против Војислава Шешеља? Ту има стварно страшних ситуација. Ето, јавности је можда мало промакло због тога што није са великом пажњом праћено суђење, пошто је било у касним сатима. Ми имамо ситуацију да сведок-жртва да исказ да га је спасио неки човек и тај неки сведок се појави после као сведок и он каже: „Нисам га ја спасио“. Можете ли да замислите такву ситуацију? Тај други сведок, где год се појавио као сведок, његово сведочење ниједан суд није узео као релевантно. Или два заштићена сведока понављају као папагаји једну реченицу коју су запамтили, па један каже: „Ја сам то чуо на улици, а кад сам слушао био сам у дворишту“, а овај други каже: „Ја сам то чуо, био сам на степеништу, а врата су била одшкринута, из једне собе где је Војислав Шешељ то рекао неким лицима“. И то су узданице међународне правде. И ако то није могло да прође у неком предмету који је правоснажно окончан, кажите ми који би то разлог био да та два лажна сведочења прођу кроз овај предмет Војислава Шешеља. Па, не може. Ипак неки минимум мора да постоји. Када би неком планетарном грешком то прошло и када би то судије евентуално судије прихватиле, знате онда која се тема отвара. Отвара се тема менталног здравља.
Осам година заточеништва Војислава Шешеља у Хашком трибуналу
Двадесет трећег фебруара навршава се осам година тамновања лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља у казамату Међународног трибунала за бившу Југославију. Пре тачно осам година тај неустрашиви човек добровољно је стигао у Хаг, само шест дана након што је против њега објављена оптужница, коју је потписала чувена Карла дел Понте. Циљ његовог тако брзог одговора МТБЈ био је да под хитно предочи доказе о својој невиности. Међутим, сам трибунал није журио не само да саслуша Шешељеве доказе, него и да их господин Шешељ предочи. Како се касније испоставило, трибунал и није ни имао било какве доказе о његовој кривици. Као прво, трибунал је на све могуће начине отезао са почетком процеса. Постизао је то на разне начине: уношењем бесконачних измена у оптужницу; кршењем рокова за обелодањивање докумената; покушајима да се процес Шешељу споји са процесима других оптужених итд. А најефикасније средство за задршку почетка процеса били су многобројни покушаји да се Шешељу наметне адвокат. И тек након тридесет дана штрајка глађу Шешеља трибунал је одустао од наметања адвоката.
Друго – а то је било и директна последица непостојања доказа тужилаштва – почели су проблеми са извођењем сведока, који би могли давати лажне исказе против Шешеља. Без обзира на то што је МТБЈ имао на располагању читаву гарду „професионалних“ сведока, који су прелетали са процеса на процес (Д. Ердемовић, Р. Дониа, Ј. Табо, Р. Смит и други), у процесу против Шешеља то се показало кудикамо сложеније, јер ниједан од њих није имао шансу да издржи унакрсно испитивање оптуженог.
Судски процес почео је тек 11. децембра 2007. године. Међутим, за месец дана од почетка процеса у судници се појавио само један сведок. И тако је било јасно да је процес почео формално, само зато да би се „закачила“ 2007. година, и да се 2008. не рачуна као почетак процеса.
Судска већања касније су све време изостајала и одгађана за касније. И испало је тако да су у 2009. години одржана свега двадесет два већања суда, а у 2010 години – двадесет. А и већина тих заседања суда била су посвећена разматрању административних питања, а не саслушањима сведока. На тај начин, у последње две године, од 730 дана, на суђење су утрошена четрдесет два дана. Да ли је потребно предочавати још некакве доказе о потпуном фијаску тог процеса?
Међутим, чак су и они сведоци, које су приморавали да дају лажне исказе против Шешеља, отворено у сали суда говорили о прљавој кухињи фалсификовања „сведочења“ у МТБЈ. Тужилаштво је било принуђено да тражи нове ралоге за отезање процеса, и нашло их је у покретању нових оптужница против Шешеља – за такозвано „мешање у вршење правосуђа“, оптуживши га за откривање имена заштићених сведока. А у ствари, никаквог откривања имена није ни било, у шта се можемо уверити прочитавши књиге В. Шешеља. Ствар је, међутим, у томе, што је суд стао на страну тужилаштва: јер, иако је оптужницу против Шешеља подигло тужилаштво, њу је утврдио суд, као што је издао и налог за његово хапшење. А он је то могао учинити једино у случају ако постоје убедљиви докази кривице оптуженог. Јасно је да је издајући налог за хапшење, суд видео да доказа нема. Зато сада ослободити Шешеља значи оптужити не само тужилаштво за фалсификовање доказа, него оптужити и судију, који је утврдио оптужницу и потписао налог за хапшење. А учинио је то нико други до О Гон Квон – садашњи потпредседник Хашког трибунала!
Дакле, основни проблем не своди се на тужилаштво, већ на сам трибунал у целини, укључујући судијски корпус. Да су у МТБЈ постојале непристрасне и независне судије, оне би одавно већ обуставиле процес против Шешеља и одлучиле да се он сместа ослободи. Али се ми суочавамо са нечим другим: под пресијом необоривих доказа о прекршајима и махинацијама тужилаштва, суд одлучује да се започне истрага о питању треба ли спроводити истрагу (!), али не истрагу против тужилаштва и тужиоца, већ само против неких неименованих истражитеља. При томе сам Шешељ и даље остаје у тамници. У данима осме годишњице тамновања Шешеља, ми видимо нову спиралу непринципијелности и преступности Хашког трибунала – МТБЈ је одбио захтев Шешеља да га посете руски лекари, изјавивши да лекари морају бити из земаља НАТО, па су чак наведене и конкретне земље! И учињено је то без обзира на то што члан 31 Правила затвора МТБЈ, која предвиђају да „оптужени има право на преглед лекара по сопственом избору“. Једино ограничење је у прелиминарном усаглашавању такве посете са начелником затвора. Обратимо пажњу: не ради се о дозволи начелника затвора, већ само о прелиминарном усаглашавању техничких питања о посети лекара.
Узгред, учињено је то на позадини најновије одгоде одређивања лекара за преглед здравственог стања Шешеља од стране лекара по избору трибунала. Још у октобру прошле године судско веће одлучило је да се изврши медицинска експертиза Шешеља, и да ту експертизу ураде „своји“ лекари. За то им је дато два месеца, што је већ упућивало да се посумња у добру савест судија. А потом су уследиле и сасвим непристојне ствари. У новембру је рок одгођен на још месец дана. У јануару ове године комисија још није била формирана, па је суд померио рок на још месец дана! А тако чудно понашање суда објашњено је некаквим техничким сложеностима у вези са наименовањем лекарске комисије. Такво објашњење је смешно. Какве могу бити сложености са наименовањем састава комисије, када одбијају руске лекаре? Или у земљама НАТО више нема лекара? Разлог за такво понашање може бити само један: траже се такви лекари, који ће бити спремни на професионални фалсификат, или чак и на преступ. Других разлога за проналажење двојице-тројице лекара за скоро пола године једноставно не може бити! И, наравно, све се то чини са циљем да се сломи тако ефикасна борба, коју Војислав Шешељ води против трибунала и оних, који стоје иза тог трибунала.
Кршење права Војислава Шешеља толико су обимна и толико груба да је чак и председавајући судија на последњој седници 18. јануара изјавио: „Ми смо учинили све што смо могли. Сада је све у рукама секретаријата“! Судија је чак предложио да се даљом заштитом Шешељевих права позабави Руски комитет за заштиту права Војислава Шешеља, који је недавно основан у Москви! То је веома опасан сигнал. Он говори о томе да Шешељев предмет не решава судско веће, већ трибунал у целини. То је уникатни скандал у историји судских процеса у МТБЈ!
Дивећи се храбрости и издржљивости професора Шешеља, пожелимо му духовну снагу. У МТБЈ је остао само један човек, који може победити тај злочиначки трибунал – то је професор Шешељ. И ми смо му захвални на тој великој борби. Војислав Шешељ брани истину, а то значи да је победа његова.
Сообщение: 12505
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 04.03.11 19:46. Заголовок: Проглас проф. др Вој..
Проглас проф. др Војислава Шешеља грађанима Србије Србији је доста понижавања!
Браћо и сестре, грађани Србије, Обраћам вам се у овим тешким временима када се наша земља и ви, грађани, гушите под теретом неправде и понижења, у тренутку када Србија грца препуштена бруталном сакаћењу и комадању. Желим да вас упозорим да се Србија ближи прекретници када ће морати да одлучи да ли ће наставити овим путем који води ка уништењу наше државе и народа или ће се окренути себи, својим државним и националним интересима и својим традиоционалним пријатељима. Прозападна политика режима Бориса Тадића потпуно је урушила земљу територијално и довела је до економског и социјалног краха. Због срамне и капитулантске политике, Србија је бачена на колена. Тадић је управљање српском државом предао у руке Бриселу и Вашингтону и гурнуо земљу под својеврсну окупацију. Државни и национални интереси Србије угрожени су у самом темељу. Владајућа коалиција је, обмањивањем грађана о наводном „искреном пријатељству“ са Сједињеним Америчким Државама (САД) и о „путу без алтернативе“ у Европску унију (ЕУ), Србији задала историјски ударац и довела је у крајње понижавајући положај. Ако Србија не напусти прозападну политику и не одупре се Вашингтону и Бриселу који нам земљу комадају и у територијалном и у економском смислу, питање је шта ће од наше државе уопште остати. Српска радикална странка је изричито против уласка Србије у Европску унију и против НАТО-а, који воде отворену непријатељску политику према нашој земљи. Србији је доста понижавања! Једина снага на српској политичкој сцени која је спремна да државотворном политиком усправи Србију је Српска радикална странка. Зато је Српска радикална странка и даље трн у оку и Вашингтону, и Бриселу, и Борису Тадићу, и Томиславу Николићу. Зато су Американци и западне силе дали налог Хашком трибуналу да не могу да се вратим у Србију док се не заврше бар још једни парламентарни избори. Али народ увек препозна оне који брину о њиховим и државним интересима, препознаје оне који су спремни да се жртвују за поносну и усправну Србију. То су препознали и наши бивши радикали који су били обманути. А били су обманути јер су поверовали да ће се странка коју су створили Станко Суботић Цане и Мило Ђукановић уз помоћ британског и америчког амбасадора – Вучићева и Николићева странка, борити за националне интересе и интересе грађана, а не за своје личне. Када је наступило отрежњење, они су почели да се враћају тамо где припадају – Српској радикалној странци.
Ја могу да кажем да су врата Српске радикалне странке увек отворена за све обмануте и преварене, за све који су схватили да су кренули погрешним путем тајкунске Николићеве и Вучићеве странке. Браћо и сестре, не верујте онима који вас обмањују да ћете живети боље ако се определите за бриселску утопију. Одрицање од Косова и Метохије, Војводине, Рашке области, одрицање од легитимних националних интереса, одрицање од своје историје, корена и идентитета и брисање српског памћења сигурно није пут који води ка бољем животу, то је пут ка уништењу. Актуелни режим је до сада испунио све захтеве који су стигли из Брисела и Вашингтона, а нема ни помака када је у питању побољшање стандарда грађана. Напротив, само суноврат!
Катастрофалне последице Тадићеве прозападне политике
Очајна економска ситуација у којој се данас налази Србија није последица светске економске кризе, већ управо те погрешне политике која се води од 2000. године по налозима Међународног монетарног фонда, Брисела и Вашингтона, као и погрешне опредељености за најсуровији модел капитализма – неолиберални капитализам. Дуг је списак обећања која је владајућа коалиција на челу са Тадићем давала грађанима Србије, а апсолутно ништа није урађено. И што је најгоре, нема никакве одговорности за катастрофалне потезе, за обмањивања грађана. У овој држави нико не одговара за то што се руководи искључиво личним интересима, а преко грбаче народа. Владајућа већина је приграбила себи неограничену моћ преко тајкуна који су кључни фактор у политичком животу Србије. Не треба заборавити да су тајкуни имали одлучујућу улогу и у формирање ове владе баш у овом саставу. Једном од њих, Мишковићу, изражена је захвалност и у Бриселу. Србијом данас владају амерички и британски интереси и интереси крупног капитала – тајкуна. Апсолутно су маргинализовани интереси грађана, интереси обичног човека. Доведени смо дотле, да се више не поставља ни питање како омогућити грађанима нешто пристојнији живот, живот достојан човека, него како обезбедити пуко преживљавање – како народ да преживи овај потпуни економски крах до кога је довела актуелна власт. Од грађана Србије су створили армију незапослених, сиромашних, ојађених и понижених, којима су на ту муку наметнули и осећај кривице – да су сами криви за то што их је снашло. Називају их „губитницима транзиције“. Као да је то нешто што је било неизбежно и нешто што је морало да их задеси. И опет нигде ничије одговорности.
Верујем да знам како је већини грађана због тога, знам да истовремено осећате и бес и немоћ и очај. Странке које су на власти освојиле су гласове грађана лажима, обманама и празним обећањима. Сетимо се само да је грађанима представљено да је влада у овом саставу формирана јер је постигнута сагласност да ће то бити социјално одговорна влада, а кључни циљ је био пораст просечне пензије – до нивоа од 70 одсто просечне плате. Сада Млађан Динкић отворено признаје да је лагао обећавајући бесплатне акције у вредности од 1000 евра да би Тадићу обезбедио победу. Тадић је обећавао отварање 200.000 нових радних места, а за време његове владавине без посла је остало управо око 200.000 људи. И сада, без икаквих скрупула, пласира нове лажи – до 2020. биће отворено 400.000 нових радних места, а ваљда се подразумева да он треба да остане на власти до тада. На једној страни су празна обећања и лажна статистика, а на супротној реалност. А реалност су – више од милион незапослених, свакодневна драстична поскупљења, отпуштање радника, све већи број сиромашних. Радник је обесправљен и понижен. Да ли је ово предворје тог евро-благостања које годинама обећавају? Велики проблем, када је у питању улазак у Европску унију, јесте чињеница да је медијски блокирана било каква јавна расправа и сучељавање аргумената о овом питању. Грађани немају праву слику шта значи улазак у Европску унију. Отворено се захтева распарчавање Србије и то све мање крију и западне дипломате. Народ се посебно обмањују када је у питању економски аспект уласка у Европску унију – онај аспект који директно утиче на грађане и њихов џеп. За обичног човека, повећање јединственог тржишта значи пораст радне снаге, а то даље води ка паду зарада. Јединствено тржиште погудује крупном капиталу и мултинационалним корпорацијама.
Разбијање Србије
Тадићев режим прихвата сва условљавања Запада. Прихватањем бриселске резолуције о Косову и Метохији, ова владајућа коалиција започела је процес фактичког признања независности Косова и тиме је задат снажан ударац Србији. Оно што Тадић и представници власти називају „компромисом са Европском унијом“ представља одрицање од Косова и Метохије.
Ви добро знате да Српска радикална странка непрестано алармира јавност да се процес разбијања Србије који спроводи Запад не зауставља са Косовом и Метохијом. Запад неће одустати ни од Војводине нити од Рашке области. То је још 2007. године најавио тадашњи амбасадор Немачке у Србији, Андреас Цобел, као што је тада најавио и могућност да Србија уђе у Европску унију за 20 до 25 година, што значи негде између 2027. и 2032. године. Европска унија, која је већ у кризи, до тада вероватно неће више ни постојати. И упркос свему, Тадићев режим наставља да иде овим самоубилачким путем жртвовања територијалног, политичког и економског интегритета и жртвовања грађана у име празних обећања Европске уније, којој смо потребни једино зарад израбљивања, као извор јефтине радне снаге.
Коалиција Николић-Тадић
Поред територијалног и економског урушавања земље, Тадићев режим систематски разара политички и уставни систем Републике Србије. Тако су, између осталог, отели и посланичке мандате Српске радикалне странке, легализовали ту крађу и формирали марионетску Николићеву и Вучићеву посланичку групу. Николић је тада јавно, за скупштинском говорницом, запретио да се неће смирити док не уништи Српску радикалну странку. Управо због изразито патриотске и националистичке политике и идеологије Српске радикалне странке и њене тадашње снаге као највеће опозиционе странке, 2008. године је изведен пуч у нашој странци, јер је Српска радикална странка представљала непремостиву сметњу за спровођење прозападне политике у Србији. Заправо, првобитни циљ је био да Српска радикална странка нестане са политичке сцене тако што би део тадашњег руководства у потпуности преузео странку и спровео тзв. реформу политике и странке, односно претворио би је у странку прозападне оријентације. Пошто у томе нису успели, тадашњи заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић и тадашњи генерални секретар Александар Вучић, који су као функционери Српске радикалне странке стекли огромну популарност у народу, одлучили су да формирају нову посланичку групу у парламенту и нову странку. Имали су, а и даље имају логистичку подршку актуелене власти, медија, тајкуна, западних амбасадора и западних дипломата. Српска радикална странка је доживела снажан ударац. Уз кршење Устава Републике Србије, закона и Пословника Народне скупштине, режим Бориса Тадића је омогућио да се од 21 отетог мандата Српске радикалне странке формира посланичка група Томислава Николића.
Сада је политика Николићеве и Вучићеве Напредне странке иста као политика Демократске странке. Прецизније – данас су Вучић и Николић спремнији од Тадића да се одрекну свих националних и државних интереса. Обијају прагове западних дипломата у Бриселу и Вашингтону убеђујући их да могу да буду послушнији од Тадића. Убеђују их да могу брже да испуне све налоге Запада, да могу брже да се одрекну Косова и Метохије, да су спремнији да изруче генерала Ратка Младића Хашком трибуналу, што најављује Николић, да прихватају да су Срби геноцидан народ и да их је срамота што су припадници тог народа, као што је, уосталом, Вучић изјавио. Митинг Напредне странке у Београду само је потврдио да Вучић и Николић све време обмањују грађане док на другој страни са Борисом Тадићем праве договоре о формирању владе након наредних избора. Зашто Николић и Вучић нису одмах сели на стиропор и захтевали ванредне изборе, ако је то заиста њихов циљ? Митинг Напредне странке само је помогао Тадићевој власти да се каналише незадовољство грађана. Ово потврђује и чињеница да је Николић 25. фебруара отворено изјавио да ће Напредна странка након следећих избора понудити Демократској странци да заједно формирају коалициону владу. У међувремену се труде да убеде јавност да наводно хоће да руше своје будуће коалиционе партнере. Сасвим је јасно да обмањују грађане да су они противници политике Тадићевог режима која је уништила и грађане и државу, док се на другој страни спремају да воде исту политику као Тадић служећи интересима Брисела и Вашингтона, а не интересима Србије и њених грађана. Напредњаци и Демократска странка су били удружени у обмањивању грађана и када су интензивно водили кампању за промену Устава, наводно због броја посланика у парламенту. Вучић и Николић су имали задатак да убеде грађане да Србији нису проблем ни сиромаштво, ни корупција, ни тајкуни, ни криминал, ни отимање територије, него да је највећи проблем са којим се Србија данас суочава број посланика у парламенту. Међутим, суштински разлог за ову иницијативу лежи у захтеву Вашингтона и Брисела да се Устав Србије промени како би се из преамбуле и текста Устава избрисало да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Циљ је, такође, да се променама Устава оствари регионализација која води даљем цепању Србије. Зато најава коалиције Николић-Тадић, односно Напредне странке и Демократске странке, није никакво изненађење. Одавно се ова коалиција припрема, али је тек недавно обелодањена. Вучић се отворено хвали да му је најбољи пријатељ шеф Тадићевог кабинета, Миодраг Ракић. Сада се две најгоре странке удружују у новом обмањивању и лагању грађана Србије.
Бивши амерички амбасадор – главни Николићев саветник
Многи су сада већ схватили да су се преварили када су поверовали да ће Николић и Вучић и њихова Напредна странка на било који начин штити интересе грађана и Србије. То сигурно није циљ оних који су покушали да реализију прљав задатак уништавања Српске радикалне странке, као најјаче бране спровођењу прозападне политике. Ко год није могао да разуме да су Вучић и Николић погазили све оно што су били читаве две деценије и да су сада доследнији у спровођењу прозападне политике од Тадића, у то је могао да се увери на њиховом митингу у „Арени“, на којем су посебну пажњу указали свом почасном госту Вилијему Монтгомерију, бившем америчком амбасадору. Николић и Вучић имају потписан саветнички уговор са Монтгомеријем и за те услуге му плаћају 7.500 евра месечно. Монтгомери им помаже да увере Вашингтон да су напредњаци прихватили прозападну политику и да су спремни да испуне све захтеве Сједињених Америчких Држава ако би дошли на власт. Поставља се и питање откуд Напредној странци, која не добија ни динар из буџета Републике Србије, толико новца да плаћа саветнике, да плаћа закуп просторија у центру Београда, да плаћа запослене, да одржава страначку инфраструктуру у читавој Србији.
Како да Србија сачува територијални, политички и економски интегритет
Тадићев режим убеђује грађане да је Србија изашла из кризе. Ваљда очекују да народ верује њима, а не себи и својој свакодневној борби за голи опстанак. Међутим, чак и њихови фризирани економски параметри показују да је Србија далеко од изласка из кризе. Незапосленост је повећана, преко 70.000 предузећа је у константној блокади, спољнотрговински дефицит од јануара до октобра 2010. године износио је 4,2 милијарде евра, а у 2011. години се очекује још већи дефицит, од осам милијарди евра. Због примене Прелазног трговинског споразума са земљама Европске уније, само у 2010. години губици у буџету, због пада царина, износе сто милиона евра. У 2011. ће се ти губици повећати и износиће сто тридесет милиона евра. Кредити које држава узима од европских банака су додатно условљени. Ове банке форсирају грађевинска предузећа из Европске уније и то је разлог што наша предузећа остају без посла. Зато је грађевинска индустрија у периоду од јануара до септембра 2010. забележила пад од 16,7%.
Српска радикална странка сматра да је једини пут који омогућава Србији да опстане територијално, политички и економски, сарадња са Русијом, Кином и државама које неће вршити никакав политички притисак на Србију, или захтевати било шта што је противно интересима наше државе и, што је посебно важно, неће се мешати у унутрашње ствари Србије. Српска радикална странка има јасан економски програм који штити домаћу привреду, и зна која су најбоља решења за превазилажење социјалне и економске кризе, а на многа од тих решења указивали су наши посланици у Народној скупштини. Тадићев режим се упорно окреће Међународном монетарном фонду, иако је то веома опасна институција која путем кредитирања експлоатише државе и држи их у дужничком ропству. Српска радикална странка се залаже за узимање повољних кредита од Руске Федерације који неће бити економски и политички штетно условљени, као што су кредити које Влада узима од Међународног монетарног фонда. Кредити не смеју да одлазе на потрошњу као што чини Тадићев режим, већ морају да се усмере на развој домаће привреде. По налогу Брисела и Вашингтона, ова влада не омогућава да се користи Уговор о слободној трговини са Руском Федерацијом, а то је једина извозна шанса за Србију. Овај уговор омогућава да се извози преко 95% наших производа на огромно руско тржиште. Могућности које он пружа користе углавном стране фирме у Србији. Српска радикална странка се залаже за укидање трговинских монопола, за екстраопорезивање западних банака које су монополисти на нашем тржишту и које су увеле у Србију највећа камате у Европи, за смањивање пореза и доприноса на зараде, за смањење ПДВ-а, а када су у питању одређени производи, и за његово потпуно укидање. Зато је Српска радикална странка поднела Предлог за измену закона о ПДВ- у у којем захтева укидање ПДВ-а на основне животне намирнице и огрев домаће производње, као и на производе и опрему намењену бебама, на уџбенике и књиге. Такође се залажемо за субвенционисање и заштиту пољопривредних произвођача и у поменутом предлогу захтевали смо смањење пореза на пољопривредну механизацију домаће производње, као и друге олакшице. На жалост, владајућа већина је одбацила ове предлоге. Сматрамо да је улагање у развој малих и средњих предузећа од суштинског значаја.
Србија треба да буде чланица ОДКБ-а, а не НАТО-а
Српска радикална странка се најоштрије противи уласку у НАТО. Тадићев режим обмањује грађане да Србија своју пуну безбедност може да оствари једино као чланица НАТО-а, и то у ситуацији када нам Алијанса отима Косово и Метохију. Данас све више добијају на значају институционализовани регионални системи евроазијске колективне безбедности, попут Шангајске организације за сарадњу коју предводе Кина и Русија, а која има и своје војно крило, и Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ). Српска радикална странка се залаже да Србија постане чланица ОДКБ-а и да добије статус посматрача у Шангајској организацији. Стратешки циљ ОДКБ-а је ,,успостављање праведног демократског светског поретка, у чијој основи треба да буду принцип врховности међународног права, узајамно уважавање интереса и обезбеђење исте безбедности за све државе“. Ми, српски радикали, сматрамо да Србија мора да се окрене својим традиционалним пријатељима и интегративним процесима на истоку које предводи Руска Федерација, а то је и једини начин да опстане. Зато позивам српски народ и све грађане да са искреним пријатељством и одушевљењем приме председника Владе Руске Федерације, Владимира Владимировича Путина, који ускоро долази у Србију.
Српска радикална странка – једина алтернатива слугерањској политици Тадића и Николића
Браћо и сестре, грађани Србије, размислите добро о свему јер ви одлучујете да ли ћете подржати пропалу прозападну политику Тадића и Николића или Српску радикалну странку која је једина алтернатива овој слугерањској политици. Само је Српска радикална странка способна да државотворном политком, уз подршку Русије и Кине, одбрани легитимне државне и националне интересе и Србију постави у позицију озбиљног и значајног фактора на Балкану. Ако делите наше идеје, ако желите да Србија опстане и има будућност, придружите нам се. Нама је интерес грађана и интерес наше државе увек на првом месту. Хаг, 3. март 2011. Војислав Шешељ
Отправлено: 27.04.11 16:07. Заголовок: Российский обществен..
Российский общественный комитет в защиту Воислава Шешеля
Заявление
В Международном трибунале по бывшей Югославии (МТБЮ) близится к концу беспрецедентно длительный, начавшийся еще в 2003 году, судебный процесс над сербским лидером, профессором Воиславом Шешелем. Как стало известно, 4 мая с.г. гаагский суд наконец-то озвучит приговор по «делу Шешеля». Умения вершить «правосудие» гаагским прокурорам не за-нимать, а их «человеколюбие» по отношению к сербским политзаключенным не имеет границ. В тюрьме в Шевенингене уже умерли 19 политзаключенных, 16 из которых – сербы. Наиболее вопиющим случаем является гибель президента Югославии Слободана Милошевича, которую все больше людей считают убийством. Зато МТБЮ проявляет невиданное великодушие в отношении албанских, хорватских и боснийских террористов, осуждая их на минимальные сроки или вынося им оправдательные приговоры. Очевидно, что трибунал превратился в карательный орган, цель которого – преследование наиболее пророссийских сербских лидеров. К таким лидерам, несомненно, принадлежит Воислав Шешель – патриот своей страны, последовательно выступающий за укрепление дружбы с Россией. В.Шешель находится в тюрьме МТБЮ уже 9-ый год. Обви-нений у прокуратуры как не было, так и нет. Прокуратура МТБЮ в течение первых трех лет процесса не могла даже сформулировать против него обвинения. Это понятно, ведь Шешель во время войны не занимал государственных должностей и не входил в состав военного руководства. Более того, он находился в оппозиции. Поэтому даже МТБЮ, не отягощенному заботой о законности, чрезвычайно трудно приписать Шешелю обвинения в «геноциде» или «этнических чистках». Несмотря на все старания трибунала, процесс над Шешелем зашел в тупик. Достаточно сказать, что за 2010 год из 365 дней было проведено всего 10 заседаний. Все остальное время прокуратура, по-видимому, была озабочена тем, что придумывала все новые более абсурдные обвинения. Так, в 2009 году против Шешеля было выдвинуто обвинение «за неуважение к суду» и он был осужден на 15 месяцев тюрьмы. И это несмотря на то, то к этому времени он уже 6 лет противозаконно находился в заключении. Мы, члены Российского общественного комитета, привлека-ем внимание мировой общественности к готовящейся заключи-тельной фазе расправы над профессором Воиславом Шешелем. Любой беспристрастный суд может принять в «деле Шешеля» только одно решение: о его оправдании и немедленном освобождении. Однако МТБЮ не является ни легитимным, ни беспристрастным судом. Необходимо покончить с беззаконием, творимым в самом центре Европы, и положить конец этому конвейеру смерти, ибо и без того длинный список жертв МТБЮ может пополнится новы-ми именами. Свободу Воиславу Шешелю!
Председатель Российского общественного комитета, Ректор РГТЭУ, доктор юридических наук С.Н. Бабурин
Бабурин С.Н., д.ю.н., ректор РГТЭУ
Болотова Ж.А., народная артистка России
Бурляев Н.П., народный артист России
Ганичев В.Н., пред. Союза писателей России
Гуськова Е.Ю., д.и.н.
Емельянов М.В., депутат ГД
Затулин К.Ф., депутат ГД
Ивашов Л.Г., генерал-полковник
Кузнецов М.Н., д.ю.н., профессор
Мезяев А.Б., к.ю.н., доцент
Милошевич Б.С., общественный деятель
Натансон Г.Г., режиссёр театра и кино
Плетнева Т.В., депутат ГД
Польгуева Е.Ю., зам.гл редактора газеты «Советская Россия»
Проханов А.А., главный редактор газеты «Завтра»
Решетников Л.П., к.и.н., директор РИСИ
Шумилина М.В., д.м.н., Центр сердечно-сосудистой хирургии им.Бакулева
Сообщение: 13454
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 18.05.11 22:45. Заголовок: Како је судија Антон..
Како је судија Антонети оборио "удружени злочиначки подухват"
Марина Рагуш недеља, 08. мај 2011. Четвртог и петог маја јавност у Србији пратила је директан пренос читања одлуке на 120 страна (!) према правилу 98 бис, у предмету Тужилаштво против др Војислава Шешеља. Преседан, без сумње, учиниће, верујемо, озбиљне расправе иза затворених врата многих кабинета. Званично, свако ће тумачити одлуку према сопственим интересима како у земљи, тако и у иностранству. Међутим, сви су потпуно уверени да после одлуке у којој је, на 73 стране, председавајући судија, Жан Клод Антонети, на врло занимљив начин издвојио своје мишљење, ништа неће бити исто!
Жан Клод је оборио досадашњу праксу трибунала у неколико ставки али и 6 тачака оптужнице!
Зашто?
Пре било каквог даљег објашњења, ваљало би рећи да нам није намера да овде дајемо „аутентично тумачење“, јер, узгред, то и не можемо. Нити нам је намера да баждаримо вагу према сопственим нахођењима.
Намера нам је врло једноставна, а то је: да јавности скренемо пажњу на неколико детаља (јер нам простор толико дозвољава), цитирајући, тек, делове одлуке за коју сматрамо да ће у наредном периоду променити судску праксу (и ко зна шта још) Трибунала у Хагу!
„С обзиром на анализу доказних предмета о почињавању злочина о учешћу оптуженог у таквом почињавању, путем радњи подстицања и о вези између злочина и радњи подстицања оптуженог претресно веће сматра да у овом стадијуму постоји довољно доказних предмета и у сврху члана 98 бис правилника који би омогућили разумном судији да осуди оптуженог ван сваке разумне сумње због подстицања на почињавање свих злочина наведених у девет тачака оптужнице. Из тих разлога и у складу с правилом 98 бис правилника претресно веће одбацује захтев оптуженог.“[1]
Овако је гласио закључак одлуке Претресног већа, које је већином гласова одбацило захтев за ослобађењем др В. Шешеља на основу правила 98 бис. Да подсетимо према наводима тужилаштва, председник Српске радикалне странке терети се за: злочине против човечности, као и кршења закона или обичаја ратовања.Према нумерацији из Треће измењене оптужнице Шешељ се терети за:
Тачка 1 – Прогони на политичкој, расној или верској основи као злочин против човечности.
Тачка 4 – Убиство као кршење закона и обичаја ратовања.
Тачка 8 – Мучење, кршење закона и обичаја ратовања.
Тачка 9 – Окрутно поступање, кршење закона и обичаја ратовања.
Тачка 10 – Депортација, злочин против човечности.
Тачка 11 – Присилна премештања, нехумана дела као злочин против човечности.
Тачка 12 – Безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, као кршење закона и обичаја ратовања.
Тачка 13 – Уништавање или хотимично наношење штете установама намењеним религији или образовању, као кршење закона и обичаја ратовања.
Тачка 14 – Пљачка јавне или приватне имовине као кршење закона и обичаја ратовања.[2]Дакле, оптужница има укупно девет тачака.
За неке овакав исход, с обзиром на досадашњи рад Трибунала, није био неочекиван. Оно што је поприлично изненадило јесте издвојено мишљење председавајућег судије, Антонетија на 73 стране (!). Подсећајући колеге, све присутне целокупну јавност на дефиниције термина попут: „разумни судија“ „ван сваке разумне сумње“ као и на чињеницу да је и сам учествовао у писању правила 98 бис-Жан Клод је оборио досадашњу праксу трибунала у неколико ставки али и 6 тачака оптужнице!
Оно што је од изузетног значаја у Антонетјиевом издвојеном мишљењу, (и чини се да говори о целокупној квазиправној поставци рада Трибунала у Хагу) јесте анализа удруженог злочиначког подухвата.
Прво, позивајући се на праксу Европског суда за људска права, притвор у коме се налази Војислав Шешељ дуже од осам година оценио је као непримерено дуг! Затим је нагласио Антонети да је текст правила 98 бис у односу на прву верзију из 1999. он лично мењао управо у корист експедитивног суђења и закључио „ У таквој ситуацији, ја сматрам, за разлику од већине судаца вијећа, да вјеће може донијети ослобађајућу пресуду било дјеломично, било у потпуности за оптуженога.“[3]
Тако је председавајући судија, иначе импресивне радне биографије (од јавног тужиоца, преко потпредседника Вишег суда у Паризу, до правног саветника француског премијера и француског председника, као и председавајућег Апелационог суда у Паризу), образлажио зашто је издвојио мишљење (иако се сложио с већином колега да се суђење настави). Тачније, образлажући тачку по тачку оптужнице и доказних предмета тужилаштва, Антонети је закључио: „Имајући у виду укупне елементе и све доказе које су предочени до сада, били бисте ослобођени по тачкама оптужнице 1, 4, 8, 9, 10, 11, 12, 13 и 14... У погледу почињења ја бих вас прогласио кривим за тачке 1, 10 и 11 то су прогони и депортације и присилно премештање... то, наравно, не узима у обзир све оно што би сте ви могли да предочите током вашег поступка одбране,“[4] Дакле од оптужнице која има укупно девет тачака Антонети сматра да треба да остану само три тачке.
Коначно, оно што је од изузетног значаја у Антонетјиевом издвојеном мишљењу, (и чини се да говори о целокупној квазиправној поставци рада Трибунала у Хагу) јесте анализа удруженог злочиначког подухвата. Потпуно смо уверени да ће анализе детаљније тек уследити, али ево неколико само детаља из исцрпног Антонетијевог образложења које у потпуности обарају учешће Војислава Шешеља у УЗП:“ Морам подсјетити да у статуту нема ниједне ријечи о удруженом злочиначком подухвату. Штавише, генерални секретар Уједињених народа је у свом извјештају од 3. маја 1993. године пред Вијећем сигурности рекао сљедеће, цитирам у цијелости “Међутим, поставља се питање да ли нека правна особа, неко удружење или организација могу као такве бити сматране починитељем злочина, јер су њезини чланови због тог јединог разлога стављени под надлежност неког међународног суда.”Затим Анотенети истиче: ''Генерални секретар мисли да се не би требало држати тог концепта у погледу међународног суда. Криминална дјела која су наведена у статуту су дјела која су починиле физичке особе и те особе стављају се под надлежност међународног суда и то неовисно од њихове припадности било којој групи. То стоји у параграфу 51 његовог извјештаја''. Антонети се у рушењу УЗП позива и нарад Нирнбершког суда:'' Не може постојати колективна одговорност како се у своје вријеме изјаснио и Нинбершки суд (“Људи су ти, а не апстрактни ентитети, који чине злочине за чије почињење казну изриче међународно право”). Осим тога морам казати с тим у вези да, када се позива на колективну одговорност, то је нешто што иде сасвим у супротно, односно сасвим против мисије међународнога суда, а оно је да се постигне мир и да се иде у прилог помирењу на територију бивше Југославије.“[5]Више него јасно. Затим Анетонети износи какве нелогичности постоје када се упореде оптужнице против Караџића и Шешеља.Тачније, он упоређује временски оквир трајања УЗП, узимајући за пример само два предмета Караџић и Шешељ. У првом се за иста лица наводи да су учествовала у УЗП који је трајао од 1991 до 1995 године у другом УЗП траје две године краће, од 1991-1993. године (?!)
Анетонети износи какве нелогичности постоје када се упореде оптужнице против Караџића и Шешеља.
Коначно, позивајући се на Шешељево сведочење у премету Милошевић као врло важан доказни предмет Антонети закључује: „Узимајући у обзир све ове параметре један разумни судија не би могао да закључи, ван сваке разумне сумње, да је оптужени Шешељ имао исти циљ као и други учесници удруженог злочиначког подухвата, због тога што су њихови коначни циљеви били дијаметрално различити. Ја не могу због тога да закључим да је оптужени учествовао у удруженом злочиначком подухвату који је имао за циљ да насилно и злочинима натера несрбе да напусте, дефинитивно, једну трећину Хрватске, велике делове Републике Босне и Херцеговине и неке делове Војводине, да би се те регије припојиле једној новој српској држави.“ И шта сад?! Одлука, која је личила на пресуђивање и то пре извођења доказа одбране у предмету у коме се оптужени штрајком глађу бори за право на правично суђење, ударила је „шамар“ Хашком трибуналу. Или јефтиној теорији завере осмишљеној да пресуди гласно изговореној намери једног европског народа да очува међународно признату државу СФРЈ, чланицу Уједињених нација?! Држави и народу, који је своје легитимно право на очување територијалног интегритета и суверенитета, платио тако што је остао без оба. Да ли је имао право на то?! Па, зар још М. Вебер није дефинисао државу као: “Људску заједницу која присваја права на монопол над легитимном употребом физичке силе на одређеној територији“ (Вебер, у: Гертх и Милс 1948). Признаћете, да га не можемо баш писати у Србе. Већ у оне који су својим промишљањем утемељили Европу какву познајемо. Коначно, да би било потуно и савршено јасно: сваки злочин има свој потпис и као такав недвосмислено и неизоставно се мора казнити! Само да подсетимо, зар Срби и Србија нису познати по томе, да прво (покаткад исувише строго, помало и еуфорично) прочисте своје редове, често занемарујући подстрекаче споља...
Како год, чини се да ће се наредних дана често и обазриво промишљати будућност Трибунала у Хагу. На крају, шта ако се у октобру, по извештају амикус курије (како је најавио Антонети), докаже да је у предмету Шешељ тужилаштво разним притисцима на сведоке конструисало у ствари лажне наводе оптужнице?! Шта тада?!
Мислите (и) о томе....
[1] Из одлуке Претресног већа по захтеву др В. Шешеља а на основу правила 98 бис, директан пренос, II програм РТС, 4. мај 2011
[2] Трећа измењена оптужница, 7. децембар 2007. године., и различита је од претходних и зато нумерација иде по таквом реду
[3] Из одлуке Претресног већа по захтеву др В. Шешеља а на основу правила 98 бис, директан пренос, II програм РТС, 4. мај 2011
[4] Из одлуке Претресног већа по захтеву др В. Шешеља а на основу правила 98 бис, директан пренос, II програм РТС, 5. мај 2011
[5] Из одлуке Претресног већа по захтеву др В. Шешеља а на основу правила 98 бис, директан пренос, II програм РТС, 4 и 5. мај 2011
Сообщение: 13639
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 06.06.11 23:29. Заголовок: Наставља се суђење В..
Наставља се суђење Војиславу Шешељу
6.06.2011, 09:55
Хашки трибунал данас наставља суђење лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу за непоштовање суда. Процес је био заустављен 22.фебруара ове године – истог дана када је и започео. Разлог су била нерегулисана питања око исплате правним саветницима лидера српских радикала. Хашки трибунал криви Шешеља за откривање идентитета 11 заштићених сведока, који су сведочили на основном процесу против њега. То је друга тужба покренута против Шешеља за непоштовање суда. Главни тужилац МТБЈ Серж Брамерц ће данас представити у СБ ОУН свој шестомесечни извештај о раду суда. Како је рекао Брамерц, извештај који је послао у Њу Јорк 17.маја – до хапшења генерала Ратка Младића – је био веома критичан.
15.8.2011/ "Затягиванию процесса над Шешелем нет конца"
Гаагский Трибунал начал дисциплинарный процесс против юридических советников председателя Сербской Радикальной Партии Воислава Шешеля с целью «разгрома обороны» лидера радикалов, - заявил сегодня один из его советников Борис Алексич.
Алексич, против которого, а также против Деяна Мировича, Гаагский Трибунал начал дисциплинарный процесс, сообщил, что причиной процесса стал «вербальный деликт», то есть заявления советников Шешеля о его плохом состоянии здоровья, а также плохом медицинском обслуживании в Гаагском Трибунале.
Есть возможность отмены привилегированного общения для советников Шешеля, а также денежного штрафа и, наконец, наказания за так называемое неуважение суда, - заявил Алексич, отметив, что решение по данному вопросу будет принято в будущем месяце.
Алексич напомнил, что уже сейчас отменено привилегированное общение для шефа юридической команды по защите Шешеля Зорана Красича, с аргументацией, что лидер радикалов защищает себя самостоятельно.
«Гаагский трибунал не выполнил требований Шешеля, не принял решение по финансированию его защиты, Судебное вече решило включить в процесс против Шешеля 33 дополнительных предмета, что означает, что затягиванию процесса над лидером радикалов нет конца», - указал Алексич.
12.11.2011/ Судья Трибунала отказался попробовать то, чем кормят Шешеля
Лидер Сербской Радикальной Партии Воислав Шешель вновь отказался высказаться в Гаагском Трибунале по поводу третьего, дополненного обвинения в неуважении суда.
Так как Шешель поступил подобным образом и семь дней назад, судья Бартон Холл записал в протокол, что обвиняемый не признал себя виновным.
В конце мая Трибунал обвинил Шешеля в неуважении суда, за то, что он отказался выполнить судебное распоряжение и убрать со своего сайта http://www.vseselj.com/ три книги и документы в которых раскрываются личности защищенных свидетелей. В начале июля Шешель заявил что по данному обвинению он себя виновным не признает.
В октябре обвинение было расширено указанием на то, что Шешель вновь не выполнил распоряжение суда от 15 июля и не убрал со своего сайта четыре книги и документы, содержащие информацию о личностях свидетелей.
Как и в прошедшую пятницу Шешелья заявил в зале суда, что он хочет высказываться по обвинению в связи с тем, что в конце октября судебный секретарь ввел прослушивание его переговоров с юридическими советниками, подозревая, что Шешель может передать им секретную информацию. «Я рад был бы высказаться, но не могу, потому что не понимаю обвинения и не смогу высказаться, пока мне не окажут правовую помощь», - заявил Шешель.
Он оценил, что прослушиванием переговоров с юридическими советниками нарушено одно из основных процессуальных прав – право на юридическую помощь.
Шешель потребовал от процессного вече немедленно отдать распоряжение судебному секретарю об отмене прослушивания его переговоров с юридическими советниками. Шешель также потребовал выплатить ему 1000 евро «за пережитое беспокойство, фрустрацию, ощущение одиночества и брошенности» из-за надзора за его переговорами с советниками.
Воислав Шешель также выразил протест по поводу питания в судебной тюрьме в Шевенингене. Он принес в зал суда запечатанную порцию этой еды и предложил судье Холлу ее попробовать.
«Предлагаю вам сделку: попробуйте всего один кусочек а я в ответ уберу со своего сайта три книги и все документы», - предложил Шешель судье.
Судья Холл ответил, что «не позволит Шешелю превращать процесс в фарс», а о его замечаниях к питанию будет проинформирован судебный секретарь.
В конце октября Трибунал осудил Шешеля на 18 месяцев заключения за неуважение суда, постановив, что он, вопреки запрету суда, намеренно раскрыл личности 10 защищенных свидетелей в одной из своих книг.
Шешель ранее был осужден на 15 месяцев за тот же проступок и наказания были объединены. Сам Шешель пообещал вызвать еще десять процессов за неуважение суда, чтобы сделать работу суда абсурдной.
В третьем обвинении в неуважении суда указывается, что Шешелю неоднократно решениями Трибунал указывалось убрать со своего сайта ряд документов, включая три его книги, «содержащие информацию, раскрывающую личности множества свидетелей» по главному процессу против него, по обвинениям в преступлениях в Хорватии, Воеводине и БиГ в 1991-93 годах.
Однако, как указывается в обвинении, Шешель и его сын Никола Шешель, на которого зарегистрирован сайт, не поступили согласно распоряжениям Трибунала и не убрали эти документы.
В тюрьме Гаагского Трибунала в Шевенингене Шешель находится с конца февраля 2003 года, когда он добровольно сдался сразу после того как были опубликованы обвинения против него.
Процесс над Шешелем начался только в ноябре 2007 года, после того, как он объявил голодовку
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 11
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет
). 
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
