Сообщение: 2442
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 16.09.09 20:57. Заголовок: КОСОВО ЈЕ СРБИЈА - ОТЕТО, АЛИ ВРАТИЋЕМО ГА КАД ТАД (продолжение)
ДА СЕ ПОДСЕТИМО...
Кosovo: Noam Comski: Amerika je izgubila kompas
--------------------------------------------------------------------- Jedna analiza postupaka svetske sile Noam Comski: Amerika je izgubila kompas Pod Klintonom je prkosenje svetskom poretku dostiglo takve krajnosti da = je postalo razlogom za brigu cak i jastrebova medju politickim = analiticarima. U novom broju "Forin Afers"-a, vodeceg casopisa = establismenta, Semjuel Hantington upozorava Vasington da krece opasnim = kursem. On sugerise da u ocima dobrog dela sveta =96 verovatno najveceg = dela sveta =96 SAD postaju "hulja super-sila" koja se smatra "najvecom = pojedinacnom pretnjom njihovim drustvima" Brojna su pitanja u vezi sa bombardovanjem Kosova od strane NATO-a = (prvenstveno Amerike). Mnogo toga je napisano na tu temu. Zeleo bih da = izlozim nekoliko opstih zapazanja, drzeci se cinjenica koje nisu = ozbiljno osporene. Dva su osnovna pitanja: (1) Koja su to prihvacena i = primenjiva "pravila svetskog poretka"? (2) Kako se ti ili neki drugi = razlozi primenjuju u slucaju Kosova? Koja su to prihvacena i primenjiva "pravila svetskog poretka"? Postoji ustrojstvo medjunarodnog prava i medjunarodnog poretka, = obavezujuce za sve drzave, koje se zasniva na Povelji UN, kasnije = donetim rezolucijama i odlukama Medjunarodnog suda. Ukratko, pretnja ili = upotreba sile je zabranjena, osim ukoliko je izricito ne odobri Savet = bezbednosti nakon sto se utvrdi da su sva miroljubiva sredstva = iscrpljena, ili u slucaju samoodbrane od "oruzanog napada" (uzak = koncept) do aktiviranja Saveta bezbednosti. Ima, svakako, i nesto vise da se kaze o tome. Prisutna je barem = nesaglasnost, ako ne i potpuna kontradiktornost izmedju pravila svetskog = poretka iz Povelje UN i prava formulisanih u Univerzalnoj deklaraciji o = ljudskim pravima (UD), drugog kamena temeljca svetskog poretka, uvedenih = na inicijativu SAD nakon Drugog svetskog rata. Povelja zabranjuje silu = koja narusava suverenitet drzave; Univerzalna deklaracija garantuje = prava pojedinaca protiv "tlaciteljskih" drzava. Pitanje "humanitarne = intervencije" proizilazi iz te nesaglasnosti. Upravo se na pravo = "humanitarne intervencije" poziva SAD/NATO na Kosovu i upravo je ono = opste podrzano u uvodnicima i novinskim izvestajima (a u ovom poslednjem = slucaju, povratno, cak i izborom terminologije). Ovim se pitanjem bavi novinski izvestaj "Njujork tajmsa" (27. marta) pod = naslovom "Pravni strucnjaci podrzavaju upotrebu sile" na Kosovu. = Ponudjen je jedan primer: Alena Gersona, bivseg savetnika u americkoj = misiji pri UN. Citirana su jos dva pravna eksperta. Prvi, Ted Galen = Karpenter, "izrugivao se argumentaciji Administracije" i odbacio navodno = pravo na intervenciju. Treci je Dzek Goldsmit, strucnjak za medjunarodno = pravo na Pravnom fakultetu u Cikagu. On kaze da kriticari NATO = bombardovanja "imaju dosta jake pravne argumente", ali da "mnogi ljudi = misle da se argumenti za humanitarnu intervenciju (mogu izvesti) iz = obicaja i prakse". To sumira dokaze ponudjene kao opravdanje zeljenog = zakljucka navedenog u naslovu. Goldsmitovo zapazanje je razumno, barem ukoliko se slazemo da su za = utvrdjivanje postojanja "obicaja i prakse" relevantne cinjenice. Takodje = bi trebalo da imamo u vidu banalnu istinu: pravo na humanitarnu = intervenciju, ukoliko uopste postoji, mora da se zasniva na premisi = "dobre vere" onih koji intervenisu, s tim da se ta pretpostavka ne = zasniva na retorici, nego na dotadasnjem ucinku, a narocito njihovoj = privrzenosti primeni principa medjunarodnog prava, odluka Medjunarodnog = suda itd. To je zaista evidentna istina, barem kad su drugi u pitanju. = Uzmimo, na primer, iranske ponude da intervenisu u Bosni u cilju = sprecavanja masakra, i to u vreme kad Zapad to nije hteo da ucini. Iste = su odbacene sa podsmehom (u sustini, ignorisane); ukoliko postoji = razlog, osim potcinjavanja sili, on je lezao u tome da nije postojala = pretpostavka iranske "dobre vere". Racionalna osoba postavlja ocigledno = pitanje: da li je iranski "dosije" intervencija i nasilja gori od = americkog? Drugo pitanje je, na primer =96 kako da procenimo "dobru = veru" jedine zemlje koja je stavila veto na Rezoluciju Saveta = bezbednosti koja je pozvala sve drzave da se povinuju medjunarodnom = pravu? Sta je sa istorijskim "dosjeom"? Ukoliko takva pitanja nisu bitan = predmet rasprave, posten covek ce ih odbaciti kao stvar puke doktrine. = Bilo bi korisno utvrditi u kojoj meri literatura =96 mediji i drugi =96 = mogu da ispune ove elementarne zahteve. Kako se ovi i drugi razlozi primenjuju u slucaju Kosova? Na Kosovu je prosle godine doslo do humanitarne katastrofe koja se u = najvecoj meri pripisuje jugoslovenskim vojnim snagama. Glavne zrtve bili = su etnicki Albanci, koji cine oko 90 odsto stanovnistva te jugoslovenske = teritorije. Standardna procena je 2000 mrtvih i stotine hiljada = izbeglih. U takvim slucajevima, oni koji nisu direktni akteri, imaju tri izbora: - da pokusaju da uvecaju katastrofu - da ne cine nista - da pokusaju da ublaze katastrofu Dati izbori ilustrovani su drugim savremenim slucajevima. Zadrzimo se na = nekim koji su otprilike istih razmera, i upitajmo se gde se Kosovo = uklapa u tu semu. Kolumbija. U Kolumbiji =96 prema procenama Stejt departmenta =96 = godisnji nivo politickih ubistava od strane Vlade i njenih paravojnih = saveznika uporediv je sa stanjem na Kosovu, a broj izbeglica koje beze = prvenstveno od masakra prelazi milion. Dok je nasilje narastalo tokom = devedesetih, Kolumbija je bila glavni primalac americkog oruzja i obuke = na Zapadnoj hemisferi, i ta se njihova pomoc sad uvecava pod izgovorom = "narko-rata" kojeg skoro svi ozbiljni posmatraci odbacuju. Klintonova = administracija je posebno ushiceno hvalila predsednika Gaviriju tokom = cijeg mandata je =96 prema organizacijama za ljudska prava =96 doslo do = "zapanjujuceg nivoa nasilja", cak i u poredjenju sa njegovim = prethodnicima. Detalji su lako dostupni. U ovom slucaju, reakcija SAD je: uvecati masakre. Turska. Prema vrlo konzervativnim procenama, turska represija nad = Kurdima devedesetih spada u kategoriju Kosova. Bila je na vrhuncu ranih devedesetih; jedan pokazatelj je bekstvo vise = od milion Kurda iz unutrasnjosti u nezvanicnu kurdsku prestonicu = Dijarbakir od 1990. do 1994, u vreme dok je turska vojska razarala = unutrasnjost. Dva su rekorda zabelezena 1994: to je bila "godina najgore = represije u kurdskim provincijama" u Turskoj, javljao je Dzonatan Randal = sa mesta dogadjaja, i godina kad je "Turska postala najveci pojedinacni = uvoznik americke vojne opreme i time i najveci uvoznik oruzja na svetu". = Kad su organizacije za ljudska prava obelodanile da Turska koristi = americke mlaznjake da bombarduje sela, Klintonova administracija nasla = je nacina da zaobidje zakone koji su zahtevali suspendovanje isporuka = oruzja =96 na slican nacin kao sto to cini u Indoneziji i drugde. Kolumbija i Turska objasnjavaju svoja nedela (podrzana od strane SAD) = time da brane svoje drzave od pretnje teroristickih gerila. Kao sto to = cini i jugoslovenska Vlada. Ponovo, ovaj primer govori: pokusaj da se uvecaju masakri. Laos. Svake godine ima na hiljade ubistava, uglavnom dece i siromasnih = seljaka u ravnici Dzars u severnom Laosu =96 podrucju, izgleda, najtezeg = i mozda najsurovijeg bombardovanja civilnih ciljeva u istoriji: furiozni = napad Vasingtona na drustvo siromasnih seljaka ima malo veze sa njegovim = ratovima u regionu. Najgori period bio je od 1968, kad je Vasington bio = primoran da pristupi pregovorima (pod pritiskom javnosti i poslovnih = krugova), cime je okoncano stalno bombardovanje severnog Vijetnama. = Kisindzer-Nikson su onda odlucili da premeste bombardovanje na Laos i = Kambodzu. Smrt dolazi od "bombica", sicusnog oruzja za unistavanje zive sile, = mnogo goreg od nagaznih mina: one su projektovane sa namenom da ubiju i = osakate, a nemaju nikakvog dejstva na kamione, zgrade i slicno. Ravnica = je bila prekrivena stotinama miliona ovih kriminalnih naprava kod kojih = se =96 prema podacima proizvodjaca, Hanivela =96 izostanak eksplozija = meri po stopi od 20-30 odsto. Ove brojke sugerisu ili izuzetno slabu = kontrolu kvaliteta, ili racionalnu politiku ubijanja civila odlozenim = dejstvom. A to je bio samo delic primenjene tehnologije, ukljucujuci = savremene projektile koji su prodirali u pecine gde su porodice trazile = zaklon. Trenutno se godisnje zrtve "bombica" procenjuju u rasponu od = vise stotina godisnje do "godisnje stope zrtava od 20.000" pri cemu =96 = kako je napisao veteran medju izvestacima iz Azije, Beri Vejn iz "Vol = Strit dzornala" u azijskom izdanju tog lista =96 vise od polovine tog = broja cine smrtni slucajevi. Prema tome, konzervativna procena govori da = je ovogodisnja kriza otprilike uporediva sa Kosovom, mada su =96 prema = procenama Centralnog komiteta Menonita, koji tamo od 1977. ublazava = posledice masakra =96 smrtni slucajevi mnogo koncentrisaniji medju decom = (vise od polovine ukupnog broja). Bilo je pokusaja da se tome daje publicitet i da se resava humanitarna = katastrofa. Savetodavna grupa za mine (MAG) sa sedistem u Britaniji = pokusava da ukloni smrtonosne naprave, ali su =96 kako izvestava = britanska stampa =96 SAD "upadljivo odsutne iz sake zapadnih = organizacija koje prate MAG", mada su konacno pristale da obucavaju neke = laoske civile. Sa izvesnom ljutnjom, britanska stampa takodje izvestava = o tvrdnjama strucnjaka MAG da SAD odbijaju da ih snabdeju sa = "ucini-bezopasnim" postupcima, sto bi ucinilo njihov rad "mnogo brzim i = mnogo bezbednijim". Ti postupci ostaju drzavna tajna, bas kao sto je u = SAD tajan i ceo slucaj. Stampa u Bangkoku izvestava o vrlo slicnoj = situaciji u Kambodzi, posebno u istocnom podrucju, gde je americko = bombardovanje bilo najintenzivnije od 1969. godine. U ovom slucaju, reakcija SAD je: ne ciniti nista. I reakcija medija i komentatora je da cute, u skladu sa normama po = kojima je rat protiv Laosa obelezen kao "tajni rat" (sto znaci dobro = poznat, ali drzan u tajnosti), kao sto je bio slucaj u Kambodzi od marta = 1969. Nivo autocenzure bio je ogroman tad, kao i u sadasnjoj fazi. Relevantnost ovog sokantnog primera trebalo bi da je ocigledan bez = daljeg komentara. Preskocicu druge primere, kojih ima u izobilju, a = takodje i mnogo ozbiljnija savremena zverstva, kao sto je ogroman masakr = irackih civila putem posebno podmuklog oblika bioloskog rata. "Vrlo = tezak izbor" =96 glasio je komentar Medlin Olbrajt na nacionalnoj TV = 1996. kad je upitana za reakciju na ubistvo pola miliona iracke dece = tokom poslednjih pet godina, ali "mislimo da se cena isplati". Sadasnje = procene govore da umire 5000 dece mesecno, ali se cena jos "isplati". = Trebalo bi imati u vidu ove i druge primere kad citamo retoriku, punu = strahopostovanja, o tome kako "moralni kompas" Klintonove administracije = najzad ispravno funkcionise =96 kako pokazuje primer Kosova. Sta tacno pokazuje primer Kosova? Pretnja NATO bombardovanjem je =96 ocekivano =96 dovela do ostre = eskalacije akcija srpske vojske i paravojski, i do odlaska medjunarodnih = posmatraca, sto je naravno izazavalo isti efekat. Komandujuci general = Vesli Klark ustvrdio je da je "potpuno predvidivo" da ce srpski teror i = nasilje eskalirati posle NATO bombardovanja. Prema tome, Kosovo je jos jedna ilustracija: pokusati sa eskalacijom = nasilja, upravo sa takvim ocekivanjima. Nedavna vazna akademska studija Sona Marfija =96 "humanitarna = intervencija" =96 sadrzi pregled dogadjaja posle Kelog-Brajandovog pakta = iz 1928. godine kojim je rat stavljen van zakona, a zatim i nakon = nastanka Povelje UN koja je ojacala i artikulisala pomenute odredbe. = Prema njegovoj studiji, u prvoj fazi su najizrazitiji primeri = "humanitarne intervencije" bili napad Japana na Mandzuriju, Musolinijeva = invazija Etiopije i Hitlerova okupacija delova Cehoslovacke. Sve te = akcije bile su propracene krajnje uzvisenom humanitarnom retorikom, a = takodje i cinjenicnim opravdanjima. Japan je nameravao da uspostavi = "zemaljski raj" dok je branio Mandzurce od "kineskih bandita" uz podrsku = vodeceg kineskog nacionaliste =96 mnogo kredibilnije figure od ijedne = koje su SAD bile sposobne da proizvedu tokom napada na juzni Vijetnam. = Musolini je oslobadjao hiljade robova dok je sprovodio zapadnu = "civilizacijsku misiju". Hitler je objavio nemacku nameru da okonca = etnicke napetosti i nasilje i da "osigura nacionalnu individualnost = nemackog i ceskog naroda" u operaciji "punoj iskrene zelje da se sluzi = istinskim interesima naroda koji zive na ovim podrucjima", u skladu sa = njihovom voljom; slovacki predsednik je trazio od Hitlera da proglasi = Slovacku protektoratom. Jos jedna korisna intelektualna vezba je uporedjivanje tih bestidnih = opravdanja sa onima koji se nude za intervencije, ukljucujuci = "humanitarne intervencije" u periodu nakon stvaranja Povelje UN. Mozda je u tom periodu najsnazniji primer vijetnamska invazija Kambodze = u decembru 1978. godine kojom su okoncana zverstva Pola Pota, tada na = vrhuncu. Vijetnam se pozivao na pravo samoodbrane od oruzanog napada i = to je bio jedan od retkih primera gde je takvo pozivanje bilo uverljivo: = rezim Crvenih kmera (Demokratska Kampucija, DK) izvodila je ubilacke = napade protiv Vijetnama u pogranicnim podrucjima. Reakcija SAD je = poucna. Stampa je osudila azijske "Pruse" zbog flagrantnog krsenja = medjunarodnog prava. Bili su zestoko kaznjeni zbog zlocina okoncanja = masakra Pola Pota, prvo invazijom Kine (podrzane od strane SAD), a zatim = izuzetno ostrim sankcijama koje su uvele SAD. SAD su priznale proteranu = DK kao zvanicnu Vladu Kambodze zbog =96 kako je objasnio Stejt = department =96 kontinuiteta sa rezimom Pola Pota. SAD su, ne posebno = suptilno, podrzale Crvene kmere u nastavljenim napadima na Kambodzu. Taj nam primer govori vise o "obicajima i praksi" koji cine temelj = "nastajucih pravnih normi o humanitarnoj intervenciji". Uprkos ocajnickim naporima ideologa da dokazu da su krugovi kockasti, ne = postoji ozbiljna sumnja da bombardovanje NATO dalje potkopava ono sto je = ostalo od krhke strukture medjunarodnog prava. SAD su to ucinile = savrseno jasnim tokom diskusija koje su dovele do odluke NATO. Pored = Velike Britanije (u ovom trenutku otprilike onoliko nezavisne koliko je = to bila Ukrajina u godinama pre Gorbacova), zemlje NATO bile su = skepticne prema politici SAD, i bile su posebno uzrujane zbog "zveckanja = oruzja" od strane drzavnog sekretara Medlin Olbrajt (Kevin Kulen, = "Boston Gloub", 22 februara). Danas se protivljenje insistiranju = Vasingtona na upotrebi sile povecava sa blizinom sukobljenog regiona, = cak i u okviru NATO-a (Grcka i Italija). Francuska je zatrazila = rezoluciju UN kojom bi se odobrilo rasporedjivanje mirovnih snaga NATO. = SAD su glatko odbile, insistirajuci =96 kako su objasnili zvanicnici = Stejt departmenta =96 na "stanovistu da NATO treba da ima mogucnost da = deluje nezavisno do UN". SAD, nevoljne da priznaju bilo kakav autoritet = Povelji UN i medjunarodnom pravu, odbile su da dopuste da se = "neuralgicna rec 'ovlascuje'" pojavi u zavrsnom saopstenju NATO; = dopustena je samo rec "potvrdjuje" (Dzejn Perlez, "Njujork tajms" 11. = februara). Slicno tome, bombardovanje Iraka bilo je besraman izraz = prezira prema UN, cak je i trenutak tako izabran, a tako je i shvaceno. = I naravno, isto vazi za unistavanje polovine farmaceutske proizvodnje = jedne male africke zemlje, da ne govorimo o istorijatu koji bi se u ovom = trenutku morao s izrazitom paznjom pregledavati kad bi cinjenice bile = bitne za utvrdjivanje "obicaja i prakse". Moglo bi se dosta uverljivo tvrditi da je dalje demoliranje pravila = svetskog poretka neumesno, upravo kao sto je bilo beznacajno i kasnih = tridesetih godina. Prezir vodece svetske sile prema okvirima svetskog = poretka dostiglo je takve krajnosti da vise nema o cemu da se = raspravlja. Pregled unutrasnjeg dokumentarnog "dosjea" pokazuje da takav = stav ima tragove u najranijim danima, cak i u prvom (1947.) memorandumu = novoformiranog Saveta za nacionalnu bezbednost. Tokom Kenedijevih = godina, taj stav pocinjao je da bude javan. Glavna inovacija = Regan-Klintonovih godina je da je prkosenje medjunarodnom pravu i = Povelji postalo sasvim otvoreno. Ono je podupirano zanimljivim = objasnjenjima koja bi se nalazila na naslovnim stranama i bila vazan deo = skolskih i univerzitetskih programa, da se istina i postenje smatraju = bitnim vrednostima. Najvise instance objasnjavale su sa brutalnom = jasnocom da su Medjunarodni sud, UN i druge organizacije postale nevazne = zato sto vise ne slusaju naredjenja SAD, kao sto su cinile u prvim = posleratnim godinama. U tom slucaju bi se mogao prihvatiti zvanicni stav. To bi bila postena = pozicija, barem ukoliko bi bila propracena odbijanjem da se igra cinicna = igra pravednickog poziranja i koriscenja prezrenih principa = medjunarodnog prava kao krajnje selektivnog oruzja protiv promenljivih = neprijatelja. Dok su Reganiti osvajali novi teren, pod Klintonom je prkosenje svetskom = poretku dostiglo takve krajnosti da je postalo razlogom za brigu cak i = jastrebova medju politickim analiticarima. U novom broju "Forin = Afers"-a, vodeceg casopisa establismenta, Semjuel Hantington upozorava = Vasington da krece opasnim kursem. On sugerise da u ocima dobrog dela = sveta =96 verovatno najveceg dela sveta =96 SAD postaju "hulja = super-sila" koja se smatra "najvecom pojedinacnom pretnjom njihovim = drustvima". Prema tom autoru, realisticna "teorija medjunarodnih odnosa" = predvidja da mogu nastati koalicije koje ce predstavljati kontratezu = hulji super-sili. To znaci da bi iz pragmaticnih razloga trebalo = preispitati taj stav. Amerikanci koji vise vole drugaciji imidz njihovog = drustva mogli bi pozivati na takvo preispitivanje zbog drugih, a ne = pragmaticnih, razloga. Sta je onda sa pitanjem sta ciniti na Kosovu? Ono ostaje bez odgovora. = SAD su odabrale kurs koji, kao sto otvoreno priznaju, "predvidivo" vodi = eskalaciji; kurs koji takodje zadaje jos jedan udarac medjunarodnom = poretku koji ostavlja slabima bar neku ogranicenu zastitu od grabljivih = drzava. Dugorocno gledano, posledice su nepredvidive. Jedna verodostojna = primedba je da "svaka bomba koja padne na Srbiju i svako etnicko ubistvo = na Kosovu sugerise da ce jedva biti moguce da Srbi i Albanci zive jedni = pored drugih u nekakvom miru" ("Fajnensl tajms", 27. marta). Neki od = mogucih dugorocnih ishoda su izuzetno grozni, sto nije ostalo = neprimeceno. Standardni argument je da smo morali nesto da ucinimo: nismo mogli da = stojimo po strani dok se masakri nastavljaju. To nikad nije tacno. Jedna = mogucnost, uvek, je postovanje Hipokratovog principa "Najpre, ne cini = zlo". Ako ne mozes da smislis nacin da se pridrzavas tog osnovnog = principa, onda nemoj ciniti nista. Uvek postoje nacini koji se mogu = uzeti u razmatranje. Diplomatija i pregovori nikad nisu okoncani. Sad kad su hladnoratovski izgovori izgubili efikasnost, u narednim = godinama ce verovatno biti cesceg pozivanja na pravo "humanitarne = intervencije" =96 mozda opravdano, mozda ne. U takvoj eri, mozda bi se = isplatilo obratiti paznju na poglede visoko cenjenih komentatora =96 da = ne govorimo o Medjunarodnom sudu koji je doneo izricitu odluku povodom = ove stvari, odluku koju su SAD odbacile a da sustina nije ni objavljena. U disciplinama medjunarodnih odnosa i medjunarodnog prava bilo bi tesko = naci cenjenije glasove od Hedlija Bula ili Leona Henkina. Bul je pre 15 = godina upozoravao da su "pojedine drzave ili grupe drzava koje se = postavljaju kao autoritativne sudije svetskog opsteg dobra, zanemarujuci = misljenje drugih, u stvari pretnja svetskom poretku, i prema tome i = pretnja efikasnim akcijama na ovom polju". Henkin, u standardnom delu o = svetskom poretku, pise da su "za osudu pritisci koji potkopavaju zabranu = upotrebe sile, a argumenti koji daju legitimitet upotrebi sile pod = takvim okolnostima su neubedljivi i opasni=85 krsenja ljudskih prava su = zaista isuvise cesta, i da je moguce ukloniti ih spoljnjom upotrebom = sile ne bi bilo zakona koji zabranjuje upotrebu sile od strane skoro = svake drzave prema skoro svakoj drugoj drzavi. Verujem da se ljudska = prava moraju braniti i druge nepravde otklanjati drugim, miroljubivim = sredstvima, a ne otvaranjem vrata agresiji i unistavanjem glavnog = napretka u medjunarodnom pravu =96 stavljanja rata van zakona i zabrane = sile". Priznati principi medjunarodnog prava i svetskog poretka, svecane = ugovorne obaveze, odluke Medjunarodnog suda, izjave najcenjenijih = komentatora =96 ne resavaju automatski odredjene probleme. Svaki problem = mora biti razmatran prema argumentima "za" i "protiv". Za one koji ne = prihvataju standarde Sadama Huseina, postoji tezak teret dokaza koji se = mora poneti pre nego sto se pristupi pretnji ili upotrebi sile protivno = principima medjunarodnog poretka. Mozda se taj teret i moze poneti, ali = se to mora pokazati, a ne samo proklamovati strastvenom retorikom. = Posledice takvih krsenja moraju se pazljivo proceniti =96 posebno ono = sta podrazumevamo pod "predvidivim". A za one koji poseduju minimum = ozbiljnosti, razlozi za nase akcije moraju takodje biti podvrgnute = ocenjivanju =96 opet, ne samo ulagivanjem nasim vodjama i njihovom = "moralnom kompasu".
Вук Јеремић: Хашим Тачи без политичке будућности после извештаја Савета Европе
среда, 15. децембар 2010. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је данас у Москви да косовски премијер Хашим Тачи нема политичку будућност након што је у извештају известиоца Савета Европе Дика Мартија доведен у везу са организованим криминалом.
- Не знам какву то будућност ова особа има ако се узме у обзир извештај о истрази Савета Европе о његовом учесчху у шверцу хероина, трговини људима и људским органима и његове улоге као вођје једне од најорганизаованијих криминално-мафијашких кланова на Балкану - рекао је Јеремић, пренео је Ројтерс.
У извештају у који је “Гардијан” имао увид наводи се да се Тачи налазио на челу групе која се бавила трговином људским органима, дрогом и оружјем. Такође је истакнуто да су “Тачи и други чланови ‘Дреничке групе’ у обавештајним извештајима доследно именовани као ‘кључни играчи’ у косовским структурама организованог криминала, ‘налик мафији’”.
На тек одржаним изборима, Тачијева странка Демократска партија Косова освојила је највише гласова, али недовољно за самостално формирање владе.
Сообщение: 11249
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 17.12.10 21:14. Заголовок: Елена Гуськова: Ко..
Елена Гуськова: Косово не готово к самостоятельности 17 декабря 2010 В последнюю неделю появился ряд важных новостей, касающихся края Косово. 12 декабря в этом самопровозглашенном балканском государстве прошли парламентские выборы. Вскоре после этого представитель ПАСЕ, швейцарский сенатор Дик Марти опубликовал доклад, в котором говорится, что премьер-министр Косово Хашим Тачи был связан с преступной группировкой, занимавшейся торговлей человеческими органами. Специально для "НП" ситуацию комментирует руководитель Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН Елена Гуськова:
– В ходе выборов победила Демократическая партия Косово, которую возглавляет Хашим Тачи. Это вполне ожидаемая победа, поскольку он был у власти и выбрал самое лучшее время для выборов. Хотя на этот раз была и сильная оппозиция, правда, в основном ультранационалистического, правого толка. Но, видимо, Тачи для избирателей был более привлекателен тем, что за ним стоят такие силы, как США, которые поддерживали его более 10 лет. За это время он получил очень серьезную поддержку Америки и привел Косово к провозглашению независимости.
Что касается перспектив признания независимости края со стороны международного сообщества, то они пока слабые. Косово провозгласило свою независимость в феврале 2008 года, и уже прошло почти три года, а настоящей независимости все нет. Генеральная Ассамблея и Совет безопасности ООН не могут проголосовать за признание независимости края. Для США это стало довольно неожиданным фактором, поскольку они рассчитывали, что Косово сразу будет признано независимым государством.
Однако на пути этого решения встала, прежде всего, Россия, которую в Совете безопасности поддержал также Китай. До тех пор, пока Белград будет упорно сопротивляться независимости края, Россия и Китай будут поддерживать эту позицию Сербии.
Обвинения в адрес Тачи в торговле человеческими органами стали очень неприятным сюрпризом для США. Доклад Дика Марти имеет отношение ко всему руководству Косово, большинство членов которого участвовало в военных действиях в составе Освободительной армии Косово. Если это – "пробный шар", то за ним последуют и другие обвинения.
Вообще, надо сказать, что Косово еще не готово к самостоятельности и независимости. Европейская миссия присутствует в Косово и Метохии, чтобы помочь этой маленькой стране выстроить свою экономику, политическую и судебную систему. Экономики в Косово сейчас нет, оно существует только за счет теневого бизнеса – наркотрафика, торговли оружием и "живым товаром".
Отправлено: 18.12.10 13:08. Заголовок: BEOGRAD 18. 12. 2010..
BEOGRAD 18. 12. 2010
PRESS
EVROPSKA SRAMOTA: Država horora
Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima dovodi u pitanje dosadašnja priznanja nezavisnosti Kosova, svetska javnost bruji o zločinima Hašima Tačija i njegove OVK s Hašim Tači
Izveštaj Dika Martija, specijalnog izvestioca Saveta Evrope, u kome su Hašim Tači i njegova kriminalna grupa na čelu OVK optuženi za masovna ubistva Srba i trgovinu ljudskim organima, dovodi u pitanje dosadašnja priznanja nezavisnosti Kosova i trajno menja sliku koja je u svetskoj javnosti važila o sukobu između Srba i Albanaca. To je glavni zaključak većine stručnjaka i najuticajnijih medija posle šokantnih detalja o Tačijevim zločinima navedenih u Martijevom izveštaju. sve se odavno zna... Press o Tačijevim zločinima pisao još u martu 2008. godine Sve se odavno zna... Press o Tačijevim zločinima pisao još u martu 2008. godine
Najjača austrijska opoziciona stranka Slobodarska stranka Austrije već je pokrenula inicijativu za hitno povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti i traži da Tači bude uhapšen i predat Hagu, a bivša glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte pozvala je juče EU, SAD i Ujedinjene nacije da Euleksu na Kosovu pruže svu podršku da bi se sprovela istraga o umešanosti vodećih kosovskih političara u trgovini organima.
Grom iz vedra neba
- Preklinjem EU, SAD, druge zainteresovane zemlje i UN da Euleksu pruže podršku i na raspolaganje stave nužan materijal da bi se sprovela krivična istraga i da bi sudski mogle da se gone sve osobe koje su osumnjičene - rekla je Del Ponte.
Ona je rekla da je „šokirana" onim što stoji u izveštaju specijalnog izvestioca Dika Martija.
- Vlasti na Kosovu, kao i vlada i pravosuđe Republike Albanije, nisu ni jedan jedini iskaz iz moje knjige proverili. A sada su odbacili teške optužbe iznete u izveštaju Saveta Evrope - rekla je Del Ponte, i istakla da je „zahvalna Savetu Evrope za to što je uradio, jer ono što se dogodilo na Kosovu i u Severnoj Albaniji tako je užasno, da mora da bude temeljno istraženo".
Beograd nikako ne sme da prihvati Tačija za sagovornika u predstojećim pregovorima sa Prištinom, čak i ukoliko on ponovo bude izabran za premijera Kosova, upozorava nekadašnji jugoslovenski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović.
- Ovo je grom iz vedra neba ne samo za Tačija, već i za Ameriku i zemlje NATO-a. Ovo je žestok udar na temelje njihove strategije na Balkanu koji oni nisu očekivali! SAD i NATO su sve ovo znali, ali su bili ubeđeni da će to biti zataškano - objašnjava Jovanović. a1 Dik Marti
Martijeve izjave
- „Svi na Kosovu znaju šta se desilo, ali ćute jer se plaše, što nije ni čudno kada se zna da su mnogi svedoci ubijeni pre nego što su mogli da svedoče."
- „Svi svedoci koji je trebalo da se pojave na suđenju nekadašnjem komandantu OVK Ramušu Haradinaju su likvidirani."
- „Tači slobodno može da radi šta hoće, ali to me ništa ne plaši."
Suroi umesto Tačija?
On smatra da se Amerika i zemlje NATO-a neće tako lako odreći Hašima Tačija posle otkrića da je učestvovao u najmonstruoznijim zločinima na Kosovu, ali i da već imaju rezervnog kandidata, a to je Veton Suroi!
- Oni neće dati Tačija, ali ako budu morali, oni već imaju rezervni plan! U tom slučaju „izbacili" bi nekoga ko nije okrvavio ruke, nekoga ko je provereno njihov čovek. U ovom trenutku najprihvatljiviji bi bio Veton Suroi. Kako god bilo, posle svega ovoga više ništa neće biti isto! Ne bi me iznenadilo da posle svega ovoga budu odloženi pregovori Beograda i Prištine. To zavisi od Amerike, ali i od činjenice da će sigurno sada mnoge zemlje koje su priznale Kosovo krenuti sa preispitivanjem takve odluke. Ne bih da ih imenujem, ali to se pre svih odnosi na „mirotvorske" zemlje. U diplomatskim krugovima dobro se zna koje bi to zemlje mogle da budu - kaže Jovanović.
U pregovaračkom timu Srbije saznajemo da je naša strana potpuno spremna za pregovore i da s neizvesnošću pratimo događaje vezane za stanje na Kosovu.
- Mi imamo potpuno spreman tim, dok su oni sada izgleda ostali i bez trenera i bez sponzora. S nestrpljenjem očekujemo da vidimo koja će vlada da se formira u Prištini, ali morate da znate da mi i ne pregovaramo s Tačijem, već sa ljudima koje kosovske vlasti odrede za pregovore. b1
Svedok K-144: Tači na organima zaradio četiri miliona maraka!
Press je u martu 2008. godine prvi objavio svedočenje zaštićenog haškog svedoka K-144, koji je i sam učestvovao u zločinima nad Srbima. Svedok je haškim istražiteljima rekao da je trgovina organima zarobljenih Srba išla preko Italije, da se odvijala pod direktnom komandom OVK, ali i uz prećutnu saglasnost vlasti Albanije!
K-144 je rekao da je na taj način prodato 300 bubrega i više od 100 drugih organa zarobljenih Srba, koji su potom ubijeni i zakopani u masovne grobnice. Svedok je tada rekao i da je na ovim zločinima sadašnji premijer Kosova Hašim Tači zaradio najmanje četiri miliona maraka.
Naš izvor iz Ministarstva spoljnih poslova očekuje da posle izveštaja Dika Martija nijedna država više neće priznati Kosovo, a može se desiti i povlačenje nekih priznanja.
- Sada je potpuno jasno da iza svega ne stoji samo neki Hašim Tači kao individua, već čitava OVK, kao vojna formacija na kojoj je napravljena lažna država Kosovo - kaže naš sagovornik.
S Hašimom nema pregovora
Jedan od lidera Srba sa Kosova Rada Trajković upozorava da Beograd ne bi smeo da krene u pregovore sa Prištinom ukoliko jedan od pregovarača bude bio Hašim Tači!
- Na Kosovu je tokom 1999. godine nedeljno ubijano 50 ljudi srpske, romske i drugih nealbanskih nacionalnosti, još tada je bilo poznato da se ljudi kidnapuju, ubijaju, da se prodaju organi. Na sever Kosova, u te strašne kuće smrti, odvodili su decu od 16-17 godina. Tači je sada optužen za te najmonstruoznije zločine. I upravo zbog toga Beograd ne sme s njim da pregovara sve dok se eventualno ne dokaže njegova nevinost, u šta sumnjam - priča Trajkovićeva. a2 Vladislav Jovanović
Vladislav Jovanović: I dosad je bilo slučajeva neuspelih država
- Kurdistan je dobio nezavisnost posle rasturanja Otomanske imperije i rasparčavanja sadašnje Turske, krajem Prvog svetskog rata. Posle toga on je izgubio nezavisnost i integrisao se u sadašnju Tursku. Trst je bio slobodna teritorija, ali je posle nagodbe sa Titom podeljen na italijanski i jugoslovenski deo. Makedonija je priznala Tajvan, ali je pod pritiskom Pekinga povukla odluku o priznanju - navodi slučajeve neuspelih država Vladislav Jovanović, naš bivši ambasador u UN.
Profesor Dragan Simeunović, jedan od naših najboljih eksperata za terorizam, kaže za Press da su ga mnogi napadali kada je pre tri godine u italijanskom diplomatskom listu „Limes" rekao da je Tači jedini predsednik u Evropi koji je ubijao ljude svojim rukama.
- Sada mogu da dodam da je Hašim Tači jedini premijer na svetu koji je trgovao ljudskim organima.
Engleska štampa: Bizarni prijatelj Tonija Blera!
Trebalo je da se zapitamo kakvu je to vladu zapadna intervencija na Kosovu postavila zarad odbrane ljudskih vrednosti prava, piše juče londonski „Fajnenšel tajms". Naš bivši premijer ima neke sasvim bizarne prijatelje, ističe „Dejli mejl", osvrćući se na vezu Hašima Tačija i Tonija Blera.
Izveštaj Dika Martija baca sasvim drugačije svetlo na dešavanja pre deset godina i potvrđuje koliko je opasno svrstavati se na bilo čiju stranu u sukobima o kojima znamo malo ili ne znamo ništa, piše britanski novinar i kolumnista Džefri Vitkroft u „Fajnenšel tajmsu".
Vitkroft, čija poslednja knjiga govori o vladavini Tonija Blera, i to uglavnom u negativnom kontekstu, naveo je kako je upravo Bler bio glavni svetski lider koji se zalagao za bombardovanje Srbije 1999. godine, kada je u govoru u Čikagu upozorio na „zlo etničkog čišćenja".
Martijev izveštaj tereti predsednika kosovske vlade Hašima Tačija, koji se još u julu u Prištini zdravio sa Blerom, ne samo za kontrolu nad švercom heroina, već i za trgovinu ljudskim organima. Zato bi, piše Vitkroft, trebalo da se zapitamo kakvu je to vladu zapadna intervencija na Kosovu postavila. Bernar Kušner
Kušner: Ko je taj Marti?!
Bernar Kušner, jedan od ranijih šefova UNMIK-a, u martu ove godine prilikom posete Gračanici u svojstvu francuskog ministra inostranih poslova izvređao je i nazvao bolesnikom i ludakom novinara Glasa Amerike Budimira Ničića, koji ga je pitao za optužbe porodica kidnapovanih za učešće u trgovini organima otetih Srba.
- Trgovina organima? Vi ste bolesni. Zar vam ja ličim na nekog ko prodaje organe? Vi ste ludi. Verujete u bilo kakve budalaštine. Šta je to „žuta kuća"? Gospodine, vi morate da idete na posmatranje. Ljudi koji to kažu su gadovi i ubice - odgovorio je Kušner.
On je juče izjavio da sumnja u tačnost navoda iz izveštaja Dika Martija i da smatra da su sada na potezu istražni organi Euleksa koji „treba da sprovedu punu istragu" o onome što je navedeno u izveštaju.
- Ne znam ko je taj Marti? Mi nismo znali ništa. Da smo znali, naravno da bismo uputili svoje ljude da utvrde činjenice i sprovedu istragu. U Martijevom izveštaju postoji jedno nerazumevanje stvari: organizovani kriminal, to 'da', toga je bilo. Ko je to predvodio ne znam, ali sigurno je da smo čuli da (na Kosovu) ima organizovanog kriminala. Ali trgovina organima 'ne' - za to sigurno nismo čuli", rekao je prvi čovek UNMIK-a u periodu od 1999. do 2001. godine.
Kušner je odbacio i tvrdnje da je lično odgovoran jer je „zarad stabilnosti okretao glavu" od trgovine organima na Kosovu.
- Ja okretao glavu!? Jadni (Dik Marti). Mi smo se danonoćno borili protiv organizovanog ili neorganizovanog kriminala.
Sramota za Vašington!
U Vašingtonu mnogi će biti posramljeni zbog navoda u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, izjavio je juče pomoćnik direktora Instituta Heriman na Univerzitetu Kolumbija Gordon Bardos.
Taj stručnjak je za britanski BBC ocenio da je „očigledno da su SAD i Vašington tokom godina ulagali puno truda i političkog kapitala u Hašima Tačija i njegov pokret, i da Martijev izveštaj, kao i niz sličnih, „ozbiljno nameću pitanje moralne validnosti tolikih ulaganja u jednu takvu ličnost i njegov pokret".
- Ako se ima u vidu zaista užasavajuća priroda optužbi iznetih u Martijevom izveštaju, razumljivo je što je sve ovo krajnje neprijatno za priličan broj ljudi u Vašingtonu. Verujem da će u slučaju da dokazi budu brojni i ubedljivi, u Vašingtonu uraditi pravu stvar i zaključiti da je s ljudima koje pominje Dik Marti nemoguće sarađivati i da oni moraju da se nađu pred licem pravde - rekao je Bardos.
/18.12.2010/ Министр инотсранных дел Швейцарии отказалась от косовской награды
Министр иностранных дел Швейцарии Мишлин Калми Рей отказалась от награды «Диаспора» которую ей хотело вручить посольство Косово в Швейцарии за вклад в признание независимости. Министр оценила, что сейчас для этого неподходящий момент, в связи с публикацией сообщения Дика Марти о торговле органами в Косово и Албании. Награду, присужденную в начале ноября Калме Рей должен был вручить посол так называемой Республики Косово в Швейцарии Наим Малай. Малай заявил, что данная награда не только благодарность министру, но и народу и правительству Швейцарии за то, что эта страна приняла десятки тысяч беженцев из Косово.
"Gardijan": Turski hirurg rukovodio 18. decembar 2010. | 15:35 | Izvor: BBC London, Priština -- Londonski "Gardijan" piše da istražitelji pretpostavljaju da je turski hirurg Jusuf Erčin Sonmez imao glavnu ulogu u ilegalnoj trgovini organima na Kosovu 1999.
Dopisnik "Gardijana" iz Prištine Pol Luis piše o svedočenju o jednom mladom Turčinu i jednom starijem Izraelcu, prenosi BBC na srpskom u pregledu štampe.
Njih je 53-godišnji hirurg Jusuf Erčin Sonmez 2008. godine podvrgao operaciji transplantacije bubrega u klinici "Medikus", nedaleko od kosovske prestonice.
Kada je mladi Turčin pao u nesvest na prištinskom aerodromu, otkriveno je da je imao veliku ranu na telu, a policiji je rekao da mu je "ukraden bubreg". "Gardijan" piše da je nakon odbijanja Hašima Tačija da prizna umešanost u trgovinu organima na Kosovu tokom i nakon završetka rata 1999. godine, počeo pravi međunrodni lov na turskog lekara, navodno umešanog u ilegalne transplantacije organa.
"Doktor vampir"
U određenim krugovima poznat je kao "doktor vampir" ili "doktor strvinar", navodi "Gardijanov" dopisnik, a Interpol ga traži zbog zločina protiv života i zdravlja, trgovine ljudima i ilegalne imigracije.
"Gardijanova" istraga je utvrdila da je Sonmez jedan od ključnh igrača na crnom tržištu organa u poslednjih deset godina. Ove godine, navode izvori "Gardijana", viđen je u Azerbejdžanu, gde je, kako se veruje, radio transplantacije bubrega na univerzitetu u Bakuu. Tamošnja policija je potvrdila da su državljani različitih nacionalnosti dovođeni u zemlju zbog ilegalnih transplantacija, i u vezi sa celim slučajem uhapsila četiri ukrajinska lekara. Štampa u Azerbejdžanu je Sonmeza povezala sa čitavim lancem krijumčara organa, a navodi se da je transplantacije radio i u Ekvadoru, piše "Gardijan".
Negirao optužbe
Na jednoj pres konferenciji u Bakuu ranije ove godine, pre nego što su optužbe protiv njega postale javne, Sonmez je navodno negirao sve tvrdnje tužilaca.
Reporter "Gardijana" je ove nedelje posetio kliniku "Medikus" i tvrdi da je video spremne hirurške prekrivače za Ruse, Kazake, Turke i Moldavce koji su došli da prodaju organe, kao i kartonske kutije sa medicinskim potrepštinama na kojima je bilo jasno vidljivo ime Sonmez. Turski lekar je, kako navodi "Gardijan", više puta hapšen u svojoj zemlji zbog trgovine organima, a kolege ga opisuju kao vrsnog stručnjaka koji se "odmetnuo", navodi list. 1998. godine je nakon istrage turske televizije proteran iz javnog zdravstvenog sektora u Turskoj, i zabranjen mu je rad.
Hiljade transplantacija
Sam je priznao da je obavio na hiljade transplantacija, ali je tvrdio da njegovi donatori svojevoljno potpisuju kartice na kojima piše da se organa odriču iz humanitarnih pobuda.
Takvi formulari su, piše "Gardijan", pronađeni i u klinici "Medikus", u kojoj su operisani pacijenti iz Kanade, Nemačke, Poljske i Izraela, ali su donatori organa često ostajali bez novca, iako su im obećavane isplate iznosa i do 20 000 evra.
Klinika "Medikus" se spominje u izveštaju Dika Martija o trgovini organima na Kosovu, a veruje se da su iz nje organi ubijenih zarobljenika direktno slani u Istanbul u specijalnoj ambalaži.
Veruje se, piše "Gardijan" na osnovu tvrdnji izvora iz Vašingtona, da je upravo doktor Sonmez bio naručilac, a da je do "istanbulske veze" došlo upravo zahvaljujući njegovim jakim kontaktima sa kosovskim Albancima.
Izraelci glavni kupci za jetre i bubrege
"Gardijanov" dopisnik iz Prištine Pol Luis piše i da je moguće jedan od organizatora ilegalnih transplantacija organa tokom i nakon rata na Kosovu bio Izraelac turskog porekla Moše Harel, koga takođe traži Interpol.
Harel je navodno u Turskoj i okolnim zemljama tragao za ljudima kojima su potrebni "novi" organi, a mnogi od njih su posredno imali veze sa Izraelom.
Većina međunarodnih krijumčarskih mreža povezanih sa trgovinom organima ima veze sa bogatim izraelskim kupcima, piše Luis, jer je usled stavova ortodoksnih Jevreja o tretmanu tela nakon smrti vrlo malo donatora organa u Izraelu - svega oko deset procenata.
Posrednici zbog toga organizuju "transplant ture", na kojima pacijenti putuju u inostranstvo i tamo kupuju nove organe za velike svote novca, uz pomoć posrednika. Čak je i država dotirala ovakve poteze subvencijama, sve donedavno, piše Luis, ali je poklekla pod međunarodnim pritiskom.
Prošlog meseca jedan slučaj ilegalne transplantacije, otkriven u bolnici u Južnoj Africi, takođe je bio povezan sa izraelskim naručiocima.
Pacijenti, među kojima je bilo i Rumuna, kao i žena i dece, dobijali su oko šest hiljada dolara za jedan bubreg, piše list.
Sjajno, ovo tako odgovara Obami a takone odgovara prethodnim američkim administracijama. Na svu žalost ad hoc tribunal u Hagu nije nadležan za suđenje Kušneru, Štajneru, Hakerupu, Rikeru, Holkeriju
Inace , prvi slucaj uzimanja odgana desavali su se se u Hrvatskoj i marta 92 u Sijekovcu u Bosni . Tamo su od malih Roma i Srba vadjeni organi i stem celije za lecenje PAPE VOJTILE !
22. 12. 2010. 10:08h | Vestionline Arčibald Rajs i Dik Marti zadužili Srbe [img]http://www.vesti-online.com/data/images/2010-12-22/118612_untitled_iff.jpg?ver=1293005805[/img] "Arčibald Rajs se pojavio pod imenom Dika Martija i još jedan veliki Švajcarac je zadužio srpski narod", rekao je akademik Matija Bećković beogradskim medijima.
Za njega je Martijev izveštaj o trgovini ljudskim organima na Kosmetu "najupečatljiviji utisak u domenu kulture u 2010. godini" jer i on, prema Bećkoviću, "na neki način ima veze sa kulturom."
Valjda će Srbija znati da poštuje Martija više nego što je poštovala Rajsa
Pesnik, koji je stekao najveću privilegiju da ga svi znaju samo po imenu - Matija, ocenio je da je na domaćoj kulturnoj sceni "najpozitivniji i najlepši događaj u 2010. godini bila pojava knjige Emira Kusturice 'Smrt je neprovjerena glasina'".
"Ništa manje radostan događaj bila je pojava čitalačkog naroda koji se tim povodom iz ilegale pojavio u javnosti", bio je Matijin komentar na rekordne tiraže Kusturičinog literarnog prvenca.
[img]http://www.vesti-online.com/data/images/2010-01-31/29974_tanjug243397_f.jpg?ver=1293005977[/img] Matija Bećković
Jedan od "najvećih majstora srpskog jezika" bio je veoma kratak kada je konsatovao da je "najnegativniji događaj u godini na izmaku, svakako, prevod 'Gorskog vijenca' na crnogorski original".
Извештај Дика Мартија о криминалној трговини људским органима на Косову није временски темпиран, изјавио је Гласу Русије председник комитета РФ за међународне послове Константин Косачов након сусрета са известиоцем ПССЕ у понедељак у Москви.
Објављивање извештаја ПССЕ није повезано са изборима у самопроглашеној републици Косово. Чињеница да је тек сад завршен рад на документу, говори само о томе да је квалитетно припремљен, убеђен је Константин Косачов:
Извештај је иницијатива руске делегације у ПССЕ, и ми смо то учинили момента када су се појавиле информације из уста Карле дел Понте. Био је потребан скрупулозан рад на провери свих чињеница, и то потврђује да извештај није урађен на брзу руку и није временски темпиран. Наравно, ми смо данас говорили о том извештају и ја сам изјавио господину Марти захвалност за то да је припремљен поштено и објективно, изјавио је Константин Косачов.
„Овај извештај не сме да буде затворен документ. То су озбиљне ствари, које, ако се потврде, значе злочин против човечности“ – прокоментарисао је тако извештај Дика Мартија министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров. Влада Косова је пак изјавила да је документ неоснован и чиста клевета, а Хашим Тачи – да ће тужити Дика Мартија суду.
Отправлено: 23.12.10 11:40. Заголовок: BEOGRAD 23. 12. 2010..
BEOGRAD 23. 12. 2010
Tanjug
Marti: Srpsko pravosuđe nadležno da istražuje dokaze
I srpsko pravosuđe je nadležno da istražuje o trgovini ljudskim organima na Kosovu, izjavio je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti "Mislim da bi sve različite nadležne instance trebalo sve to sada da istraže", kazao je Marti .
On je naveo da se to odnosi na "pravosuđe na Kosovu, međunarodne sudske instance, ali i na pravosuđe Srbije, koje je takođe kompetentno, jer je, izvesno bilo i srpskih žrtava".
"Problem je u tome što svedoci nisu zaštićeni, u šta smo, nažalost, do sada mogli da se uverimo. Bilo je svedoka koji su ubijeni. Ne treba se, dakle, čuditi što postoje ljudi koji znaju, ali ne žele da govore pred državnim službama. Svedoci nikada neće govoriti pod ovakvim uslovima, jer je bilo mnogo ubistava", rekao je Marti.
On je rekao da "nije siguran" da je Euleks kompetentan u ovoj aferi.
"Nadležnost u istrazi je jedan od problema koji ostaje da se reši. Moj izveštaj je izneo neke činjenice, a sada je na odgovarajućim instancama da nađu rešenje za ovaj problem", naglasio je on.
"Žitelji Kosova, bilo kojoj zajednici pripadali, imaju pravo da znaju istinu. Ne mislim da može da se gradi budućnost jedne zajednice na istinama koje nisu izrečene", istakao je izvestilac Saveta Evrope.
Komentarišući pitanje da li je bivši predstavnik međunarodne zajednice na Kosovu Bernar Kušner mogao da bude upoznat sa trgovinom organima, Marti je naveo da se "ne usuđuje da zamisli da je bio u toku" i da misli da je "on sam već odgovorio na to pitanje".
"Mnogo ljudi je znalo da postoje kriminalne aktivnosti. E, sad, koliki je stepen saznanja koje je on imao, to zaista ne mogu da znam. Znam samo da su obaveštajne službe slale izveštaje, koje sam lično video. Ove službe, normalno, obaveštavaju političke vlasti svojih zemalja o tome šta su otkrile. Postoje zemlje čijim vlastima je bilo prilično nelagodno da čitaju ove izveštaje. Ali, to sve nije u vezi s mojim radom, jer zadire u politički aspekt", naglasio je on.
Upitan da li se brine zbog tužbe koju je najavio kosovski premijer Hašim Tači, Marti je rekao da "Tači dobro zna da izvestioci Saveta Evrope imaju imunitet i da podnošenje tužbe u tim slučajevima ništa ne znači".
"Lako je tužiti nekoga, potrebno je, pre svega, sve učiniti da bi se videlo šta se dogodilo", rekao je Marti.
M. T. K. - G. Č. | 22. decembar 2010. 21:03 | Kancelarija Saveta Evrope privremeno zaključala svoja vrata u centru Prištine. Iz sedišta u Strazburu tvrde da su na mini odmoru zbog predstojećih praznika
slika Sedište Saveta Evrope
MISIJA Saveta Evrope zatvorena je u Prištini, a katanac na vrata je, prema saznanjima "Novosti", stavljen zbog učestalih pretnji. Diplomatama su preteće poruke počele da stižu neposredno po objavljivanju izveštaja specijalnog izvestioca ove međunarodne organizacije Dika Martija o umešanosti vrha terorističke OVK i Albanije u otmice Srba i prodavanja njihovih unutrašnjih organa.
- Zaposleni u Misiji neće raditi do okončanja procesa pred Parlamentarnom skupštinom SE, koja bi trebalo da donese rezuluciju na osnovu izveštaja Martija - navode sagovornici "Novosti" u Prištini. - Diplomate su prestale sa radom, kako bi se izbegle eventualne neprilike.
Zgrada Misije SE se nalazi u centru Prištine. Njihov prvi komšija je takozvana Vlada Kosova.
Iz SE, gde Kosovo nije članica, "Novostima" je potvrđeno da Misija u Prištini ne radi. U sedištu ove organizacije navode da je zgrada zaključala vrata zbog predstojećih božićnih i novogodišnjih praznika.
- Nije nam poznato da je naše predstavništvo zbog toga zatvoreno - rekli su "Novostima" u pres-službi sedišta Saveta Evrope u Strazburu. I Matjaž Gruden, zamenik direktora kabineta generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjerna Jaglanda, ističe da su razlozi za zatvaranje biroa druge prirode.
- Zbog božićnih praznika, od srede uveče, pa do 2. januara, biće zatvoreno sedište SE u Strazburu. Isti uslovi važe i za sve ostale zaposlene, bilo gde u Evropi - istakao je Gruden za "Novosti".
Vladisav Jovanović, bivši ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama, ocenjuje za "Novosti" da se ovakvi potezi u diplomatiji povlače samo kada postoje indicije da je ugrožena bezbednost zaposlenih.
- To je praksa Sjedinjenih Američkih Država, koje u potencijalnim žarištima privremeno zatvaraju svoja predstavništva - kaže Jovanović. - Od 1999. godine i ulaska na Kosovo, postoji tiha bojazan da se i "zapadnjaci" ne nađu u gejziru neprijateljskih nastrojenih Albanaca, kao nekada Srbi. Zbog toga žmure na zločine, a nisu se ni zamerali rukovodstvu OVK.
Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednost u Beogradu, smatra da diplomate neće biti meta Albanaca. - Hašim Tači neće dopustiti da tek tako izgubi sadašnje pozicije i dojučerašnju naklonost Zapada - priča ovaj ekspert za terorizam. - Problematika oko trgovine organa, trebalo je ranije da se otvori. Čak i Karla del Ponte, čiji je to bio posao, znala je da na Kosmetu haški istražitelji nisu bezbedni.
**********
GOSPODARI TERORA IZ ZLOGLASNE DRENICE
Novosti istražuju: Ko su članovi "Dreničke grupe" na čijem čelu je Hašim Tači. Povezani sa Ekremom Lukom. Kupovali srpske kuće
VOĐE zloglasne "dreničke grupe" više od decenije sprovode teror na Kosovu i Metohiji, a pod njihovom čvrstom rukom odvijaju se svi kriminalni putevi - od trgovine narkoticima i oružjem, preko prostitucije, pa sve do trgovine organima otetih kosmetskih Srba. O zlodelima ove grupe Hašima Tačija, svet je šokirao u svom izveštaju i specijalni izvestilaca Saveta Evrope Dik Marti. Pored aktuelnog premijera Kosova Hašima Tačija, značajnu ulogu u svim kriminalnim poslovima imali su Džavit Haliti, Kadri Veseli, Azem Silja i Fatmir Ljimaj. "Glavni ljudi" za logore u Cahanu, Kukešu i hotelu "Drenica" u Draču, bili su Sabit Geci (nekadašnji šef tajne službe zloglasne OVK), Riza Alija i Džemšet Krasnići. Iako se u izveštaju ne spominje, poznavaoci kosmetskih prilika navode da je jedna od ključnih ličnosti u ovom kriminalnom lancu i Ramuš Haradinaj, lider metohijske "dukađinske grupe".
Klupko trgovine organima kidnapovanih srpskih civila u samoj Prištini, počelo je da se odmotava maja ove godine, kada je uhapšen bivši komandant OVK za područje Drenice, Sabit Geci. Lisice su mu stavljene na ruke kada se sukobio s vrhom Demokratske partije Kosova i direktno optužio ministra za saobraćaj i telekomunikacije Fatmira Limaja za kriminal i korupciju.
Rat
Limaj se tu, ipak, nije zaustavio. Uzvratio je svedočenjem da je Geci odgovoran za ubistva Srba i nealbanaca u Kukešu. Njegovo ime doveo je u vezu i sa ubistvima više desetina Albanaca lojalnih Srbiji na području Drenice i naveo da je Geci novcem od trgovine ljudskim organima stekao kapital kojim je otkupio kuće u vlasništvu Srba u naselju Gradić Pejton u Prištini. Tokom rata, Geci je imao nadimak Veliki Šef. Svoju poslovnu imperiju gradio je preko Ekrema Luke, najbogatijeg kosovskog Albanca. Partner mu je bio haški optuženik Ramuš Haradinaj. Poslovno, Geci je povezan i sa rođakom Dželadinom Gecijem, nekadašnjim pripadnikom francuske Legije stranaca, za kojeg se sumnja da švercuje drogu i oružje. Sumnja se da je Geci bio umešan u slučaj "Niš ekspres", kada je pre devet godina u napadu na autobus u selu Livadice kod Podujeva poginulo 12 Srba, a 43 povređeno. Bivšem prvom čoveku kosovske obaveštajne službe na teret se stavlja i pokušaj ubistva Borisava Vukićevića, predsednika Jugoslovenskog komiteta za KiM, ali i miniranje restorana "Šou" u Prištini, kada je povređeno 13 ljudi. U sudu Unmika 2001. godine, osuđen je na šest godina zatvora, i to samo zbog iznude. Bio je rukovodilac improvizovanog zatvora u selu Likovac, u opštini Srbica, u kojem je zlostavljao više desetina kidnapovanih Srba. Lider kosovskih Albanaca, Hašim Tači, svoj kriminalni put započeo je 1993. godine, kao švajcarski postdiplomac. Pridružio se "dreničkoj grupi" Adema Jašarija, koja je tada kontrolisala 15 odsto kriminalnih aktivnosti na Kosmetu.
”Trojke”
U više od 1.800 oružanih napada jedinica i "trojki" OVK na pripadnike i objekte MUP Srbije i građane svih nacionalnosti, ubijeno je 364 a ranjeno 605 osoba. Tači je direktno učestvovao u dve takve akcije - 25. maja 1993. godine na pružnom prelazu kod Glogovca i 17. juna 1996. godine na putu Kosovska Mitrovica - Peć. U tim napadima stradali su trojica policajaca, a šestorica su ranjena. Uživajući političku i diplomatsku podršku SAD i zapadnih sila, Tači postaje "nedodirljivi" lider. Uz pomoć infrastrukture "dreničke grupe", uspeva da kontroliše sve kriminalne kanale sa Kosmeta. - Sva naša istraživanja dovode do zaključka da bi svi oni bili osuđeni za ozbiljne kriminalne aktivnosti, i već bi služili najstrože kazne, da nije bilo eliminacije i zastrašivanja potencijalnih i aktuelnih svedoka korišćenjem nasilja, pretnji, ucena, ali i zbog odsustva političke volje dela međunarodne zajednice da efikasno krivično goni bivše lidere OVK. Time je Tačiju i drugim članovima "dreničke grupe" dozvoljeno da iskoriste svoje pozicije i steknu lično ogromno bogatstvo koje je neproporcionalno zvaničnim aktivnostima - navodi se u izveštaju Švajcarca Dika Martija. Prema podacima ovog Švajcarca, Tači je uzeo veći deo novca koji je bio prikupljen za OVK, a prema podacima BIA, iz albanske dijaspore, na Kosovo i Metohiju je između 1996. i 1999. stiglo 900 miliona nemačkih maraka.
ORUŽJE, DROGA, OTMICE
BESIM Vokši Kinez, Hekuran Hoda, Ismet Tar, i Džavit Eljšani odgovorni su za niz otmica u Orahovcu, ubistva i mučenja civila. Ismet Tara glavni je trgovac narkotika i oružja, pod okriljem Redžepa i Sulejmana Seljimija Sultana. Tokom rata, Tara je, sa dvojicom pripadnika OVK, držao privatni logor smrti nedaleko od Tropoje. Besim Vokši je bio zapovednik logora u Burelju, dok se Džavit Eljšani bavio ubistvima, otmicama, kao i transportom do logora u Albaniji. Zbog logora u Preškopiji, ova četvorka se povezuje se sa Dželadinom Gašijem Starcom, Redžepom i Sulejmanom Sultanom Seljimijem, zetom Adema Jašarija, jedno vreme i vrhovnim komandantom OVK.
(M. KOVAČEVIĆ)
Croatians also committed organ trafficking
PRVO UZIMAQNJE ORGANA OD SRBA I ROMA ORGANIZOVANO JE U HRVATSKOJ I BOSNI ( SELO SIJEKOVAC ) GDE SU DOKTORI VADILI STEM CELIJE ZA LECENJE UGINULOG PAPE VOJTILE .
A sta ono bese pre godinu dana ?
Neznam ovo sta bese prosle godine ?
Priština, Beograd -- Trojica Srba, uhapšena u Čaglavici, nudili su novac onima koji bi bili spremni da lažno svedoče o trgovini organima na Kosovu, saopšteno je iz KPS-a. Uhapšeni su Igor Jućinac (1976) iz Štrpca, koji je do 2007. bio pripadnik Kosovske policije, zatim Milutin Radanović (1957) iz Novog Sada i Predrag Željković (1976) iz Beograda, preneo je portparol policije Arber Beka. http://www.naslovi.net/2009-06-12/b9...i-srbe/1193928<\/u><\/a>
Сообщение: 1770
Зарегистрирован: 01.02.10
Откуда: Россия, Московская область, г. Пушкино
Репутация:
3
Отправлено: 23.12.10 19:42. Заголовок: МИД РФ требует рассл..
МИД РФ требует расследования преступлений в Косово
Москва, 23 декабря. Москва ожидает, что Парламентская ассамблея Совета Европы примет необходимое решение по докладу представителя ПАСЕ Дика Марти по преступлениям в Косово, поскольку выявленные в докладе факты требуют тщательного международного расследования. Об этом заявил в четверг заместитель официального представителя МИД РФ Алексей Сазонов, передает РИА Новости.
Сообщение: 11351
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 26.12.10 01:00. Заголовок: Политички живот Март..
Политички живот Мартијев извештај и „Друга Србија“
Милан Дамјанац четвртак, 23. децембар 2010. Ових дана, признајем, пролазим кроз неку врсту катарзе и „денацификације“. Толико су ме дуго аналитичари и невладине организације „друге Србије“ убеђивали да живим у геноцидном друштву, да ми је народ којем припадам нацистички, да је започео све ратове, починио највеће и најмонструозније злочине… да просто никако нисам могао себи да дођем када сам прочитао чињенице из извештаја Савета Европе. Наиме, чујем да је и свет потврдио нашу српску, измишљену, „завереничку“ причу о албанској мафији, о Хашиму „Змији“ Тачију, монструозним злочинима и вађењу органа живим Србима, све у сарадњи са албанским властима, и на простору Републике Албаније („северу“ Албаније).
Толико сам се запрепастио да сам три пута прелиставао извештај мислећи да је Дик Марти ипак окривио Србе за вађење органа својим сународницима. Но, ништа од тога, мада смо на такве конструкције навикли. На крају помислим да овај новооткривени злочин (за светску популацију, ми о томе већ довољно знамо) представља најморбиднији и најстрашнији злочин који се догодио у ратним деведесетим. Међутим, фрапантна је чињеница да се лакеји другосрбијанског мејнстрима не оглашавају овим поводом. Сем најава да ће млади из Приштине у оквиру програма НВО „Иницијатива за људска права“ посетити Београд[1], није се чуло ништа значајно.
Но, запитајмо се – зашто овај скандал о трговини органима нису искористили како би донели суд о албанском народу? Треба ли можда Албанцима „денацификација“? Дакле, Србија је злочиначка држава, а Косово у којем највећу моћ и извршну власт има брутални касапин и мафијаш је оаза демократије?
Право чудо, ако се има у виду да су само пар дана раније сви одреда бурно реаговали на најаву Вука Јеремића да Србија неће послати свог представника на доделу Нобелове награде. Још чудније, нарочито ако се има у виду да када се год појави било каква индиција о евентуалним злочинима Срба, дотичне организације и аналитичари реагују правовремено, одсечно и енергично. Свака таква ситуација се искористи како би се још једном скренула пажња да је за све крив Слободан Милошевић и „злочиначки српски народ“ и његов „великосрпски национализам.“
У мирним временима, додуше, довољно је да оптуже Војислава Коштуницу за „паљење амбасада“. Заиста, медијско спиновање у Србији достиже неслућене размере. Види се да је неко темељно проучавао Гебелсове методе рада. Но, добро. Немојмо замерити лакејима „српског прочишћења“, „истинским патриотама који свом народу говоре истину“, „људима који поштују људска права изнад свега“ на њиховом минулом раду. Шта је то пар шамара српском избеглици који протестује јер не зна судбину несталих чланова породице зарад заштите свете истине да су само Срби чинили злочине? Опростимо им и отворено иступање против сопствене државе и народа и позиве Међународном суду у Хагу да „преиспита одлуку о учешћу Србије у геноциду у БиХ“. Тај случај је показао сво њихово лицемерје. Сад им је и суд, и међународна правда крива, ако за буквално све не осуди Србе и само Србе.
Опростимо некима од њих присуство на проглашењу независности Космета.
Но, запитајмо се – зашто овај скандал о трговини органима нису искористили како би донели суд о албанском народу? Треба ли можда Албанцима „денацификација“? Дакле, Србија је злочиначка држава, а Косово у којем највећу моћ и извршну власт има брутални касапин и мафијаш је оаза демократије?
Не раде они то ради заштите људских права. У питању је нешто друго. Један је разлог сигурно скопчан са деловањем већине западних влада, тог „слободарског и демократског“ покретача светских збивања. Американци и њихови савезници не верују извештају Дика Мартија и траже подробну проверу, но упркос томе шта јесте или није истина и озбиљним оптужбама на рачун Хашима Тачија, сарадња са њим ће бити настављена. Наравно, званично „не верују“. Незванично, све је већ одавно познато, али се систематски игнорише.
Дакле, Вашингтон је поново показао да се, као и свака западна држава, у модерној политици води искључиво политичким интересима а да су „људска права“ само флоскула и изговор за евентуално кажњавање неподобних. Узгред буди речено, видели смо демократско поступање са Асанжом, оснивачем Викиликса. Сопственог дисидента хапсе, а туђег награђују Нобеловом наградом. Тако то иде.
Чињеница је да је већи део светске јавности шокиран албанским злочинима, док су њихове владе крајње равнодушне. Међутим, ретко ко се ипак усуђује да јавно каже како је Хашим Тачи потпуно невин (осим, наравно, самих Албанаца и Бернара Кушнера). Наравно, Кушнерова улога у монструозним злочинима и улога „лекара без граница“ тек треба да се расветли. И не сумњам да ће ускоро бити потпуно расветљена.
Међутим, фрапантна је чињеница да један део „друге Србије“ малтене жели да фалсификује истину, те тако се по интернет форумима могу наћи коментари који помињу „српске хладњаче и репресију и оправданост ратних бруталности Тачија“ јер побогу, трајао је рат, а јадни и понижени Албанци су „можда починили и нека недела у том свеопштем метежу“. Знам шта бих им одговорио, али то свакако не би било пристојно (али би било и те како примерено). Мада бих волео да исту логику примене на дешавања у Сребреници и око Сребренице. Могуће је да је у свеопштем метежу који је настао након страшних злочина над српским цивилима у околним селима Србима пао мрак на очи те су у свеопштем метежу починили које недело? Не иде, је ли? Не прија? Некако је бљутаво?
Јесте богами, заиста јесте, и ти и такви коментари, које се ипак ретко ко од другосрбијанских лакеја не усуђује да јавно каже, представљају доказ озбиљне патологије дела наших грађана. Њихов презир према сопственом народу прелази границе људскости и нормалности. Патологија је присутна, пошто ти људи, иако оправдавају злочине над Србима, и даље верују да се боре за „људска права“. Интересантно је да је један од ретких политичара у свету који за ове страшне злочине оптужује и Србе, Чедомир Јовановић. Тако он каже да „је држава била дужна, да док је још постојала на Космету, заштити животе људи“. Даље каже да Србија за то није била способна, „а за то се такође одговара“[2]. Упитао бих Чедомира Јовановића, уколико је заиста изговорио овако нешто, а мислим да јесте, иако је у питању потпуни апсурд, да ли је Србија „реаговала“ како би заштитила своје грађане? Та реакција је била полицијска а касније и војна. Не знам на какву другу реакцију мисли? Да подижемо тужбе док Србе паравојне терористичке формације киднапују и одводе на север Албаније? Но, Јовановић је у праву. Мада нисам знао да подржава ратну опцију.
Просто је невероватно са којом жестином део наше елите покушава да сачува спиновану лаж о јединој истини о одговорнима за злочине деведесетих, иако се и самој Европи у све већој мери та „истина“ преиспитује. Реакције овог типа су пример озбиљног губитка компаса. И док западне владе већином игноришу извештај Дика Мартија или покушавају да преко њега ћутке пређу, невладине организације у Србији не реагују. Ама баш ниједна. Људска права јесу угрожена, ратни злочин јесте монструозан, али су жртве очито погрешне националности. Некако се не уклапа у генералну слику о „злим Србима“ и „добрим Албанцима“.
Таман када сам помислио да је изостанак реакције дела елите и упадљиво ћутање сва срамота која ће нас задесити, на сајту Пешчаника налетим на интересантан текст под инспиративним и дегутантним називом: „На крај села жута кућа“, аутора Ивана Кузминовића, иначе Извршног директора „Хелсиншког одбора за људска права“, чија је председница Соња Бисерко.
Просто је невероватно са којом жестином део наше елите покушава да сачува спиновану лаж о јединој истини о одговорнима за злочине деведесетих, иако се и самој Европи у све већој мери та „истина“ преиспитује. Реакције овог типа су пример озбиљног губитка компаса.
Шта нам то поручује Иван Кузминовић, истакнути члан невладине организације коју предводи Соња Бисерко? Иван Кузминовић нас на самом почетку текста упозорава да му је његова баба „ једном рекла да је понекад најпаметније ћутати о стварима о којима не треба говорити, али да је то уједно и најтежа врста самодисциплине.“[3] Заиста мудро и поетски речено. Но, ипак, аутор правилно закључује да, иако се осећа „као мали Перица“ његов је задатак да народу огрезлом у „колективној хистерији“ након извештаја Дика Мартија појасни пар ствари и буде глас „здравог разума“, што, и без напомене о „колективној хистерији“ имплицира да су сви који верују у наводе Мартијевог извештаја неразумни.
Након што сам прочитао две трећине Кузминовићевог текста који се углавном своди на релативизацију злочина и тезу да ми као народ немамо право да говоримо о туђим злочинима пошто смо ми највећи злочинци, дођох до суштине текста и ауторовог става о трговини органима киднапованих Срба: „Међутим, идеја да је дошло до систематске крађе органа тих несретних људи, просто је тешко изводива... Једноставно, трансплантација органа је један високо софистициран процес, који захтева посебно стерилне услове, стручне лекаре итд. Писање једног, некада озбиљног, београдског недељника показује да су неке ствари прилично измишљене. Наиме, у тексту се тврди да су грађани српске националности извођени из кућа у којима су били заточени, затим су убијани (!), а онда одвођени у операциону салу зарад трансплантације органа. Опростите, али овај описани редослед догађаја делује као чиста фикција.“ [4]
Дакле, аутор пласира тезу да је Мартијев извештај нетачан, и углавном је заснива на сопственом осећају да је реч о „чистој фикцији“. Не сумњам да је ова теза заправо израз „осећаја“ самог Кузминовића. Међутим, интересантно је да се у остатку текста бави другим догађајима, уместо да се бави доказивањем своје тезе и одбацивањем оптужби на рачун Албанаца из извештаја. Уместо тога, бавио се српским злочинима. Можда то наводи на закључак да није имао аргумената? Или да му „осећај“ није допуштао да прихвати Мартијеве тврдње?
Додуше, изрекао је један аргумент. Аргумент је да није пригодно причати о вађењу органа, пошто, уколико су којим случајем у питању тачне информације, то представља мучење породица жртава. Ма немојте. Мучење породица жртава је константна релативизација судбина њихових најмилијих. Уосталом, невероватно је да човек који ради за Хелсиншки одбор за људска права прича о „мучењу породица“ и предлаже избегавање јавног разговора о злочинима у медијима, када знамо да управо та невладина организација већ десет година не престаје да прича о „монструозности српских злочина“. Са друге стране, у закључку наставља са исконтруисаним аргументом против спомињања извештаја у српским медијима. Наиме, „...али бих подсетио да је Сребреница доказан и документован покољ, док су "жута кућа" и пресађивање органа и даље на нивоу спекулација, а да РТС, Влада Србије и људи попут генерала Делића нису достојни да било шта доказују на ову тему.“[5]
Тако лакеји „друге Србије“ не чекају своје господаре, они још јаче, брже, истрајније и преданије изражавају и бране њихове ставове и погледе на свет и Србе. Уколико Американци затраже доказе за тврдње у извештају, „наши“ лакеји ће извештај аутоматски прогласити лажним.
Интересантно је да се читав текст малтене не бави застрашујућим наводима извештаја, већ се чињенице из извештаја или негирају или се према њима изражава озбиљна сумња, а и уколико ичега има Срби нису достојни да говоре о овој теми. Овај класичан пример спиновања заправо није само показатељ намерног извртања истине, већ и патолошке убеђености дела наших грађана у лажи које су одавно прихватили како би смирили сопствени осећај кривице. Нећете ми замерити, ако се, као и Кузминовић, позабавим мало психологијом. И то колективним дијагнозама. Пошто је Кузминовић непобитно утврдио да је у Србији на делу „колективна хистерија“ и „масовно лудило“, могао бих и ја да покушам да утврдим дијагнозу оних који тако нешто тврде. Видите, у психологији је познато да често у породицама у којима је очинска фигура изражено агресивна и насилна син прихвата разорно и агресивно понашање оца, као и његове погледе на свет, и брани их са много више убеђења него сам отац, како би се одбранио од психолошке тортуре коју отац врши и оправдао је. Тиме психички олакшава себи. Нешто налик оним људима који су пропушили зато што им је сметао туђи дим цигарете. Наравно, друга психолошка дијагноза еволуирала је из гореспоменуте, и позната је под називом „стокхолмски синдром“, о чему већ довољно знате. Суштина јесте да је након периода изражене психичке тортуре и понижења психички најлакше прихватити понашање агресора као нешто нормално и окривити себе за ситуацију у којој сте се нашли. Тако постоје људи који су потпуно прихватили чувену опаску из „Балканског шпијуна“: „Ђура ће ти опростити што те је тукао!“. Таква врста патологије свакако није здрава. Далеко од тога да је специфична само за српски народ. Она је специфична за сваки народ коме се намеће колективна одговорност. Јевреји су добар пример.
Тако лакеји „друге Србије“ не чекају своје господаре, они још јаче, брже, истрајније и преданије изражавају и бране њихове ставове и погледе на свет и Србе. Уколико Американци затраже доказе за тврдње у извештају, „наши“ лакеји ће извештај аутоматски прогласити лажним. Тада исти они који се годинама подсмевају теоријама завере, конструишу сопствене. Тако је, вероватно, и Дик Марти на платном списку Београда, што се може чути од неких званичника Приштине.
Било како било, у питању је срамна релативизација злочина. Рат на Косову сада поприма потпуно другу димензију.
За то време, новопазарски муфтија Муамер Зукорлић, упркос извештајима о застрашујућим дешавањима на Косову истиче да „је неупоредиво већа шанса да оваквим понашањем власти Санџак постане ново Косово“ и да је све исто као што је „Милошевић радио на Косову“. Упитао бих муфтију, да ако је све исто, и уколико је тзв. „Санџак“ у опасности да постане „ново Косово“, а српска власт личи на ону из времена Милошевића, да ми разјасни дилему. Нека ми цењени муфтија одговори на питање, ко у том случају подсећа на Хашима Тачија?
Сообщение: 11413
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 29.12.10 23:34. Заголовок: Косово у 2010. призн..
цитата:
Косово у 2010. признало само осам земаља
уторак, 28. децембар 2010. Заменица министра спољних послова Косова Вљора Читаку изјавила је данас да је извештај известиоца Савета Европе Дика Мартија негативно утицао на перцепцију других земаља о Косову, а тиме и на аспект признавања Косова. Читаку је на конференцији за новинаре у Приштини казала да након извештаја у којем се говори у одговорности косовског премијера Хашима Тачија у трговини људским органима несталих косовских Срба, очекује ангажовање Министарства спољних послова Албаније, али и других пријатељских земаља да лобирају за Косово за већи број признања независности.
Заменица министра, пошто је Скендер Хисени поднео оставку кад и сви министри Демократског савеза Косова, казала је да је 2010. година била успешна са аспекта ангажовања МИП-а.
Као успех Читаку је навела одлуку Медјународног суда правде којом је,како тврди, легализовано једнострано проглашење независности Косова, а потом и усвајање Резолуције на Генералној скупштини Уједињених нација.
Читаку је навела да МИП у 2011. години очекују многи изазови, међу којим и оснаживање субјективитета Косова на међународној сцени.
Косово је током ове године признало осам држава, односно 72 од једнострано проглашене независности у фебруару 2008. године.
(Блиц)
А ми Срби очекујемо од МИП Русије и МИП Кине да лобирају против признавања независности Космета, јер је Космет српска земља, отета, окупирана, али српска. И ако неко нормалан дође на власт у Србији, нека добро погледа ову Шиптарку и нека и српске интересе заступа неко кога човек може да погледа а да му се живот не смучи, толико лепих жена је у Србији, да нам се скину са екрана разноразне Соње, Кандићке, Бисерке, Триванке и сл...
Отправлено: 05.01.11 13:55. Заголовок: 4. januar 2011. ..
4. januar 2011. | 08:22 | Izvor: Politika, Tanjug
Beograd -- „Zemlje kvinte" gotovo sigurno su znale za trgovinu organima na Kosovu jer su imale informacije, sredstva i iskustvo u radu sa OVK, kaže Džerard Galuči.
Prema njegovim rečima, zemlje "kvinte", a naročito SAD, sve su stavile u ruke Hašimu Tačiju i nemaju neku prihvatljivu alternativu za njega.
Bivši američki diplomata i regionalni predstavnik UN za sever Kosova smatra da su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, morale da znaju o onome što piše u izveštaju Dika Martija.
"I bez obzira na to šta je istina o trgovini organima, svi znaju da se postavljalo pitanje umešanosti nekih od najviših lidera u međunarodni kriminal i korupciju...Međunarodni zvaničnici su prelazili preko problema da ne bi izazivali Albance. Udovoljavali su im kako ne bi pravili veće probleme", rekao je Galuči u intervjuu "Politici".
Primera radi, prema njegovim rečima, "opšte je poznato da su sa svojim težnjama za stvaranje velike Albanije, Albanci često bili pretnja regionalnoj stabilnosti - sve dok nisu dobili svoj put na Kosovu".
Što se političkog uticaja tiče, naveo je on, stvar je jasna: kao što su mnogi primetili, izveštaj prikazuje Kosovo i njegovo rukovodstvo u veoma lošem svetlu.
"Mislim da će, već zaustavljeni proces priznanja Kosova, ostati zaglavljen, a politički položaj Beograda u bilo kom dijalogu s Prištinom će biti jači", smatra Galuči.
Prema njegovim rečima, zemlje "kvinte", a naročito SAD, sve su stavile u ruke Hašimu Tačiju i nemaju neku prihvatljivu alternativu za njega.
"Iz nekih razloga, možda zbog toga što ga je teže kontrolisati, nisu ništa učinili da pomognu Ramušu Haradinaju, koji je autentičan lider kosovskih Albanaca i pametniji je i pragmatičniji nego većina drugih. Ali neki veruju da Amerikanci stoje iza nastojanja da se on drži van Kosova", naveo je bivši američki diplomata.
On je zapitao koga još "kvinta" može da nađe kako bi držala kosovske Albance pod kontrolom i ko bi pevao njihovu pesmu?
"Zato mislim da će Tači 'preživeti' kao premijer kako bi se izbegli nemiri. Ali, ovi navodi (iz izveštaja) mogu da dovedu do toga da se zapadni Evropljani konačno suprotstave američkoj tvrdoj liniji prema Srbima. Čini se da bi barem neki od njih, verovatno ne i Britanci, bili spremniji za kompromis s Beogradom, uključujući i specijalni status za sever", kazao je Galuči.
Отправлено: 15.01.11 22:55. Заголовок: LONDON 15. 01. 2011 ..
LONDON 15. 01. 2011
TANJUG
Klark imao dilemu o bacanju razornih bombi na Srbiju
Veslija Klarka "mučila" je dilema da li da baci na Srbiju do tada nepoznate razorne bombe - sa ili bez najave, dok je Gerharda Šredera interesovalo kako napreduje kampanja dezinfomacija, zapisao je u svom dnevniku Blerov savetnik za medije Alister Kembel
Strateg medijskog rata protiv Srbije, savetnik britanskog premijera Tonija Blera, objavio je dnevnike u kojima objašnjava pozadinu čitavog niza događaja koji su pratili bombardovanje Srbije 1999. godine, a čije je izvode preneo britanski "Gardijan":
Petak, 2. april - Još uvek sam bio jako umoran i od iscrpljenosti sam počeo da osećam trnce u nogama. Gubili smo propagandni rat protiv Srba. Toni Bler je zvao ranije i želeo je da se stvari jako ubrzaju. Razgovarao je sa Bilom Klintonom o malodušnosti vojne strategije. On je razgovarao sa Margaret Tačer prošle noći i ona je bila zgrožena činjenicom da su vojni komandanti i ambasadori država članica NATO (među sobom) raspravljali o metama. Želeo je da uputi poruku da pojačavamo napade. Rekao sam mu da smo to već uradili.
Utorak, 6. april - Porodični odmor u Francuskoj - Desničarski nastrojeni komentatori su vrištali na sav glas i složili smo se da probamo da ubedimo Tačerku i Čarlsa Pauela (njenog bivšeg savetnika za spoljnu politiku) da kažu da im nije pravo što levičari vode rat, ali da bi trebali da podrže ono što radimo. NATO bi mogao da posrne, ali smo bili odlučni da stavimo komunikacije pod kontrolu i obezbedimo da prestonice budu koncentrisanije oko stvari koje govore i rade.
Sreda 7. april -Imali smo nešto uspeha sa strategijom za desnicu, Čarls Pauel i Dejvid Hart (bivši Tačerkin savetnik) su pristali, ali su nas desničarski opredeljene novine i komentatori toliko mrzeli da su bili odlučili da daju sve od sebe da sve propadne. Da je ovo bio rat koji vode Torijevci, podržavali bi ga na svakom koraku. Gubimo medijsku bitku.
Četvrtak, 8. april - Nisam nikako uspevao da se isključim i počeo sam da smišljam promene za koje sam smatrao da su nam potrebne u vezi međusobnih komunikacija. Mnogo se stvari sada vrtelo oko komunikacija. Ali Milošević je imao potpuno kontrolu nad svojim medijima i naši mediji su bili osetljivi na ono što su oni objavljivali. Mogli bi da izgubimo bitku za javno mnenje i ukoliko spustimo gard u nekim od država NATO imaćemo problem da ovo nastavimo.
Petak, 16. april - Probudio sam se u 5,30 časova i ušao u voz za Brisel u 6,53. (Direktor komunikacija NATI Džejmi) Šej je bio fasciniran načinom na koji smo, kao Novi laburisti, promenili pristup medijima i bio je uveren da i oni mogu iz toga svašta naučiti. Osećao sam da nemam previše vremena. Trebalo nam je više ljudi i bolja organizacija. Trebao nam je strateški pristup komunikacijama, snažnija centralizacija, tako da se sve prestonice osećaju delom onoga što smo govorili i radili, ali i da imaju oravo da znaju o čemu se radi, čak i ukoliko nemaju preteranog uticaja.
Rekao sam (generalnom sekretartu NATO Havijeru) Solani da ukoliko ponovo želi da istupi, treba samo da kaže. Odgovorio je da mu se svideo način na koji smo pripitomili medije. Rekao samo mu da nismo, ali da smo ih naveli da pomisle da jesmo. Glavnokomandujući snaga NATO, američki general Vesli Klark mi je dozvolio da govorim baš dugo. Rekao je: "Dakle, sviđa mi se dosta od onoga što ste rekli i, da ne okolišam, moramo nešto da preduzmemo jer smo na ivici propasti". Bilo je prilično uznemirujuće čuti ga kako to otvoreno izgovara, kao što je uznemirujuće bilo kada me uhvatio pod ruku i na odlasku mi rekao: "Srećno, Alistere, svi mi računamo na vas". Odgovorio sam: "Zar to nisam trebao ja da kažem". Bilo mi je malo zastrašujuće što sam, na vrhuncu vojne kampanje, sedeo sa generalima i govorio im kako da je vode, bar kada je reč o medijima i žalio se da im u medijskoj kampanji nedostaje disciplina koja se od vojske očekuje. Objasnio sam mu da nisam zaluđenik slobodom medija i zaista sam osećao da ponekada previše odajemo. Rekao sam mu da ne bih prikazao napad na voz. To nam nije išlo u korist. Ukoliko vodite rat, morate ratovati na svim nivoima.
Kako je vojna kampanja odmicala. Bler je bio sve odlučniji da bi NATO trebao da se pripremi za raspoređivanje kopnenih snaga - što je izazvalo bes u nekim krugovima u Vašingtonu. Bler je posetu Vašingtonu u čast 50. godišnjice NATO iskoristio da se založi za kopnene snage.
Kolebljivi Klinton Sreda, 21. april, Bela kuća - Toni Bler je rekao da bi morali da kod Miloševića izazovemo veću neizvesnost oko upotrebe kopnenih snaga. Bil (Klinton) je rekao da nije za to, kao i Sendi (Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost). On je rekao da bi bilo neodgovorno da ne počnemo da pravimo neke planove, ali na način koji ne bi doveo do podela među saveznicima.
Četvrtak, 22. april - Toni Bler je rekao da će, ukoliko Bil nije siguran, otići da ga ubedi, jer se ovako nešto ne može izvesti bez SAD. Kolikom riziku izlažemo naše odnose? Džonatan (Pauel) ga je podsetio na vreme kada je Tačerka rekla Bušu da nije vreme za kolebanje (Diskutovali su o iračkoj invaziji na Kuvajt avgusta 1990. godine).
Razlika je, ukazao je Toni Bler, u tome što je "ona bila premijer dugo, a ja sam ovde tek dve godine". Ali rekao je da želi da se ponovo sastane sa Bilom Klintonom i naglasi da nećemo moći da se tek tako izvučemo. Snažno je osećao da u istoriji postoji slobodno mesto za Bila Klintona što bi oduvalo svo smeće o njegovom privatnom životu. Neprestano je ponavljao da je to moralno pitanje. Bio je sav usplahiren i iako je na sebi imao samo gaće i čarape, bilo je teško neshvatiti ga ozbiljno, iako sam ga sve vreme ohrabrivao da se obuče.
Bler je odleteo za Čikago radi jednog od najvažnijih spoljnopolitičkih govora za vreme njegove vladavine, tokom koje je uspostavio princip liberalnog intervencionizma. U tom govoru su predstavljeni principi prema kojima jedna suverena država može napasti drugu. Toni Bler je delovao sve zabrinutiji jer smo zamoljeni da pomognemo operaciju koja bi se mogla okončati traljavim dogovorom. Ukoliko bi se tako nešto dogodilo, nikada više ne bi mogli da pošaljemo naše snage u neku operaciju te vrste.
Nedelja, 25. april, Seminar trećeg puta - Nemački kancelar Gerhard Šreder me pitao kako teče naša kampanja dezinformisanja. Rekao sam mu da bi tekla mnogo bolje da se uključi i nekoliko Nemaca. Toni Bler je odveo Bila Klintona u odvojenu prostoriju, gde su bili samo njih dvojica, gde ga je opet pritiskao oko kopnemih snaga, rekavši da nam je potrebno pravo rešenje i da se to može dogoditi samo ukoliko Sjedinjene Države jasno kažu da će biti spremne kada za tako nešto dođe vreme. Kasnije je rekao da je Bil bio jako kolebljiv. Takođe, rekao mi je da bi ja trebao da preuzmem rukovođenje celom medijskom operacijom.
Utorak, 27 april - Putovanje automobilom i ručak u zamku nadomak Brisela koji je koristio Ves Klark. On mi je rekao da postoji bomba koju žele da upotrebe i koja može da uništi prostor veličine četiri fudbalska igrališta, a da se tek tada aktiviraju granate pa se šteta dodatno proširi. Rekao je da Srbi ne znaju da je imamo. Pitanje je jedino da li da ih upozorimo ili je jednostavno upotrebimo? Teško pitanje. Rekao sam, ukoliko je ipak upotrebite javite nam ranije da bi mogli da smislimo odgovarajuće objašnjenje.
Četvrtak, 29. april, Dauning strit - Ukazao sam (Toniju Bleru) da većina ostalih deli mišljenje Bila Klintona o kopnenim snagama - Šreder, Širak, Jeljcin. Ali, vojska tvrdi sa bez toga ne može da pobedi, rekao je on.
PICKE NATOvske - i picka Jeljcin . Koja je razlika izmedju Klarka i Hitlera??
Ipak je izgleda Voja Seselj bio u pravu, jer nikako nije trebalo potpisivati Kumanovski sporazum.
Oni skotovi sigurno ne bi smeli da napadnu kopnom! Greska koju je Sloba skupo platio Hagom i zivotom! A mi placamo sada!
Vojska je bila spremna za kopneni napad, koji je jedino mogao da dodje iz pravca Albanije, i ovi su to znali, zato se nisu usudili da napadnu. Ne zbog toga sto smo mi bili neka sila, vec zato sto je bilo postavljeno nekoliko desetina hiljada mina na podrucju kroz koje su morali da prodju, i zato sto u okrsaju sa solidinim brojem vojnika, a ubedjen sam i civila, ne bi mogli da osvoje bez ogromnih gubitaka.
NATO TAJNE
Još u toku rata 1999 godine, Slobodan Milošević i tadašnji Generalštab prihvatili su ultimatum NATO pakta da se ne objavljuju gubici NATO-a nad Jugoslavijom, pod pretnjom tepiha bombi kojima će biti zasuti Beograd i ostali srpski gradovi.Tako je ispalo da "pobednički" NATO nema gubitaka, a pritom su Džejmi Šej - ataše za štampu NATO pakta, i njegov pomoćnik na svakodnevnim konferencijama za štampu, nemački general major Jerc, poslednji preživeli iz porodice braće Marks, bezočno lagli .Izvor podataka je publikacija ruskog eksperta Pavela Qatkina, objavljena u Moskvi 2002 godine, u izdanju"Erebusa". Pedantno, iz dana u dan rata, dati su podaci o oborenim avionima NATO pakta i akcijama jugoslovenskog vazduhoplovstva i nanetim protivudaruma po neprijateljskim bazama i aerodromima. Slične podatke, uz male nepodudarnosti, svaki zainteresovani je mogao naći i na američkom sajtu koji se bavio ovimratom, a potpisivao ih je "Venik".Ono što je bila svetska senzacija, da je 27 marta u 20,55 časova iznad sela Buđanovci oboren "nevidljivi"avion F-117A, u ovom materijalu ima dopunu da je to učinjeno raketom ZRK "Kub".Pilot, kapetan Ken "Viz" Dvili se katapultirao i pozvao pomoć. U helikopterima SFOR-a koji su doleteli u reon obaranja aviona kako bi izvukli pilota bilo je između 23 i 55 stranih vojnika. Spasilački helikopteri su bili dočekani strašnom vatrom te su uništeni a u njima su poginuli svi vojnici, među njima i pilot Dvili. Taj 27 mart 1999 godine bio jedan od najkobnijih dana za pilote NATO pakta. Prvo je iznad Maljena u 01,00 časova oboren Tornado nemačkog vazduhoplovsta. Dva pilota su se katapultirala i bila zarobljena u blizini Čačka. Iznad Peći bio je pogođen još jedan strani avion, a u reonu između Vrutka i Kremne, blizu Užica, u 03,20 oboren je helikopter SFOR-a sa 22 vojnika, raketom PZRK. Moguće je da je reč o helikopteru MH-47E Činuk . Grčka vojna služba osmatranja i elektronskog praćenja uhvatila je tri poziva za pomoć koji su uputili avioni NATO-a, koji su pali u Jonsko more. Prvi poziv je uputio holandski F-16, drugi američki F-15c, a treći francuski Miraž-2000. Takođe je javljeno da je iznad Đeneral Jankovića, Kosovo, u 15,50 pogođen kanadski F/A-18 Hornet,koji je pao u Makedoniji.
Informacije o protivudarima našeg vazduhoplovstva u toku rata.
Prvi se desio 18 aprila 1999 godine,
Devet aviona jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, jedan avion G-4 Super Galeb, šest aviona J-22 Orao i dva MIG-21, iz baze Ponikve kod Užica napalo aerodrom u Tuzli. Avioni su leteli na visini od 800 metara duž granice Bosne i Hercegovine a negde između Bratunca i Zvornika prešli granicu i bombama i raketama napali aerodrom na kome su bile letelice NATO pakta. Nekoliko minuta pre napada baza Ponikve je obavestila udarnu grupu da su otkriveni od strane NATO i da je predlog da se napad prekine i avioni vrate. Sugestija nije prihvaćena i grupa je nastavila sa akcijom. Jugoslovenskim avionima se niko nije suprotstavio u vazduhu na prilazima aerodromu. Glavni radar na aerodromu Tuzla nije radio zbog tehničkog kvara, a po drugom izvoru zbog sabotaže. Na aerodromu Tuzla nalazolo se nekoliko aviona NATO pakta već oštećenih u ranijim operacijama nad Jugoslavijom, grupa helikoptera za spasavanje pilota iz oborenih aviona i deset tek pristiglih aviona NATO-a za nove nalete na Jugoslaviju .
Četiri aviona NATO pakta zatečena su na početku poletne piste u trenutku kada su se spremala da uzlete. Vodeći G-4 izbacio je svoje bombe na grupu od nekoliko oštećenih NATO aviona poređanih na desnoj strani piste i odmah krenuo ka granici. Tri Orla su uradila isto, dok su preostala tri Orla išli na precizno gađanje. Dva MIG-21 trebala su da obezbede vazdušnu zaštitu grupi u toku povlačenja u slučaju da avioni NATO uspeju da uzlete. U napadu je pogođeno i uništeno 17 aviona NATO-a i 3 helikoptera. Protivavionskom raketom NATO-a sa zemlje pogođen je orao kojim je pilotirao potpukovnik Mihajlo V. i koji je poginuo. Pogođen je i MIG-21 kojim je pilotirao major Željko M. ali je uspeo da pogođeni avion doveze do 10 kilometara do baze u Ponikvama gde je iskocio .
Sledeći veliki protivudar jugoslovenskog vazduhoplovstva desio se 26 aprila 1999 godine u 00,37 časova.Grupa od četiri G-4 Galeba iz baze u Golubovcu izvršila je napad na aviobazu Rinas u Albaniji. Pogođeno je 12 helikoptera AH-64 (3 uništena, 9 oštećenih). Protivavionska zaštita oborila je dva G-4 ali su se piloti katapultirali i spasili. U noći 11-12 jula 1999 godine napadnut je na uzletištu američki taktički transporter MC-130H u kome je bila grupa britanskih specijalaca iz jednog od pukova SAS-a, brojnosti 40 ljudi. Poginuli su svi SAS-ovci , četiri člana posade aviona, koji je trebalo da preveze grupu specijalizovanu za diverzije iza borbene linije i izbaci je na Kosovu. Sem ovog aviona pogođeno je pet aviona Fantom F-4 kao i dva Poljska aviona MIG-29.
( Za najspektakularniju akciju ovog rata nema još dovoljno podataka. Ono čime se barata je u domenu spekulacija ali ako se jednog dana potvrde ovi navodi i sazna prava istina, biće to najveća borbena akcija od vremena Drugog svetskog rata. Naime, 9 maja 1999 godime napadnut je američki nosač aviona "Teodor Ruzvelt". Osam aviona Orao izvršilo je "kamikaza" napad na ovaj nosač aviona, koristeći jedan nedostatak njegove elektronske zaštite. Naime, kompijuterski softver nosača aviona, koji "prepoznaje" sve prilazeće modele aviona, eliminise sve letilice koje lete ispod 200 km /h . Naši avioni, sa izvučenim stajnim trapovima leteći ispod te brzine uspeli su da prođu prvu liniju elektronske kontrole a kada su prišli, za nosač aviona bilo je kasno. Po ovoj informaciji "Teodor Ruzvelt" je dobio više direktnih pogodaka na uzletno-sletnu pistu i u trup. Posle napada bio je toliko oštećen da je plutao pored italijanske obale. Herojski Orlovi su se žrtvovali u ovoj akciji, a da se nešto ozbiljno desilo bilo je jasno kada je na komunikacije između brodova stavljena zabrana, pa je u etru vladao apsolutni muk u toku 48 časova. Nosač aviona je povučen sa bojišta i tri godine je proveo na remontu u SAD-u ) . Ovo je neprovereno - mozda Sergej moze saznati nesto vise .
A EVO I JEDNOG INTERESANTNOG KOMENTARA:
Mogu da potvrdim da je jedna mala Jugoslavija jebala majku NATO-u vise nego sto iko moze da zamisli, cak i ovi u NATO-u nisu mogli da veruju sta im se desava!!! Nasa VOA i VBA (za one koji ne znaju vojno obavestajna i vojno bezbedonosna agencija) su uradile lavovski dio posla.Koliko je pohapseno spijuna kako stranih tako i domacih to ce se tesko saznati.Pogotovo domacih koji su bacali lokatore po kasarnama!Mogu samo da kazem da su svi domaci spijuni posle "obrade" do zadnjeg slova rekli sve o svojim kontaktima,a posle "obrade" ostle su im trajne uspomene na zivot...(neki su i sad na hemodijalizi),jer ako su primali pare da ruse svoju zemlju sad moraju i da ispastaju zbog toga zdrastveno!Takodje se moze reci da smo od Rusa imali jako veliku pomoc u vidu informacija,ogromnu pomoc!Njihovi radari su registrovali svaki napad aviona NATO-a,cak sta vise,dobijali smo informacije cim bi krenuli sa piste u Avianu ili drugim gradovima. Jedino gde su nas Rusi prevarili je S-300, e tu su nam ga bas zavukli.Obecali su ga da ce biti isporucen pre bombardovanja ali kurac!
NATO komadanti su znali da gube rat protiv Jugoslavije,vojni rat naravno,jer vojsci su naudili tek nekih 5% u materijalnom smislu.Rat se oduzio,to im nije odgovaralo jer su se zajebali i mislili su da ce rat tj napad trajati 5-10 dana,ali 2 meseca im nije nikako islo u prilog.Onda je ostavljen ultimatum Milosevicu ili ce potpistai sporazum ili ce poceti tepih bombardovanja po citavoj Jugoslaviji!Preneli smo Milosevicu da je to blef,kao i da je blef sa kopnenom vojskom i da izdrzi i ne potpisuje nista,da ce za 15-ak dana on biti u prilici da on njih uceni...ali je on popustio.Kasnije smo dobili potvrdu onoga sto smo i predlozili Milosevicu.Iz izvora iz NATO-a nam je potvrdjeno da su bili spremni da pristanu na nase uslove da smo izdrzali jos jedno 15-20 dana,jer oni nisu imali izlaz iz te situacije!Bilo bi objavljeno da je NATO pobedio,da je Milosevic pristao na sve njihove uslove..bla bla bla....ali u stvari bili bi prihvaceni svi nasi uslovi...a najvaznije je da ostaje citava vojska i policija na Kosovu! Eto, to je sad istorija....gde bi sad bili da je Milosevic izdrzao jos 15-20 dana!Ne bi bilo nezavisnosti Kosova...i jos puno toga.....ali ima vremena da se greske kad tad isprave!
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 11
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
