Сообщение: 978
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
3
Отправлено: 16.08.09 17:37. Заголовок: КОСОВО - ЕВРОПА - ИЗДАЈНИЧКА СРПСКА ВЛАСТ(продолжение)
Сербия подпишет протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в Косово СРБИЈА ЋЕ ПОТПИСАТИ ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СА МИСИЈОМ ЕУ НА КОСОВУ http://news.mail.ru/politics/2825239/ 16:20 РИА «Новости» БЕЛГРАД, 16 авг — РИА Новости, Юлия Петровская. Министерство внутренних дел Сербии готовится подписать протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в области обеспечения верховенства закона и правопорядка в Косово (EULEX) по итогам многомесячных переговоров, сообщил в воскресенье в ходе посещения города Нови-Сад вице-премьер правительства Сербии, глава МВД Ивица Дачич.
Албанские власти Косово 17 февраля 2008 года при поддержке США и ведущих стран ЕС провозгласили в одностороннем порядке независимость от Сербии.
EULEX 9 декабря 2008 года взяла на себя всю ответственность за обеспечение законности и правопорядка в южном крае Сербии. Власти Сербии, изначально не признававшие Миссию ЕС, в итоге дали свое согласие на ее размещение в Косово.
«Наш интерес в том, чтобы бороться с преступностью на этом нашем пространстве. И поэтому министерство внутренних дел Сербии готово подписать протокол об оперативном сотрудничестве нашей полиции с EULEX», — заявил Дачич, слова которого приводят сербские СМИ.
После многомесячных переговоров МВД Сербии подготовило проект этого документа, добавил он.
По словам Дачича, «сотрудничество полиции Сербии с международными органами в Косово, включая Миссию ООН и EULEX, необходимо, если речь идет о перемещении преступных групп через административную границу Сербии с Косово, а также терроризме, торговле наркотиками, оружием, контрабанде товаров и т.п.».
Ранее Миссия EULEX сообщила, что с марта 2009 года она «регулярно контактирует с властями Сербии по вопросам работы полиции, системы правосудия и таможни». Эти контакты EULEX назвала «техническими». При этом Миссия Евросоюза дала понять, что по итогам дискуссий с Белградом будут подписаны документы.
Контакты Белграда и EULEX вызывают раздражение у албанских властей Косово.
Правительство Косово заявило, что Миссия Евросоюза «не уполномочена подписывать какие-либо международные договоры» и что власти самопровозглашенного государства не уведомлены о предстоящем подписании протокола с МВД Сербии, сообщила приштинская газета «Коха диторе».
Издание приводит слова высокопоставленного международного представителя в Косово, заявившего на условиях анонимности, что «Евросоюз злоупотребляет своими полномочиями в Косово с целью улучшения отношений с Сербией».
Сообщение: 18167
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 16.09.12 20:00. Заголовок: Отдаём Косово за ..
Отдаём Косово за 17 «Хаммеров»? ДАЈЕМО ЛИ КОСОВО ЗА 17 ХАМЕРА? 14 сентября 2012, Анна Филимонова http://www.imperiya.by/club4-13870.html План США по наделению «Республики Косова» полной независимостью вступает в свою завершающую фазу, его реализация проходит вполне гладко, не встречая сопротивления.
3 сентября 2012 г. первый вице-премьер и министр обороны Сербии А.Вучич совместно с послом США в Сербии М.Ворлик открыли в г. Кралево физкультурный зал школы «Светозар Маркович». (США оказали помощь в рамках реконструкции города после землетрясения, Европейское командование Армии США выделило 300 тыс. долларов.) В ходе мероприятия был затронут косовский вопрос. М.Ворлик выразила поддержку Вашингтоном решения сербского правительства не отказываться от участия в работе международных региональных организаций, на которых присутствует и «Республика Косова». Этот шаг Белграда был расценен американским послом как большой прогресс в начале диалога Белграда с Приштиной. Посол США подчеркнула также необходимость скорейшего начала переговоров Белграда и Приштины. А.Вучич, со своей стороны, гарантировал реализацию всех подписанных предыдущим правительством соглашений с Приштиной, поскольку, заметил он, «мы - не какое-то другое государство» (1).
Напомним: Сербская прогрессивная партия (СПП, лидер до избрания на пост президента – Т.Николич) на выборах позиционировала себя как оппозиционная сила, непримиримо борющаяся с режимом Б.Тадича, создавшего «самое коррумпированное государство» (2). По поводу Косова А.Вучич неоднократно заявлял, что СПП предложит решение косовской проблемы, как только придет к власти. На предвыборном митинге в Косовской Митровице 11 апреля 2012 г. Т.Николич по поводу договоренностей команды Б. Тадича с Приштиной заявил: «…насколько далеко он бы ни зашел, что бы он ни подписал, наносящего вред Сербии, для меня это не является обязательным» (3). А.Вучич неоднократно и совершенно справедливо заявлял о том, что Конституция Сербии является тем барьером, который партия не может переступить в решении косовского вопроса. Упрекам подвергался Борис Тадич и за свой «План четырех пунктов», который является копией «плана Ахтисаари». Тогда А.Вучич предлагал Б.Тадичу открыто сказать гражданам, в рамках чего, собственно, тот предлагает предоставление специального статуса северу края – в рамках Сербии или Косова (4).
Преамбула Конституции Сербии гласит: Косово и Метохия являются составной частью Республики Сербии. Переговоры Белград - Приштина (весна 2011 г.) в том, что касается принятия сербами Косова и Метохии личных документов, изданных Приштиной, приштинских регистрационных номеров автомобилей, таможенных печатей, свободы передвижения албанцев (раньше они могли пересекать границу только с сербскими документами), отказа от проведения сербских президентских и парламентских выборов на территории всего Косова – это движение в сторону, прямо противоположную. Эти пункты явным образом нарушают Конституцию Сербии и являются признанием независимости Косова де-факто. И здесь непонятно молчание Конституционного суда Сербии, не вынесшего правовую оценку заключенным договоренностям.
И столь же неясна поспешная солидаризация Белграда с курсом США по вопросу Косова и Метохии – особенно, если вспомнить, что более 70 % сербов севера края на президентских и парламентских выборах отдали свои голоса Т.Николичу и СПП. Сегодня же, вопреки предвыборным обещаниям победившей партии, Сербия продолжает дрейфовать в кильватере политики самых непримиримых сторонников независимости Косова.
Вашингтон, как и прежде, не терпит возражений и вмешательства в дела своего косовского фаворита на Балканах. Влияние на изменение позиции нового сербского кабинета начал оказывать заместитель помощника госсекретаря США Филипп Рикер. Ещё во время своего пребывания в Белграде в январе 2012 г. Рикер отсеял недомолвки: «Не может быть ни изменения границ, ни раздела, ни обмена территориями в этом регионе. Сербы на юге Косова интегрированы, они – часть свободного и демократического Косова. И сербы севера будут интегрированы в косовские институты» (5). 3 июля Ф.Рикер приехал в Белград снова, как раз в разгар формирования нового правительства Сербии. Тогда он провел совещание с И.Дачичем, получившим мандат на формирование правительства, и более часа обедал с А.Вучичем. О содержании переговоров на этих встречах ничего не сообщалось. После второго визита представителя Госдепа сербские власти заговорили о признании договоренностей Стефанович – Тахири (6). Председатель краевого комитета СПП Боян Яковлевич по этому поводу заявил, что «применение данных соглашений само по себе достаточно, больше косовским албанцам ничего и не надо, чтобы захватить север Косова» (7). Через несколько дней Белград посетил помощник госсекретаря США Филипп Гордон (8-9 июля), который во время переговоров в Рамбуйе являлся пресс-секретарем Кристофера Хилла, тогдашнего спецпредставителя США по Косову. Он закрепил влияние США на политику нового сербского кабинета.
10 сентября Ф.Рикер, находясь с визитом в Приштине, провел совещание с «косовским премьером» Хашимом Тачи. От имени Б.Обамы и Х.Клинтон он приветствовал окончание т.н. подконтрольной независимости Косова (никогда не существовавшей в действительности) и вновь подтвердил, что США предоставят поддержку Косову в период обретения полной независимости. Тачи заверил в горячем стремлении «Республики Косова» стать членом ЕС и НАТО (!) (8).А генсек НАТО Андерс Фог Рассмусен заметил, что НАТО не планирует уменьшать число своих военнослужащих в Косове. «Наша стратегия неизменна…КФОР и ЕУЛЕКС и далее останутся в Косове», - заявил он (9).
Этот стратегический план давно ни для кого не составлял тайны. Х.Клинтон еще во время своего визита в Приштину в октябре 2010 г. заверила в готовности США содействовать приему Косова в ЕС и НАТО, отказав в самой возможности обсуждения «территориальной целостности и суверенитета Косова» на переговорах Белграда и Приштины (10). Белград всегда был прекрасно об этом осведомлён.
9 сентября 2012 г. состоялось внешне особенно не примечательное событие: американцы подарили Сербии 17 военных автомобилей «Хаммер». А.Вучич заявил по этому поводу, что подаренные машины представляют большую ценность для Армии Сербии и для страны, находящейся в экономическом кризисе, так как США являются одним из важнейших военных партнеров Сербии. Только вряд ли передача 17-ти внедорожников отвечает масштабу государственных задач, стоящих перед Сербией. Тем более что часть машин, по словам Вучича, страна и не увидит: «автомобили будут переданы на базу «Юг», где будет использоваться, прежде всего, в миротворческих миссиях по всему миру под эгидой ООН». Щедрость американцев этим не ограничилась - они планируют подарить Сербии еще четыре «Хаммера», чтобы Сербия, по словам М.Ворлик, «могла усилить свой потенциал и способность увеличить участие в миротворческих операциях под эгидой ООН и ЕС» (11). Для сравнения: Конференция стран-доноров (июль 2011 г.) вложила в строительство косовских «государственных институтов» 1,2 млрд. евро (12), ММФ в апреле 2012 г. только на экономическую программу «косовского правительства» выделил 106,6 млн. евро (притом, что население Косова и Метохии составляет около 1,8 млн. человек).
Вокруг сербов севера начинает захлопываться геополитическая ловушка. В руководстве КФОР произошла смена. На место командующего Эрхарда Древса назначен его земляк, немец генерал Фолкер Халбауэр, «специалист по блицкригу». К 1 октября будет окончательно укомплектован батальон германских оперативных сил быстрого реагирования с задачей подавления силой сопротивления сербов севера Косова (общины Косовская Митровица, Зубин Поток, Звечан и Лепосавич) и их подчинения властям Приштины. 10 сентября силы КФОР заблокировали альтернативные пути в Зубином Потоке и Лепосавиче, ведущие к Сербии в обход «приштинской таможни» на административных КПП Яринье и Брняк. Операция по распространению власти приштинского режима на север края началась. Над краем вновь завис призрак гуманитарной катастрофы.
Угроза того, что Резолюция ООН 1244, Конституция Республики Сербии, воля сербского населения Косова и Метохии будут растоптаны, сегодня велика как никогда. Если это произойдёт, военно-политическое господство США на Балканах закрепится окончательно - со всеми вытекающими отсюда последствиями для современного миропорядка.
В Сербии может пройти референдум о статусе Косово 18 сентября 2012, РИА Новости
Ради дальнейшей интеграции в Евросоюз власти Сербии могут провести референдум, на который будет вынесен вопрос о возможности признания независимости края Косово, передает белградская газета «Вечерне новости» со ссылкой на высокопоставленные источники.
«Если будет поставлено простое условие, что Сербия фактически признаёт Косово ради продолжения евроинтеграции, не исключено, что в нашей стране будет проведен референдум с вопросом «Косово или Европа», - пишет газета.
Вопрос независимости Косово, которую при поддержке США и ведущих стран ЕС в одностороннем порядке провозгласили косовские албанцы в 2008 году, является наиболее болезненным для Сербии. Многие международные эксперты и политики в открытую говорят, что дальнейшая евроинтеграция Сербии, многие годы стремящейся в Евросоюз, будет возможна только при условии признания косовской независимости.
До сих пор власти в Белграде во главе с демократами и их лидером Борисом Тадичем заявляли о проведении политики «и Косово, и ЕС», что подразумевало борьбу за сохранение самопровозглашенной республики в составе Сербии и одновременное выполнение критериев для приближения к ЕС.
По итогам президентских и парламентских выборов весной этого года демократов Тадича во власти сменили оппозиционные силы во главе с Томиславом Николичем.
Новые политические лидеры Сербии, как отмечает белградская газета, считают, что «политика «и Косово, и ЕС» практически натолкнулась на глухую стену». В особенности это стало понятно после недавних заявлений из Германии, где Белграду и Приштине указали на необходимость подписать договор, обязывающий исторически враждующие стороны установить между собой добрососедские отношения. Такое заявление на минувшей неделе сделал высокопоставленный представитель правящей партии ФРГ Христианско-демократический союз Андреас Шокенхоф, передает РИА «Новости».
Поэтому в условиях давления с Запада сербским властям необходимо сформулировать новую политику в отношении Косово, а они, в свою очередь, могут переадресовать волнующий вопрос гражданам.
Ожидается, что ясность в этом вопросе может появиться в конце сентября после заседания Генеральной Ассамблеи ООН, где сербские лидеры попытаются «прощупать» отношение ведущих стран мира к косовской проблематике в контексте евроинтеграции Сербии. http://www.imperiya.by/news.html?id=97208
Сообщение: 18589
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 26.10.12 23:31. Заголовок: 26 октября 2012, 13:..
цитата:
26 октября 2012, 13:26 Официальный представитель МИД РФ Александр Лукашевич Россия отказывается посредничать между Сербией и Косово
Официальный представитель МИД РФ Александр Лукашевич заявил, что Россия не будет посредником на переговорах Белграда и Приштины. Как сообщает информационное агентство «Росбалт», российский дипломат озвучил данную позицию категорично: «Мы не собираемся и не собирались этого делать».
Впрочем, комментируя сам факт переговоров, Лукашевич отметил, что их «можно только приветствовать».
Россия всегда заявляла, представитель российского МИДа, что «любое решение этого конфликта дееспособно и устойчиво только при условии достижения договоренности между Белградом и Приштиной».
Напомним, 20 октября премьер-министр Сербии Ивица Дачич впервые провел переговоры со своим косовским коллегой Хашимом Тачи.
Правильно, если би Россия стала посредником, тогда бы это было неофициельное признание независимости Косова, пока Россия не делает это что делают сербские предатели, Косово никогда не станет независимой страной и мы его вернём когда между Сербам появится настоящий герой как Ратко Младич.
Сообщение: 18591
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 27.10.12 16:34. Заголовок: В логове черных тра..
В логове черных трансплантологов: "Я смотрел, как труп режут пилой"
Блохин Тимур
26.10.2012, 16:15 [img]http://m.ruvr.ru/data/2012/10/26/1276495838/10zhel%20dom%20kollaj.jpg[/img] Мальчик из желтого дома Саша Миливоев сербия 2012 октябрь коллаж
"Живых людей обматывали колючей проволокой и бросали вниз с холма", - это одно из самых "мягких" воспоминаний главного героя книги "Мальчик из Желтого дома", автор которой, сербский писатель Саша Миливоев, собрал воедино лишь один из фрагментов чудовищных преступлений, совершенных албанскими террористами в Косово до и после агрессии НАТО против Югославии.
- "Мы не хотим быть разрезанными на куски"
Главный герой – 12-летний серб, похищенный средь бела дня и чуть не ставший жертвой "черных трансплантологов" в печально известном "Желтом доме" на севере Албании, где были умерщвлены не менее 300 человек, в основном – сербы. Как утверждают многие источники, их органы были проданы за рубеж, что позволило изрядно обогатиться "верхушке" террористической Армии Освобождения Косово.
"Голос России" - первое российское СМИ, публикующее фрагмент книги "Мальчик из желтого дома" на русском языке.
"Я чувствовал запах хлорки, странный запах, запах больницы, лекарств. Двери открылись, и нас ослепил яркий свет из операционной. Я видел врачей и человека на столе, у которого большими, толстыми шприцами что-то брали из тела. Я был совсем ребенком, мне было страшно, и я не знал, что происходит. Вероятно, они изымали у него костный мозг, так как и его можно трансплантировать. Лица жертвы я не видел. Мне было плохо. Я видел только, что жертва лежала в позиции кошки: колени вместе, позвоночник изогнут. Работали специалисты. "Мы должны подождать, пока они закончат", - сказал Лысый. Ему было плевать на то, что я плакал. Он мог бы меня отпустить, если бы захотел. "Я очень боюсь. Боюсь. Они меня убьют? Не убивайте! Не убивайте! – умолял я в слезах.
- Заткнись!
Я замолчал, когда он приставил пистолет к моему виску, и просто трясся от страха и холода. Мы сидели в углу и ждали, когда закончится операция. Врачи не были одеты в классические больничные халаты. У них были только резиновые перчатки и фартуки, светло-зеленого, больничного цвета. Я помню пол, на котором я молил о пощаде, окруженный шприцами, пустыми пластиковыми бутылками и марлей, пропитанной кровью. Операционный стол был огромным.
В операционной было только самое необходимое: инструменты и аппараты. Жертву, у которой брали костный мозг, дорезали, положили на каталку и вывезли из зала. Привели полуживого человека, которого я видел в тюремной камере, когда меня вели по коридору. Он был весь желтый, весь в ранах, он был как труп, только бредил. Ему дали анестезию. Они очень торопились, надевали медицинские маски на лица, готовили посуду. Жертву подключили к какому-то аппарату, вероятно, для отсасывания крови. Я стал терять сознание, я видел их как в тумане. Я слышал позвякивание льда, пока меня тошнило в углу. Я долго ждал в ознобе. Я видел, как Носатый упаковывает орган. Я ослабел, меня прошиб холодный пот.
Меня преследуют ужасные картины. Я смотрел, как режут труп пилой. Как жертву замотали в простыню, а затем в толстый полиэтилен. Усатый открыл ворота и свистнул. Пришли несколько парней, вынесли расчлененный труп. Я испугался, что меня следующего положат на стол, но я молчал, боясь Лысого, который держал пистолет наведенным на меня.
Пришли какие-то женщины, стали мыть стол, прыскать на него какими-то химикатами. Один доктор был среднего роста, средних лет и толстый. У него был выступающий живот, румяные щеки, густые черные брови и усы, и страшный взгляд. Другой был выше ростом, более худой, бледный и с огромным носом. Они разговаривали с Лысым. Здесь были медбратья и медсестры. У меня такое ощущение, что в этом проклятом доме их было человек пятьдесят, тех, кто похищал человеческие органы.
Помню одного негра и одного бородатого, моджахеда. Кто знает, из каких далеких стран прибыли эти добровольцы. Они бегали туда-сюда, входили, выходили, сменяли один другого. Делали анализ крови. Ко мне подошел Усатый и пальцем оттянул кожу под глазом, его интересовал мой глазной белок: Verdhez (алб. – желтуха – прим. авт.) – сказал он.
- У тебя желтуха, мразь ты такая! Я тебя заживо сожгу, если ты меня заразил! - кричал Лысый, тыча в меня пистолетом.
- Прошу вас, не убивайте меня!
Он ударил меня кулаком в голову, разбил мне нос, драл меня за уши. Носатый схватил его за руку и стал защищать меня: "Ведите его в больницу. Пусть его вылечат, а потом вернете сюда".
Я пытался понять, о чем они говорят. Поскольку мой организм был ослаблен из-за острого гепатита и желтухи, меня хотели сначала вылечить, а потом уже вытащить органы. Тогда- то я оставил этот проклятый дом, с бинтом на носу, унося с собой ужас смерти. От страха я чуть-чуть освободился лишь спустя девять лет и только тогда стал говорить об этом. Но мне по-прежнему больно. Очень. Говорят, что время лечит все. Время ничего не лечит. Оно разрушает. И во мне сейчас – руины, пыльные, похороненные руины".
В интервью "Голосу России" автор романа Саша Миливоев рассказал, как создавалась книга "Мальчик из желтого дома", герою которой в итоге удалось бежать из больницы и тем самым спасти свою жизнь.
- Изучая список пропавших и похищенных в Косове, я многое узнал об ужасной судьбе жертв. В списке 1128 человек. Среди них женщины, дети, священники. От них ни осталось и следа… Материал для романа я собирал, беседуя со свидетелями, с семьями, потерявшими родных в Косово, с военными Армии Югославии и полицейскими, которые в 90-е сражались против печально известной Армии Освобождения Косово. Я изучал обвинительные заключения Прокуратуры по военным преступлениям, сравнивал их с показаниями свидетелей, говорил и с албанцами, и с оккупантами, читал полицейские рапорты - именно так мне удалось услышать множество жутких историй о пропавших и похищенных в Косово.
- Каково соотношение художественного вымысла и фактов в вашей книге?
- Автор романа всегда имеет право на вымысел, но в данной ситуации он мне был совершенно не нужен, было достаточно рассказов из жизни, настолько страшна эта действительность. Я все видел, словно на киноэкране. Не я придумал косовскую войну, и меня тоже бомбили в 1999 из-за выдуманного дела "Рачак", села, в котором якобы сербы устроили резню албанцев .
- Косово: агрессия НАТО под вымышленным предлогом
И я, анализируя события косовской войны, определил местонахождение одного из захоронений. У полиции и прокуратуры есть информация о похищенном в 1998 году автобусе, в котором были работники шахты Белачевац. По информации свидетеля, жертвы были брошены в колодец, который находится в крепости косовского города Призрен, древней столицы сербского царства.
- Международное сообщество старательно закрывает глаза на проблему "черной трансплантологии" на Балканах. Как вы считаете, с чем это связано?
- С тем фактом, что почти весь мир участвовал в бомбардировках Сербии и косовской войне. Даже филиппинские военные. НАТО бомбило сербов, а албанцы получили добро на то, чтобы изгонять и убивать наш народ, а на территории нашего края создавать криминальное государство, на деньги, полученные от кражи полезных ископаемых и изъятия органов похищенных мирных людей. Между тем ни албанцы, ни сербы никогда не освободятся от оккупации, если не будут сотрудничать.
И если проблему "черной трансплантологии" на Балканах кто-то хочет замолчать, это значит, что он или себя, или кого-то еще защищает - от суда или всемирного позора.
- В Интернете пишут, что вы - один из первых сербских журналистов, сделавших "черную трансплантологию" объектом своего пристального изучения. Почему вы решили заняться этой темой?
- Меня многое связывает с Косово: оттуда моя мама, она родилась в Приштине. Потом, есть несколько тысяч невинных жертв этой войны, которые взывают к справедливости. Роман "Мальчик из желтого дома" появился для того, чтобы показать миру, что мы не "самый геноцидный народ на свете", как нас пытаются представить. И да, меня вдохновила книга Карлы дель Понте. То, что я узнал о трагических судьбах жертв, было сильнее меня.
- Какую роль в международном расследовании торговли органами может сыграть прокуратура Сербии?
- Прокуратура Сербии должна сделать достоянием общественности информацию о тайных захоронениях, так же, как они опубликовали показания защищенного свидетеля, бывшего члена Армии освобождения Косово, о том, как у живого серба вырезали сердце. Рассказав о захоронениях, прокуратура доказала бы факт геноцида, которому подверглись сербы. http://rus.ruvr.ru/2012_10_26/V-logove-chernih-transplantologov-JA-smotrel-kak-trup-rezhut-piloj/
Отправлено: 26.11.12 17:36. Заголовок: Бећковић: САНУ се не..
Бећковић: САНУ се неће изјашњавати о Косову
Београд – Србија је на косовско питање давно одговорила, изјавио је песник и члан САНУ Матија Бећковић, додајући да су сви тумачи косовског опредељења, а међу њима и патријарх Павле, понављали да цар Лазар није имао ништа против царства земаљскога и тек кад је био приморан да бира између земаљског и небеског царства, изабрао је небеско.
Слично је и данашње косовско искушење, рекао је Бећковић коментаришући у интервјуу “Политици“ недавни наступ председника Србије Томислава Николића у САНУ, када је од најмудријих глава у Србији затражио савет око Косова и Метохије.
САНУ, као институција, није се никада и ни о чему изјаснила “једним гласом и једним устима”, па сигурно неће ни сада, истакао је Бећковић и додао да ће се оглашавати поједини академици, као и до сада.
Према његовим речима, агентуре су се, пре двадесетак година, из Академије, на мистериозан начин, докопале неког радног материјала, насловиле га и објавиле под именом Академије, тачно кад је то њима требало, затим га прогласиле узроком рата и распада Југославије.
Академија није успела да се одбрани од тог варварског чина, оценио је Бећковић, наводећи да је због документа, који никад није усвојила, годинама каменована и нико није прошао да се о њу не очеше „као коза о пећину” и као ни од једну другу академију на свету.
У међувремену, мало је тог камења одвађено, а сада биједва дочекали да га у ту торбу врате, напоменуо је Бећковић.
Србија, према његовим речима, нема ништа против Европске уније.
Тек ако буде принуђена да бира између ЕУ и Косова – мораће да одлучи које је од то двоје „за малена царство”, а „које увек и довека”, закључио је Бећковић.
Демонстрације против реализације договора Београда и Приштине о заједничком управљању прелазима на административној линији између Централне Србије и Косова организовали су данас косовски Срби.
Пред нашим микрофоном је председник Скупштине општине Звечан Добросав Добрић.
Људи се противе успостављању границе између Србије и Косова и Метохије. Противе се, јер ту граница никада није била. Било како да се звала, или интегрисана, или неинтегрисана, то је за нас граница. А ми је не признајемо јер смо грађани Републике Србије и нећемо ту границу никада признати. Чак ни фашистичка Немачка при окупацији 1941. године, кад је успоставила Велику Албанију, није поставила границу овде, него стотинак километара јужно.
Тако да народ је одлучан. Преко хиљаду људи, руководстава општине са Севера Косова и Метохије, одлучни у својим захтевима да се радови на изградњи тог граничног прелаза обуставе, да останемо да живимо ту где смо рођени, где су нам преци живели, да потомцима оставимо ту земљу коју смо наследили, а то је земља Републике Србије. Никаквих инцидената није било, јер ово је мирни протест грађана. Ми немамо намеру да са неким долазимо у сукоб. Ми на мирни демократски начин изражавамо свој став и своје захтеве-који су и легални, и легитимни. А то је да спречимо успостављење границе у самој Републици Србији, границе између Срба и Србије.
Имамо подршку са свих страна, присутан је велики број новинара. Надамо се да ће тај протест трајати све док се неко од државног руководства не обрати и не каже да ту границу неће постављати. По мојој слободној процени, ту је присутно две хиљаде људи. Певају српске и руске песме, држе српске и руске заставе. Надам се да ће о овом нашем мирном, демократском и легитимном протесту бити обавештени људи широм света, да ће сви разумети наш захтев, и да ће светска јавност бити на нашој страни.
Да подсетио да од 10. децембра на два прелаза на северу Косова осим представника Срба и међународних снага радиће и косовски цариници. Ова тема се разматра данас у Бриселу на састанку премијера Србије Ивице Дачића и самопроглашене републике Косово Хашима Тачија.
Политика слепе послушности према Западу, коју је спроводио режим Демократске странке 2008-2012. године, довела је државу на ивицу пропасти а више од половине становништва на ивицу егзистенције. Ако се с том политиком одлучно не прекине, економско пропадање и национална агонија Србије ће се наставити. Запад нуди Србији будућност у којој ће, слаба и изолована, морати да призна Косово као независну државу и прихвати да су Срби искључиви кривци за грађански рат у бившој Југославији. Последња понижења Србије – срамне ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају, у Хагу и предвиђено успостављање границе између Србије и Косова – о томе речито сведоче.
Овој наметнутој политици, која Србији као држави не оставља никакву шансу, мора се јавно пружити отпор. Зато све који деле тај став позивамо на Окупљање „ДА КОСОВО, НЕ ЕВРОПСКА УНИЈА“, у четвртак 13. децембра 2012. године у Великој Сали Сава Центра у Београду.
Леон Којен, професор универзитета Бранко Павловић, адвокат Драшко Петровић, правник Коста Чавошки, академик Жељко Цвијановић, новинар Слободан Антонић, професор универзитета Данило Баста, академик Александра Смиљанић, професор универзитета Јасмина Вујић, професор универзитета, САД Зоран Филиповић, издавач Младен Матерић, редитељ Мило Ломпар, професор универзитета Рајко Петров Ного, академик Славољуб Качаревић, новинар Ана Радмиловић, новинар Слободан Срећковић, инжењер Борис Малагурски, редитељ Милосав Тешић, академик Слободан Димитријевић, Слободан Ерић, издавач Слободан Комазец, професор универзитета http://www.srpska.ru/article.php?nid=20052&sq=&crypt= (У јавном саобраћају списак ће бити дат према азбучном реду презимена)
Званични Београд дао је предлог да се Косово подели по моделу Босне и Херцеговине, где постоји посебни ентитет Република Српска.
Тако по званичној информацији, Београд тражи аутономију за северно Косово, чије становништво углавном чине Срби. Да чујемо мишљење спрског политиколога Бранка Радуна.
Мислим да је то веома јако решење за Србе на северу Косова. Али то и даље не решава питање сецесије. А с друге стране, Запад није спреман на поделу Косова. Они желе да Косово буде албанско и да се одвоји од Србије. Они су то заправо желели и током 90-х, кад је Косово било у саставу Србије. Чак и тад је Добрица Чосић у својим мемоарима писао да је он ту идеју покушао да пласира неким британским дипломатама. И они су то одбијали. Е сад, можемо да замислимо само како су сад против, кад је реч да већ више од десет година држе Косово под својом контролом. Мислим да српска страна покушава тиме да добије нешто заузврат за прихватање сецесије Косова. Али, како ствари стоје, мислим да ће тешко бити реализовано.
А ево мишљења представника косовских Срба, председника Скупштине српских општина Косова и Метохије Марка Јакшића.
Мислим да овај предлог који Томислав Николић спрема да предложи јавности није план који је писао Томислав Николић и његов план. То је план који су написале земље квинте, а то је Француска, Немачка, Велика Британија, Италија и САД. Косово и Метохија, да ли ће она имати аутономију на северу или неће, Срби ће имати централну власт у Приштини, а не у Београду. И то је фактички посредно признање независног Косова. Додуше, у плану стоји да Србија никада неће признати независно Косово, али самим чином и овим планом она је признала Косово. Значи, то је план независног Косова без признања. То је прерађен план Бориса Тадића од четири тачке, или у преводу то је „Ахтисаријев план плус“. Такозвани план о државној платформи јесте план фактичке националне издаје Косова и Метохије. То је продаја територије Косова и Метохије.
У сваком случају, испашће да ако север Косова добије аутономију, никакву корист косовски Срби неће добити. Тако да се закључци овде намећу сами.
Отправлено: 19.12.12 19:18. Заголовок: Мислим да ДСС као па..
Мислим да ДСС као парлментарна странка треба прогласити окупацију Космета , а исто тако и све патриотске ванпарламентарне странке треба се удружити око тог питања, и исто то урадити заједно са ДСС-ом , ако су Срби то треба урадити ...
Мислим да ДСС као парлментарна странка треба прогласити окупацију Космета , а исто тако и све патриотске ванпарламентарне странке треба се удружити око тог питања, и исто то урадити заједно са ДСС-ом , ако су Срби то треба урадити ...
И ја то мислим, али искуство са свим политичарима на српској политичкој сцени је такво, да више никоме ништа не верујем...
Сообщение: 19264
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 06.01.13 00:13. Заголовок: Власти самопровозгла..
Власти самопровозглашенной Республики Косово запретили въезд на территорию края президенту Сербии Томиславу Николичу и ряду других сербских официальных лиц. Николич сегодня сообщил, что вынужден был отказаться от запланированного на 7 января посещения православного монастыря Грачаница из-за противодействия со стороны Приштины. Я отказался от поездки в Грачаницу на Рождество. Не желаю, чтобы Приштина выносила решение, могу ли я посещать наше Косово или нет. Он будет присутствовать на божественной литургии в Соборной церкви в Белграде. Ситуацию также прокомментировал министр иностранных дел самопровозглашенной республики Байрам Реджепи. Приштина не позволит сербским официальным лицам посещать Косово, пока представителям косовских властей не разрешат свободный въезд на территорию Центральной Сербии. Такую же позицию подтвердил и косовский вице-премьер Хайредин Кучи. Данное решение принято по итогам консультаций с международными партнерами. Томислав Николич 28 декабря направил Миссии ЕС в области верховенства закона в Косово - ЕУЛЕКС запрос относительно возможности посещения на православное Рождество монастыря Грачаница. Ответ до сих пор не поступил, что говорит о неспособности ЕУЛЕКС поддерживать свой статусный нейтралитет и обеспечивать безопасность в Косово и Метохии.
Скупштина усвојила Резолуцију о КиМ после поноћи и бурног дана у парламенту са 175 гласова за и 19 против. Претходно скинута ознака тајности са платформе.
Није било уздржаних, а двоје посланика није гласало. Резолуцију су подржале све странке осим ДСС, ЛДП и ЛСВ и самосталног посланика Ризе Хаљимија.
Текст платформе, који је првобитно требало да остане тајни документ, биће објављен на сајту Владе Србије и тако ће постати доступан грађанима Србије.
Резолуцијом се предвиђа да сви будући договори са Приштином морају бити у складу са тим документом, а посебно се инсистира на успостављању Аутономне заједнице српских општина.
Првобитни текст резолуције измењен је са три амандмана које је предложио Одбор за Косово и Меотхију, а који су услагашени на заједничком састанку председника и премијера са шефовима посланичких група.
Посланици нису усвојили укупно 15 амандмана демократа и посланика ДСС, док је један амандан ДС повукла.
Политичка платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправљања у Приштини предвиђа да свако решење дијалога Београда и Приштине мора да буде у складу са Уставом и Резолуцијом 1244 и да Србија не признаје независност Косова.
У дијалогу са Приштином полази се од тога да свако решење било општег или посебног питања о привременом, прелазном или коначном статусу покрајине, положају Срба или заштити верског или културног наслеђа мора да буде у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244, наведено је у тексту Платформе.
В 15 лет на берегу реки Богдан Букумирич получил восемь пуль за то, что серб. Мальчик выжил и вышел из комы через несколько дней, на праздник Преображения Господня, но до сих пор не получил ответа на вопрос: кто расстрелял купающихся детей из косовского села Гораждевац? В интервью "Голосу России" Богдан рассказал удивительную историю своего спасения (ФОТО)
“Не так страшно умереть, как быть похороненным заживо” - гласит надпись на памятнике жертвам албанских террористов и НАТО-агрессии в небольшом селе Гораждевац, оазисе и одновременно гетто сербского населения в Метохии. На памятнике есть и портреты двух ребят – Панто Дакича и Ивана Йововича. Они погибли 13 августа 2003 года на берегу реки Бистрица, когда неизвестные открыли огонь по отдыхавшим людям. Еще четыре подростка тогда получили ранения, в отношении одного из них, 15-летнего Богдана Букумирича врачи давали следующий прогноз: 96% - умрет, 4% - выживет.
Он выжил. Сейчас ему 24, он живет в Белграде и, прочитав на сайте “Голоса России” материал про недавние выходки вандалов в Косово (а они стреляли и по памятнику в Гораждевце), согласился поделиться с нашим журналистом своими воспоминаниями о страшном преступлении, за которое до сих пор никто не ответил.
Богдан родился в Гораждевце, где, как он говорит, народ с 1999 выработал иммунитет к звукам пальбы. После войны и НАТО-агрессии, закончившейся выводом сербских войск, жилось тяжело. Село - с населением в 1000 человек, вокруг - только албанские населенные пункты, ближайший крупный город - Печ, куда за покупками приходилось выезжать в сопровождении патруля КФОР (международные силы под руководством НАТО, ответственные за обеспечение стабильности в Косово).
- Конфликт в Косово. Справка
Провокации албанцев не прекращались: тетя Богдана, Милица Букумирич погибла на пороге своего дома - к ней во двор бросили гранату. В изоляции находилась молодежь – развлечений нет, из села не выехать, остается только общение в школе и за ее пределами. Даже бассейна не было. Почему “даже”? Может быть, именно его отсутствие сыграло роковую роль.
"У меня в Гораждевце ближайший к реке дом. 13 августа все друзья, которые проходили мимо, звали меня купаться. Я спросил отца - можно? А у папы как будто было какое-то предчувствие. Говорит, не надо, сын, вода еще холодная. Но я вновь попросился и, в результате, пошел с приятелями. На берегу Бистрицы было много детей, молодежи, их родителей. Я вошел в воду, она правда, оказалась холодной, так что я пошел к костру. Не прошло и десяти минут, как вдруг раздалась автоматная очередь. Мы с компанией стояли ближе всех к террористам. Три пули попали мне в левый бок. Мы с ребятами хорошо знали тот лесок, откуда они стреляли. Я понял, что если они выйдут из-за кустов, я смогу их увидеть. Я резко повернулся в ту сторону, откуда стреляли - еще несколько пуль попало мне в грудь и в живот. У меня подкосились ноги, я стал падать, и в этот момент пуля попала в голову. А восьмая пуля зацепила голень левой ноги", - вспоминает случившееся Богдан Букумирич.
Богдан стал звать на помощь и при этом все еще пытался встать. Односельчане перевезли парня в больницу при базе КФОР, но доктора не оказалось на месте. Первую помощь раненому оказали в местной поликлинике, прежде всего - попытались остановить кровь. Богдан находился в сознании и все просил, чтобы вывели из комнаты его брата, потому что не хотел, чтобы тот видел его в таком состоянии. Местные стали требовать от КФОРовцев перевезти мальчика в больницу в городе Печ, но те нашли миллион отговорок.
В результате брат Богдана и его сосед на свой страх и риск отправились на машине в полностью албанскую Печ. “Богдан, держись, ты герой, ты выживешь”, - говорили они.
“Я не сдамся”, - отвечал Богдан.
"К сожалению, возле рынка в Печи у нас заглох автомобиль. А таблички у нас были сербские, поэтому албанцы набросились на нас. Разгромили весь автомобиль, выбили стекла, хотели нас вытащить. Моего соседа, который пытался завести авто, ударили кулаками по голове, брата - камнем. Не было ни милосердия, ни сожаления, хотя они видели человека, на котором живого места нет. Если бы нас вытащили, мы бы точно не выжили, но, к счастью, появились две патрульные машины КФОР, они начали стрелять в воздух. До этого момента я еще был в сознании, а затем впал в кому. Что было дальше знаю по рассказам тех, кто был со мной".
Богдана Букумирича сначала разместили в местной больнице. Здесь же оказался еще один пострадавший – Панто Дакич.
"На соседней кровати лежал Панто. И персонал, и пациенты веселились: “Хотели Косово, вот вам Косово!”, “Кто бы это ни сделал, молодец!”. Пантин отец держал в одной руке руку сына, в другой - мою. Пришел доктор-албанец, но отец Панты не дозволил ему осмотреть нас, потому что не доверял ему. В этот момент мой друг скончался. Врачи считали, что я тоже умер. Однако доктор из нашего села, приехавшая в больницу, установила, что я еще подаю признаки жизни. Она настаивала, чтобы меня вертолетом перевезли в северную часть Митровицы. КФОРовцы говорили, что должны получить разрешение. Три часа она их убеждала, и вот, наконец, вертолет доставил еще одно раненого, Марко Богичевича, в Призрен, а затем меня в больницу французского контингента КФОР в южной части Митровицы".
Важнейшую роль в спасении Богдана сыграла и доктор из северной части Митровицы Миленка Цветкович. Узнав о случившемся, она, несмотря на риск, поехала в южную, албанскую часть города, где французы-КФОРовцы Богдану делали операцию на селезенке (пуля прошла в двух миллиметрах от левой почки). Но когда возникла задержка с нейрохирургом, доктор настояла на том, что мальчика надо везти в Белград. Естественно, сербскому вертолету не дали сесть на территории Косова (но сначала долго продержали в неведении), так что на автомобиле Богдана отвезли в центральную Сербию, а уже оттуда - на вертолете - в Военно-медицинскую академию столицы.
Давление у Богдана упало до 40, но доктор приняла все необходимые меры, и оно вернулось в норму. Вся транспортировка еле живого парня из-за бесконечных административных проволочек КФОР заняла 11 часов.
"Когда врачи в Военно-медицинской академии установили, что у меня в организме 1,4 литров крови из возможных 5-5,5, они не стали делать операцию сразу. Мне сделали переливание, а уже наутро планировалось хирургическое вмешательство. Их прогноз был таков: 4 % что выживу, 96% - смертельный исход. 19 августа, на Преображение Господне, я вышел из комы. Мой нейрохирург сказал: я не верил, что ты придешь в сознание, все зависело от твоего организма".
Но это было только начало пути: у Богдана поднялась температура за сорок, выяснилось, что осколки кости повредили кору головного мозга. Богдан пережил четыре операции, переболел менингитом, четыре месяца был неподвижен - работала только правая сторона тела. Но благодаря упражнениям и, конечно, упорству, встал на ноги. Многие высокопоставленные чиновники приезжали к нему в больницу, в том числе и тогдашний шеф UNMIK (Миссия Организации Объединенных Наций по делам временной администрации в Косово) Харри Холкери.
"Он очень торопился на самолет, спросил меня про самочувствие, пожелал быстрее поправиться и вернуться в родное село, где сейчас мирно и все под контролем. Я спросил: господин Холкери, я могу вам задать вопрос? Вы задержали злодеев? Он явно не ожидал такого вопроса от 15-летнего парня. Он был растерян и ответил, что мы, мол, работаем над этим, но не собрали достаточно доказательств".
Богдан много лет переписывался с международными структурами в Косово, которые обещали "перевернуть каждый камень" и найти убийц: с 2003 по 2007 годы ничего толком сделано не было, потом новая группа начала расследование с начала, потом ему писали, что если появятся новые свидетельства, расследование будет продолжено. Но в итоге все закончилось ничем. Но справедливость рано или поздно восторжествует, уверен Богдан:
"Это сделали монстры. Стрелять в детей, которые отдыхают на пляже… Ведь самым младшим было лет по пять. И это было специально проработанный план - напугать нас. Они никак не могли прогнать нас из села, и решили ударить по болевой точке любого человека - по детям".
Богдан прошел множество реабилитационных курсов, но и сейчас левая рука не совсем подчиняется ему.
"Может быть, в России есть врачи, которые бы смогли мне помочь, потому что после всего, что выпало на мою долю, я заслуживаю того, чтобы у меня все было хорошо", – говорит молодой человек.
Однако судьба приготовила Букумиричу еще один "сюрприз". В 2003 году ему дали квартиру в сербской столице, в долгосрочное пользование с правом выкупа. А затем решение поменяли – и каждый год приносят на подпись договор на продление аренды. Богдан опасается, что однажды к нему придут, напомнят о таком понятии, как рыночные отношения, и скажут – выселяйтесь:
"Издание "Вечерние новости" начало акцию по сбору средств на выкуп этой квартиры. Они оценили ее в 59 тысяч евро, таких денег у меня нет, поэтому я вынужден просить помощи у других, так как государству, видимо, моя проблема неинтересна. Сейчас собрали около 6 тысяч, где взять оставшиеся - не знаю. А эту проблему надо решать за месяц-два".
Богдан живет с братом и отцом, две сестры давно замужем, а мать умерла, когда мальчику было пять лет. Сейчас Богдан не работает, хотя закончил электротехническую школу, он весь сконцентрирован на здоровье. Букумирич не может вернуться в Гораждевац, потому что ему все время нужно находиться под присмотром лучших столичных врачей. Но все остальные ребята, раненные 13 августа 2003 года, продолжают жить в сербском селе Гораждевац. Там же - и семьи погибших Панто и Ивана.
"На кладбище Гораждевца стоит старейшая на Балканах церковь. Она построена без единого гвоздя 8 веков назад. И я думаю, она защищает мою малую родину. Гораждевац не сожгли в Первую мировую войну, он не опустел во Вторую мировую, и войну 1999 года, и все последующие события, мое село вновь пережило", - подчеркнул Богдан.
Ирина Антанасиевич, преподаватель русского языка и литературы, долгие годы прожившая в Косово, в своих воспоминаниях о ранних двухтысячных писала:
"Разоружение Косово - это разоружение сербских крестьян, отстрел которых превратился в своеобразный спорт. Даже не экстремальный. Опасности нет. Иди... стреляй... уйди..., а потом появятся солдаты, которые займутся эвакуацией тел и переворачиванием камней".
Већина српских медија, 7.фебруара ове године је пренела вест : „Председница Косова Атифете Јахјага оценила је да је то био састанак са председником Србије Томиславом Николићем био први састанак као председника независне и суверене државе.“ Након истог тог састанка, одржаног дан раније у Бриселу, Томислав Николић, председник републике Србије је изјавио да би признање Косова била последња ствар коју би он учинио.
Ипак, чини се да српске власти, корак по корак иду ка признавању „српске јужне покрајине“. Садашња власт је својевремено, као опозиција критиковала претходну због политике према Косову. Подсетимо, девиза претходника је била „и ЕУ и Косово“. Данас је све јасније да та политика није уродила плодом и да садашња власт без обзира на своје изјаве, ипак дела ка тихом, али сигурном признању. Ипак, поменимо и недавне речи амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића, да Србија није спремна да призна независност Косова ради уласка у Европску унију. Амбасадор је додао да европски партнери не разумеју у потпуности проблем уништавања српског културног наслеђа на КиМ, но без обзира на то, Србија се спрема за чланство у ЕУ. Да ли су ове изјаве контрадикторне или показују зрелост српске спољне политике?
Ову емисију „Округли сто“ смо управо посветили теми - самопроглашење независности Косова, 5 година после, какво је стање сада и каква се будућност може очекивати.
О ономе шта се дешавало након 17.фебрауа 2008. године, говоре Јелена Пономарјова, професорка на Московском државном институту за међународне односе, као и Чедомир Антић, историчар, један од лидера студентских протеста крајем деведесетих у Србији, а данас председник Напредног клуба.
Као и пре 5 година, када је већинско албанско становништво Косова и Метохије уз подршку и подстакнуто од стране западних лидера и различитих структура прогласила независност ове српске покрајине, назвавши је „Република Косово“, та новонастала творевина представља некакву фантомску државу.Обзиром да је ова творевина настала као резултат, односно, након агресије САД и НАТО против суверене државе, она не може бити ништа друго до структура која служи интересима светске врхушке, конкретно ради се о неколико десетина краљевско- аристократских и банкарских породица, које контролишу основне глобалне финансијске токове и делатност мултинационалноих компанија. Републику Косово је правилније назвати Пројектом, обзиром да је она еклава међународног криминала, илегалног бизниса и латентног терорзима. У том смислу Косово је одличан пример мафијашко- терористичке државе и налази се раме уз раме са Авганистаном, (који је узгред био једна од првих која је признала Косово), Колумбијом, Суданом, Сомалијом..Не би требало занемарити мишљење Џона Лафланда (британског новинара и научника, члана британског Хелсиншког одбора за људска права).- да је „суверенитет Косова- ништа више од фикције: реална власт се налази у рукама службеника ЕУ и војске НАТО“.
Сличног је мишљења и господин Антић:
Самопрограшена албанска држава на Косову и Метохији у овом тренутку је много ближе пуном међународном признању него што је то било 2008. године. Она наравно није постигла онај успех које је њено руководство очекивало да ће Косово постићи. Нажалост, не могу да кажем да велике силе које су штитиле косовску независност а пре свега мислим на СР Немачку, САД, Велику Британију,Француску и Италију да су оне имале илузија око тога да Косово неће бити потпуно признато.
Албанска косовска држава није успешна држава, она има велике политичке проблеме, она има велике унутрашње поделе, она не може да се суочи са наслеђем ратних злочина, она не може да се суочи да унутрашњим проблемима, она може да функционише на уједињењу које је засновано на мржњи према српском народу и према плебисцитарном негативном односу према заједничкој историји Срба и Албанаца. Међутим, то не може дуго тако.
Са друге стране треба рећи да Србија током тих протеклих, ево сада већ 5 година лутала, да она није била начисто какву политику да води и да је водила политику форме, да је формално штитила Косово и Метохију у саставу и није имала намеру да Косово врати у свој уставни поредак, посебно не Албанце да врати у уставни поредак. Та је политика била непромишљена, у прво време била је непопустљива а тек после, на изборима дефинисана на један други начин, то је политика попуштања и слепог колосека после оних шест принципа који никада нису примењени, шест принципа неке врсте кондоминијума макар над делом Косова и тог новог самопроглашеног Косова. Након лутања везаног за оно саветодавно мишљење које је Србија тражила од УН односно Међународног суда у Хагу које је негативно завршено по Србију, ми смо данас дошли у позицију да је већина држава чланица УН признала незавно Косово. Србија је сада заштићена од стране Русије и Кине које ипак начелно подржавају Србију, али нису спремне ништа даље да ураде са тим и дошли смо дотле да су разне владе, мислим на претходну владу Цветковића мада то чини и Дачићева влада суштински постепено признале пуну државност Косова.
Сада када буду уведене границе, када буде постепено укинуто оно што је остало од српских установа на Косову а то нису паралелне уставнове, то су установе које су једине демократске и легане у крајевима северног Косова где Срби чине више од 90 одсто становништва, остаће само питање међународног признања.
Да ли се и у којој мери поштују права Срба на Косову и Метохији?
Реч дајемо господину Антићу:
Прво треба рећи да се она не поштују у оној мери у којој је то обећано. Пре свега, довољно је погледати само статистике повезане за насиље на Косову. Дакле, једини верски прогон у Европи у 21. веку догодио се на Косову и Метохији 17. марта 2004.године. Том приликом је срушено 2500 кућа, оштећено и срушено 26 цркава и манастира, убијено је 19 људи. И никада нису албанске вође кажњене због тога а они су то спровели, то је био класичан погром као над Јеверејима у 20. веку у разним европским државама. Друго, око 940 Срба је од 1999. године до данас до завршетка ратних активности убијено на Косову. Треба само ради поређења рећи да на простору Српске Крајине је убијено 85 Срба после завршетка рата из 95. Године. У тој Крајини која је третирана као „недемократска“ држава која је „прогонила“ Хрвате, све заједно Срба и Хрвата током 4 или 3 године колико је постојала Српска Крајина убијено је негде 3 пута мање него што су у миру под заштитиом, у ситуацији у којој су они били наводно заштићени од стране НАТО и УН, колико је сада Срба убијено на КиМ. Србима су дата нека права када је реч о посебној заступљености у косовској Скупштини итд.
Међутим види се да и велике силе и Албанци сада раде на томе да Срба поделе, они су на крају успели да изведу на изборе један број Срба негде око 20-30 одсто на југу Косова, преосталих Срба око педесетак хиљада а некада их је било око 200 хиљада. И тај мали број Срба који је изашао, окупљен је око снаге која потпуно одана албанском руководству на Косову. Преко њих се врши та тзв. заштита мањинских права. Срби се нису вратили на Косово, више од две трећине Срба који су некада живели на Косову данас су интерно расељена лица, то су програми са КиМ у централну Србију и на север Србије.
Јелена Пономарјова говори на исту тему:
Очигледно је да у условима мафијашко- терористичког режима нема никаквих гаранција да ће људска права српског становништва бити поштована. Косовски Срби су се вољом београдских власти нашли на милост и немилост судбини. Заштити Србе од бивших припадника ОВК, на челу са Тачијем, Харадинајем и Чекуом, практично је немогућа мисија. На југу су већ решили проблем избеглица- као и увек уз помоћ насиља и претњи. Од 250 хиљада Срба који су избегли са Косова, вратило се свега 10%. Судбина повратника је неизвесна- они немају никаква права на својину, а перспктива проналаска посла је равна нули. Систематски напади Албанаца на националној основи, пљачка, паљење кућа- за Србе су постали свакодневица. Убиство породице Јевтић у Талиновцима је прави пример, како се Приштина односи према онима који желе да се врате свтињама и огњиштима предака. Има много случајева, када су се српске избеглице враћале на Косово, али су због насиља, поново одлазили. Срби јужно од Ибра су обесправљени и немоћни, процес њиховог повратка је немогућ. Министар за питања избеглица у влади Косова Радојица Томић, говори да ако Срби на северу покрајине још и уживају пажњу српске власти, оних 100 хиљада који живе јужно од Ибра сада се осећају потпуно напуштеним. Сваким даном прети све већа опасност да ће „пробелм Севера“ бити решен тако што ће Харадинај, Тачи и Чеку делити правду и решавати питања преосталих Срба. Онда ће српска покрајина потпуно бити „очишћена од Срба“.
Господине Антић, зашто, по Вама, западне силе упорно затварају очи пред корупцијом и криминалом који цветају на КиМ?
Постоје подаци да је вишеструко повећана трговина дрогом од како је успостављено независно Косово.Међутим, ја бих рекао да ту постоји и још неколико другох разлога. Први и кључни разлог био је тај да САД и СР Немачка имају своје интересе у региону. Ти интереси су везани за много шире односе, однос према Руској Федерацији, однос према Блиском Истоку. Са једне стране су очигледно проценили да им једно такво Косово да би те своје интересе заштитили. Једно време највећа касарна, највећа база НАТО на југу Европе била је управо недалеко од Урошевца на Косову. Други разлог је потрба да се докаже исламском свету да по среди није борба против ислама, да по среди није неки крсташки рат у Авганистану, Ираку, Либији и једног дана Сирији можда. Тако да ту увек могу да представе те муслиманске народе какав је албанске крви, бошњачке. Народе које они штите из принципа, истина ти народи не могу да поведу политику против САД на Балкану мада постоје примери неких терористичих активности посебно у Америци које су покренули неки људи са Косова, или у Сарајеву недавно где је бошњак напао америчку амбасаду. То је био разлог да се докаже да САД имају један поштен или макар благонаклон однос према муслиманима. Трећи разлог је био тај што Србија у доба Милошевића није знала шта са Косовом да уради.
Занимљив је став и Јелене Пономарјове:
Требало би приметити да су многи амерички службеници, било они раније, или они који су тренутно ангажовани на Косвоу, власници или сувласници низа компанија, најпре оних који се баве телекомуникацијама и енергетиком. Тако је генерал Весли Кларк, иначе главнокомандујући НАТО снагама током бомбардовања Србије, сада власник канадске енергетске комапније која активно користи угаљ и продукте синтетичког горива са Косова.
Компанија Медлин Олбрајт власник је 75% фирме К-Телеком. Фактички, Мелдин Олбрајт је монополиста што се тиче телекомуникација на Косову.
Амерички медији током неколико месеци указују на учешће бивших службених лица у процесу приватизације, као и инвестирање на Косову- зарад достизања пословних и личних интерса. Приштина је, по свему судећи, једини град насвету, где се улица Боба Дола пресеца са булеваром Била Клинтона.
Осим тога, за разлику од Срба, албански политички лидери баве се идејом „Републике Косово“ током много деценија. Албанско друштво „Огањ“ у Бостону постоји већ 120 година, а да не говоримо о Призренској лиги, која делује у САД од 1962.године и оба удружења имају исти циљ- отцепљење од Србије. Према подацима новинара, на лобирање, само у САД косовски Албанци сваке године троше 15 до 50 милиона долара.
Ширењем албанизације на Балкану, решава се још важно питање- уклањање последњег савезника Русије, што значи и коначно истискивање Русије из овог региона.
Након састанка Николић-Јахјага-Ештон, представник Европског парламента за питања Косова Улрике Луначек је позвала преосталих 5 чланица ЕУ да коначно признају независност Косова. Како ово коментаришете?
Јелена Пономарјова одговара:
Тројни сусрет је трајао око 50 минута, одржао иза затворених врата, у кабинету шефа европке дипломатије Кетрин Ештон,у згради на тргу Шумана у Бриселу. То је, како је решено био први састанак, а то значи биће их још.
По речима анонимних бриселских дипломата, председници морају да „инспиришу премијере на наставак дијалога у конструктивном смислу и према новим компромисима“. О каквим „новим компромисима“ је реч, ако су практично сви претходни преговори при посредовању ЕУ, водили само ка томе да српска страна чини уступке?
Није тајна, да албански руководиоци Косова прижељкују потписивање документа чија би главна улога била да обавеже Србију да се не противи ступању Приштине у чланство УН.То би фактички означавало да је Београд признао независност. То да се од Србије очекује „не-противљење“ пријему Косова у УН, и потом све друге међународне организације, изјавио је један од „архитеката из сенке“ балканске политике САД професор Данијел Сервер. Но, по његовим речима, чак и у случају да Београде пристане на нормализацију односа са Косовом, она неће постати члан ЕУ ни у наредних десет година. Како би Србија од Брисела добила макар датум за почетак преговора о еврионтегерацији, српска влада ће морати „да успостави дипломатске односе и размени амбасадоре са Косовом“.Тако да се може направити закључак: учешће председника Србије на састанку је Бриселу било неопходно како би својим ауторитетом убедио косовксе Србе да прихвате бриселске договоре о мехазиму наплате пореза и царина на северу Косова и фунционисању специјалног фонда за северне делове покрајине. И не само то.
Руководство Србије је убеђено, да процес преговора о Косову протиче у складу са Платформом коју је усвојила Народна скупштина. По речима Ивице Даћича, стварање спцијалног фонда у који ће се акумулирати царинске, пореске и друге таксе које се убирају преко прелаза Јариње и Брњак, представља „први корак на путу ка аутономији за Србе на северу Косова“. Према информацијама косовских медија, странама није пошло за руком да ргулишу кључно питање- ко ће правно бити надлежан за овај фонд. Према верзији Београда, одговарајући механизам предвиђа да ова „погрнична“ новчана средства и таксе неће напуштати територију Косова- другим речима, овај ће новаац контролисати косовски Срби. Ипак Хашим Тачи инсистира на другој верзији, према којој ће ова средства право ићи у „консолидовани буџет Косова“, а одатле ће поново ићи на север преко специјалног фонда . За Приштину је ово кључно. Представници косовских власти не сумњају да ће се ЕУ у потпуности солидарисати са овим ставом.
Господине Антић, дајемо Вам реч...
Наравно то је једна од великих неправди која је погодила Србију и од нас се очекује да озваничимо неправду. Дакле, ако КиМ нису наши ако смо их изгубили ако немамо право на њих зашто се од нас очекује да први признамо нешто што већина света не жели да призна. Зашто те велике и моћне силе тако дуго то све воде? Зашто нису рекли 1999. године да су вам то силом одузели ми ћем сад ту учинити шта желимо. То је нека врста насиља која у себи има елементе патологије има елементе садизма. Погледајте прво ко подржава из САД и из СРНемачке албанске захтеве да се наше царске лавре да се наши манастири настали у 11.-14. веку и који су под заштитом УНЕСКО постану косовско наслеђе. То је покушај да се радикализује српско друштво, то је покушај да се уништи свака идеја о заједничком животу Србије и Албанаца. То је покушај да се уништи уствари чак и могућност демократске државе Косово. Постоје неке структуре у Америци и у СР Немачкој које желе да се Србија потпуно распадне.
И за крај, реците нам како Ви видите будућност Косова и Метохије?
Господине Антић:
Косово и Метохија су етнички оштећени. То је била мултиетничка средина чак и у време Милошевићевог режима који није био демократски. Дакле у њој није било насиља или га није било превише. То је сад један насилан режим и воде га људи који су под сумњом за најтеже злочине и за највећи криминал. И то је велика срамота на лицу САД и СР Немачке. Посебно Немачке која би као држава, која је ипак у прошлости чинила нешто за шта су се касније извињавали, давала гаранције околним народима и то очигледно само Србима није давала такве гаранције. Мислим да ће Косово бити етнички очишћено, плашим се да нећемо моћи да очувамо чак ни север Косова и Метохије. Срби ће добити неку самоуправу, па ће то касније бити укунуто и ја се бојим да на Балкану неће бити мира док балканске државе не буду поразиле великоалбански шовинизам и уништиле могућност стварања велике Албаније. Дакле, Албанци имају право, а то је моје дубоко уверење, на своју државу и имају то право на КиМ али мора постојати компромис. Ако се отима Србији 12 одсто њене територије, ако се Србији отима део њеног народа онда се не може очекивати да Албанци буду једини народ на Балкану који нигде није мањина. Погледајте само како функционише Албански национални покрет у Прешеву и Бујановцу, добили су самоуправу и огроман новац, више стотина милиона евра су добили и оне су окружене сиромашним српским општинама које не добијају тај новац. Они су непрекидно на прагу побуне, они имају подршку великих сила, имају подршку невладиних организација које овде добија огроман новац како би дестабилизовали Србију и српску државу и оспорили она права српког народа која имају сви други народи на Балкану. Према томе, ја се плашим да ћемо ми бити суочени са једним настајањем, не само да ће бити створена велика албанска држава него ће сваки проблем те, једног дана, уједињене албанске државе бити објашњаван као последица словенске окупације из прошлости и чињеница да најбољи, најлепши, најстарији и најпаметнији, најбогатији народ на свету је био тлачен од стране дивљих варварских Словена. То ће на крају морати да доведе до сукоба и који ће довести до краха Велике Албаније.
Јелена Пономарјова говори о свом виђењу будућности Косова:
Будућност је лако предвидети и она је тужна. Наравно, никаквог повратка на старо неће бити, односно ова покрајина неће поново бити српска. Историјски, ће наравно увек бити српска, и не само у историји, већ и у душама не само Срба, већ и оних људи који знају ову земљу, који мисле на њу и о њој брину, а у том смислу и велики број грађана руске Федерације.
Али, формално, Запад никада неће дати ту територију, јер је ту уложено исувише много новца. Довољно је сетити се америчких база које су тамо већ саграђене и то, незабаривмо, по последњој речи технике. И главно је то што ће Косово одиграти веома важну улогу у будућности Балкана, а чак можда и читаве Европе. Имајући у виду последње иницијативе, као што је Евроазијска унија, мислим да ће то бити важна тачка.
Мислим, да неће бити никаквог повратка аутономије за српски, северни део покрајине.
Шта више, бојим се ширења конфликта, мислим ту најпре на српске општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. Већ сада се може чути: „дајте да разменимо те територије или дајте да формирамо аутономију јер тамо је већинско албанско становништво“. И то мене, наравно, веома плаши. И још један важан моменат о коме се ретко говори- бритнаске структуре улажу много новца како би млади Албанци на југу централне Србије, учили српски језик. У ту сврху се отварају отврени фондови, школе, курсеви итд. И то све води томе, да ће кроз неколико година албанци рећи да су се они интегрисали у структуре Србије као национална мањина.
Наравно, ту је велика улога и Русије, која је дозволила да уопште дође до овога, имам у виду догађаје из 1999.године и потоње. Али, тада је власт у Русији била другачија, други људи су били на челним позицијама. И они су дозволили да се тако поступа са Балканом. Али, да, требало би се плашити за дане који долазе. Требало би се потрудити, учинити све могуће да се макар сачува онолика државност, колика сада постоји.
Автономный край Косово и Метохия – административная единица Сербии, большая часть территории которой фактически контролируется частично признанной Республикой Косово, сообщает «Википедия». Территория Косово и Метохии представляет собой почти равносторонний параллелограмм, разделенный на две равнины: с запада – Метохия (вдоль реки Белый Дрин), с востока – собственно Косово (вдоль реки Ситницы). Из двухмиллионного населения края сербы составляют около 100 000 человек с национальным центром в Косовской Митровице. С 1999 года в результате этнических чисток край покинули более 200 000 сербов. Цыгане (около 30 000 человек) – второе по численности нацменьшинство Косово, в большинстве своем мусульмане по вероисповеданию. В ходе косовского конфликта 1990-х гг. цыгане, независимо от веры, подвергались преследованиям, пыткам и убийствам со стороны косовских албанцев, в результате чего 85% цыганского населения Косово покинули пределы края.
Даже если Белград на это и не согласится, исконные сербские земли отберут насильно
«В течение ближайших 72-96 часов Сербия должна выбрать одно из двух зол: принять очень плохой для сербов на севере Косово план или отказаться подписывать какие-либо соглашения», – заявил вчера в интервью РТС первый вице-премьер, министр обороны Сербии Александр Вучич.
«Если мы отвергнем этот план, это означает закрытые двери для Сербии и меньше денег для нашего бюджета. А если примем плохой план, то рискуем, что народ взбунтуется против нас», – приводит его слова ruserbia.com. Поэтому все ключевые политические деятели Сербии, считает Вучич, должны вместе высказаться о будущем Сербии и в ближайшие два-три дня выйти перед народом и сказать: «Это – меньшее зло». «Тут нет никакой тайны… Что бы мы ни сделали, на каждом из нас будет тяжкий груз», – признался один из руководителей Сербии.
Это заявление Александр Вучич сделал после фактического провала решающих переговоров между Белградом и Приштиной, которые проходили 2-3 апреля в течение 12 часов при посредничестве Евросоюза. Брюссель на них представляла Верховный представитель ЕС по иностранным делам и политике безопасности Кэтрин Эштон.
Сербам на этих переговорах был фактически поставлен ультиматум: или Белград окончательно отказывается от Косово и соглашается на полный контроль Приштины над сербскими анклавами в Северном Косово, или Сербия, уже было поставленная в очередь на прием в ЕС, из этой очереди выбывает. Диктат западных «посредников» с одной стороны и уступчивость Белграда с другой, как пишет fondsk.ru, уже привели к тому, что полномочия сербских общин Косово, интересы которых отстаивает Белград, сжались даже меньше, чем это предусматривал навязанный в свое время Сербии так называемый план Ахтисаари. Теперь Запад и Приштина предлагают Белграду и косовским сербам довольствоваться даже меньшим, чем отпущено конституцией и законами самой «Республики Косово».
Кстати, сербскую сторону на переговорах с Приштиной, которые продолжаются с перерывами уже несколько месяцев, неизменно возглавлял премьер Сербии Ивица Дачич. Но перед решающей встречей Брюссель и Вашингтон потребовали присутствия в сербской делегации именно Александра Вучича, отметив, что он является «главной личностью Сербии» и только «он обладает авторитетом разрешить дилемму в европейском духе». В свою очередь, этот «носитель европейского духа», напоминает издание, выразил убеждение, что на переговорах необходимо участие «представителей министерств иностранных дел самых влиятельных стран ЕС – глав дипломатии Германии или Великобритании, Гвидо Вестервелле или Уильяма Хейга, которые станут дополнительной гарантией и поддержкой с целью достижения договора». В связи с этим Москва уже привлекла внимание участников переговоров к тому, что участие России в переговорном процессе почему-то даже не упоминается. Но такова уж «традиция» сербской дипломатии: прежний руководитель Сербии Борис Тадич пожелал, чтобы именно Евросоюз был посредником на переговорах Белграда с Приштиной.
В ходе нынешнего тура переговоров Александр Вучич устроил чуть ли не истерику, призвав Эштон «не требовать от Сербии согласия на собственное разрушение». Но Запад этим мольбам не внял, и Вучич подал руководителю сербской делегации Ивицу Дачичу прошение об отставке, которую сербский премьер не принял.
Сам Дачич, впрочем, тоже сейчас не может сказать о перспективах «нормализации» с Приштиной ничего не то что обнадеживающего, но хотя бы более-менее определенного. Единственное, пожалуй, что отличает позицию сербского премьера от его первого заместителя, – так это то, что он гораздо более определенно называет вещи своими именами.
Да, Белград стремится достигнуть соглашения с Приштиной, признается он, но Сербии предлагают только капитуляцию, на которую она согласиться не может. «Мы не можем подписать капитуляцию. Моему французскому коллеге Жан-Марку Эро я сообщил, что диалог с Приштиной был таким, что нам не хватало только вагона, в котором бы мы подписали капитуляцию. Переговоры превратились в полнейший фарс. Говорили, что нам предложат широкую автономию для сербов в Косово. Ничего такого нет. Сербам предложили гораздо меньше, чем имеет любой город во Франции», – заявил Дачич в интервью «Вечерним новостям», сообщает ruserbia.com. (Говоря о вагоне, Дачич имел в виду вагон в Компьене, где сначала немцы подписали капитуляцию в Первой мировой войне, а затем Гитлер в 1940 году заставил французских генералов подписать капитуляцию после разгрома Франции вермахтом.)
Дачич считает, что возможны лишь небольшие коррекции того, о чем говорили в Брюсселе, не более того. Насчет же перспектив «нормализации» отношений с Приштиной он фактически солидаризируется со своим первым замом Вучичем: до 10 апреля Белград должен будет сказать, принимает ли он продиктованный ему план или нет. Причем, отвечая на вопрос о том, какова вероятность, что до 10 апреля соглашение с Приштиной будет все же заключено, Дачич ответил, что для Сербии и ее будущего было бы хорошо, если бы это соглашение было заключено. «Важно использовать позитивный момент для открытия перспектив. Отказ ничего нам не принесет, а в долгосрочном смысле, как я говорил, следующее предложение, несомненно, не будет лучше. Но, опять-таки, чтобы что-то принять, нужно чтобы было что принимать. В настоящий момент нам дословно не дают шансов принять что-то», – заявил Дачич.
«Было предложено создать Объединение сербских общин, которое имело бы некоторые полномочия, те, которые имеют общины, то есть местное самоуправление в Косово, – рассказал он о некоторых подробностях прошедших переговоров. – Мы хотели достигнуть компромисса. Просили, чтобы сербы получили хотя бы своего регионального командира полиции. Тогда они пошли как будто бы на большой компромисс – согласились на то, чтобы этот региональный командир получил под свое командование четыре общины. Но этой четвертой общиной они считают не северную, а всю Косовску Митровицу! Практически это означает, что соотношение населения будет 65:35 в пользу албанцев. Все выглядело так, как будто кто-то считает нас идиотами, как будто издевается над нами», – рассказал Дачич.
«Мы хотели, – продолжал сербский премьер, – чтобы Апелляционный суд располагался в северной части Косовской Митровицы. И это они не приняли, а предложили создать какие-то мигрирующие суды, которые лишь могли бы иногда проводить свои заседания в северной части. Мы хотели, чтобы новая армия Косово не могла войти на север. На это Тачи (премьер «Республики Косово». – Прим. KM.RU) ответил, что невозможно говорить о том, что еще не существует, и это мы обсудим с НАТО».
«В принципе, – рассказывает Дачич, – мы бы поговорили с НАТО... но они не будут давать гарантии того, что армия не придет, а объясняют, что это будет некая новая армия, в которой будут новые люди, и они будут корректными к сербам, и вообще они будут неплохими».
«Если все собрать, я действительно не знаю, с чем нам выйти к народу, чтобы рассказать, что мы получили. Поэтому у меня вообще нет иллюзий. Если подписать некое соглашение, его нельзя защищать с аспекта, что оно хорошее. Единственным оправданием его подписания было бы то, что мы должны и другого выхода нет», – заявил премьер.
Дачич уверяет, что все в руководстве страны против подобного соглашения: «Мы можем принять его лишь при условии и в том случае, если оценим, что отказ от подобного соглашения… будет катастрофичным для страны. Не только для остановки европейских интеграций в ближайшие два года, но и в смысле экономического развития, нового давления, не только политического, но и, вероятно, поддержки дальнейших сепаратистских движений и сил в Сербии... К сожалению, сегодня нет ни одной руки, которую бы нам протянули с Запада. Абсолютно нет никакой возможности, чтобы все то, за что мы выступаем, дошло до понимания тех, кто сегодня принимает решения… по важнейшим политическим процессам в Европе».
Дачич полон скепсиса: «Каждое следующее предложение, вероятно, будет еще хуже. Существует также опасность (а Тачи уже об этом говорил), что само Косово попытается интегрировать север. Если перевести это на обычный язык, это значит, что можно ожидать давления и даже применения силы в определенных ситуациях, что может привести к значительной региональной нестабильности». «Так что в ближайшие дни действительно есть о чем хорошо подумать. Народ должен понимать тяжесть ситуации, в которой мы находимся», – подчеркнул сербский премьер.
Тем временем высокая представительница ЕС по безопасности и внешней политике Кэтрин Эштон после провала переговоров фактически пригрозила Белграду, что он поставил на кон свое будущее членство в ЕС – которое, впрочем, не светит Сербии ранее 2020 года даже при ее «прилежном» поведении, не говоря уже о случае отказа от «нормализации» отношений с Приштиной. «В ближайшие несколько дней они (Белград и Приштина) оповестят меня о своих решениях. Желаю им счастливой дороги и успехов в принятии решений», – заявила Эштон, провожая из Брюсселя делегации Сербии и «Республики Косово».
Брюссель и Приштина, впрочем, явно не ожидали от Белграда, что он уже сейчас откажется от выдвинутого ультиматума. Ведь, отправляясь на переговоры, косоварский премьер Хашим Тачи обещал своему парламенту: «Я поеду в Брюссель для того, чтобы поставить точку в диалоге и открыть новый этап сотрудничества и мира в регионе». Не получилось: Белград в кои-то веки оказался неуступчивым. А это значит, что Приштина и поддерживающий ее Запад пока не могут рассчитывать на признание «Республики Косово» пятью членами ЕС, которые это еще не сделали. Кроме того, отказ Белграда пойти на капитуляцию лишил Приштину возможности обратиться в ООН и другие международные организации о том, чтобы стать их полноправным членом.
Словом, кое-какие рычаги давления на Приштину и Запад у Белграда еще остались. И все же надо признать, что они несравнимо уступают ставшей уже заветной для сербских властей перспективе евроинтеграции. Этот курс, начатый еще Тадичем и его командой, а затем подтвержденный и нынешним руководством страны, уже подвел Сербию к пределу, за которым следуют капитуляция и сдача исконно национальной территории, с которой, собственно, и пошла сербская история. Но такие уж жертвы требует от соискателей Евросоюз, и так уже унизивший Сербию донельзя, а теперь еще требующий от нее полной безропотности.
А ведь у России, кстати, в свое время была реальная возможность спасти Сербию от унижения и деградации. Поставь Москва Белграду вовремя комплексы С-300, которые бы прикрыли Сербию от бомбардировок НАТО, – и Запад не решился бы ее атаковать, а затем отнять исконно сербский Косовский край. Но Борис Ельцин тогда не то что не поставил Сербии С-300, но и послал следом в Белград Виктора Черномырдина, который фактически ультимативно потребовал от тогдашнего сербского президента Слободана Милошевича слаться. Со стороны официальной России это было настоящим предательством братского сербского народа. Так что за то, что сейчас позволяет себе делать с сербами Запад, стыдно должно быть российской власти. Которая, кстати, и помочь-то сербам сейчас мало чем может. http://www.km.ru/world/2013/04/05/situatsiya-vokrug-kosovo/707823-cherez-schitannye-chasy-serbiya-otdast-kosovo-prish
Сообщение: 20165
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 22.04.13 20:07. Заголовок: Власти Сербии утверд..
цитата:
Власти Сербии утвердили проект соглашения с Косово http://www.warandpeace.ru/ru/news/view/79280/ 22.04.13 13:50 Европейский Союз: тенденции Правительство Сербии единогласно одобрило проект соглашения о нормализации отношений с Косово, предварительно подписанного представителями Белграда и Приштины в прошлую пятницу в Брюсселе. Об этом сообщает сербская телерадиокомпания РТС.
Соглашение, подписанное премьерами Сербии и Косово Ивицей Дачичем и Хашимом Тачи, разделяет полномочия между властями Косово и расположенными на территории края сербскими анклавами, в которых живут в общей сложности около 50 тыс. человек из его двухмиллионного населения. Таким образом, Сербия фактически признает независимости Косово. В пятницу Дачич подчеркивал, что соглашение не является окончательным и еще должно быть одобрено "государственными органами" в Белграде, что и произошло в понедельник.
Добавим, в Евросоюзе это соглашение назвали историческим и заявили, что оно открывает Белграду путь в ЕС. В Сербии же многие называют компромиссный договор предательством и требуют отставки премьера и президента страны. В воскресенье в Белграде прошли массовые акции протеста, на которых выступили несколько сотен человек, не согласных с договором между Белградом и Приштиной.
Српска православна црква се противи плану споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, наводи се у саопштењу Светог Архијерејског Синода.
Према мишљењу Синода, након ратификације плана, Србији ће одредити датум за преговоре о приступању ЕУ, али ће од ње захтевати да призна независност Косова. "Ово чак не личи ни на продају наше најважније духовне и историјске територије, већ на безусловну капитулацију," - подвлаче аутори документа.
Фото: EPA 19. априла премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи завршили су преговарачки процес, сложили су се са текстом Споразума о нормализацији односа и кренули кући да убеђују народ у исправност донете одлуке. Да резимирамо неке резултате.
Од октобра 2012. године до априла 2013. године одржано је 9 рунди преговора. Оне су текле под руководством ЕУ, а модератор је била Врховни представник ЕУ за иностране послове и политику безбедности Кетрин Ештон. Као предтавници страна иступили су премијери: Србије – Ивица Дачић и српске Аутономне покрајине Косово која је прогласила независност 2008. године Хашим Тачи. У октобру и новембру сусрети су били кратки, покретана су питања повратка избеглица актуална за Србе, очување имовине, заштита споменика културе. Ипак већ у децембру вратило се озбиљним питањима која је договарала, али није потписала претходна власт: границе Косова, гранични прелази, стварање јединствене царинске зоне и царинске таксе на Косову, отварање „канцеларије за везе“ у Београду и Приштини, параметри присуства Косова на међународним форумима, узајамно признање универзитетских диплома и личних докумената, укидање трговинског ембарга. Албанци, схватајући да ради датума почетка преговора са ЕУ Београд је спреман да уступи много, захтевали су пристанак да се Косову да место у УН. Српска страна је уступила у свему, али никако није могла да стави на дневни ред питање формирања Заједнице српских општина, како би се осигурала безбедност српског становништва како на северу покрајине, тако и у другим регионима. Хашим Тачи оштро је иступао против било какве српске аутономије у покрајини, позивајући се на Републику Српску у Босни и Херцеговини: њега је хватао страх од могућег јачања српских општина и њиховог непотчињавања косовском поретку.
Коначно, 19. априла из Брисела је стигла вест: Албанци су се одлучили на уступке, Споразум је усаглађен, обе стране су га одобриле. Мада у Србији сви су били уверени да се Дачић неће успротивити и да ће сигурно потписати Споразум, коначна варијанта је изазвала потпуно неприхватање код већине становништва. Истог дана на улице су изашле патриотске омладинске организације у Београду, наредних дана у другим градовима. На Косову Срби су митинговали свих дана, надајући се да ће њихово мишљење заинтерсовати престоницу пре него што се буде доносила одлука у влади и Скупштини.
Премијер Ивица Дачић и министар одбране Александар Вучић упорно су бранили своје позиције. Главна Вучићева теза је гласила: нисмо признали Косово и никада то нећемо учинити. А Дачић је уверавао у то да је у сложеним условима пошло за руком да се извуче максимум за Србе на Косову, називајући оно што се десило великим историјским догађајем. Занимљиву анкету је спровео лист Блиц. Питање је било постављено тако лукаво да не уплаши власт: да ли је за наше преговараче прихватљив споразум са Приштином? Одговор такође није био наиван: 56% је одговорило: да, али не би требало да буде. Значи, више од половине анкетираних није задовољно садржајем документа који су одобриле власти. Албанци су такође незадовољни. Део њих протествује, оптужујући премијера за то да је на Косову направио другу Босну, поделивши земљу на два дела по етничком принципу.
Окренимо се тексту Споразума. Он се састоји од 15 тачака и тиче се искључиво положаја Срба на северу Косова. Срби су постигли формирање Асоцијације/ Заједнице српских општина тамо где они чине већину. Унутрашњи живот ове формације ће бити регулисан Статутом, она не може да се распусти без одлуке српских општина. Заједница ће имати председника, заменика, скупштину и веће. За ову тачку важно је Дачићево објашњење: институције Заједнице ће се налазити у Митровици, имаће „своју имовину, рачун, парламент, председника, заменика председника и веће као и неки вид владе“. Значи, не владу, већ нешто слично. У тексту се не говори о месту где ће се налазити указани органи и о влади, никао се не прецизирају питања рачуна. Живот општина ће регулисати косовски закони, а Заједница ће управљати питањима економског развоја, образовања, здравства, животне средине.
У тексту се истиче да Заједници могу да буду предата и друга овлашћења од стране централне власти. Одмах се поставља питање колико се може уздати у косовске власти? Са сигурношћу се може рећи да Албанци не само да неће пристати на нове уступке, већ ће се трудити да не поштују споразум. Заједница српских општина ће бити заступљена у косовским структурама, али само у саветодавним органима.
У тачки 9 Споразума је одређено да ће наставити да постоји јединствена косовска полиција, и полиција српских општина ће бити потпуно интегрисана у њене структуре, плату ће добијати из Приштине. Истина, командир полиције ће се именовати из редова Срба, а састав полиције треба да одражава етнисчки састав општине. то значи да када отворе границе српских општина, тамо ће покуљати Албанци, значи, полиција ће се састојати и од Срба и од Албанаца. Командир полиције српских оштина у потпуности се потчињава косовским органима власти.
Правосуђе ће бити интегрисано у косовски правни систем и деловаће по албнаским законима. Истина, у Приштини у Апелационом суду планирно је да се формира „панел“, где ће већина судија бити Срби. Они ће се бавити правним питањима у Заједници. У Митровици се планира да се отвори одељење Апелационог суда.
Новинари истичу да се Хашим Тачи одлучио на уступке поводом формирања Заједнице српских општина само зато што је Србија обећала да се неће противити месту Косова у УН. Ипак у тексту Споразума (тачка 14) стоји да ни једна страна неће блокирати, и неће одстицати друге да саботирају прогрес обе стране приликом ступања у ЕУ.
Први избори у Заједници српских општина треба да буду спроведени већ 2013. године по косовским законима и уз подршку ОЕБС-а. Примена Споразума ће бити договорена специјалним планом до 26. априла. Садржај Споразума се тиме ограничава.
Мада власти Србије убеђују оне које сумњају да је Споразум коначан и не подлеже расправи, новинари пишу о томе да тачке 9 (о полицији) и 14 (о месту у ЕУ) до сада нису усаглашене до краја. А то значи да могу да буду измењене не у корист Срба.
Ако се оцењује текст Споразума са тачке гледишта нивоа аутономије за националну мањину у независној држави, у том случају статус се чини крајње низак. Ако се говори о заштићености српског становништва, безбедности његове имовине, споменика културе, и ово питање може да се сматра до краја нерешеним. Законодавство Косова не гарантује безбедност мањинама, а полиција, потпуно интегрисана у косовски систем безбедности, чак делимично са српским полицајцима, биће дужна да спроводи вољу албанских начелника.
По нама, Споразум треба оцењивати по другим параметрима. Важно је схватити да ли одражава његов садржај споразум са независном државом или са аутономном покрајиом у саставу Србије, чак ако се реч „независност“ у тексту не помиње? Све наведене тачке споразума са приштинским властима максимално су приближиле Косово независности, а Споразум од 19. априла сасвим је уклонио присуство Србије на Косову, чак у општинама са већинским српским становништвом. Данас више нико не може да каже да је Косово српска територија. Србија није оставила никакве полуге да утиче на унутрашњи живот Косова и чак северних српских територија, да управља или нешто да предузима на територији Косова и Метохије, мада оно и даље формално остаје Аутономна покрајина у саставу Србије. Косову недостаје само место у УН, али изгледа да је Београд спреман да попусти и по том питању.
Велику подршку руководству Србије су изразили разичити представници европских структура и међународних организација: Европски комесар за питања проширења Штефан Филе, генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расумунсен, шеф Европског савета Херман ван Ромпеј, Генерални секретар УН Бан Ки Мун, министар иностраних послова Немачке Гидо Вестереле, државни секретар САД Џон Кери и други.
Унутар земље нема јединства: неслагање са Споразумом су изразили парламентарна и ванпарламентарна опозиција. Протествовале су Двери Српске, извеле на улице своје присталице и отворено назвале Дачића издајником. Председник Демократске стране Србије Војислав Коштуница је изјавио да је власт издала државне и националне интересе и такође позвао своје присталице да изађу на митинг протеста. Оштро су против споразума иступили радикали. Синод СПЦ је осудио Споразум, сматрајући да он фактички признаје постојање државне власти на КиМ, незавсне од Београда.
Али најважније је што су против Споразума иступили Срби са Косова. Негативну оцену су изразили званични српски органи власти у Косовској Митровици, изјавивши да сакупљају потписе за спровођење референдума. По њиховом мишљењу, нико нема права да потписује споразум о формирању институција непризнате државе на делу територије Србије. Срби су одлучни да не поштују потписани споразум, позивају све Србе да спроведу референдум.
Поштујући формалности, о Споразуму је требало да се изразе странке, влада. Све странке владајуће коалиције су подржале Споразум. Влада се изјаснила у својој већини за Споразум, али неки министри су били против. Тако директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин осећа сопствену одговорност пред Србима са Косова и зато подноси оставку.
Али на томе питање Косова се не завршава. најважније је како ће се споразум примењивати. За то нису спремни ни Срби ни Албанци на Косову. Али за сада је све јасно са датумом почетка преговора о ступању Србије у ЕУ. Постоје бојазни да могу да се појаве нови услови, које Србија мора да испуни. У том случају жртве Србије биле би сасвим узалудне.
Сообщение: 20195
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 26.04.13 13:28. Заголовок: Како је Србија забра..
Како је Србија забранила Русији да је подржава у УН 25. април 2013. Петар Искендеров Споразум који су 19. априла у Бриселу потписали Дачић и Тачи има један занимљив детаљ: Србија не само да неће блокирати чланство Косова у међународним организацијама, укључујући и УН, него неће „охрабривати“ ни друге државе да то чине. Мало је ко запазио да је Русија тиме лишена законских основа да подржава Србију у УН, што ради већ 14 година, и то од стране - саме Србије. Карикатура: Сергеј Јолкин. Споразум који су 19. априла у Бриселу после десете рунде преговора потписали премијер Србије Ивица Дачић и лидер косовских Албанаца Хашим Тачи изазвао је одушевљење готово свих укључених страна у преговарачки процес – руководства Косова, Европске уније, САД и НАТО-а. Изузетак су само Срби, а посебно косовски Срби. Ова важна чињеница изазива сумњу у то да ли је овде заиста реч о компромису. Читав развој догађаја све више подсећа на ситуацију у којој једна страна слави победу, док друга мора да се правда јавности у својој земљи због предаје. Министар за питања безбедности Косова Агим Чеку, бивши озлоглашени команданат „ОВК“, врло је директно рекао да договор Београда и Приштине „ствара позитивну атмосферу за оне земље које још нису признале Косово“. Премијер Дачић додуше и у датим околностима покушава да „уз врло горак укус у устима сачува позитиван израз лица“. Према његовим речима, нема никакве основе ни разлога да се говори о издаји српских националних интереса, или чак о предаји. Он напомиње да је низ захтева српске стране ушло у завршни документ. Они пружају српској заједници у Косовској Митровици право на „сопствену имовину, банковни рачун, скупштину, председника, заменика председника и савет као неку врсту владе“. Међутим, суштина проблема лежи у чињеници да ће сви ти органи и институције бити под администрацијом самозване државе Косово. Како је објавио (нажалост, сасвим оправдано) приштински лист на албанском „Коха диторе“, и полиција и правосудни органи на Северу Косова функционисаће „као део јединственог правног система Косова“. Када се за тако условна овлашћења косовских Срба има у виду уступак на који је морао да пристане Београд – сагласност Србије да не блокира чланство Косова у међународним организацијама, другим речима у УН – уопште не изненађује то што је Хашим Тачи већ објавио да потписани документ „представља ‘де јуре’ признање Косова од стране Србије“. Како је објавио (нажалост, сасвим оправдано) приштински лист на албанском „Коха диторе“, и полиција и правосудни органи на Северу Косова функционисаће „као део јединственог правног система Косова“. У датим околностима није тешко предвидети даљи развој догађаја. Генерални секретар УН Бан Ки Мун је већ дао једну од смерница када је позвао стране да „предузму конкретне кораке за одговорно спровођење споразума“ који је, како каже, „прекретница“ у односима двеју страна. Уједињене нације су сада спремне да „помогну“ странама у спровођењу споразума, тако да приступање Косова УН по свему судећи није далеко. Ова оцена се прилично поклапа са ставовима америчког државног секретара који је из сенке надгледао преговоре у Бриселу. Према речима Џона Керија, потписани споразум је „захтевао компромис и храброст на обе стране“. Одмах су изразили своје задовољство и лидери Европске уније на челу са председником Европског савета Херманом ван Ромпејем. Уједињене нације су сада спремне да „помогну“ странама у спровођењу споразума, тако да приступање Косова УН по свему судећи није далеко. Ова оцена се прилично поклапа са ставовима америчког државног секретара који је из сенке надгледао преговоре у Бриселу. Нема сумње да ће у седиште УН ускоро стићи захтеви за пријем Косова у Уједињене нације и у друге институције ове организације. Такви захтеви ће бити поткрепљени позивањем на фамозну 14. тачку споразума, која је изазвала највише полемике, али се ипак задржала у коначној верзији документа. Ради се о томе да Србија не само да неће блокирати чланство Косова у међународним организацијама, укључујући и УН, него неће „охрабривати“ ни друге државе да то чине. Под појмом „друге државе“ у датом случају се пре свега мисли на Русију, која је на тај начин лишена законских основа да подржава Србију у УН – притом онемогућена је од стране саме Србије. Министар за питања безбедности Косова Агим Чеку, бивши озлоглашени команданат „ОВК“, врло је директно рекао да договор Београда и Приштине „ствара позитивну атмосферу за оне земље које још нису признале Косово“.
Геополитика хашке доброте Ослобађајућа пресуда Рамушу Хајрадинају у Хагу геополитички је још опаснија него ослобађање Готовине и Маркача. Па ипак, она није била непредвидива: осуда Харадинаја била би добровољно самобичевање на које Запад свакако није спреман. Ситуација изгледа катастрофално и носи непредвидљиве и далекосежне последице за саме косовске Србе који су се већ изјаснили да не признају тај документ, али и за стабилност на Балкану уопште. Поред присилне интеграције Косова у разне међународне институције, треба свакако очекивати активирање албанског фактора и у другим подручјима на Балкану, где ће локални радикали без сумње покушати да понове успешан косовски сценарио. Уз подршку њихових напора од стране појединих западних кругова, а када се има у виду и неславно искуство бриселских преговора, може се очекивати распад Македоније, Црне Горе и Србије (где ће још једно „Косово“ постати општине Прешево, Медвеђа, Бујановац и Санџак). Што се тиче Србије, која се задовољила само „козметичким“ уступцима за косовске Србе, она је сама себе лишила могућности решавања питања у ширем контексту – у виду система територијалне компензације, као и механизама за заштиту сународника у другим деловима Балкана – пре свега у Републици Српској. Босански Срби, који нису били укључени у решавање међуетничких и територијалних питања пошто је косовска криза привукла сву пажњу међународних кругова, одмах су следећи после косовских Срба који губе у бриселским преговорима. И на крају, тешко је не замислити се озбиљно о унутрашњим политичким последицама овог догађаја. Питање Косова је било једно од ретких, ако не и једино у вези којег је у српском друштву владало јединство, оно је на тај начин било главно средство политичког и духовног уједињења. Сада је то врло осетљиво јединство поремећено па је неизбежан нови круг унутрашњих политичких тензија у Србији. Питање Косова од сада неће уједињавати, него ће раздвајати српско друштво. Аутор је доктор историјских наука, виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука и спољнополитички коментатор радија „Глас Русије“. http://ruskarec.ru/opinion/2013/04/25/kako_je_srbija_zabranila_rusiji_da_je_podrzava_u_un_21633.html
Широм Балкана и целог света јуче је свечано обележен највећи хришћански празник – Васкрсење Христово. Прославили су га православни верници у Србији, Црној Гори, Републици Српској, а такође и сви православни који се придржавају јулијанског календара, од Грчке на југу Европе, па до Украјине, Белорусије и Русије на истоку. У Београду је централну васкршњу Свету архијерејску литургију између суботе и недеље служио Патријарх српски Иринеј у Храму Светог Саве, у присуству неколико хиљада верника, а међу њима је био и премијер Србије Ивица Дачић. У прочитаној васкршњој посланици, српски патријарх је поручио народу да „остану уз Христа који је победио смрт као нашег највећег непријатеља, а уз њега да останемо и уз наш страдални народ на Косову и Метохији.“
А и тамо, на Космету, у тешкој, али празничној атмосфери прослављен је Васкрс у бројним храмовима и манастирима, као на пример у манастиру Грачаница пред више стотина људи, те у цркви Светог Димитрија у северној Косовској Митровици пред окупљеним мноштвом православних верника. С друге стране, у местима попут Призрена, који су етнички потпуно очишћени од српске популације, тек малобројни Срби су успели да се окупе у тамошњем саборном храму.
Радосно је било и на другим меридијанима, па чак и у свемиру на Међународној космичкој станици. У Русији су свечане службе одржане у преко 10.000 цркава и манастира, на којима је било присутно четири милиона верника, а на централној литургији у Храму Христа Спаситеља у Москви, руски патријарх Кирил је поручио да је «Христ скинуо наше катанце, а да ли ћемо отворити врата и изаћи на слободу или ћемо остати у ћелији – то је већ наш слободан избор», и додао да «Није једноставно бити слободан. Свако зна како је тешко бранити слободу и независност државе. За то су понекад потребни натприродни напори. Једни који још имају довољно времена и снаге, настављају с покушајима да пронађу слободу, а други се мире с положајем роба».
А што се тиче световне власти, у Србији је председник Томислав Николић у својој честитци свештенству и верујућим грађанима поводом Ускрса упутио апел, како је рекао, «да не заборавимо српско Косово и Метохију, за које се свакодневно молимо и боримо, и кога ниједан Србин нема право да се икада одрекне».
Међутим, у јучерашњој празничној атмосфери, могле су се чути и речи из српског државног врха које су заправо звучале као суптилна, али прилично јасна претња косовским Србима, да држава има и може употребити принудне мере којима ће се и они приморати на прихватање бриселског споразума, упркос њиховом чврстом ставу да је тај споразум за њих апсолутно неприхватљив.
Наиме, први потпредседник владе Србије Александар Вучић, на ускршње јутро је дао изјаву у којој је поручио да «држава има бројне механизме да спроведе бриселски споразум, али не жели да показује силу», а то је по његовим речима неопходно зато што Србија неће добити датум уколико не почне да примењује „Бриселски споразум“ до Видовдана, како је то одредила Европска унија. Такође, Вучић је рекао и то „да је држава јача од сваког противника споразума“, чиме се заправо само надовезао на изјаву премијера Дачића, дату неколико дана раније, у којој је рекао да постоји могућност укидања институција Републике Србије на Космету, назвавши их паралелним институцијама, као и могућност увођења санкција непослушним лидерима, попут укидања плата.
Па ипак, како се могло чути од председника већински српских општина са севера Косова и Метохије, они су решени да не мењају своје ставове, а указују и на чињеницу да Приштина и Европска унија сада желе применити чак и оно чега није било у поменутом споразуму, мада је по њима неприхватљиво и све оно што јесте парафирано у 15 тачака споразума.
У сваком случају, кроз јучерашњу радосну и свечану атмосферу поводом Христовог васкрснућа, могао је да се осети и помало непријатан тон који је подсећао на претње државе Србије упућене својим сопственим грађанима, Србима на Косову и Метохији. То је сигурно био разлог да се међу некима појави сумња и питање – може ли у таквим околностима и српска државност на Косову и Метохији да васкрсне исто као и Христ на тај свечани дан?
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 11
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
