Отправлено: 16.08.09 17:37. Заголовок: КОСОВО - ЕВРОПА - ИЗДАЈНИЧКА СРПСКА ВЛАСТ

Сербия подпишет протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в Косово
СРБИЈА ЋЕ ПОТПИСАТИ ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СА МИСИЈОМ ЕУ НА КОСОВУ
http://news.mail.ru/politics/2825239/
16:20 РИА «Новости»
БЕЛГРАД, 16 авг — РИА Новости, Юлия Петровская. Министерство внутренних дел Сербии готовится подписать протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в области обеспечения верховенства закона и правопорядка в Косово (EULEX) по итогам многомесячных переговоров, сообщил в воскресенье в ходе посещения города Нови-Сад вице-премьер правительства Сербии, глава МВД Ивица Дачич.

Албанские власти Косово 17 февраля 2008 года при поддержке США и ведущих стран ЕС провозгласили в одностороннем порядке независимость от Сербии.

EULEX 9 декабря 2008 года взяла на себя всю ответственность за обеспечение законности и правопорядка в южном крае Сербии. Власти Сербии, изначально не признававшие Миссию ЕС, в итоге дали свое согласие на ее размещение в Косово.

«Наш интерес в том, чтобы бороться с преступностью на этом нашем пространстве. И поэтому министерство внутренних дел Сербии готово подписать протокол об оперативном сотрудничестве нашей полиции с EULEX», — заявил Дачич, слова которого приводят сербские СМИ.

После многомесячных переговоров МВД Сербии подготовило проект этого документа, добавил он.

По словам Дачича, «сотрудничество полиции Сербии с международными органами в Косово, включая Миссию ООН и EULEX, необходимо, если речь идет о перемещении преступных групп через административную границу Сербии с Косово, а также терроризме, торговле наркотиками, оружием, контрабанде товаров и т.п.».

Ранее Миссия EULEX сообщила, что с марта 2009 года она «регулярно контактирует с властями Сербии по вопросам работы полиции, системы правосудия и таможни». Эти контакты EULEX назвала «техническими». При этом Миссия Евросоюза дала понять, что по итогам дискуссий с Белградом будут подписаны документы.

Контакты Белграда и EULEX вызывают раздражение у албанских властей Косово.

Правительство Косово заявило, что Миссия Евросоюза «не уполномочена подписывать какие-либо международные договоры» и что власти самопровозглашенного государства не уведомлены о предстоящем подписании протокола с МВД Сербии, сообщила приштинская газета «Коха диторе».

Издание приводит слова высокопоставленного международного представителя в Косово, заявившего на условиях анонимности, что «Евросоюз злоупотребляет своими полномочиями в Косово с целью улучшения отношений с Сербией».

 Отправлено: 20.03.10 01:44. Заголовок: 19/03/2010 Апел свеш..

19/03/2010
Апел свештенства, монаштва и верног народа Свештеном Сабору СПЦ
9

Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју и свему Свештеном Сабору Архијереја СПЦ

ОТВОРЕНО ПИСМО

Ваша Светости, Високопреосвећени и Преосвећени Оци,

Као деца Цркве удовице – епископа нам браћом ућуткана, као чеда Оца љубљенога – домашњима оклеветанога и распињанога, као овце слепи без пастира поузданога – браћом му „пастирима“ у јаму баченога… све плачући за Јосифом нам драгим, као Праоца нам Светога Јакова – молимо Вас и преклињемо: да антиканонску, тј. антицрквену и цркворазарајуће-окупациону експедицију ниспослату нам у лику бившег епископа зах.-херц. Атанасија и „викара“ (!?! – појам крајње неразумљив; ваљда хорепископа) дечанског Теодосија ПОВУЧЕТЕ како би сви скупа превазишли догађаје минулих смутњи изазване, верујемо несвесно, још на самом почетку поста, брзоплетим, нецрквеним, чисто световним, грубо-извршним, распудним дејством светога Синода на овце паше рашкопризренског нам узорно-правоверног Архипастира Г.Г. Артемија.

Придружујемо се овом апелу и ми, остали православни који, иако комарачке, а ипак неспаљене савести желимо да свој глас подигнемо против неправде изазване антиканонским дејством Светог Синода, осећајући, попут блажене успомене оца Јустина Ћелијског, да „нисмо рођени да душе наше буду прљаве потковице на копити галопирајућег коња ничијих амбиција и интрига“.

Да се у овом случају ради, не само о атаку на епископа Артемија, већ суштински о уклањању главног, са својим бројним монаштвом, противника новоконкордатском, проекуменистичком расправослављивању и (вешто прикриваном) унијаћењу Србије римокатолицизмом – помпезно најављиваним за 2013.г. али, такође и покушају потирања најчојскијег вишегодишњег готово усамљеног „косовског ратника“ за очување огњишта Србиновог на земљи му заветној, крвљу мученика омеђеној, са 1300 студенаца исцелитељних који православљем извиру и правоживљем напајају душе српске вековима, јасно је ово свима побожнима, али је потребно посведочити све ово нарочито и ради свих крштених уопште, као и свих опредељених на тврдоглаву и тврдоврату непобожност, јер је и једнима и другима Истина једина и неопходна храна као разумних бића душа људских.

Комунисти су деценијама покушавали да разним неделима и махинацијама остваре свој утицај на Српску Православну Цркву. Кроз њих, као и кроз сваку наредну власт лако је видљив утицај државе на деловање појединих црквених старешина, нарочито кроз форсирање утицаја институције Светога Синода који, из године у годину, све више и више, узурпира врховну власт Светог Сабора свих епископа СПЦ, што се нажалост најјасније уочава кроз синодално, несаборско антиправославно увлачење и прљање православне вере и њено дављење у екуменистичким белосветским баруштинама васколике лажи, и то увек готово истим синодалним делегацијама које у име српског „православља“ потписују разне јеретичке ствари; уводе реформе у свесвету Литургију, самовољно их цркворазарајуће, појединачно и антисаборски по Србији спроводећи (реформе иначе не због вајног „поправљања“ Литургије свете, јер како поправити оно што нам неискварено оставише Свети Оци, већ једино услед усличавања Њеног духу овога света, ради планиране будуће јеретичке уније, тј. новог екуменистичког конкордата).

У Равени Св. Синодом овлаштени српски епископи потписују екуменистичку декларацију којом, између осталог признају римског папу за првозваног епископа Цркве, иако он ван Цркве пребива већ готово хиљаду година, штампају са православног гледишта готово неупотребљиве уџбенике веронауке; пропагирају евроокупаторске и издајничке србосрамотне ставове државе по питању Косова и Метохије и признавања тренутно постојећег злорођеног јајета црночиних орлова на црвеној српском крвљу натопљеној позадини; а исти ти људи који се још увек и православним епископима називају, у својој умишљеној свемоћи рекламно изјављују како су се 2006. г. три дана молили заједно са разноразним јеретицима (како ли им се тај заједнички „бог“ зове и чему их учи – нису нам објаснили, јер се ни на Сабору не могаде поставити питање њихове издаје правоверја, пошто иста господа и дневни ред Саборски једини одређују).

Ко ће још постићи поменути све дрскости, неверја и издаје исте мале духовне олигархије, од неверовања у бесмртност душе све до избацивања Светог Аве Јустина и његове свеправославне догматике са Богословског факултета СПЦ-а, а кога сада тиме осрамоћеног смерају канонизовати; – административно канонизовати а у упракси презирати и ниподаштавати ?!?

Трезвено ишчекујући Ваш миротворно – дејствени благослов који ће, знамо, надуго обновити и очврснути наду и веру у чистоту православља и правоживља српског, колико могући трудећи се у правоживљу, верни Православљу и Вама остајемо синовски одани. Стога, целивајући свету десницу предлажемо клечећи, подножју ногу светости Ваших ову многобројну брижну молитву нашу – Бога небом погледајући а земљом благодат Његову кроз Вас с поверењем ишчекујући Вашим делатним повратком негдашњег предањског мира древне побожности српске. Амин.

Додатна појашњења потенцијалним потписницима

Ово отворено писмо које је за узрок имало пре свега напад како на православље, тако и на Косово и Метохију, шto ради довлачења у Србију зловерног и у непокајању традиционално беспримерног римског папе 2013г. унијатско-јеретичких тежњи ради, то и ради верификације институција псеудодржаве Косова (синодском најавом постављања савршено, готово безлично – попустљивог еп. дечанског Теодосија на место психофизички живог и здравог еп. Артемија), али и коначно растурање, у СПЦ најбројнијег, православно-правоживећег монаштва окупљеног око неупоредиво најпредањскијег духовника нам владике Артемија.

Почетни потписници овога отвореног писма су монаси појединих рашко–призренских манастира који су, већином једномислено уз Свети Сабор, Устав Цркве српске и владику Артемија, као и поједини храбри појединци из манастира где игумани нису сложни са њим. Али, ако се узме у обзир да управа неколиких великих нам манастира није дозволила ни да обавестимо њихову братију или сестринства о овом, милости искатељном писму Светом Сабору епископа СПЦ, тада број ових сада храбрих потписника још више добија на значају, те се лако свакоме може схватити да би тај број у мирнијим околностима био далеко, далеко већи. Ми почетни потписници смо се истурили у претходницу ове групе која сведочи да желимо поштовање Устава и предања Цркве позивајући на повратак све преступнике, ма како се они називали, како би коначно завладао мир свима, а ако би, нажалост уследило супротно, ево нас спремне именом и презименом за следна дејства нове небивале православне инквизиције, што им, ипак, не дао Господ Бог да икада постану.

Стога, пре свега у Господа се уздајући, искрено позивамо у припомоћ и верни народ српски истине и вере нам нападане ради – трубно му најављујући, ми доле потписани, а од еп. Атанасија и Теодосија (овог, личним немиром, развеслалог „двојца без кормилара“ по досад мирним свештеним водама епархије рашко-призренске) ипак неустрашени монаси епархије рашко-призренске, трубно најављујући да ће се

ПО СВИМ ВЕЋИМ ГРАДОВИМА СРБИЈЕ (контакт телефон око организације потписивања 063/8851078), ПОЧЕВ ОД СВЕТЛОГ ЧЕТВРТКА 8. АПРИЛА 2010г. ПРИКУПЉАЋЕ СЕ ПОТПИСИ НАРОДА СРПСКОГ ПОВОДОМ ОВОГ ИСТОГ ОТВОРЕНОГ ПИСМА КОЈЕ, УСЛОВЉЕНИ НЕБИВАЛИМ ДУХОВНИМ ТЕРОРОМ, САДА ВЕЋ ЗАПОЧИЊУ НАЈХРАБРИЈИ (тј. претњама неустрашени) МОНАСИ ЕПАРХИЈЕ РАШКО ПРИЗРЕНСКЕ, А КОЈИ ЋЕ СЕ (тј. потписи) СКУПА НА РУКЕ ПРЕДАТИ ДАНА 25.04.2010 ГОДИНЕ СВЕШТЕНОМ САБОРУ ЕПИСКОПА СПЦ. ПРЕЦИЗНИЈЕ, ПОТПИСИ ПОДРШКЕ ЋЕ СЕ ПРИКУПЉТИ И ПРЕДАТИ ЕПИСКОПИМА СВЕ ДО ПОЧЕТКА ПРВОГ ДАНА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ САБОРА, МА КАДА ОН ПОЧЕО.

ТАКОЂЕ ВАС ОБАВЕШТАВАМО ДА СЕ ОВО ПИСМО СВЕТОМ САБОРУ ЕПИСКОПА СПЦ МОЖЕ ПОТПИСАТИ И НА ИНТЕРНЕТУ, ОВДЕ – И ТО СВЕ ДО ПОЧЕТКА САБОРСКОГ ЗАСЕДАЊА.

Иначе, идеју скупљања потписа изнедрио нам је сам еп.Атанасије, пре свега, приморавањем сестара манастира Кончула да му „под ноге“ донесу све своје потписе (у недељу 07.03.2010г.) са пропратним текстом да га, иако савршено Цркво-неУставног, безусловно признају за наводног администратора епархије; а где је ту још обијање грачаничких келија; отимање документације; онда, смена легалног секретара епархије, као и непрестане претње сменом свима – Цркви и Уставу Њеном – послушних игумана, те константном претњом прогоном њиме (читај: Атанасијем) оклеветаних монаха; укидање државне помоћи свим непокорним њему а не Светом Сабору СПЦ манастирима и монасима; претећи актови Црној Реци, Архангелима и осталима од нелегалног узурпаторског двојца епископа инспирисаног једино, што ретко виђеном личном прелешћу – то и духом и руковођењем „свудаприсутног“ увек савременог и (милом или силом) ауторитативног епископа бачког Г. Иринеја; итд… укратко – узурпација им је заједничка, нова псеудоправославна идеологија је из бачке, спровођење на делу новаторстава (новаторства то су стога што нам се не нуди слобода у ситним разликама богослужења већ многе наводне ситнице спаковане у један пакет који се каткад нуди, каткад приморава на примену свима побожнима) нам сада долази олујно из херцеговине од узнемиреног господина „свезнајућег“, а жеља за славом и влашћу експлодирала је из Дечана као древног темеља епархије рашко призренске урушавајући нам исту правоверну, духовну кућу свима.

Библијска благовест, нарочито важећа у најсмутнијим временима када пастири залутају а овце се у збегу окрену једино и вечно Верним Небесима, је да је ГЛАС ПОБОЖНОГ НАРОДА – ГЛАС БОЖИЈИ, а то се на живом садашњем примеру најјасније и види – општим непосећивањем богослужења (виртуелног) администратора и његовог привидног наследника од стране верног народа иако га на то нико и никада није позвао. Иако су исти епископи, све до пресуде Светог Сабора епископа СПЦ савршено НЕЛЕГАЛНИ, ипак, све ово нека би, пре свега, у истима такло извор смирења и покајања великопосног, а никако и никада узрастање немира, гњева и двоједушности, којима су, на велику нам свима жалост, сада безглаво неки похрлили.

Гоподе Христосе помилуј и благослови Истином и Миром Љубави Њене свету Цркву Своју и васкрсни нам свима ослабелу светоотачку, предањску побожност Благодати Твоје. Амин.

 Отправлено: 20.03.10 11:15. Заголовок: Брате, добро је што ..

Брате, добро је што си поставио овај текст, молим те ако стигнеш, постави га и у делу Православље, на теми Црква и политика.

 Отправлено: 25.03.10 13:40. Заголовок: ..

Словачка народна странка извинила се за бомбардовање Београда PDF

Штампа Ел.
среда, 24. март 2010.


Лидери националистичке Словачке народне странке Јан Слота и Ана Белоусовова извинили су се данас амбасадору Србије у Словачкој Данку Прокићу за бомбардовање Београда 1999. године.

"То смо изразили у своје име и у име оних Словака који мисле исто као ми. Правдали смо се за то што смо тада били немоћни и нисмо могли да учинимо ништа осим демонстрација", указала је потпредседница СНС Белоусовова новинарима након што се заједно са својим партијским шефом Слотом срела са српским амбасадором.

"Амбасадор је био ганут и захвалио нам. Сви они знају да се пре 11 година 90 одсто Словака није слагало са прелетањем бомбардера (НАТО)", рекао је Слота.

Обоје су одбили да њихова данашња демонстрација жаљења због бомбардовања пре више од деценије има било какве везе са предизборном кампањом пред предстојеће парламентарне изборе у јуну.

"Да ли смо ми измислили 24. март када су бомбардовани Срби? Зар је требало да преместимо тај датум да буде после избора", реаговао је Слота.

Слота и Белоусовова критиковали су тадашњег шефа словачке дипломатије, сада европосланика за Словачку демократску и хришћанску унију Едуарда Кукана који је недавно изјавио да би и данас у таквој ситуацији каква је била на Косову поступио исто.

"Ако говоримо да се променила политичка ситуација и оријентација Словачке, не можемо да се претварамо да је то (бомбардовање) било данак за наш улазак у НАТО", рекла је Белоусовова и позвала и словачку дипломатију да се за бомбардовање извини.

Словачке снаге нису учествовале у бомбардовању Југославије 1999. године али званична Братислава није у НАТО спречила интервенцију а дала је и дозволу савезничким војним авионима да прелећу њену територију.

(Бета)

 Отправлено: 25.03.10 15:17. Заголовок: Уже неплохо....хоть ..

Уже неплохо....хоть извиняться начали...

 Отправлено: 27.03.10 14:19. Заголовок: Више хиљада Срба на..

Више хиљада Срба на митингу у Косовској Митровици



Више хиљада грађана окупљених на митингу у Косовској Митровици изјаснило се акламацијом за очување Косова у саставу Србије и против стратегије за интеграцију севера Покрајине у косовске институције.
Са митинга на коме су говорили представници странака које учествују у раду Скупштине Србије Слободан Самарџић, Божидар и Петар Јојић, начелник косовско-митровачког округа Раденко Недељековић и организатор протеста, председник Српског националног већа (СНВ) Милан Ивановић, поручено је да ће се Срби и остали неалбанци свим легалним средствима борити да остану и опстану на Косову и Метохији.

Недољковић је поручио да је "стратегија (шефа Међународне цивилне канцеларије) Питера Фејта неприхватљива".

"Неће успети да нас поделе, нису нас уплашили и нећемо дозволити да се врата независности затворе", казао је Недељковић и позвао представнике Кфора, УНМИК-а, Еулекса и осталих међународних организација на Косову да не затварају очи пред истином, не излазе из свог мандата, остану статусно неутрални и обезбеде мир и сигурност.

Члан председништва Српске напредне странке Божидар Делић рекао је да нас нема толико много да би на Косову и Метохији могли да се делимо, иако би то наши непријатељи желели.

Председник СНВ-а Милан Ивановић је између осталог рекао да Србе не плаши план Питера Фејта већ недовољна подршка Србије, поготово сада када се ситуација у покрајини сваки дан погоршава.

Пре почетка митинга који је протекао без инцидената на споменик жртвама бомбардовања код моста на Ибру положено је цвеће.

По завршетку скупа и оглашавању сирена којима је на данашњи дан пре 11 година најављено бомбардовање, учесници митинга кренули су на марш мира до Звечана где ће у цркви Светог Ђорђа запалити свеће за све страдале на Косову и Метохији.

Самараџић: "Двојне и тројне општине"

Потпредседник Демократске странке Србије (ДСС) Слободан Самарџић оценио је данас у Косовској Митровици да су Срби у покрајини данас "у безнадежном положају због нестратешке политике Владе Србије.

Самарџић, који је и бивши министар за Косово и Метохију, оценио је на конференцији за новинаре да ће, уколико се чврсте везе између Срба на Косову и Метохији и званичног Београда брзо не успоставе на један сигуран начин, "ствари ићи све горе и горе када је у питању независност Косова".

Самарџић је рекао да је "због нестратешке политике коју Влада Србије спроводи на просторима јужне српске покрајине дошло до двојности, па чак и тројности општина јужно од Ибра".

"На Косову и Метохији данас имамо нерегуларно стање, где људи не знају коме више да се обрате. То стање не приличи држави Србији и људима који би требало да остану и опстану на Косову и Метохији", рекао је он.

 Отправлено: 24.04.10 23:45. Заголовок: 24.04.2010, 21:45 ..

24.04.2010, 21:45

Србији је потребно коначно решење проблема Косова, а не замрзнута ситуација, попут кипарске, изјавио је председник републике Борис Тадић у интервјуу за ТВ канал Ал-Џазира. По његовим речима, Београд је спреман да седене за преговарачки сто и нађе компромис, који се ипак не би сводио на формулу „Албанцима све, а Србији ништа". Како је истакао председник, Србија ће наставити политику усмерену на постизање компромиса, али ће бранити свој територијални интегритет

 Отправлено: 26.04.10 16:20. Заголовок: Београд ће подржати ..

цитата:

Београд ће подржати косовске Србе који су остали без телефонске везе Тагови: Вести 26.04.2010, 00:07 Београд ће привући међународну јавност за решавање проблема косовских Срба, које су локални Албанци оставили без мобилне и телефонске везе, изјавио је у недељу председник Србије Борис Тадић. Председник је рекао да ће Београд започети максималну међународну акцију за заштиту интереса српског живља Косова. Повод за изјаву су акције косовских Албанаца, који су у суботу искључили око 40 предајника српске мобилне везе, и због чега је око 100 хиљада људи на југу и истоку Косова и Метохије остало без телефонске везе. „Поражава реакција ЕУЛЕКС-а, која мирно посматра како се крше права грађана“ – рекао је Тадић.

ТИ СИ ИХ И ДОВЕО У ТУ СИТУАЦИЈУ СМРАДУ ИЗДАЈНИЧКИ.

 Отправлено: 27.04.10 15:35. Заголовок: Кисели осмеси и исто..

Кисели осмеси и историјске гримасе


http://serbian.ruvr.ru/2010/04/27/6971824.html
27.04.2010, 14:12

© Flickr.com/volliem/cc-by
Опет је уторак и опет бројимо губитке. Убедљиво најјачи утисак - косовски Срби без мобилне и фиксне телефоније, што сами кажу - „Слепи, глуви, неми". И на све то председник Србије који каже: „Запрепашћен сам реакцијом Еулекса који мирно гледа на кршење људских права". Побогу, годподине Тадићу, па зар им нисте ви лично широм отворили врата?

Неко ће рећи - шта, као они Унмиковци би могли да спрече Албанце да посеку везу? Не би, али сте на њих могли да се жалите Савету Безбедности УН, где Србија још има пар савезника, рецимо Москву и Пекинг. На Еулекс можете да се жалите само Европској унији, која је колико јуче на нивоу шефова дипломатија изразила „задовољство" радом своје мисије на Косову. Али, шта ћете, Европа нема алтернативу.

Још један снажан утисак - осмех Абдулаха Гула на „историјском" трилатералном састанку, на којем је Отоманска империја мирила своје некадашње вазале... Можда грешим, али у Гуловом осмеху видела сам баш ту мисао - ја најбоље знам како са њима треба. Кисели осмеси Силајџића и Тадића само подупиру ову мисао.

Уосталом, све је то разумљиво. Ето, и Немачка редовно диже узбуну чим неко угрози њене „историјске" интересе у Хрватској. И једино још у Србији власт убеђује народ да је историја ствар за уџбенике, да се не може живети од прошлости и да се треба окренути будућности.

Сва ова неуротична атмосфера морала је наћи одушка. И нашла га је тамо где се најмање очекивало, на Скупштини партије удружених пензионера Србије... Овај на први поглед миран и достојанствен скуп, како и приличи Скупштини пензионера, ватрени говор господина Тадића претворио је у прави предизборни митинг. Опозицији је поручено да ће их председник лично „спречити да дођу на власт", упућено јој је потсећање да је „Београд горео када се ова коалиција саставила" и оптужена је, ни крива ни дужна, да је чине „птице злослутнице" и „доносиоци црних мисли"... Тако вам опозиција, ничим изазвана, постаде одједном важан чинилац политичког живота у Србији.

Можда би ту могао да помогне један краћи годишњи одмор? Ево, из личног искуства сведочим, све мање ми се јавља жеља да неког опужим за своје грешке...

 Отправлено: 29.04.10 09:45. Заголовок: Od 2011. na Kosovo s..

Od 2011. na Kosovo sa pasošem?

Građanima Srbije će od 2011. pri prelazu administrativne linije s Kosovom biti neophodan pasoš, saznaje "Danas" u kabinetu premijera Kosova Hašima Tačija.

Savetnik predsednika Vlade Kosova za bezbednosna pitanja Dukađin Gorani najavio je da će građanima Srbije od pri prelazu administrativne linije sa Kosovom biti neophodan pasoš, a ne samo lična karta. On je rekao da je alternativa uvođenju pasoške kontrole da Beograd i Priština postignu međudržavni sporazum, sličan onom kakav Kosovo ima sa Albanijom i Crnom Gorom.

Gorani je kazao da kosovske vlasti u ovom slučaju, kao ni inače, "ne rade ništa što već nisu dogovorile s predstavnicima međunarodne zajednice", odnosno sa SAD i članicama EU koje su priznale nezavisnost Kosova.

Zato bi, prema njegovim rečima, svako eventualno negodovanje srpskih zvaničnika trebalo da bude upućeno na adrese u Vašingtonu i Briselu, a ne Prištini.

"Kosovo je u procesu vizne liberalizacije, što podrazumeva uvođenje biometrijskih pasoša. U tom procesu neophodno je uvesti i zabranu prelaska granice samo uz ličnu kartu, bez obzira na bilo čiju nacionalnost ili zemlju iz koje dolazi", objasnio je Gorani.

"Dakle, građani Srbije više neće moći da budu izuzetak, što sada jeste slučaj. Izdavanje biometrijskih pasoša počeće krajem ove godine, kada se predviđa i ova zabrana za dosadašnju praksu ulaska u zemlju građana Srbije, samo uz ličnu kartu", najavio je on.

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je da zabrana građanima Srbije da prelaze administrativnu liniju s Kosovom samo uz ličnu kartu jeste još jedno od pitanja "iz paketa tehničkog dijaloga", koje podrazumeva priznavanje dokumenata Kosova i omogućavanje slobode kretanja tamošnjim građanima.

"Potez Kosova je napravljen u dogovoru sa SAD i EU kako bi se zvanični Beograd naterao na dijalog sa zvaničnom Prištinom", ocenio je Janjić.

Пренето са...

Malo pojasnjenje taj Janjic je bagra ,,evropejska ,, ....

 Отправлено: 04.05.10 17:54. Заголовок: Kusha пишет: Od 20..

Kusha пишет:

цитата:

Od 2011. na Kosovo sa pasošem? Građanima Srbije će od 2011. pri prelazu administrativne linije s Kosovom biti neophodan pasoš, saznaje "Danas" u kabinetu premijera Kosova Hašima Tačija.

Ja sam nedavno namerno dao pasos iako su insistirali na licnoj karti!
Hteo sam da imam pecat te nazovi drzave jer ce to vrlo brzo biti raritet!
Ali izgleda da nemaju ni pecate!

 Отправлено: 30.04.10 22:55. Заголовок: Nemačka ne pret..

Nemačka ne preti Srbiji, ali Kosovo...

BEOGRAD - Poslanik nemačkog Bundestaga Andreas Šokenhof izjavio je juče da Nemačka od Srbije ne očekuje da prizna nezavisnost Kosova, ali je ocenio da dalje osporavanje nezavisnosti pokrajine neće pozitivno uticati na proces njenog priključenja Evropskoj uniji.

Na konferenciji za novinare u Beogradu, poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) rekao je da Nemačka ne želi da preti Srbiji, ali da je stav Bundestaga da svaka nova članica EU mora u taj savez da donese stabilnost.

On je rekao da će Nemačka poštovati odluku Međunarodnog suda pravde, ali da ne može da zamisli kako bi izgledali pregovori o pristupu EU ako bi Srbija na osnovu eventualne pozitivne odluke tog suda nastavila da osporava nezavisnost Kosova.

Poslanik CDU Mihael Brand je rekao da je Nemačka priznala nezavisnost Kosova i da za tu državu to više nije tema. On je dodao da smatra da Srbija, umesto tom pitanju, treba da se posveti problemima nezaposlenosti, zdravstva i obrazovanja.

 Отправлено: 03.05.10 19:30. Заголовок: Запад готовит тайные..

Запад готовит тайные переговоры Сербии и Косово, считает политик Сурои

Сюжет: Независимое Косово: развитие событий

САРАЕВО, 3 мая - РИА Новости, Юлия Петровская.

Международное сообщество готовит тайные переговоры о нормализации отношений между Белградом и краем Косово, провозгласившем два года назад независимость от Сербии, сообщили в понедельник косовские СМИ со ссылкой на известного в крае политического деятеля и публициста Ветона Сурои.

Албанские власти Косово провозгласили независимость от Сербии в одностороннем порядке при поддержке США и ряда стран ЕС 17 февраля 2008 года. Сербия, а также Россия, Китай, Индия и ряд других влиятельных стран отказались признать независимость Косово, считая, что косовские албанцы своим отделением грубо нарушили нормы международного права.

"Косово может стать источником нестабильности из-за того, что Сербия своим вмешательством в вопрос о независимости способствует дестабилизации региона", - заявил Сурои. По словам политика, в ближайшее время следует ожидать "усиления давления со стороны Европейского Союза и США с целью организации тайных переговоров между Косово и Сербией о нормализации отношений".

Ветон Сурои - популярный среди косовских албанцев публицист и политический деятель. Он являлся основателем и бывшим лидером реформистской политической партии ORA. Был членом Ассамблеи Косово с 2004 до 2008 годы. Сурои создал в 1997 году одну из крупнейших косовских газет "Коха диторе" и в течение ряда лет являлся ее главным редактором.

Первые сообщения о попытках Запада организовать переговоры между Белградом и Приштиной по техническим вопросам появились в косовских СМИ после визитов в Косово заместителя госсекретаря США Джеймса Стейнберга (8 апреля) и министра иностранных дел Словакии Мирослава Лайчака (8-9 апреля).

СМИ сообщили со ссылкой на дипломатические источники, что подобные переговоры предполагается организовать после того, как Международный суд ООН в Гааге вынесет консультативное заключение по вопросу о законности провозглашения независимости Косово.

Международный суд рассматривают вопрос о законности провозглашения независимости Косово по просьбе Генеральной ассамблеи ООН. Ожидается, что МС даст свое заключение в этом году.

По данным дипломатических источников, на первом этапе предполагается организовать технические переговоры между Белградом и Приштиной с целью подписания нескольких соглашений в области борьбы с оргпреступностью и контрабандой. После этого могла бы пойти речь о расширении сотрудничества в политической области, включая решение проблем сербской общины, в особенности на севере Косово.

Мирослав Лайчак сообщил на прошлой неделе, что ЕС "будет подготовлен" к вынесению Международным судом консультативного заключения по Косово. Лайчак не стал вдаваться в детали планов Евросоюза на данном направлении, однако указал, что "в основе тактики ЕС будет лежать региональное сотрудничество и решение конкретных вопросов".

Власти Сербии неоднократно заявляли, что "никогда не признают независимость Косово". Белград отрицает возможность ведения с Приштиной переговоров по техническим вопросам. Сербия считает, что после вынесения консультативного заключения МС откроется возможность для возобновления переговоров о статусе Косово.

Власти в Приштине, в свою очередь, исключают возможность ведения с Белградом переговоров о статусе.
Такой же позиции придерживаются США и их ближайшие союзники.

 Отправлено: 04.05.10 14:47. Заголовок: (VIDEO) Bringeus: Za..

(VIDEO) Bringeus: Za evropsku perspektivu nužna saradnja sa Kosovom

Ambasador Švedske u Beogradu Krister Bringeus izjavio je danas da je Srbiji mesto u EU, ali da je regionalna saradnja Srbije sa Kosovom neophodan uslov za to, bez kojeg je evropska perspektiva Srbije "zamagljena"
Krister Brigeus

Bringeus je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da je EU projekat mira i saradnje i da je zbog toga nezamislivo da primi u članstvo dve "zaraćene strane", jer bi to bilo suprotno ideji na kojoj počiva Unija.
On je naglasio da nije u interesu nijedne zemlje, pa ni Srbije, da u svom susedstvu ima "crnu rupu", odnosno nijedna zemlja sebi ne može da priušti da ima siromašnog suseda.
Bringeus je kao primer naveo Švedsku, koja je, prema njegovim rečima, uložila mnogo napora da pomogne razvoj baltičkih zemalja, koje se nalaze u njenom susedstvu.


XE, XE ... STO VISE OVAKVIH SULUDIH IZJAVA - NASA IDEJA O RUSKO SRPSKOJ IMPERIJI DOBIJACE SVE VISE I VISE PRISTALICA

 Отправлено: 04.05.10 17:52. Заголовок: Kusha пишет: Bring..

Kusha пишет:

цитата:

Bringeus: Za evropsku perspektivu nužna saradnja sa Kosovom Ambasador Švedske u Beogradu Krister Bringeus izjavio je danas da je Srbiji mesto u EU, ali da je regionalna saradnja Srbije sa Kosovom neophodan uslov za to, bez kojeg je evropska perspektiva Srbije "zamagljena" Krister Brigeus Bringeus je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da je EU projekat mira i saradnje i da je zbog toga nezamislivo da primi u članstvo dve "zaraćene strane", jer bi to bilo suprotno ideji na kojoj počiva Unija. On je naglasio da nije u interesu nijedne zemlje, pa ni Srbije, da u svom susedstvu ima "crnu rupu", odnosno nijedna zemlja sebi ne može da priušti da ima siromašnog suseda. Bringeus je kao primer naveo Švedsku, koja je, prema njegovim rečima, uložila mnogo napora da pomogne razvoj baltičkih zemalja, koje se nalaze u njenom susedstvu.

Ну а я что выше говорил .... Началась пристрелка...

цитата:

САРАЕВО, 3 мая - РИА Новости, Юлия Петровская. Международное сообщество готовит тайные переговоры о нормализации отношений между Белградом и краем Косово, провозгласившем два года назад независимость от Сербии, сообщили в понедельник косовские СМИ со ссылкой на известного в крае политического деятеля и публициста Ветона Сурои.

 Отправлено: 04.05.10 17:57. Заголовок: Nemaju oni dovoljno ..

Nemaju oni dovoljno novca (iako stampaju dolare bez pokrica) da stalno ulazu u CRNU RUPU!

 Отправлено: 15.05.10 19:13. Заголовок: Бошко Обрадовић УДБА..

Бошко Обрадовић
УДБАШКО ПРАУНУЧЕ ИЛИ ТАЈНА ИСТОРИЈА ПОРОДИЦЕ КОЈА ВЛАДА СРБИЈОМ


Нема другог објашњења зашто се ништа не може и не сме променити у Србији већ две деценије. Разлог је дефинитивно тај што овом државом већ пуних 65 година влада иста Породица. Ко не познаје тајно функционисање ове Породице, тај не зна суштину владавине над Србијом већ много више од пола века. Из ове Породице до наших дана регрутују се главне друштвено-политичке снаге које запоседају све водеће функције у нашој држави. Они су на свим руководећим местима у политици, економији, култури, медијима… Ван Породице нема социјалног успеха, позиције, моћи, власти. Зато у Србији није било и неће бити промене док са историјске позорнице не буде склоњена Породица, управо она која је увек корак испред историјских промена. Зато је главно питање свих питања за Србију данас – шта удбашка Породица планира да понуди као алтернативу самој себи у будућности?

Како је све почело?
Родоначелник ове породице ујахао је у Београд 1944. године, зацаривши се као Нова Власт, иако овај терористички режим није био избор српског народа већ наших западних савезника.
Прво што је учинио родоначелник Ослободилац било је запоседање виле на Дедињу. Тог тренутка формирана је Црвена буржоазија и основана Породица. А онда је почео вишедеценијски систематски терор, застрашивање, цензура, отимачина, цепање српских земаља, језика, Цркве, нације… и парадоксално и невероватно – сарадња ове Породице са НАТО-пактом и обавештајним службама и амбасадама разних западних земаља.
[b]Ова Породица је створена у братској крви, а њени западни спонзори до дана данашњег нису је оставили без подршке, [/b]и зато се она не може и неће повући без великих историјских потреса.

Породична историја

Најстарији син ове Породице, по неписаном породичном наследном праву, постао је социјалистички директор великих државних фирми. Рођен, одрастао, школован, припремљен, постављен од стране Породице – пребациван је потом са једног на друго директорско место, стекао све везе и искуства владања које Породица деценијама развија. Шта је за њега било да на време промени политичке боје и да, према Породичном договору, крајем осамдесетих постане опозиција сопственом оцу? Притом, он је најбоље знао каква се социјално-економска трансформација нашег друштва спрема и природно био први који ће фабрику на чијем је челу, пошто је из директоровања извукао све што је могао, најпре уништити, па потом приватизовати и на приватизацији се појавити као Нови Власник.
Од капиталне политичке функције у социјализму преко ноћи стиже се до власника крупног капитала у демократији. Још је најбоље да се синови на време поделе на две стране, па један у режим, а други у опозицију, један у тајкуне, а други у политичаре. Обојица крупни капиталисти и политичари, Нова буржоазија, играју се страначких противника и беспрекорно чувају један другог и заједничког им оца Породице.

Унук као алтернатива Оцу и Деди

Док се ми носимо са Оцем и Сином ове Породице у комунизму, социјализму и постсоцијализму или новој демократији, Породица школује своју унучад на Западу. Док нас пола века уче шта све не ваља на Западу, своју децу школују управо тамо. И то не само они који су дипломатски представници наше државе у иностранству, него и бројни чланови Породице у Србији шаљу своју децу на школовање у најпрестижније светске универзитете. И, невероватном случајношћу, у историјском тренутку када српски народ одбацује социјализам и окреће се западним демократским вредностима – појављују се наши људи, стручњаци који су школовани на Западу и који најбоље познају начине како да изађемо из кризе, и ми их наравно позивамо да нам помогну и преузму власт у своје руке. Њихови унуци тако постају демократска опозиција и алтернатива сопственим очевима и дедовима, Нова Власт која долази на њихово место, разуме се, изнова по Породичном договору и чувајући све Породичне тајне. Унуци и синови бивших комуниста, нових демократа и тајкуна, настављају власт Породице над Србијом.
Посебно је дирљиво када данас видимо да је на власти у Србији цела Породица на коалиционом окупу: Деда, Синови и Унуци. Ко је помислио да је ово њихово историјско финале и врхунац после кога нема куда даље, тај ништа није научио из ове Породичне историје и не познаје Породицу.

Шта планирају у овоме часу?

Колико пута су се до сада транформисали у алтернативе самима себи? Колико су нас пута преварили представљајући се као неко нов и различит од претходних?
Пре неки дан ухватио сам себе у крајњој неозбиљности и несвестици. Колико дуго размишљам и пишем о удбашком политичком позоришту у Србији, а нисам размишљао о најобичнијој чињеници: они који су се до сада толико пута успешно преобукли, камуфлирали, маскирали – зар у овом часу не спремају нову улогу, зар немају спремну нову идеолошку преобуку, нову друштвену камуфлажу, нову политичку маску?
И то је заиста питање свих питања за све оне који озбиљно мисле да Србију мењају: шта планира Породица и кога спрема да понуди као алтернативу? Где се данас школују Породична праунучад? У Русији? Кини? Венецуели? Истанбулу? Бразилу?
И кога тренутно врбују међу нама да уђе у Породицу?
Да ли по први пут у последњих седам деценија можемо бити корак испред Породичних планова?
Онај ко не рачуна са овом озбиљном Породицом и њеним плановима о будућности Србије наћи ће се и сам, као толико пута у новијој историји, као део Породичног плана за ново освајање већ деценијама држане свевласти у Србији.
Не желимо да будемо део Породичног плана! Али, који је њихов план?

Напомена: Објављено на сајту Нове српске политичке мисли (www.nspm.rs)

Бошко Обрадовић, рођен 1976. у Чачку, је дипломирани професор српског језика и књижевности, до пре шест и по година библиотекар Градске библиотеке у Чачку, данас пројектни менаџер и секретар Управног одбора Српског сабора Двери. Један је од оснивача прво Двери српских, ‘‘националног гласила студената србистике на непостојећој катедри за србистику Филолошког факултета Универзитета у Београду’‘ потом и удружења грађана Српски сабор Двери. Аутор је две књиге: Милош Црњански и нови национализам и Српско национално питање данас. Ожењен је, има троје деце и живи и ради у Чачку.


КОМЕНТАР МОМЧИЛА СЕЛИЋА

Као један од чланова Породице, на напис Бошка Обрадовића додао бих следеће: нису сви синови, ћерке, унуци и унуке делови Завере коју он приказује, нити су свима онима који биолошки не припадају Породици недоступне озбиљне, па и владајуће функције у Њој.

Породица постоји, али као све сличне појаве током повести, она себе допуњује и даровитим и послушним придошлицама. Карло Велики није био син Меровинга већ управника њиховог двора, Удба и Кос, да се послужимо народним именима за тајну политичку полицију која влада ‘‘овим просторима’‘ од 1944, надоместили су елиту коју је Арчибалд Рајс беспоштедно описао у својој књизи Чујте Срби. Мћа, ноги чланови те номенклатуре били су биолошки изданци претходне: од Коче Поповића, сина богаташа и шпекуланта из ратова 1912–1920, Олге Хумо, кћерке министра Нинчиca или мога оца, Владете Селића, сина члана Велике Подгоричке Народне Скупштине, потписника Уједињења са Србијом 1918, и среског начелника на Цетињу током раних 1920-их.

По себи, проблем елита није њихов педигре колико каквоћа: јесу ли оне заиста сој или узурпатори? Кочи Поповићу, тако, могло се замерити много али не и лична – прво војничка, потом и државничка способност. Невоља са Борисом Тадићем није што је син пуковника Озне и праксисовца Љубомира Тадића већ што је недорастао, као ни с Вуком Јеремићем што је унук муслиманског ‘‘кадра’‘ Хакије Поздерца, већ што је постављен на положај који захтева српски патриотизам и вишедеценијску проверу опасним и врлинским живљењем, а не само школским квалификацијама. Нажалост, српска елита се у последњих двеста година често показала невољном или некадром да своје потомке подвргне посебном узгоју и одгоју, историјски неопходном за њено одржавање као племства овога народа.
Нису наиме Спартанци из хира установили суров одабир својих грађана (сваки Спартијат будући племић) нити је, рецимо, британско племство своје синове слало у прве борбене линије, губећи многе, нити се одрицало других због њиховог неморала, разврата или слабости тела и духа. Британски краљ Едвард VII морао је да абдицира оженивши се пучанком, не што је британска јавност презирала ‘‘обичан свет’‘ већ што је захтев краљевства тражио подређивање личног живота јавном, и личног добра општем. Чак је и Стаљин сина Јакова пустио да умре у заробљеништву, не хотећи да деморалише народ прихватањем да замени сина за заробљене нацисте.

Карађорђе је успео јер је био у стању да обеси рођенога брата због силовања, док је, насупрот тога, син црногорског војводе Мирка Петровића и Његошев синовац, Данило, слављен као Књаз Црне Горе – иако је, са својим перјаницима, извршио масовно силовање у бар једном црногорском племену. Брозов син Жарко поштеђен је затвора у много случајева пијанства и туче, као и синови Вељка Влаховића и неких других лумена револуције засноване на врлинским тежњама свога програма, баштине, и носилаца. Данашњи ‘‘тајкуни’‘, ‘‘политичари’‘, ‘‘уметници’‘ и естрада (Јелена Карлеуша, рецимо, је ћерка полицијског инспектора Карлеуше, Момчило Бајага пуковника ЈНА) нису проблематични са свога порекла, колико своје лажности и неспособности.

Бошко Обрадовић, и сам син угледног чачанског комунисте, уз неке друге није међутим прихватио да се окористи породичним ‘‘заслугама’‘. Насупрот, на пример, Зорана Ђинђића који је као син пуковника Коса избегао и војску, и затвор због ‘‘дисиденства’‘, или Аркан, чији је отац замолио Другове из Службе да се ‘‘побрину’‘ за њега, Обрадовић, те Владимир Димитријевић, а пре њих Данило Удовички и још неки, свој дуг према народу и сопственој потреби за врлином, личном и општом, исказао је делањем, и делима, којима мало ко може приговорити.

Породица је, истина, покушала и њега и многе друге – па и мене – да искористи, макар као ‘‘корисне будале’‘, али то је већ за неки други коментар, много дужи од овог. Срећом, нико ко ради свој посао, ко се одазива налогу најбољега у себи, не може бити ‘‘употребљен’‘ пошто се тај или та баве оним чиме би се и иначе бавили, без обзира на цену или околности. Ако Породица од тога има користи – најчешће привидне и тренутне – прегаоци се својим позвањем баве зарад Бога и људи, а не Њих. ‘‘Одсећи сопствени нос да би се наудило сопственом лицу’‘ енглеска је пословица, српска будући нешто грубља.
На крају, ваља рећи и да су овакви чланци заиста корисни и значајни једино уз навођење имена и конкретних примера, будући да од езоповштине нико није имао вајде осим нешто фарисеја (књижевника, да не заборавимо значење те јеврејске речи). Шта нам при том смишљају душмани да се проникнути, стављајући се на њихово место и узимајући у обзир њихову карактерологију, очиту увидом у њихове животописе – у случају људи па и Породица – или њихову повест, у случају држава и народа. Конкретно: Запад је своју геноцидност потврдио безброј пута, без обзира на покушаје умира савести хвалоспевима поништеним народима и људима: Сер Валтер Скот је опевао Шкоте Брђане тек пошто су их енглески велепоседници иселили, Американци Индијанце тек пошто су их свели на шаку јада и сатерали у резервате. Немци тек однедавна помињу Лужичке Србе, пошто су убедили већину становника својих источних крајева да су Германи, Французи се диче Галима тек откада њихови образовани људи себе доживљавају као потомке Римљана и Франака.

Што би Они, и Породице које Им служе, и које Они подржавају, нама желели ишта што већ, на неки начин, нису учинили себи?

Пренето са... ...

 Отправлено: 18.05.10 21:55. Заголовок: Јеремић о глобалном,..

Јеремић о глобалном, Чуркин о насушном

Тагови: Данас на Балкану, Коментар Ксеније Тошић, Европа, Коментари, Србија, Косово, Северна Америка, ОУН, Вук Јеремић, Политика

18.05.2010, 15:28

Photo: EPA
Најјачи утисак од одржане у понедељак седнице Савета безбедности УН, посвећене косовком питању, јесте необићна расподела улога у редовима присталица очувања територијалне целовитости Србије.
Уосталом, идемо редом. Вук Јеремић, који је заступао Србију на том скупу, много је и страствено говорио о томе како „долази време које више обећава", о томе да ће „мишљење Међународног суда правде створити прилику без преседана за постизање стратешког компромиса између Срба и Албанаца" и о томе да „ова година може бити година заједничког успеха".

А затим је узео реч стални руски представник у овом органу Виталиј Чуркин и лагано спустио на земљу целу причу. Изјавивши како је „Русија озбиљно забринута због компликоване ситуације која се формира на Косову", господин Чурким се дао у набрајање. Дакле, „незапажени остају многобројни случајеви приморавања косовских Срба на продају своје имовине и напуштање покрајине", констатује Чуркин. Затим, осврнувши се на стање српског културног наслеђа на Косову, руски амбасадор подвлачи: „Посебну забринутост изазива предаја косовској полицији функција заштите значајних објеката српског наслеђа коју спроводи НАТО, као и општа тенденција ка смањењу бројносто КФОР-а". Ништа мању забринутост Русије изазива и „демонтажа предајника српских мобилних оператера, као и намера Приштине да усвоји закон по којем српски грађани не би могли да уђу на Косово без пасоша".

Наизглед, све би требало да буде обрнуто - ипак се услови живота косовских Срба пре односе на ингеренције Јеремића, него Чуркина. Народ је наравно моментално одреаговао. „Па лако би Амери са нама - ми смо Косово већ дали, али не дају Руси" одазвао се на ситуацију један од интернет корисника на сајту „Политике".

Ипак, то је вероватно сувише радикално, јер за став који испољава Србија постоје одређени разлози. Први од њих је на самој површини - жеља да се уочи решења Међународног суда правде свету још једном покаже сва сила српске мирољубивости и конструктивности.

Други, онај далеко озбиљнији, редко се помиње. Ради се о томе да Србија не успева увек да одржи баланс у оној спољнополитичкој формули „и Косово, и Европа". На тај начин, Београд је својевремено направио искорак у працу евроинтеграција и пристао на предају дела УНМИК-ових овлашћења на Косову Европљанима. Управо из тих разлога, данас, када Еулекс ћутке прати демонтирање мобилних предајника и увођење међународне границе насред териториторије Србије, оштра критика на рачун европске мисије деловала би неозбиљно.

Али зато Русија нема никаквих разлога да ћути. „Попуштање приштинским властима, нереаговање од стране Еулекса наносе штету ауторитету ове мисије која фактички излази ван оквира неутралног статуса, који јој налаже њен мандат" - отворено је изјавио Виталиј Чуркин у Савету безбедности.

Речју, ако тако и даље буде кренуло ускоро нико сем њега неће ни помињати реалне, насушне поблеме косовских Срба

 Отправлено: 01.06.10 15:19. Заголовок: Дорис Пак: Србија ..

Дорис Пак: Србија никада неће ући у ЕУ ако не буде добар сусед са Косовом
PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 01. јун 2010.

ЕП о односима Београда и Приштине

За неколико дана ће се у Сарајеву одржати министарски скуп који, поред осталог, има за циљ оснажење регионалне сарадње и дијалога. Међутим, неки европски парламентарци питају се шта у случају Београда и Приштине, где међусобна сарадња нема задовољавајући ниво? То, по њима, није добар пример добросуседских односа без којих се не може озбиљно разматрати приступ европским интеграцијама.

"Ја сам забринута зато што косовско питање још увек није решено - још увек чекамо на одлуку Суда, нико не зна шта ће бити резултат и посебно шта ће се десити након тога", каже чланица Европског парламента из Немачке, Дорис Пак.

"Мислим да је ситуација веома осетљива, осете се тензије и то различитих врста, укључујући и тензије након акција ЕУЛЕX-а против корупције. Мислим да је сада најважнија хладна глава и да се сачека одлука Међународног суда правде и да се поново покрену разговори како би се нашло задовољавајуће одрживо дугорочно решење", сматра члан Европског парламента из Аустрије, Ханес Свобода.

Пак: У Европску унију Србија никада неће ући уколико не буде добар сусед са Косовом

"Београд заиста треба, заједно са Приштином, да реши проблеме две суседне државе. На страну чињеница да Србија није тренутно признала Косово, што могу да разумем, они могу да буду добри суседи. А у Европску унију никада неће ући уколико не буду добри суседи, који ће, као такви, наћи одговарајућа решења. То би требао бити посао владе, посебно онога ко стално, путујући светом, говори на све стране да је Косово Србија, као што то ради министар спољних послова Србије”, наглашава Дорис Пак.

Решење је увек у дијалогу, упозоравају европски парламентарци, сматрајући да другог излаза нема за ситуацију у којој су тренутно односи две стране.

(VOA)

 Отправлено: 05.06.10 22:15. Заголовок: Косово - шприц для Е..

Косово - шприц для Европы
http://rus.ruvr.ru/2010/06/05/9140409.html
5.06.2010, 09:30

Photo: EPA
Через Косово в Европу попадает 65 % всех наркотиков.
Два года назад по Рунету ходил такой анекдот: производитель героина признал независимость дистрибьютора. Речь идет об Афганистане, первом признавшим независимость края Косово, незаконно отделившегося от Югославии. Косово стало перевалочным пунктом для наркотиков из Азии в Европу.

Сербский военный аналитик, один из авторитетных экспертов по ситуации в Косово Милован Дрецун рассказал "Голосу России" о том, во что превратился край.

«Согласно данным Европола и Интерпола, наибольшая часть героина из Афганистана поставляется в Европу через Косово. По некоторым оценкам через территорию этого края проходит около 65 процентов мирового героина. А в Европу через Косово попадает 90 процентов всех наркотиков", - отметил эксперт.

"По информации канадского детектива Стюарта Келока, албанская наркомафия действует с молчаливого согласия США. Келок сообщил в одном из интервью о таком факте: американские дипломаты препятствовали задержанию в Косово известных наркодилеров. Келок также косвенно подтвердил, что крупнейший албанский мафиозный клан возглавляет Хашим Тачи, нынешний премьер Косово. Согласно секретным докладам КФОР этот клан владеет тремя нелегальными лабораториями по переработке героина. Лица, причастные к контрабанде наркотиков в Косово, сейчас занимают важнейшие государственные посты в этом крае", - заметил Милован Дрецун.

Пресса пишет о том, что существуют связи между американскими военными в Косово и местными наркодилерами. эксперт считает, что такое мнение вполне обосновано: "США официально прилагают все усилия для предотвращения производства героина в Афганистане. Однако реальная картина совсем иная. В американских СМИ в свое время появилась информация о причастности ЦРУ к контрабанде наркотиков, которая позволяла им пополнять свои «черные фонды». Речь идет, в частности, о контрабанде наркотиков из Афганистана в Косово. Для переправки наркотиков используется больше всего американская база "Бондстил".

"В другом документе фигурируют один из членов террористической «Армии освобождения Косово» и лучший друг нынешнего премьера Хашима Тачи. По проверенным каналам они перевозили за один раз до 150 килограммов героина и кокаина. Эти преступники сотрудничали с владельцем кафе около базы «Бондстил» и у них наладились близкие партнерские отношения с американскими офицерами», - говорит Милован Дрецун.

Одним словом с помощью западных покровителей Косово превратилось в вотчину наркодилеров и других преступников. Еще более точно охарактеризовал нынешние порядки на этой территории ученый из Парижской международной академии геополитики Алексис Труд: неправовая зона, находящаяся в руках албанской мафии.

 Отправлено: 08.06.10 22:18. Заголовок: Ко тргује Косовом ..

Ко тргује Косовом
Ана Радмиловић
уторак, 08. јун 2010.

Као да српска влада тргује Косовом. Да је заиста тако, као што (ипак) није, то би у неким тренуцима значило да смо постали не много часни, али макар паметни трговци који продају оно што је већ продато. Влада Републике Србије, међутим, не тргује Косовом мада се пред оним малобројним које то интересује – претвара да то ради. Звучи апсурдно, али док прича да не тргује, она се заправо прави да тргује. Тиме навлачи на себе љутњу оних патриота који још увек не знају, или се и они праве да не знају, да се нема више чиме трговати. И оних „еуропејаца“ који још увек нису схватили да ми нећемо ускоро ући у ту Унију макар продали не само Косово него и све „регионе“ заједно са Београдом који је ионако регион за себе.

Не тргујемо Косовом из простог разлога - сви знају да Косово није у нашем власништву. Зна свет, знају Албанци, знају чак и Срби са Косова. Оне који нису са Косова ионако не занима. Продали смо га за премало новца да бисмо купили чланство у ЕУ.

Када се наше новине напуне изјавама енглеског дипломате који каже да Косово и Европа нису нека два одвојена колосека и када се правимо да нас је то изненадило – то само значи да још увек не умемо лепо да кажемо да смо знали од почетка. Знали смо, наравно, и у време када је неко смислио неуверљиви слоган "И Косово и Европа" када је Србија гласала за неку другу опцију, а онда је ипак (супротно логици) већина одахнула када је влада Србије направила ову коалицију о којој више ниједан иоле пристојан човек не може да нађе лепу реч.

Да ли би Србија заиста желела преговоре о евентуалној подели? Да ли би иједан српски политичар знао шта да ради са северним Косовом и шта сутра када Албанци потегну питање Бујановца и Прешева?

Србија каже да не жели поделу. А прави се да жели, и прави се да тргује севером Косова. Ако је главни циљ ове владе, као што очигледно јесте, стајање пред вратима Уније, и ако јој из те Уније све чешће стижу поруке да нема ништа од поделе, да је прича о „борби за Косово“ већ депласирана и на крају досадна, ако са друге (или те исте) стране Албанци на причу о подели потежу питање Бујановца и Прешева, такозване Прешевске долине или „Источног Косова“ како га називају неки од њих – ако је прича о преговорима незанимљива и грађанима Србије, а постаје све мање уверљива грађанима Косова српске националности – ако је то тако, а све показује да јесте – онда је то једна демагогија која губи сваки смисао.

Коме онда треба та демагогија? Ко још има корист од „трговине Косовом“?

Можда најмање та влада Србије која се још увек плаши да отворено саопшти грађанима да смо и овај пут изгубили и јер би ова власт желела да бар у нечијим очима испадне успешнија када је у питању „национални интерес“ од оне власти која је већ десет година крива за све.

Можда влада Србије заправо зна шта ради, само то вешто крије од својих грађана и можда алхемија којом се бави превазилази скромну памет обичних смртника, неупућених у овај необични мистицизам.

Од глуме да се тргује Косовом једину непосредну корист у овом тренутку имају косовско-српски параполитичари, они који вероватно никада не би ушли у авион да није било преговора на којима су углавном имали улогу пристојно плаћене икебане. Они који са муком баратају српским језиком и са тешкоћом прате шта им прича преводилац док састанче са „међународним“. Они које је изнедрило невреме, што су као муљ са дна језера, примитивни, они лопови, што им снага и моћ леже у страху и беди неке шаке Срба који су остали на тој територији...

Од представљања да се тргује Косовом корист имају и албански параполитичари, јер док год је негде у ваздуху присутно српско непристајање на независно Косово они имају шансу да преживе. Ни са њима нико не би разговарао него би већина седела по затворима, што западноевропских земаља, где се баве пословима од којих се свету углавном диже коса на глави, што по затворима у Хагу или у Србији. Што у косовским затворима.

Изигравање трговине Косовом одговара, наравно, и криминалцима. Да озбиљан криминал не може да опстане без споразума са државом или са појединим њеним представницима није никаква тајна. Дакле, ово изигравање трговине Косовом одговара и самопроглашеној косовској држави исто колико и Републици Србији, јер није то мали новац који се обрће на месту без закона.

Апстрактна трговина Косовом управо је сразмерна врло конкретној трговини следећим артиклима: земљом (имањима, што државним – српским, што приватним и албанским и српским), људима (било да је реч о лаковерним „девојкама из Србије“ које долазе да зараде неки динар по косовским кафанама у нади да нико неће сазнати какав су то посао нашле у тамо некој бестрагији на путу између Грачанице и Гњилана, било да је реч о Албанкама или Украјинкама које су дошле истим послом, било да је реч о несталима са којима се такође тргује на обе стране), дрогом, цигаретама (овде на паклама пише да је пушење штетно по здравље и на албанском и на српском језику, а на којим се све местима то штампа по Косову била би занимљива тема), горивом (које се довози из Србије, ослобађа пореза а онда продаје по целом Косову – зарада је огромна, и онај који не ради са обе владе једноставно не може да се бави тим „бизнисом“), краденим колима... и уопште свим оним стварима које човек (не)може да замисли.

Најбоља парадигма за трговину Косовом могла би да буде куповина српске земље. И албанске, али о томе сам писала док сам била на северу и много је ружно. Ружно према Србији, од које су купци албанске земље узимали огромне паре за овај посао од „националног интереса“, делили је са албанским продавцима и сасвим је незамисливо да се део тог новца није враћао у Београд. Али то је већ друга прича.

Прича о „трговини Косовом“ са којом сам упозната откад сам на југу нешто је другачија. Свакоме је више-мање познато име Беџета Пацолија. Његов брат Исмет, задужен за овај посао, често седи у Грачаници. Када у локалу сретне каквог српског политичара, шаље туру пића за сто. Његова љубавница, Српкиња, чудно биће, крупна жена, задужена је да преговара. Убеђује српске сељаке да продају оно мало што је остало око Лапљег Села и Грачанице. Ови људи нису непоштени на начин на који је то, рецимо, директор једног угинулог српског гиганта који је својевремено преписао своју кућу на албанску комшиницу да би исту откупио новцем Републике Србије у име „борбе за Косово“.

На неки други начин, опет, страшнији су. Они, истина, не краду своју самопроглашену републику, али је порекло њиховог новца, као и лешинарски посао обигравања око несрећних, углавном старијих српских домаћина, прича која више спада у домен литературе него што би могла да буде обухваћена новинским чланком. Да је Косово један мали Макондо, место које ће једног дана нестати у забораву када стара српска нација посенили пред смрт, јасно је свакоме ко се овде задржао довољно да га више ништа не чуди. Ни летеће цркве о којима може да се чује од сеоских учитељица, ни чистота неких у овом времену изгубљених људи, ни аморалност оних који верују да нису изгубљени...

Ни избегличке зграде које зидају српски параполитичари албанским новцем да би у њих усељавали несрећнике који имају „везу“ (читај – новац), ни те избеглице које прво продају земљу на Косову да би се вратили у станове које ће опет добити на те волшебне начине, ни презир Срба који су остали на својим имањима према онима који живе у избегличким центрима – јер, кажу, ови имају бар по један стан „у Србији“, а седе ту само да би могли да аплицирају за још неки на Косову...

Ко на крају тргује Косовом? Неколицина каријериста из Београда, страначки кадрови који се уграђују у послове око „националног интереса“, неки српски „политичари“ са Косова који су до пре једну деценију били лимари... и неки олош, неки свет који се сналази у једној другој трговини – а која доноси сасвим довољно новца да се њиме може купити било која странка, као што се то десило на недавним изборима у Косовској Митровици када је један сумњиви субјекат шетао градом са једним страначким лидером за Косово.

Влада Србије, дакле, док се прави да тргује Косовом, погледом тражи излазна врата. Као небројено пута до сада. Не треба се присећати деведесетих и РСК, не треба анализирати – треба само бацити поглед на вести када је реч о Републици Српској.