Отправлено: 16.08.09 17:37. Заголовок: КОСОВО - ЕВРОПА - ИЗДАЈНИЧКА СРПСКА ВЛАСТ

Сербия подпишет протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в Косово
СРБИЈА ЋЕ ПОТПИСАТИ ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СА МИСИЈОМ ЕУ НА КОСОВУ
http://news.mail.ru/politics/2825239/
16:20 РИА «Новости»
БЕЛГРАД, 16 авг — РИА Новости, Юлия Петровская. Министерство внутренних дел Сербии готовится подписать протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в области обеспечения верховенства закона и правопорядка в Косово (EULEX) по итогам многомесячных переговоров, сообщил в воскресенье в ходе посещения города Нови-Сад вице-премьер правительства Сербии, глава МВД Ивица Дачич.

Албанские власти Косово 17 февраля 2008 года при поддержке США и ведущих стран ЕС провозгласили в одностороннем порядке независимость от Сербии.

EULEX 9 декабря 2008 года взяла на себя всю ответственность за обеспечение законности и правопорядка в южном крае Сербии. Власти Сербии, изначально не признававшие Миссию ЕС, в итоге дали свое согласие на ее размещение в Косово.

«Наш интерес в том, чтобы бороться с преступностью на этом нашем пространстве. И поэтому министерство внутренних дел Сербии готово подписать протокол об оперативном сотрудничестве нашей полиции с EULEX», — заявил Дачич, слова которого приводят сербские СМИ.

После многомесячных переговоров МВД Сербии подготовило проект этого документа, добавил он.

По словам Дачича, «сотрудничество полиции Сербии с международными органами в Косово, включая Миссию ООН и EULEX, необходимо, если речь идет о перемещении преступных групп через административную границу Сербии с Косово, а также терроризме, торговле наркотиками, оружием, контрабанде товаров и т.п.».

Ранее Миссия EULEX сообщила, что с марта 2009 года она «регулярно контактирует с властями Сербии по вопросам работы полиции, системы правосудия и таможни». Эти контакты EULEX назвала «техническими». При этом Миссия Евросоюза дала понять, что по итогам дискуссий с Белградом будут подписаны документы.

Контакты Белграда и EULEX вызывают раздражение у албанских властей Косово.

Правительство Косово заявило, что Миссия Евросоюза «не уполномочена подписывать какие-либо международные договоры» и что власти самопровозглашенного государства не уведомлены о предстоящем подписании протокола с МВД Сербии, сообщила приштинская газета «Коха диторе».

Издание приводит слова высокопоставленного международного представителя в Косово, заявившего на условиях анонимности, что «Евросоюз злоупотребляет своими полномочиями в Косово с целью улучшения отношений с Сербией».

 Отправлено: 16.11.09 21:59. Заголовок: Први антисрпски уста..

Први антисрпски устанак или Другосрбијанска косовска клетва
Миодраг Зарковић
недеља, 15. новембар 2009.
Од оних који не поштују ни српску државу ни српску нацију, превише би било очекивати да уважавају српске падеже. Зато је у апелу косметским Србима да у недељу 15. новембра изађу на локалне изборе у покрајини, који је потписало 90 овдашњих мање-више јавних личности (новинари, политичари, редитељи, глумци, активисти невладиних организација)[1], најмање необично то што почиње граматичком грешком. Прва реченица апела, наиме, гласи овако: "Позивамо српску заједницу на Косову да учествује на изборима за локалне органе власти, заказане за 15. новембар 2009. године". Требало би да стоји "заказаним за 15. новембар", али добро, такви се пропусти, што би се рекло, догађају и у угледнијим породицама. Ко ради, односно пише, тачније апелује, тај и греши, зар не?!

За разлику од граматичке грешке која је једва приметна и (вероватно) ненамерна, националне увреде у овом апелу просто боду очи. А и разум. И сигурно су врло смишљено пласиране, без и најмање произвољности или случајности. Чега све нема у тих неколико пасуса! У до сада најрадикалнијој побуни Друге Србије против званичне Србије и њених грађана, косметски Срби се позивају да искористе гласачко право и преузму "одговорност за сопствену будућност", уместо да, као до сада, "истрајавају на игнорисању" које је "неразумно и непродуктивно", али брутални безобразлуци о Србији и Србима вребају из сваког слога овог невеликог текста, чијим је ауторима пошло за руком да на малом простору омаловаже прокламовану државну политику, запрете српској заједници на Космету и понизе страдалнике из Хрватске.

Ствар је толико опасна и озбиљна, да ју је најлакше илустровати једном прастаром шалом:

"Синоћ, кад сам ишао кући, видим на улици како нека тројица бију једнога, а пошто сам васпитан да увек прискочим људима у невољи, решио сам да помогнем и – зачас смо га утепали."

Предизборни апел, као и све остале активности Друге Србије у вези са Косметом (или ма којим другим српским питањем), неодољиво подсећа на исповест "хероја" из овог вица, који несебично помаже насилницима да докрајче неког мученика. Све оне бескрајне приче о политичкој реалности коју морамо да прихватимо, у ствари су изговор за стари, добри кукавичлук: "Видим ја да Вашингтон и Брисел отимају Србији део територије, а пошто сам васпитан да увек прискочим онима који су у невољи, решио сам да помогнем и – зачас смо прогласили независну државу."

Гласам да не гласам

Све и да није реч о покрајини из које је протерано више од 200.000 Срба, у којој је порушено на десетине српских храмова и цркава, и у којој за последњих десет година није расветљено ниједно од многобројних убистава у којима су жртве биле српске националности, оваква идеја – да негласање значи одбијање да се сопствена судбина преузме у своје руке – представљала би небулозу која се противи основним принципима демократије. Јер, гласачко право подразумева и могућност негласања, које у случају појединца може да буде схваћено као пука незаинтересованост за политичке процесе, али уколико га практикује нека већа групација, онда оно – негласање – неминовно носи друштвени значај. Ако цела једна заједница игнорише неке изборе, она тиме, хотимице или не, шаље одређену поруку. Не одбија, дакле, "одговорност за сопствену будућност", него, баш напротив, посредно захтева за себе бољу судбину од оне коју су јој намениле странке, партије и удружења која се такмиче на изборима.

Тако су, барем, сви схватали албанску заједницу на Космету, када је она током деведесетих бојкотовала изборе, али и школе, судове, администрацију и остале облике српске државности. За њихово тадашње "истрајавање на игнорисању", незабележено у историји (не само да су увелико пре почетка оружаних сукоба били развили мрежу нелегалних, паралелних институција, од факултета и "скупштине" па до спортских такмичења, већ им није било страно ни да колективно глуме тровање гасом који напада само Албанце), нико од ових потписника није тврдио да је неразумно и непродуктивно, већ је искључива кривица за понашање албанске заједнице сваљивана на режим Слободана Милошевића – читај: српску државу.

Замислите, такође, шта би се десило када би неко упутио апел попут овог, али овдашњим Ромима, који због свог углавном катастрофалног социјалног положаја масовно не користе бирачко право (поготово на локалним изборима). Каква би била реакција наше јавности када би група "добронамерних" људи позвала Роме да изађу на неке наредне изборе, како би преузели "одговорност за сопствену будућност" и престали да "истрајавају на игнорисању" које је неразумно и непродуктивно? Вероватно би, с пуним правом, јавност била огорчена дрскошћу и необзиром потписника таквог апела, који вређа достојанство ромске мањине.

У хору са Тачијем

У нормалним околностима, према томе, оцењивати нечије бојкотовање избора као неразумно и непродуктивно "истрајавање на игнорисању" јесте, у најмању руку, лицемерје. Али, у вези са предстојећим локалним изборима на Космету не постоје нормалне околности. Ту је ипак реч о највећој дивљој градњи на свету, која се већ десет година бори за нелегалну државност, а у тој борби је недељно гласање оцењено као кључан моменат. Зато је позив косметским Србима да гласају, упућен из Београда, много опаснији и злокобнији од пуког лицемерја.

Хашим Тачи и његови сарадници, уз беспоштедну помоћ Мартија Ахтисарија и, за дивно чудо, Стјепана Месића, већ годину и по дана промовишу "Косову" као државу "младих Европљана" у којој царују мултикултуралност и толеранција, што је опис у који се никако не уклапају негласајући Срби. Јер, када један народ принципијелно одбија да учествује у политичком животу, онда то и није Дизниленд од државе каквим је представљају. А поготово што припадници тог народа бојкотују изборе због тога што им се већ целу деценију крше најосновнија људска права. Они не морају да глуме како их неко трује "антисрпским гасом" – Србе на Космету заиста убијају, протерују, малтретирају и понижавају на сваком кораку. У односу на свакодневицу просечног косметског Србина, живот просечног Курда у Турској изгледа као наставак "Секса и града". Штавише, положај косметских Албанаца током деведесетих, који је "међународној заједници" послужио као изговор за бомбардовање Србије а затим и затирање наше државности у покрајини, није био ни изблиза оволико тежак као данашњи положај тамошњих Срба. Иако белосветски "хуманисти" показују необично много разумевања за "одмазду" Албанаца над Србима, која никако да престане, чињеница је да већински народ Космета није био ни прогањан ни убијан, барем до почетка НАТО агресије.

Када је све ово узео у обзир, званични Београд, чак и овакав какав је (признао Еулекс), није могао ништа друго него да препоручи Србима да не изађу на предстојеће локалне изборе, које је Хашим Тачи најавио као "најважнији догађај након проглашења независности"[2]. Таква препорука вероватно је била потпуно сувишна, јер косметски Срби нису ни показивали икакву намеру да масовно изађу на биралишта – штавише, пре непуних месец дана донели су у Београд петицију са скоро 50.000 потписа, којом траже од српских власти да откажу даљу сарадњу са Еулексом[3]; такви људи сигурно неће учествовати у нечему чиме Тачи ојачава "независност". Нити ће мишљење променити због апела испод којег стоји 90 њима потпуно небитних имена, од којих ће можда препознати неке редитеље који су последњи пристојан филм направили пре двадесетак и кусур година, или једну глумицу која је играла главну улогу у најантисрпскијем филму икада снимљеном. Пре ће бити да ће их такав предлог другосрбијанских активиста само додатно учврстити у уверењу да би ипак требало прескочити недељно гласање.

Потписници апела то савршено добро знају. Зашто су, онда, објавили нешто за шта су свесни да може да има само контраефекте?!

У хору и са Месићем

Па, зато што апел и није био намењен косметским Србима. Као што су Милошевића и Шешеља многи својевремено оптуживали да се из хашке суднице, на посредан начин, заправо обраћају гласачком телу у Србији, тако и ови апелаши, иако поруку номинално шаљу косметским Србима, у ствари циљају јавност остатка Србије. Тој јавности стављају до знања шта ће се догодити преосталим Србима на Космету, уколико ови не прихвате "Косову" као своју државу, а Приштину као седиште... пардон, главни град:

"Подсећамо српску заједницу на својевремени бојкот локалних избора и органа власти у Хрватској од стране хрватских Срба. Угрожавајући сопствене интересе у локалним заједницама они су довели у питање свој опстанак у Хрватској. Требало им је 15 година да схвате трагичне последице таквих одлука и да преузму личну одговорност за сопствену судбину", наведено је у апелу.

Гласајте и све ће бити у реду, немојте да гласате и проћи ћете као Срби из Хрватске – то је недвосмислена порука апела, којим је Друга Србија превазишла саму себу. Већ увелико јединствена у свету по томе што благосиља сваки злочин почињен над својим народом, Друга Србија у овом апелу иде корак даље, па унапред одобрава злочин који тек треба да се догоди! И за који ће оправдање бити то што Срби нису гласали на локалним изборима!

Да не причамо о томе што је, у истом пасусу, трагика Срба из Хрватске представљена тако да ове три реченице испуњавају све услове да буду проглашене говором мржње. Притом, индикативно је да су аутори апела навели баш Србе из Хрватске као пример којим плаше Србе са Космета. Јер, управо одлазећи хрватски председник Стјепан Месић последње дане свог мандата проводи лобирајући по целом свету за признавање независности "Косове". Према писању загребачке штампе, на признавање Косова наговарао и Ватикан, а прилике у којима је "добронамерно" саветовао Србији како да се понаша у вези са својом јужном покрајином (или Републиком Српском, када смо већ код савета), тешко да се могу избројати. Месићева необично живахна дипломатска офанзива око Косова може лако да појасни откуд то да се крајински прогнаници помињу у апелу који су потписали неки од осведочених кроатофила.

Историјски гледано, тужно је то што, 620 година пошто је кнез Лазар, према народном предању, проклео сваког ко се не бори на Косову, неких 90 "интелектуалаца" малтене проклиње сваког ко не гласа на Косову. Зато овај "другосрбијански косовски завет" није обичан апел, нити само још један чин у непрекинутом низу њихових активности против националних интереса. То је, да се не лажемо, први антисрпски устанак, злокобан доказ да несразмерно гласна "мала група интелектуалаца", иако дрхти пред Вашингтоном и Бриселом, нимало не оклева да пркоси званичном и већинском Београду. Самим тим, то је најјаснији показатељ немоћи истог тог Београда.

Али, не нужно и немоћи републичког јавног тужиоца. Зли језици се питају где је он нестао и због чега још није реаговао? Као да не знају да се човек бави неупоредиво значајнијим проблемима – навијачким групама и дуксерицама!

 Отправлено: 28.11.09 18:50. Заголовок: Вук Јеремић: Одбрана..

Вук Јеремић: Одбрана Косова дипломатским средствима уставни приоритет
субота, 28. новембар 2009.
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић рекао је да очекује да се Међународни суд правде изјасни у корист Србије када је у питању нелегално проглашена независност Косова и истакао да је Европска комисија званично оценила да је Србија током 2009. постигла највећи напредак на путу европских интеграција од 5. октобра 2000. године.

Јеремић је у емисији "Да можда не" на РТС-у рекао и да поред тога што су европске интеграције политички приоритет Србије, одбрана Косова дипломатским средствима остаје уставни приоритет наше земље.

Српски министар подсетио је да су неке од најутицајнијих земаља света вршиле притисак на државе које нису признале Косово да то учине, али и да је Србија дипломатским средствима постигла успех који нико није очекивао.

"Не желим да кажем да је наша борба за Косово лака, нити да она нема импликације на односе са неким државама у свету, од којих су неке чланице ЕУ", казао је он.

Али, уз све компликације које смо морали да прођемо - изборни процес, економску кризу и све остале проблеме са којима се ова земља суочава - званичан став и оцена Европске комисије, која је једини меродаван институт за оцену да ли неко иде или не иде према Европи, јасно и гласно казују да Србија никада није ишла брже на путу европских интеграција него што је то било у 2009, рекао је Јеремић.

У полемици с Јеремићем, посланик Либерално-демократске партије Весна Пешић оценила је да је спољна политика Србије неодређена и да се питање Косова поставља испред европских интеграција.

Јеремић је рекао и да су за то што "ЕУ никада у историји није имала позитивнији извештај о напретку Србије", што показује предстојеће укидање виза за земље ЕУ, заслужни сви државни органи, председник Борис Тадић, Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и ангажовање потпредседника владе Божидара Ђелића.

Министар Јеремић је поновио да су главни спољнополитички приоритети Србије одбрана Косова дипломатским средствима, убрзање европских интеграција и остварење предводничке улоге Србије у региону, остварене кроз сарадњу са целим светом, са ослонцем на четири тачке - Брисел, Москву, Вашингтон и Пекинг.

(Танјуг)

ДИПЛОМАТСКИМ СРЕДСТВИМА... КАКО ДА НЕ... СРБИ СУ СЕ УВЕК ОСЛОБАЂАЛИ ОКУПАЦИЈЕ СА ПУШКОМ У РУКАМА, ПА НИ САДА НЕЋЕ МОЋИ БЕЗ ТОГА, СИГУРНА САМ.

 Отправлено: 29.11.09 16:35. Заголовок: а где можно говорить..

а где можно говорить об истории??
корни именно в прошлом

 Отправлено: 29.11.09 16:38. Заголовок: Владимир пишет: а ..

Владимир пишет:

цитата:

а где можно говорить об истории?? корни именно в прошлом

Привет Владимир, добро пожаловат.
Об истории можно говорит где ти хочеш, на темам о Сербии и России, но ми јешчо не откроили ни одну тему толко о истории наших народов... јесли хочеш, ти открој такују тему на которој будем обсуждат теми которие тебе интересирујут... толко историја... Может бит ето надо откроит на разделе Русско-Сербские бази... там увидиш что все ми откроили и о чем ми обсуждали... ти будеш сам увидел где нужно поставит такују тему... Спасибо что пришел Владимир.

 Отправлено: 29.11.09 17:05. Заголовок: Привет, Бранка, рад ..

Привет, Бранка, рад тебе!

но я пока што не понял как создать тему..

 Отправлено: 29.11.09 17:08. Заголовок: Когда откроиш раздел..

Когда откроиш раздел, на дну страници находитсја полје в котором пишет новаја тема... и ето просто...

 Отправлено: 29.11.09 17:23. Заголовок: да, извини: ) ведь у..

да, извини: )
ведь у меня компьютерное образование..

 Отправлено: 29.11.09 17:35. Заголовок: Владимир пишет: да..

Владимир пишет:

цитата:

да, извини: ) ведь у меня компьютерное образование..

Не за что Владимир, ти первиј раз на свободној територии, в Русско-Сербској стране, и ја здес от начала, но не понимају все, иногда сделају ошибки. Временом будеш все поњат. Ја очен рада что ти с нами.

 Отправлено: 29.11.09 17:54. Заголовок: ну да, так оно и ест..

ну да, так оно и есть
вот я, например, могу перемножить 10010111 и 11010100 разными методами
но это не по теме, простите

а по теме:
как же нам быть?!
в Косово - нашей святыне - чужие люди!

 Отправлено: 29.11.09 18:04. Заголовок: Владимир пишет: вот..

Владимир пишет:

цитата:

вот я, например, могу перемножить 10010111 и 11010100 разными методами но это не по теме, простите а по теме: как же нам быть?! в Косово - нашей святыне - чужие люди!

Ја не знају таких методов что би перемножила такие огромние числа, могу взјат карандаш и тетрад и долго заниматсја тем, но не хочу, мне не интересно какој резултат етого, а чужих људеј с Космета (так у нас скажут, нет толко Косово, но Космет - Косово и Метохија - ето наша земља, будем потерјат, не знајем когда, но не буду они остат на нашеј свјатој земље.

 Отправлено: 30.12.09 21:55. Заголовок: Европа или Косово ..

Европа или Косово
Бошко Мијатовић
среда, 30. децембар 2009.
(Политика, 30.12.2009)
Готово општа оријентација у Србији је – правац Европска унија. Има и овде нешто евроскептицизма, али се слабо уочава на политичкој сцени. Сада када су и напредњаци постали велики Европљани, нема сумње да земља дефинитивно тежи том правцу.

Међутим, ништа није извесно. Препрека је доста, али већина је савладива: када ствар сазри, испоручиће Младића по логици „важнија је ЕУ него један човек”; преговори о усклађивању законодавства могу бити окончани за пар година; на крају ће и званичници из ЕУ закључити да је Србија достигла потребне стандарде.

Ипак, остаје један врло тежак проблем: питање признања Косова. Мислим да не постоји ни трунке сумње да ће битан услов учлањења у ЕУ бити баш то – да Србија призна независно Косово. Јер уколико би Србију примили без тога, она би могла сутра, можда под владом другачијег опредељења, да блокира учлањење Косова у ЕУ и друге сличне акције, што политичари из ЕУ свакако не желе да допусте.

Велико је питање шта ће се догодити. Европљани свакако мисле да ће Србија пред вратима Европе поклекнути и у дилеми „Европа или Косово” изабрати Европу. Можда и Тадић иде тим путем, будући да се максимално труди, заједно с медијима који су му наклоњени, да потисне тему Косова из јавности и у потпуности је замени Европом и светлом будућношћу која нас тамо чека.

Није сигурно, међутим, да ће признање бити могуће током следећих неколико година. Лако је могуће да Тадић, уколико то и намерава, не буде политички у стању да изведе планирано и поред све вештине његовог пи-ар тима, пошто јавност и српско бирачко тело неће лако прогутати ту причу. Поред тога, ни садашњи савезници (Русија, Кина, неколико чланица ЕУ и други) неће лепо гледати на такав евентуални заокрет српске политике, па ће се осетити изданим од онога коме је њихова помоћ до јуче била преко потребна и који ју је тако снажно молио.

Наоко парадоксално, процесу учлањења Србије у ЕУ највише би могао да помогне Међународни суд правде у Хагу, и то одлуком неповољном по Србију. Значи, да пресуди да је независност Косова у складу са међународним правом и тиме пружи Тадићу или неком наследнику најјачи могућ аргумент у прилог мирења са судбином, тј. признањем независног Косова, и наставка процеса учлањења у ЕУ. Али, ако пресуда буде округло па на ћоше, тада ће опет остати проблем.

Могуће је, дакле, да процес учлањења стане укопан: нити Србија може да призна Косово и настави даље, нити водеће земље ЕУ могу повући услов признавања ради наставка процеса. Шта тада да се ради? Да се годинама чека неко чудо, а да све остане на пола пута?

Мислим да постоји решење и за ту ситуацију: Србија би могла да промени колосек и са главног пређе на алтернативни. Док је главни онај до сада спровођен – учлањење у ЕУ кроз уобичајени процес – дотле би алтернативни био што чвршће повезивање са Европском унијом, али без учлањења, нешто слично ономе што раде Норвешка и Швајцарска.

Прелазак са директног на алтернативни пут био би, значи, мотивисан жељом да се избегне вишегодишњи застој у међусобним односима, односно тежњом да се односи и даље функционално унапређују и поред кочнице коју политичке препреке постављају главном путу. Места за блиску сарадњу и без учлањења има свакако пуно. Приоритетна област сарадње за Србију, а вероватно и Европску унију је економија (укључујући трговинске односе), затим инфраструктура, научна сарадња, образовање, безбедност, екологија и слично.

Мислим да је време да се озбиљно преиспита досадашња стратегија учлањења, јер вероватно води у ћорсокак. Девет година је прошло од 5. октобра, а знатнијег напретка у процесу учлањења у ЕУ нема. Још смо практично на почетку, а због сталних политичких препрека. Стога се, верујем, озбиљно намеће алтернативна стратегија – повезивање са ЕУ земаља нечланица, које нуди оно што нас интересује (повезаност), а заобилази оно што је препрека (политичке теме). При том, основни дугорочни циљ и даље може бити пуноправно чланство у Европској унији.

(Аутор је директор економских студија ЦЛДС-а)

 Отправлено: 30.12.09 23:35. Заголовок: Мука ми је... :sm28:..

Мука ми је...

Илузије ЕУ

Министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер изјавио је 22. децембра да ће после ступања Србије и Косова у ЕУ њихово непријатељство престати, пошто у ЕУ рат није могућ. Овако је шеф француске дипломатије реаговао на одлуку српске владе да поднесе званичну пријаву за ступање у ЕУ. Мишљење нашег коментатора Петра Искендерова.
Представе да ће пријемом свих балканских држава у редове ЕУ бити нормализована ситуација у овом експлозивном региону веома су проширене у Европи. Ових дана бивши румунски лидер, сада почасни председник опозиционе Социјалдемократске партије Јон Илијеску веома је сликовито окарактерисао дотичну идеју. „Сви се крећемо у правцу јединствене Европе, где ће се променити и значај граница“ – рекао је он.
Ако је то перспектива, онда је доста далека, а конфликт на Косову данас опасно тиња сада. Није случајно то што се сами Срби веома резервисано односе према Кушнеровом оптимизму. Сходно резултатима анкете коју је немачка служба за проучавање јавног мнења недавно спровела по наруџбини Европског фонда за Балкан, само једна половина становништва Србије оптимистички се односи према интеграцији земље у ЕУ. На Косову има 88 одсто еврооптимиста, што је такође разумљиво с обзиром на активну помоћ Брисела албанским сепаратистима.
Према томе, једва да се ЕУ може сматрати панацејом од регионалних проблема, посебно акутних и трајних као што је косовски. Ствар није само у томе што ће се, као што се признаје у Београду и Бриселу, Србија учланити у ЕУ најраније 2014. године. Кудикамо је важније то што се на простору, рекло би се, јединствене Европе не решавају стари конфликти и што се појављују нова жаришта конфликата., на пример, све опасније супротности између Мађарске и Словачке. У августу о. г. билатерални односи су се толико заоштриле да словачке власти нису пустиле у земљу мађарског председника Ласла Шојома оптуживши га за намеру да подстакне националисте у мађарској заједници у Словачкој. Корени мађарско-словачке конфронтације сежу у дубину векова, као и у случају Косова.
А у погледу Кипра је 2004. године био уопште трагикомичан догађај. Пошто су кипарски Грци, за разлику од локалних Турака, одбацили план УН за поновно уједињавање острва, ЕУ је де факто примила у своје редове његов грчки део, вероватно, у нади да ће се с временом конфликт разрешити сам од себе. Али још увек нема ниједног знака тога. Тако да не би требало прецењивати миротворачку улогу ЕУ и решење проблема није непосредно везано за ступање балканских земаља у њу – сматра шеф одсека за историју словенских народа Југоисточне Европе у Институту РАН за славистику Александар Карасјов, '- Пре или касније оне ће и онако бити у ЕУ. То је неминовна ствар. Друго је питање да ће сада опет бити проблеми у вези са тим – прогнозира руски историчар.

– То се тиче непрекидног притиска на Београд преко Хашког трибунала, спорне активности УЛЕКС-а и неспремности европских институција да ангажују Србију у финансијско.-економским пројектима. За стабилизацију ситуације на Косову није довољно примити Србију и њену покрајину у ЕУ, тим пре што није јасно какав ће у овом случају бити статус Приштине. Брисел мора, пре свега, да промени приоритете у својој политици према Балкану и да се одрекне многих илузија – сигуран је руски експерт.



23.12.2009

 Отправлено: 31.12.09 20:24. Заголовок: ХА - ХА - ХА !!! ЧТ..

ХА - ХА - ХА !!! ЧТО ХОТЕЛИ, ТО И ПОЛУЧИЛИ . ТЕПЕРЬ РАСХЛЁБЫВАЙТЕ...


Подготовка к Новому году для финнов была сегодня омрачена трагическим инцидентом, разыгравшемся в торговом центре Села в пригороде Хельсинки Эспоо.

Один из посетителей внезапно открыл огонь по находившимся вокруг него людям. В результате шесть человек погибли.
После убийца из финского торгового центра застрелил себя и бывшую жену.

Стрельбу в финском торговом центре устроил косовский албанец
Известно также его имя. Это Ибрагим Шкуполли.
Как выяснилось, ранее он неоднократно привлекался к уголовной ответственности за незаконное хранение оружия.
В 2007 году стражи правопорядка изъяли у него 18 пистолетов. Об этом журналистам сообщили в полицейском управлении Эспоо.

 Отправлено: 11.02.10 22:52. Заголовок: Турска не може у ЕУ ..

Турска не може у ЕУ док не призна Кипар, исто важи за Србију
Гинтер Ферхојген
четвртак, 11. фебруар 2010.
(Дневник, 11. 2. 2010)

Најуспешнији комесар за проширење у историји ЕУ Гинтер Ферхојген у свом опроштајном интервјуу после десет година проведених у Европској комисији, последњих пет као комесар за индустрију каже да Србија није у позицији Кипра већ Турске.

„Кипар је потпуно замрзнут конфликт и не може се поредити с балканским конфликтима. Турска неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Кипра, а исти принцип ће више-мање важити и за Србију. Услови за чланство су врло јасни: не можеш да постанеш члан ЕУ ако имаш нерешене проблеме са својим суседима. То за балканске земље значи да конфликти морају да буду решени. Лично мислим да је јасна европска перспектива једини начин да се реше билатерални проблеми на Западном Балкану. Кипар је ушао у ЕУ јер је Грчка јасно ставила до знања да неће ратификовати приступни споразум ни с једном од других девет земаља ако у том пакету не буде Кипар. С друге стране, нисмо могли дозволити да Турска на било који начин може да утиче на то ко ће да буде примљен у ЕУ а ко не“, каже Ферхојген, који је успешно водио највеће проширење ЕУ у 2004. години, када је Кипар постао члан Уније.

Да ли то значи да ће Србији и јавно бити речено да ће признавање Косова бити услов ако жели да уђе у ЕУ?

– Толико смо далеко од почетка преговора са Србијом да нема смисла помињати услове и критеријуме. Једино што треба урадити сада са Србијом је јасно и гласно понављати да Србија има добру прилику да постане чланица ЕУ и да је ми желимо унутар Уније. Што јаснија и гласнија буде та порука, то ће и одговор Србије бити позитивнији.

Али зашто би за Србију био услов да призна Косово ако имамо државе ЕУ које не признају независност Приштине?

– То је врло добар аргумент и врло сам радознао да видим како ће, после ступања Лисабонског споразума на снагу, ЕУ успети да говори једним језиком о спољнополитичким питањима, укључујући и Косово. Такође, мислим да нови комесар за проширење има намеру да игра активнију улогу. Да неће само седети на клупи и бележити шта други раде већ да види себе на возачкој позицији.

Да ли би Србија могла имати улогу локомотиве региона, као што је Пољска имала у процесу проширења, тзв. великог праска, који сте ви водили?

– За мене је тешко да то кажем. Пољска је била централна земља у прошлом проширењу и ја сам увек говорио да проширење нема смисла ако Пољска није укључена. Постојала је идеја проширења „великог праска“, односно примање великог броја држава одједном. У случају Западног Балкана нема такве стратегије и зато није могуће поредити Србију и Пољску. Ипак, желим да нагласим да је после Хрватске, Србија једина земља у региону с политичком тежином.

Шта мислите о грчкој иницијативи да све западнобалканске земље уђу у ЕУ 2014. године?

– Једноставно, то није могуће. Наравно, свако може имати политичку визију, али ова није реална. Није то први пут. И деведесетих година прошлог века имали смо слична обећања, попут оног које су дали немачки канцелар Хелмут Кол и француски председник Жак Ширак Пољској да ће ући у ЕУ 2000. године. То се, као што знамо, није догодило, а с великим напорима смо успели да то реализујемо у 2004. години.

Румуни и Бугари у Европској унији захваљујући Косову?

Бивши немачки комесар за проширење ЕУ Гинтер Ферхојген каже да су Румунија и Бугарска добиле попуст за улазак у Унију због своје улоге у конфликту око Косова у пролеће 1999. године.

– Неки људи сада причају да је отварање преговора и, касније, пријем Бугарске и Румуније у ЕУ био грешка, али они заборављају да смо имали јасан геополитички разлог за почетак преговора с те две земље: рат на Косову! Не смемо да заборавимо да је стабилност у том делу Европе тада била брига број један у ЕУ. Румунија и Бугарска су у пролеће 1999. одиграле суштинску улогу за стабилност региона.

Нису допустили руским војним авионима да прелете њихов ваздушни простор и придруже се руским снагама које су биле на аеродруму Слатина у Приштини?

– Тачно. Они су тада стопроцентно одрадили свој део посла, све оно што смо ми очекивали. Зато се не усуђујем ни да помислим шта би се догодило на Западном Балкану да Румунија и Бугарска нису имале јасну перспективу чланства у Европској унији.

 Отправлено: 17.02.10 21:42. Заголовок: /17.2.2010/ Немамо п..

/17.2.2010/
Немамо подршку од властите државе !


Садашње прилике у Косовској Митровици, односно северном делу Косова, мање више су стабилне.Онај ко жели упорно да поремети постојеће стање јесте, пре свега, ЕУЛЕКС.Он има задатак да, у оквиру своје мисије, омогуће Албанцима са успоставе контролу и на овом подручју.То је, заправо, ЕУЛЕКС-ов најважнији задатак.Уједно је ударна песница за спровођење албанске државности- каже за „Геополитику” Марко Јакшић говорећи о грчевитој борби српског народа да се сачува овај део Космета.

Тврдите да, нажалост, актуелна власт у Срби не показује велико интересовање да помогне конкретно овдашњим Србима, чак тврдите - да раде супротно!
–Тако је. Навешћу вам само један пример који то потврђује. ЕУЛЕКС је као део полицијских снага КиМ недавно са државом Србијом потписао споразум о успостављању граница,!Да се разумемо, ЕУЛЕКС није самостална мисија, већ је под јурисдикцијом, такозваног Министарства правосуђа, тзв. владе Косова! Делује, дакле, у оквиру полиције Косова, КПС!Они су ти који су потписали споразум са државом Србијом о успостављању границе између Централне Србије и Косова и Метохије!Србија се, практично, тим чином одрекла овог нашег простора, ваљда због Шенген виза.Са друге стране, српска држава је сада онемогућила Србе са КИМ, који су до сада узимали документа у месту живљења, пребивалишта, дакле, овде, у Грачаници, Штрпцама.. да то и даље чине.Сада морамо због сваког документа да путујемо у Београд. Не може да буде- земаља „једна земља, а два господара”! ЕУ је признала државност КИМ, односно највећи број земаља, а по њима – Србија нема право да нама издаје документа. Апсурд! Коси се са свим принципима. Прелазимо по 500 километара да бисмо добили личне карте, пасоше, а колико сам упознат, воде се преговори о потпуном признавању њиховог, шиптарског правосуђа.

Колико је то опасно за српско становништво и њихов опстанак, овде на нашим просторима од памтивека?
– То значи да овдашњи Срби морају да признају Врховни суд Косова, законе Косова, значи да тим чином буду жртве- натеране да признају ту фамозну независну косовску самопрограшену државу. То је управо оно што је Србија потписала, а тиче се контроле простора, у документу јасно пише граница. Нигде не пише административни прелаз!То је свакако доказ да је Београд на посредан начин признао ту наказну , вештачку државу на нашој земљи. Још нешто, Запад овде покушава на све начине да направи нестабилно подручје.Овде, ипак, није нестабилно, јер не признајемо законе косовске државе.Ми Срби се боримо да очувамо КиМ у саставу Србије, од тога не одустајемо, а наша држава се сложила са „пузајућим признањем”!

Како сада функционише ЕУЛЕКС?
– Они се налазе на нашим улицама, патролирају и можда помало зазиру од Срба из Косовске Митровице, јер им Срби свакодневно показују са су итекако свесни „задатка ” ЕУЛЕКС-а – да се коначно реализује, испуни Ахтисаријев план. Понављам они су ту да Албанцима осигурају државу. Додуше, труде се да не буду пуно уочљиви и да не провоцирају Србе.Они обезбеђују насеље Беђани и за потребе шиптарске државе, обезбеђују изградњу кућа и станова. На тај начин директно се угрожава српско становништво на севеверном делу Косова.

Отпор Срба из Брђана био је својевремено у центру пажње, каква је сада ситуација?
– Довољно је рећи да се, нажалост, у протеклих десет година Срби не враћају у своје куће. Јер за њих није безбедно, и веома мало кућа је изграђено за наше сународнике, који желе да се врате. За Албанце се без икаквих проблема граде куће, станови, зграде, па чак и тамо где их никад нису имали.Тако је у и Брђанима, где треба да се узгради више од 150 кућа - читаво ново шиптарско насеље. Замислите, без проблема то финансира влада Косова и неке америчке невладине организације, албанска мафија која тргује дрогом и белим робљем.Све у циљу да се ту по сваку цену лоцира ново шиптарско насеље, које је својеврстан клин, између северног дела Косовске Митровице и општине Звечан. Фактички, да буду, Србима „иза леђа”. ЕУЛЕКС је ту да спречи сваки отпор, евентуалну побуну Срба. Звучи невероватно, после оних демонстрација Срба у Брђанима, свакодневно је ангажовано око 800 полицајаца службеника КПС.Све то је припреман сценарио да се полако, али систематски Срби натерају да напусте и ове просторе. Да и ми одемо одавде!

Колико има Срба у северном делу Косовске Митровице?
– Митровица има око 25 хиљада становника, на веома суженом простору. Приметне су свакодневне гужве, загушен је саобраћај.Ту је лоцирано оно што је Србима остало!Универзитет, Болнице, школе, све што је најважније за нас Србе.Овде је наш народ силом прилика, научио сам да се бори и избори. Болно је и забрињавајуће и то што су Срби свесни да српска влада поменутим поступцима шаље поруку - да после 10 година, први пут Срби немају подршку властите државе.Управо је то један од озбиљних узрока који мотивишсу српско становништво да се исели, да напусти КиМ, а охрабрује Албанце!Срби су депресивни и није никакво чудо! Коме да верују, нашим дволичним политичарима?

Објасните!
– Уосталом то примећују и људи, наши пријатељи, чак странци, научници , они који дођу из Немачке, Русије, Швајцарске, па коментаришу то у озбиљнијим медијима у жељи да скрену пажњу .Српски званичници у свету само декларативно говоре, залажу се на сав глас- Косово је Србија, или говоре, ваљда себе убеђујући, да се боре свим дипломатским средствима за територијално очување Србије, њене целовитости, а са друге стране, практично не говорећи ниша- раде све да Албанцима олакшају да добију своју државу. Кажем пузајућа политика, будући да је Запад дефинисао платформу о томе како Београд треба да се понаша!

Сматрате ли да се народ у централној Србији некако чудно пасивизиран када је реч о очувању Космета?
–Делимично сте у праву.У постојећој политичкој клими, притисцима, кризи, беди, беспарици - не треба се томе чудити. Како човек у Београду, Нишу, Крагујевцу, Ужицу да размишља о очувању целовитости своје земље, када га иста та држава тера на беду, очај, ужасну неизвесност. На глад. Богата земља, а уништене фабрике, привреда и обезнађен српски народ, и веома уплашен за будућност сопствене деце.Сувише тога тешког је годинама на плећима нашег народа у целини.Са друге стране, српском народу се не дозвољава да чује и види, преко медија шта се сада дешава на Косову и Метохији и како овде живе људи? Како се злопате у гетоима. Народ се обмањује. Уместо тога бацају им у очи шарене лаже о некаквом ружичастом животу у ЕУ.Уз пут , „дешава”, нам се Војводина, најављују регионализацију Србије. Питам се, како то нека држава у свету може да буде богата, стабилна, демократска, а да је при том безочно сакатите. Сасвим је сигурно да се иде на даље цепање , растакање Србије. Ко још то у свету ради свом народу? Свастан сам колико су ужасне последице за срспки народ, за његову будућност, опстанак, ако хоћете и православља на овим просторима. Наш народ је збуњен.И не зна како могу српски политичари да их убеђују у пријатељске намере, оних истих који су нас бомбардовали? Помажу се нескривено туђи стратешки циљеви на нашем многовековном, древном простору. А туђи геостратешки циљеви и јесу да Србија буде неважан, миноран политички фактор на Балкану. Ако би се којим случајем Србија дрзнула да буде своја, јача, већа, да очува своју националну самосвест, достојанство, своје биће, у такој Србији запад види велику опасност, а замислите, никако - савезника. Бићемо добри „савезници” само ако нас нема, али нас распарчају ! Лаж која се нашим људима свакодневно и без скрупула пласира у којекаквим медијима ствара конфузију, манипулише свестима људи , тако да се више лаж и истина не разликују. Плашим се, да када се Срби буду коначно пробудили, када буду прогледали уверивши се да сви народи имају своје државе, програме, и да су били безочно жртвовани од САД, Енглеске, Немачке – биће касно. Србија ће бити докрајчена.

Владика Артемије је велики борац, увек је са својим народом на КиМ. Утисак је да има много „оних” који покушавају да га осујете, или представе јавности у искривљеном светлу. Оно што фасцинира је огроман углед и велико поштовање које владика Артемије ужива код Срба на Косову и Метохији, а са њима нема шале!
– Владика Артемије је уистину изузетна личност. Веома је јак духовник. Хвала Богу да је такав човек са нама на Косову и Метохији.И поносни смо на њега, јер здушно, устрајно, неустрашиво брани свој народ на Космету. И као сваки изузетан црквени великодостојник, вредан дубоког поштовања, мада врло скроман, правичан - он изазива гнев, бес и болесну љубомору безумника!Он је живи сведок мучеништва свог народа и њихов сапатник. Камо среће да о својој пастви на такав начин брину сви црквени великодостојници. Нико нормалан не може да мрзи, потцењује, или клевеће владику Артемија. Запрепашћење је тим веће, јер постоје и неки људи из црквених редова, па и са КиМ, који не бирају средства како би га осујетили у свему што предузима.Он не може да гледа скрштених руку, глад, беду и муку Срба по гетоима.Ко још ов владика српских то чини!? Види то добро српски народ на Косову и Метохији, и ту је врло осетљив!

Уочи шиптарских избора провејавале су неке поруке упућене Србима да треба активно да се укључе у изборе.
– Срби на Косову и Метохији морају да одоле свим великим притисцима, попут оних позива на изборе, јер су на штету српског народа. Како? Самим чином изласка на изборе сваки би Србин признао шиптарску лажну државу. Дакле, да гласа против себе, свог опстанка, свог народа. О онима који нажалост носе српско име и презиме, и који су се протеклих месеци „залагали” да Срби са КиМ изађу на шиптарске изборе, под изговором да више уопште нису важне границе, него како ће да живе, могу да кажем да су вешти манипулатори .То је поражавајуће. Питајте се за кога и чије интересе такви раде, од кога примају „плате”, колико имају извора прихода?

Положај Срба на Косову и Мертохији све је гори.О страдалницима у избегличким центрима да не говоримо. Ко је дужан да брине о њима?
– О свим Србима са простора КиМ, мора и треба да брине Министарство за Косово и Метохију. Уосталом, због тога и постоје, зато и примају плате. Парадоксално је да се то Министарство хвали како је уштедело за годину и по дана велика средства из буџета Србије. На чији рачун је уштеђено? И од кога је уштеђено? Конкретно, када су у питању избеглички центри попут овог у Косовској Митровици, у старој згради ОШ „Бранко Радичевић” потребно је хитно за те људе саградити монтажне куће, или неку зграду, где ће их сметити у услове достојне човека. А то кошта око четвртине новца које је Министарство за КиМ уштедело. Каква је то „уштеда”, када се народ злопати, гладује, умире. Некоме није у интересу да Срби овде опстану! Кроз положај свих избеглица, њихов вапај за голу кору хлеба, за голи живот јасно се види и однос српске Владе према КиМ, према свим Србима који живе на Косову и Метохији.

разговор вођен пре хајке на владику Артемија Биљана Живковић

 Отправлено: 19.02.10 21:08. Заголовок: Црква и политика Л..

Црква и политика
Лице и наличје хајке на владику Артемија
Григорије Војводић
четвртак, 18. фебруар 2010.
Владика Артемије
Најновија офанзива привремених „косовских институција” у правцу признавања „независног Косова” од још већег броја земаља показује да тамо где има дима, има и ватре. То је доказ да хајка на владику Артемија није иницирана само „неправилностима” у пословању Епархије рашко-призренске, већ има за циљ и уклањање јединог човека који је заиста стајао на путу легализације нарко-НАТО „државе”.

Покушај да се илегална творевина на тлу Србије легализује био је и Меморандум о разумевању, којим је Црква требало да прихвати „обновљене” светиње, које су шиптарске банде дивљачки, на очиглед целог „цивилизованог” света, попалиле и порушиле, док су их „косовске институције” обновиле. Ово прихватање меморандума требало је да буде први корак у бар неформалном признавању легалности “косовских институција” од стране Србије. Пошто владика Артемије није хтео да потпише овај меморандум, требало га је изоловати. То је учињено преко викарног епископа Теодосија Шибалића, који је кршећи велики број канона и прописа Цркве отказао послушност надлежном архијереју, а потом постао главни ослонац свих оних који су хтели да се меморандум прихвати у епархији. Међу њима су били српски актуелни политичари, шиптарски „званичници”, појединци унутар Цркве и њихови ментори из америчке администрације. На владику Артемија је у то време вршен прљав притисак.

Прво је Теодосије Шибалић покушао да убеди поједине монахе одане владици Артемију да је владика Артемије постао психички неурачунљив јер неће да прихвати такву „благодат” каква је фамозни меморандум. Он је хтео да се владика одстрани из епархије под изговором да му је потребна лекарска помоћ. Пошто му тај план није успео, онда је Синод претио Артемију да ће покренути поступак против њега за непоштовање одлука Сабора.

Све ово се догађало прошле године. Владика Артемије је знао да би се поступак који би био покренут против њега отезао у недоглед и да за то време не би могао да врши функцију надлежног архијереја Епархије рашко-призренске, већ би то уместо њега радио администратор. Администратор би био човек који прихвата меморандум и сарађује са „косовским институцијама”. Зато владика, бирајући између Сциле и Харибде и меморандума, прихвата меморандум.

Међутим, владика на терену не жели да постављањем свештеника у порушене светиње угрози њихове животе, због квалитета „обнове” (црква у Призрену је „обновљена” тако да сама од себе може да се сруши) и због тога што су ти објекти на територији која је етнички очишћена од Срба па би свештеници били незаштићене мете локалних Шиптара, али би били, у случају да је то медијски потребно, и доказ да је Косово „мултиетничка држава”. Владику Артемија Синод покушава да изолује у Призрен, па му тада епископ нишки, а сада патријарх српски Иринеј, помпезно пред камерама, предаје на коришћење „обновљени” двор Епархије рашко-призренске и дирљиво саопштава “да напокон може да се врати кући”.

План је био да се владика Артемије изолује у Призрен, где би са своја два сарадника био окружен војницима КФОР-а. Пошто владика Артемије није прихватио да напусти манастир и српску енклаву Грачаницу, свима је постало јасно да ће спровођење меморандума ићи далеко теже него што је очекивано. Зато се подиже нова хајка на владику Артемија. Поново се покрећу исте оптужбе и иста питања на које је владика пре више од годину дана већ одговорио. Прича о фамозном „Раде неимар“ предузећу била је актуелна и раније и комисија Синода је проверавала пословање епархије, али је сва документација коју су добили лично од владике Артемија била уредна.

Овог пута видимо да је владика Артемије изложен већ опробаном методу медијске сатанизације, који смо, нажалост, колективно искусили на својој кожи. Нови администратор епархије се својски труди да у медијима укаља владику Артемија и представи га као инфериорног човека који је „поседнут“ извесним Симеоном Виловским. Симеон Виловски је представљен као некакво архетипско оличење зла или, као што рече нови администратор епархије, „мрачан човек“.

Без обзира на то ко је коме ту мрачан, владика Артемије се нашао на путу многима, од ситних српских лифераната, тајкунчића и политичара који су преко својих испостава на Косову и Метохији хтели да перу новац (не заборавимо на КиМ не постоји порез), па све до великих “босова” нарко-мафије међу којима су и чланови бивше администрације Била Клинтона и ЕУ. Већина оних који су Србима на КиМ дошли главе има приватне фирме на КиМ преко којих пере прљави новац од наркотика, оружја, продаје органа и људи. Међу њима је свакако, нама по злу најчувенија, Мадлен Олбрајт, затим Кушнер, Холбрук, итд.

Читав овај бизнис не може да проради пуном паром док капитал не почне да протиче кроз „легалне институције”. На путу легализовања ових институција је до сада стајао владика Артемије. Ипак, признање Косова и Метохије као државе је од највећег значаја за америчке геостратешке циљеве. Знам да ће неки рећи да износим приче о теорији завере, али не ради се ни о каквој теорији завере већ о постизању циљева једне суперсиле и светског прљавог бизниса. Пошто ни суперсила ни прљави светски бизнис не могу више чекати да Срби напокон сами признају „државу” Косово, потребно је радикалним мерама то убрзати. Зато се офанзива врши у неколико праваца, а на једном од њих је стајао владика Артемије.

Да ли је Симеон Виловски крив, утврдиће надлежни органи. Да ли је владика Артемије знао или није знао за деловање Симеона Виловског, и то ће бити утврђено. Међутим, последице овакве хајке на владику Артемија биће видљиве ускоро. Најгоре је што те последице на својој кожи неће осетити они који су хајку покренули и који је воде, већ ће их осетити наш народ на КиМ. Циљ је да се преко српских светиња на КиМ у свету створи лажана слика о “мултиетничности” Косова и да се прикаже како у “легалној и правној држави” Косово постоје православни манастири и цркве, у којима живе православни монаси. То што у неким манастирима и данас монаси живе као у гетоу и то што након признања (посредног или непосредног, свеједно) „државе” Косово од стране Србије неће бити народа који ће посећивати те манастире и цркве, никога није брига. Додуше, ко овде још брине о народу?

 Отправлено: 21.02.10 16:27. Заголовок: 20.2.2010/ Народные ..

20.2.2010/
Народные кухни в Косове
В связи с появившейся в СМИ противоречивой информацией о злоупотреблениях в отношении денежных средств, собранных на нужды благотворительных кухонь в Косово и Метохии, руководство общественной организации «Мать девяти Юговичей» распространило свой комментарий, опубликованный на сайте Рашко-Призренской епархии.

Организация «Мать девяти Юговичей» действует с 2000 года и занимается организацией работы бесплатных пунктов питания для социально незащищенного сербского населения Косова и Метохии. Благодаря общенациональной акции «Один СМС на одну порцию» к настоящему времени удалось открыть четыре столовые-кухни, где на протяжении нескольких лет питаются жители сербских анклавов. Работу кухонь всегда всемерно поддерживал и благословлял епископ Рашко-Призренский Артемий, лично освящавший открывающиеся объекты и принимавший активное участие в компаниях по сбору средств.

По сообщению назначенного Священным Синодом администратора Рашко-Призренской епархии епископа Афанасия, средства, предназначенные для столовых, наряду с другими денежными фондами, к сожалению, стали объектом злоупотреблений со стороны секретаря епархии архим.Симеона Виловского, пользовавшегося долгое время доверием правящего архиерея. По словам владыки Афанасия, членам комиссии, занимающейся расследованием финансовой документации епархии, стали доступны документы, подтверждающие, что о.Симеон несанкционированно изымал средства и использовал их по своему усмотрению и на свои личные нужны. Сам отец Симеон, по словам владыки Афанасия, сейчас находится в бегах.

Согласно сообщению организации «Мать девяти Юговичей», денежные пожертвования для народных кухонь поступали непосредственно на епархиальный банковский счет. Затем средства получались из казны епархии, а организация предоставляла епархии и жертвователям отчет о финансовых расходах. Однако в последнее время представители организации были лишены возможности знакомиться с состоянием банковского счета и получать необходимые средства. «Поэтому появилось подозрение, и не только у нас, что происходит отток средств для каких-то других нужд, что расследованием Комиссии Священного Архиерейского Синода вскоре и было доказано», - говорится в сообщении.

В настоящее время четыре народные кухни продолжают свою работу по благословению временного администратора епархии епископа Афанасия и кормят 1200 человек. Ведется подготовка к открытию пятой кухни, которая расположится в Гниланском крае.

Руководство организации в лице ее председателя Светланы Стевич призвало жертвователей и всех людей доброй воли, несмотря на вскрывшиеся факты финансовых злоупотреблений со стороны некоторых сотрудников епархии, не переставать оказывать помощь народным кухням и нуждающемуся сербскому народу Косова и Метохии. В конце специального сообщения выражена надежда, что в будущем благотворительная организация сможет оправдать полное доверие жертвователей и верующего народа.
Православие.ру

 Отправлено: 02.03.10 22:34. Заголовок: Хроника Данијел Серв..

Хроника
Данијел Сервер: Србија неће у ЕУ ако де факто не призна независност Косова

уторак, 02. март 2010.

На Србију се неће вршити притисак да призна Косово, али ће Београд то питање морати да реши пре учлањења у Европску унију (ЕУ), оценио је потпредседник Америчког института за мир Данијел Сервер у разговору за Глас Америке (ВОА).

Сервер је рекао да "Београд има право да не призна Косово" али да не верује да ће Србија постати чланица ЕУ "ако не постигне неко решење са Косовом, односно де факто призна независност Косова".

"Другим речима, Србија не може да очекује да буде чланица ЕУ и да задржи Косово - или једно или друго. Међутим, ЕУ не може то да каже Београду, пошто од 27 земаља Уније њих пет не признају независност Косова, али мислим да ће на крају став већине превладати", рекао је.

Сервер је изразио наду да ће Међународни суд правде донети одлуку коју ће уважити и поштовати и Београд и Приштина, додајући да би било добро када би та одлука водила ка решавању косовског питања.

"Дошсло је време да Београд и Приштина почну директне разговоре без посредника, а на бази једнакости", рекао је Сервер.

На питање да ли би Брисел и Вашингтон могли да изврше још већи притисак на Београд да призна Косово, он је рекао да не верује да ће ико вршити било какав притисак на Београд, пошто је донета одлука да се то питање остави по страни. Сервер је рекао да би "под претпоставком да ће Русија увек подржавати Србију" Косово могло да постане проблем у односима Вашингтона и Москве, али да не верује да ће до тога доћи "пошто Русија има своје проблеме са ЕУ и САД, и јер постоје далеко актуелнија билатерална и међународна питања".

"Мислим да је ствар независности Косова питање које се углавном тиче Београда и Пристине и које они сами треба да ресе", рекао је Сервер за Глас Америке.

(VOА)

 Отправлено: 02.03.10 22:54. Заголовок: Kушнер назвао новина..

Kушнер назвао новинара лудаком
2. март 2010. | 15:32 -> 19:17 | Извор: Б92, ФоНет, Бета, Тањуг
Грачаница -- Француски шеф дипломатије Бернар Кушнер назвао је лудаком новинара “Гласа Америке“ Будимира Ничића јер га је питао за став о трговини органима на Косову.


Бернар Кушнер расправља се са новинаром испред Дома здравља у Грачаници (Бета)
Бернар Кушнер, својевремено први администратор међународне заједнице на Косову, после бомбардовања НАТО-а, изгубио је живце у Грачаници. Шефа француске дипломатије изнервирало је новинарско питање да ли је чуо за трговину органима киднапованих Срба са Косова и како коментарише наводе њихове родбине да је и сам умешан у тај злочин.

Кушнер је најпре новинару рекао да је луд, а потом је негирао постојање "жуте куће" у Албанији, у којој су, према сазнањима медија, рађене илегалне операције.

Посета Грачаници пошла је наопако када је дописник “Гласа Америке” Будимир НИчић, поставио питање о трговини органима киднапованих Срба.

“Трговина органима. Да ли сте ви болесни?”, упитао је Кушнер уз гласан смех и наставио да се увредљивим тоном обраћа новинару “Гласа Америке”.

“Да ли вам ја личим на некога ко би трговао органима? Луди сте, верујете у свакакве глупости! Значи, Рада и ја смо крали лешеве да бисмо продавали органе”, казао је Кушнер.

“Шта је то жута кућа? Која жута кућа? Зашто жута?”, питао је француски министар. “Господине, Ви треба да се преконтролишете. Доста је било. Није било жуте куће, није било трговине органима. Она је доктор као и ја, мислите ли да смо то радили. Људи који то кажу су ниткови и убице”, поручио је Кушнер.

Новинар “Гласа Америке“ Будимир Ничић увређен Кушнеровим речима.

"Господина Кушнера нисам желео да провоцирам, већ сам само професионално радио свој посао", рекао је Ничић Тањугу.

"Кушнера сам, уз констатацију да га многе породице киднапованих оптужују за учешће у трговини органима, питао какав је његов одговор на то и какав је његов став о такозваној жутој кући. Онда ме он питао да ли сам болестан и луд", додао је извештач "Гласа Америке".

Он је нагласио да је "погођен и увређен" Кушнеровим коментаром.

Рада Трајковић која је била један од домаћина Кушнеру у Грачаници каже да не оправдава реакцију француског министра али да је разуме.

“Новинар ‘Гласа Америке’ је поставио питање испред породица киднапованих за које је казао да оптужују господина Кушнера да је учествовао у трговини органима Срба, што је уследило његовом реакцијом коју Ви описујете, коју ја као лекар могу потпуно да разумем”, каже Трајковићева.

“Знате, рећи једном лекару да је учествовао у убијању, киднаповању и продаји органа заиста јесте велика, и за мене лично би била најстраховитија, увреда. То питање га је лично повредило и имао је једну реакцију коју не оправдавам али разумем”, наводи она.

Подсетимо, новинарке Телевизије Б92 дошле су до сазнања која указују да су у месту Буреј, на северу Албаније, Србима и неалбанцима киднапованим на Косову, вађени органи који су потом продавани.

Албанске и косовске власти одбациле су такве наводе али су они били довољно озбиљни да заинтересују и ОЕБС који је цео случај доделио Дику Мартију, који од прошле године води истрагу по том питању.

Случајем “жута кућа” бави се и домаће тужиластво за ратне злочине.


KUSNER JE JEVRESKO-FRANCUSKI MONSTRUM I KASAPIN - DIREKTNO UKLJUCEN I ODGOVORAN ZA VADJENJA ORGANA SRBIMA I ROMIMA !

Evo jednog interesantnog posta .....

Pitanje je za Kushnera kao Jevrejina vrlo skakljivo . Sve je vise dokaza da su organi ubijenih Srba zavrsili u Izraelu koji je centar za ovakvu vrstu operacija . Uostalom , kad je ovaj slucaj poceo da se raspetljava pokazalo se da je barem u jednom slucaju "kupac" oragana bila osoba iz Izraela ! Vrlo je verovatno da su organi nashih sunarodnika zavrsili u istim bankama kao i organi ubijenih Palestinaca prosle godine ....

Glavni „mozgovi” u nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Makedoniji su izraelski državljani, hirurg Zaki Šapira i glavni posrednik Moše Harel. Doktor Šapira je onaj isti koji je 1999. godine lekarima skopske klinike nudio saradnju na presađivanju bubrega i posle taj biznis realizovao u Estoniji, Moldaviji i Turskoj, zajedno s turskim hirurgom Jusufom Ercinom Sonmezom, koji je bio glavni operator u prištinskoj klinici za ilegalno presađivanje bubrega. Moše Harel je uhapšen u Prištini i označen je kao glavni operativac u pronalaženju „darodavaca” bubrega i onih koji su ih kupovali po ceni i do 120.000 evra.

http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2008/latinica/149.html

 Отправлено: 19.03.10 16:10. Заголовок: http://www.nspm.rs/h..

http://www.nspm.rs/hronika/fatmir-sejdiju-hasim-taci-u-sloveniji-samo-kao-predstavnik-nezavisne-drzave.html
Фатмир Сејдију: Хашим Тачи у Словенији само као представник независне државе
PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. март 2010.

ПРИШТИНА - Председник Косова Фатмир Сејдију каже да ће премијер Хашим Тачи учествовати на конференцији у Словенији само као представник независне државе. На конференцији за медије на аеродрому Приштина, након повратка из посете Бриселу где се сусрео са амбасадорима земаља чланица НАТО, Сејдију је изјавио да ће Косово на конференцији у Словенији учествовати једино ако буде третирано равноправно са свим другим државама.

И Тачи је на повратку из Естоније изјавио да ће учествовати на конференцији у Словенији као премијер независне и суверене државе и да не долази у обзир учешће у било каквом другом формату.
(Бета)