Отправлено: 16.08.09 17:37. Заголовок: КОСОВО - ЕВРОПА - ИЗДАЈНИЧКА СРПСКА ВЛАСТ

Сербия подпишет протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в Косово
СРБИЈА ЋЕ ПОТПИСАТИ ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СА МИСИЈОМ ЕУ НА КОСОВУ
http://news.mail.ru/politics/2825239/
16:20 РИА «Новости»
БЕЛГРАД, 16 авг — РИА Новости, Юлия Петровская. Министерство внутренних дел Сербии готовится подписать протокол о сотрудничестве с Миссией Евросоюза в области обеспечения верховенства закона и правопорядка в Косово (EULEX) по итогам многомесячных переговоров, сообщил в воскресенье в ходе посещения города Нови-Сад вице-премьер правительства Сербии, глава МВД Ивица Дачич.

Албанские власти Косово 17 февраля 2008 года при поддержке США и ведущих стран ЕС провозгласили в одностороннем порядке независимость от Сербии.

EULEX 9 декабря 2008 года взяла на себя всю ответственность за обеспечение законности и правопорядка в южном крае Сербии. Власти Сербии, изначально не признававшие Миссию ЕС, в итоге дали свое согласие на ее размещение в Косово.

«Наш интерес в том, чтобы бороться с преступностью на этом нашем пространстве. И поэтому министерство внутренних дел Сербии готово подписать протокол об оперативном сотрудничестве нашей полиции с EULEX», — заявил Дачич, слова которого приводят сербские СМИ.

После многомесячных переговоров МВД Сербии подготовило проект этого документа, добавил он.

По словам Дачича, «сотрудничество полиции Сербии с международными органами в Косово, включая Миссию ООН и EULEX, необходимо, если речь идет о перемещении преступных групп через административную границу Сербии с Косово, а также терроризме, торговле наркотиками, оружием, контрабанде товаров и т.п.».

Ранее Миссия EULEX сообщила, что с марта 2009 года она «регулярно контактирует с властями Сербии по вопросам работы полиции, системы правосудия и таможни». Эти контакты EULEX назвала «техническими». При этом Миссия Евросоюза дала понять, что по итогам дискуссий с Белградом будут подписаны документы.

Контакты Белграда и EULEX вызывают раздражение у албанских властей Косово.

Правительство Косово заявило, что Миссия Евросоюза «не уполномочена подписывать какие-либо международные договоры» и что власти самопровозглашенного государства не уведомлены о предстоящем подписании протокола с МВД Сербии, сообщила приштинская газета «Коха диторе».

Издание приводит слова высокопоставленного международного представителя в Косово, заявившего на условиях анонимности, что «Евросоюз злоупотребляет своими полномочиями в Косово с целью улучшения отношений с Сербией».

 Отправлено: 16.08.09 18:31. Заголовок: НАТО уходит из Косов..

НАТО уходит из Косово

Генеральный секретарь НАТО Андерс Фог Расмуссен заявил о намерении блока почти втрое сократить свой воинский контингент в Косово. В настоящее время силы НАТО в этой отколовшейся сербской провинции состоят из 15 тыс. солдат, в начале 2010 г. НАТО сократит их до 10 тыс. человек, и если после данного сокращения ситуация останется под контролем, то контингент НАТО будет уменьшен еще больше - до 5 тыс. 700 солдат и офицеров.
Расмуссен также подчеркнул, что ни Косово, ни Сербия не будут приняты в НАТО, пока конфликт в Косово не будет урегулирован. (а этот конфликт НИКОГДА не урегулируют)

Вместе с тем президент Косова Фатмир Сейдиу предложил НАТО рассмотреть возможность участия небольшого косовского вооруженного контингента в «миротворческих» операциях НАТО. "Я предложил участие косовского подразделения в одной из важных операций по поддержанию мира и спокойствия, проводимой силами НАТО", - сказал он. Военные силы Косова состоят из двух с половиной тысяч человек, вооруженных легким стрелковым оружием.

 Отправлено: 16.08.09 18:36. Заголовок: NEMAJU ONI PARA DA O..

NEMAJU ONI PARA DA ODRZAVAJU TOLIKE BAZE PO SVETU .... SAMO DA RAT U AVGANISTANU I IRAKU TRAJE STO DUZE , I DA NATO IMA STO VECE ZRTVE .

 Отправлено: 16.08.09 18:49. Заголовок: Ёпрст..... :sm155: ..

Ёпрст..... ТРЕБА ХИТНО КУПИТИ !!!!

/16.8.2009/
Власти Косово продают аэропорт Слатина.

Власти самопровозглашенной республики Косово решили продать свой единственный международный аэропорт Слатина частному инвестору.

Как сообщило косовское министерство транспорта, начался прием заявок от потенциальных покупателей. Стартовая цена объекта - 85 миллионов евро. Победитель получит от правительства 20-летнюю концессию на управление аэропортом. В обмен инвестор обязан заменить главный радар, построить новый терминал площадью 25 тысяч квадратных метров, парковочную площадку для самолетов, диспетчерскую башню, подземную стоянку на 1700 машино-мест и другие объекты инфраструктуры.

От успешного соискателя также требуется план инвестиций хотя бы на 100 миллионов евро при планируемых доходах от концессии в размере 400 миллионов евро. По словам косовского министра транспорта Фатмира Лимая, тендер будет открыт до 23 сентября, а победитель конкурса станет известен к декабрю.

Несмотря на незначительные размеры, косовский международный аэропорт Слатина считается одним из самых загруженных в регионе. С марта он перешел на 24-часовой режим работы. Ежегодно через него совершается около 17 тысяч рейсов. С аэропортом сотрудничают 35 авиакомпаний, а перевозки осуществляются по тридцати различным направлениям. Только в 2008 году аэропорт обслужил около 1,2 миллиона пассажиров, а выручка за это время составила 25 миллионов евро. В текущем году, согласно предварительным расчетам, объем пассажирских перевозок увеличится еще на 10 процентов.

Всемирную известность аэропорт в Приштине получил во времена военного конфликта Сербии с НАТО благодаря знаменитому 700-километровому марш-броску российских десантников 12 июня 1999 года. Тогда бронетранспортеры с двумя сотнями "голубых беретов" заняли Слатину до прибытия туда войск Североатлантического альянса.


Российская Газета

 Отправлено: 16.08.09 19:27. Заголовок: Admin пишет: Ёпрст..

Admin пишет:

цитата:

Ёпрст..... ТРЕБА ХИТНО КУПИТИ !!!! /16.8.2009/ Власти Косово продают аэропорт Слатина. Власти самопровозглашенной республики Косово решили продать свой единственный международный аэропорт Слатина частному инвестору.

Што гледаш у мене ... мислим да немам довољно ни за пола квадратног метра аеродрома Слатина, али... знам ко има... И близу тебе је...
РУССКИЕ, ПОКУПАЈТЕ СЛАТИНУ ...

 Отправлено: 22.08.09 23:13. Заголовок: http://i28.tinypic.c..

 Отправлено: 24.08.09 01:27. Заголовок: http://i26.tinypic.c..

 Отправлено: 28.08.09 14:52. Заголовок: /28.8.2009/ Евросоюз..

/28.8.2009/
Евросоюз готовится покончить с сербской государственностью

Если верить сербским средствам массовой информации, уже анонсированный ими на 20 октября визит в Белград президента России Дмитрия Медведева будет иметь судьбоносное значение для Сербии. Сама дата приезда российского лидера выбрана символично: 20 октября 1944 года югославские партизаны и части Красной армии после кровопролитных боев освободили Белград. В Сербии не сомневаются, что российская сторона и далее будет оказывать этой балканской стране всестороннюю политическую и экономическую помощь. Её основные направления известны: поддержка сербского иска в Международный суд ООН о признании незаконной независимости Косова (слушания начнутся 1 декабря) и энергетическое сотрудничество. В последние дни к этому прибавилось предоставление сербскому правительству кредита на случай провала нынешних переговоров Сербии об очередном транше с Международным валютным фондом.

Однако, апеллируя по традиции в трудные для себя моменты к «матушке-России», нынешние сербские власти одновременно предпринимают действия, которые явно угрожают дальнейшему существованию Сербии как единого государства. Под аккомпанемент звучащих с высоких международных трибун призывов к уважению суверенитета и территориальной целостности Сербского государства его руководство уже приняло решение, создающее на территории страны новые «косово». Речь идет о проведении административно-территориальной реформы, предусматривающей превращение Сербии в сообщество регионов.

До нынешней реформы в состав Сербии входили два автономных края – Воеводина и Косово и Метохия. Остальная же часть территории Республики Сербия именовалась Центральной Сербией и находилась в прямом подчинении республиканским властям. Однако в начале июля Скупщина Сербии приняла Закон о региональном развитии, согласно которому территория страны делится на семь регионов: Воеводина, Белград, Западный регион, Восточный регион, Центральный регион, Южный регион, Косово и Метохия.

Проведение регионализации – это главное требование, которое Европейский Союз в 2008 году предъявил Сербии в качестве условия для приема страны в эту организацию. Примечательно, правда, что в официальных решениях и запросах Брюсселя ловко обходится вопрос о Косове как одном из сербских регионов. Неизменно делается ссылка на то, что на территории этого сербского края действует гражданско-полицейская миссия Евросоюза. Однако неурегулированный статус Косова, по мнению ЕС и его докладчика по Сербии Йелько Кацина, не является препятствием для регионализации остальной части страны. Более того, Сербское государство, по словам словенского дипломата, просто обязано регионализироваться, если «хочет пользоваться помощью, которую Европейский Союз предоставляет странам-кандидатам».

По информации сербских изданий, первоначально правительство страны намеревалось провести регионализацию лишь в «статистическом» плане – как меру по упорядочению отчётности и планирования. Однако несколько месяцев назад своё веское слово сказал президент Борис Тадич. Он потребовал не ограничиваться административно–территориальными корректировками, а реально передать регионам значительную часть полномочий центральных властей, для чего внести принципиальные изменения в конституцию. «Неестественно, чтобы только Воеводина была в Сербии регионом с закреплёнными правами, в то время, как и другие регионы хотят получить точно такие же права». Учитывая, что Воеводина в настоящее время уже разработала и приняла собственный Статут, закрепляющий за ней политико-административную, бюджетную и налоговую самостоятельность, конституционная инициатива сербского президента представляла собой не что иное, как сигнал сепаратистам всех других мастей не отставать от венгерских собратьев.

Не стоит удивляться, что после подобных заявлений Бориса Тадича все этнополитические элиты и местные «князьки» в Сербии заговорили в унисон. По свидетельству еженедельника «НИН», предусмотренный Законом о региональном развитии раздел страны на семь регионов «почти никто не воспринимает как окончательный, а наоборот, уже предлагаются «кандидатуры» на получение новых регионов и на перекраивание существующих». В первые же недели обсуждения нового законопроекта определились будущие «горячие точки» на карте многострадальной Сербии – населенные албанцами южносербские общины Буяновац, Медведжа и Прешево и историческая область Санджак на стыке Сербии, Черногории и Боснии и Герцеговины. Председатель общины Буяновац албанец Шаип Камбери призвал сформировать на юге Сербии «регион, соответствующий евроатлантическому духу», а его коллега из общины Прешево Рагми Мустафа конкретизировал, что этот шаг «призван облегчить решение экономических проблем и проведение интеграции с Косово».

Однако угроза единой сербской государственности существует отнюдь не только в этих районах. В настоящее время на деньги Евросоюза осуществляется масштабная программа переселения в область Поморавье цыганского населения из остальных районов Сербии и других республик бывшей Югославии. Именно цыгане должны стать государствообразующим народом Поморавья с центром в Нише – третьем по величине городе Сербии. Данный проект позволит создать в этом районе Сербии очаг перманентной напряжённости, что отвечает интересам партии «G17-плюс» во главе с вице-премьером и министром экономики и регионального развития в правительстве Сербии Младжаном Динкичем. Эта крайне прозападная партия уже нынешней осенью собирается преобразоваться в «Партию регионов» с тем, чтобы объединить региональные элиты и заявить о себе как о единственной силе, способной удержать Сербию от распада.

Соратниками г-на Динкича в реализации программы регионализации Сербии выступают Ненад Чанак (основатель и лидер Лиги социал-демократов Воеводины, один из идеологов венгерских сепаратистов и «по совместительству» руководитель Национального совета по децентрализации) и другой член данного Совета - «правая рука» Динкича Бошко Ничич. Последний заявил, что «статистические регионы должны превратиться в автономные регионы, такие как сегодняшняя Воеводина. Сербия должна стать сообществом этих автономных регионов; Скупщина должна стать двухпалатной и состоять из веча регионов и веча граждан». Речь, таким образом, идет о воссоздании системы федеративной Югославии накануне её распада. Более того, по словам Б.Ничича, каждый регион должен найти себе своего партнёра в рядах Евросоюза, чтобы получать от него финансовое содействие – что означает конституционное закрепление в Сербии этнических «пятых колонн», финансируемых Венгрией, Румынией, Болгарией, Турцией, Албанией и другими нынешними и будущими членами ЕС. Согласно информации, полученной автором этих строк из источников в Сербской скупщине, «новая конституция Сербии действительно будет закреплять на республиканском и региональном уровнях все те принципы функционирования «единой Югославии» конца 1980-х годов - коллективное руководство, консенсус республик, право вето - которые широко использовались сепаратистскими силами и в конечном итоге привели к кровавому распаду державы».

Однако и подобный уровень распада Сербии - не самоцель для Евросоюза и его ставленников в Белграде. По имеющим сведениям, Запад намерен создать Балканскую федерацию православных стран. В её состав будут входить полунезависимые регионы, находящиеся под полным политическим и финансовым контролем Запада и Ватикана. Этот проект в настоящее время активно обсуждается Бильдербергской группой. Речь идет об окончательном расчленении единого православного пространства на Балканах при одновременном искусственном увеличении удельного веса и влияния католического элемента в Албании, Боснии и Герцеговине, Воеводине и других областях, что полностью отвечает интересам Ватикана, стоявшего у истоков распада Югославии в начале 1990-х годов.

Таким образом, в результате «регионализации» в том виде, как её понимают в Евросоюзе и в сербских правящих кругах, на территории нынешней Сербии появятся как минимум четыре новых государства под политическим и финансовым покровительством Евросоюза: албанское – в Косове и Прешевской долине, венгерское - в Воеводине, цыганское - со столицей в сербском (пока ещё) Нише, боснийско-мусульманское - в Санджаке. Это будет означать повторную (после прихода в XIV веке на Балканы Османской империи) ликвидацию сербской государственности и превращение сербов из государствообразующего народа в аморфную этническую группу, будущее местожительство которой брюссельские чиновники определят по остаточному принципу.

Источник: "Фонд стратегической культуры"

Петр ИСКЕНДЕРОВ

 Отправлено: 03.09.09 19:15. Заголовок: Хроника Дорис Пак: Б..

Хроника
Дорис Пак: Без потписа Косова протокол са Србијом неважећи

четвртак, 03. септембар 2009.
ПРИШТИНА – Посланик Европског парламента Дорис Пак је оценила да протокол између Еулекса и министарства унутрашњих послова Србије нема важности ако га не потпишу и институције Косова.

„Предлажем Еулексу да позове Владу Косова да потпише протокол како би на њему били три потписа: Косова Еулекса и Србије. Ако је то немогуће онда нам није потребан тај протокол, онда немамо потребе за њим, јер без потписа владе Косова протокол је неважећи”, изјавила је Пак у интервијуу за Радио Косово.

Она је истакла да мисли да Еулекс треба да одржава контакте са суседним земљама Косова и да помаже влади Косова на превазилажењу тешкоћа и проблема који постоје у односима између Приштине и Београда.

Упитана колико стоје изјаве званичног Београда да потписивање протокола са Еулекса значи да ЕУ не признаје Косово, Пак је рекла да је то „лудост”.

„Београд искривљује ствари онако како му одговара. Еулекс није институција државног карактера , то је организација која ради за ЕУ и земље Европске уније и на Косову је да помогне јачање правне државе. Чињеница да је Еулекс желео да помогне у превазилажењу тешкоћа између Косова и Србије путем овог протокола не значи да се независност Косова може довести у питање од било кога. Еулекс није ту да призна или не призна независност Косова, већ је то право држава чланица Европске уније, рекла је Пак.

(Танјуг)

ЕВО ВАМ ВАШЕ ЕВРОПЕ ЖУТИ ИЗДАЈНИЦИ...

 Отправлено: 09.09.09 20:33. Заголовок: Ахтисаари не унимает..

Ахтисаари не унимается

Бывший специальный посланник ООН по Косово Марти Ахтисаари оценил, что непризнание независимости Косово «препятствует процессу расширения Евросоюза» и Сербия не сможет стать членом ЕС если не признает косовскую независимость, - пишет приштинская пресса.

Газеты цитируют заявление Ахтисаари, что он не желает, чтобы его имя было как-либо связано с каким-либо другим решением статуса Косово, отличающимся от того, который он сформулировал.
«Балканские государства, которые участвовали в конфликте не смогут присоединиться к ЕС без нормализации своих отношений», - заявил Ахтисаари. «В таком случае», - подчеркнул бывший посланник ООН, - «Сербия не сможет присоединиться к ЕС без признания независимости Косово».
Марти Ахтисаари выразил сожаление в связи с разделом внутри ЕС по вопросу Косово и провозгласил, что страны, не признающие независимость Косово «должны нести ответственность за задержку процесса расширения ЕС».

Ну вот. Слова сказаны в открытую.

 Отправлено: 09.09.09 21:35. Заголовок: Dzukela Finska! Sto..

Dzukela Finska! Sto volim sto su Rusi imali Finsku kao koloniju stotinama godina !

 Отправлено: 10.09.09 10:27. Заголовок: Ирландия может втащи..

Ирландия может втащить Сербию в ЕС

11:0010.09.2009

Напомним, что в июне 2008 года на первом всенародном голосовании население Ирландии отвергло Лиссабонский договор. «За» проголосовали 46,6%, а «против» были 53,4% избирателей, принявших участие в выборах. Всего из 3 млн ирландцев, обладающих правом участия в референдуме, проголосовали 1,62 млн человек, что составило 53,1%.

Момент ратификации Лиссабонского договора служит своеобразным сигналом для стран, которые еще окончательно не определились в своем отношении к этому документу. Прежде всего этот закон призван повлиять на исход повторного референдума по ратификации основополагающего европейского документа в Ирландии.

Итоги референдума поставили ЕС на грань политического кризиса, что привело к беспрецедентному давлению на руководство Ирландии с целью провести повторный плебисцит. В результате было принято решение, что новый референдум пройдет 2 октября.
Как напоминает РИА «Новости», летом этого года лидеры ЕС, дабы устранить у рядовых ирландцев опасения, связанные с договором, предоставили Ирландии политические гарантии. В случае одобрения на повторном референдуме Лиссабонского договора его вступление в силу не будет сопряжено с требованием легализации в Ирландии абортов, отмены льготного налогового режима, отказа от военного нейтралитета, а также с лишением кресла в Еврокомиссии.
Гарантии лидеров ЕС были оформлены документально.

Так или иначе, от предстоящего ирландского волеизъявления зависит многое. В частности, до решения Ирландии отказался ставить свою подпись под решением парламента о ратификации президент Польши Лех Качиньский.
А теперь выясняется, что итоги референдума могут повлиять и на позицию руководства Сербии:

министр иностранных дел этой страны Вук Еремич заявил, что его страна примет решение о подаче заявки на вступление в ЕС именно после 2 октября. «Осталось посмотреть, в какой Европе мы проснемся 3 октября, после того, как будут объявлены результаты референдума в Ирландии», – сказал он, выразив надежду на то, что после плебисцита будут созданы условия для возобновления процесса расширения ЕС.

По словам Еремича, расширение зависит не столько от стран-кандидатов, сколько от самого Союза.
При этом Сербия в любом случае продолжит выполнять критерии членства в ЕС, пообещал глава МИД.

Остается только догадываться, как с такой позицией руководство Сербии собирается отстаивать свою правоту в Международном суде ООН, который 1 декабря начнет слушания по делу о законности отделения Косово от Сербии ???
Ведь подавляющее большинство стран ЕС признали косовскую независимость и тем самым наплевали на суверенитет и территориальную целостность сербского государства. Видимо, активность сербской дипломатии на косовском направлении выполняет всего лишь роль прикрытия для истинных целей президента Бориса Тадича – поскорее затащить страну в ЕС и НАТО.

 Отправлено: 10.09.09 10:34. Заголовок: Ne daj se Irlandijo ..

Ne daj se Irlandijo !!

Izdrzite braco Irci !!!!

 Отправлено: 10.09.09 21:33. Заголовок: Ako tražimo nar..

Ako tražimo narod sa zapada sličan nama Srbima, to su svakako Irci. Pitam se, otkud sličnost...
Inače, neke poznajem privatno- neobični, iskreni i dobri ljudi- zato ih Englezi i mrze...

 Отправлено: 13.09.09 14:00. Заголовок: /12.9.2009/ США похв..

/12.9.2009/
США похвалили официальный Белград за "уважение независимости" Косово
ТАДИЋУ ЂУБРЕ ПОКВАРЕНО!!!!
США приветствовали заключение "технического соглашения" о полицейском сотрудничестве между Миссий ЕС в Косово (Еулекс) и МВД Сербии, сообщило посольство США в Приштине. По оценке посольства, "соглашение полностью уважает независимость, суверенитет и территориальную целостность Косово", сообщает 12 сентября сербское агентство Фонет.
В сообщении посольства говорится, что "Косово – суверенное государство, и данное техническое соглашение было бы невозможно без поддержки Косово в борьбе против пограничной преступности". США поздравляют Еулекс с тем, как осуществляется Миссия ЕС в крае, которую одобрили и предусмотрели власти Республики Косово, говорится в сообщении.
В сообщении также указывается: "США надеются, что полицейское сотрудничество, закрепленное данным соглашением, поможет в борьбе с пограничным криминалитетом во всем регионе Западных Балкан, борьбе, которой преданы и Косово и США".
Однако до косовских властей "все доходит медленно". Видимо, они еще не знают о поздравлениях Вашингтона Белграду. Растущий зверек показал свои пока еще маленькие зубки. Так, главы местных незаконных госструктур с раздражением заявили, что они "не часть протокола Еулекс и МВД Сербии о полицейском сотрудничестве", и что "данный технический документ не повлияет на косовскую независимость", сообщает Танюг.
Министр внутренних дел Сербии Ивица Дачич, в свою очередь, сказал журналистам, что речь идет о протоколе о полицейском сотрудничестве, и "в нем нет ни одного предложения о политике".
"Речь идет о протоколе, который будет регулировать сотрудничество в области борьбы против организованного криминала, нелегальной торговли наркотиками и всех других видов пограничного криминала через административную линию", – сказал Дачич.
Допустив Еулекс на территорию Косово, тем самым отойдя от Резолюции СБ ООН 1244, официальный Белград загнал себя в угол. Теперь он вынужден сотрудничать со структурами, предусмотренными в отвергнутом им плане Ахтисаари, получать похвалы от Вашингтона и делать вид, что ничего не произошло.

Михаил Ямбаев, к.и.н., н.с. Института славяноведения РАН, специально для "Русской линии

 Отправлено: 19.09.09 13:02. Заголовок: LIDER DSS OPTUŽ..

LIDER DSS OPTUŽIO VLAST DA JE POTPISIVANJEM PROTOKOLA MUP - EULEKS PRIZNALA KOSOVO
Težak udarac državi Srbiji
BEOGRAD - Lider DSS Vojislav Koštunica smatra da je protokolom o saradnji između MUP Srbije i Euleksa Beograd priznao postojanje granice između Srbije i Kosova. Granica je, prema njegovim rečima, ključni atribut državnosti, a ovaj sporazum utvrđuje prekograničnu saradnju Srbije i Kosova.
- Svaka država koja potpiše sporazum o prekograničnoj saradnji formalno je priznala da se njena državna teritorija prostire do granične linije i istovremeno priznaje da preko granične linije počinje teritorija druge države - tvrdi Koštunica. On kaže da je ovaj sporazum težak udarac državi Srbiji i neposredan akt priznavanja granice nezavisne države Kosovo, „čime je ova vlast ispunjavajući strane diktate izdala sopstveni narod, državne interese i Srbe na KiM“.

S njim se slaže i Miroslav Markićević, predsednik IO NS.
- Euleks nije ništa drugo do deo Ahtisarijevog plana. NJega su odbacili svi državni funkcioneri. Vlada treba da izađe pred javnost i da objasni šta taj sporazum znači za Srbe. Mislim da to nije ništa dobro po bezbednost i nacionalne interese Srbije - upozorava Markićević.
S druge strane, državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović odlučno odbacuje tvrdnje da je sporazum MUP sa Euleksom priznavanje granica nezavisnog Kosova.

- To je besmisleno! Srbija od 1999. godine ne kontroliše svoje granice prema Makedoniji, Albaniji, a potom i Crnoj Gori. Taj sporazum je bitan zbog naše bezbednosti, Brisela, belog šengena, ali i bezbednosti kosovskih Albanaca, jer tamo vlada organizovani kriminal. Euleks će taj posao obaviti umesto nas u unutar KiM i na granicama sa susednim zemljama. Besmislene su tvrdnje da se njime sprovodi Ahtisarijev plan. Ti koji to govore nisu ni pročitali plan. NJime se sprovodi Rezolucija 1244 i odluka Saveta bezbednosti o međunarodnim policijskom prisustvu na KiM - objašnjava Ivanović.

 Отправлено: 22.09.09 00:44. Заголовок: Косовские пешки на э..

Косовские пешки на энергетической шахматной доске

Открывающаяся 23 сентября в Нью-Йорке общеполитическая дискуссия в рамках 64-й сессии Генеральной Ассамблеи ООН станет главной в текущем году международно-правовой площадкой для обсуждения проблем так называемых самопровозглашённых государств.
Согласно установившейся многолетней традиции, переговоры по ключевым и деликатным проблемам международной жизни проходят главным образом в кулуарах, или, как теперь стало модно говорить, – «на полях» Генассамблеи.
Этот формат служит наилучшим прикрытием для согласования позиций, нахождения консенсуса, а то и откровенного политического торга между «сильными мира сего».

Основные баталии на площадке Генассамблеи в нынешнем году, по имеющейся информации, развернутся вокруг статуса Косова, Абхазии и Южной Осетии.

Признание ведущими западными державами ими же срежиссированной независимости Косова закономерно породило хаос в международных отношениях и дестабилизировало ситуацию в других «горячих точках», создав у некоторых национальных лидеров иллюзию вседозволенности.
Военная агрессия режима Саакашвили против Южной Осетии в августе 2008 года стала первым, но, очевидно, не последним следствием косовского прецедента от февраля того же года.

Мир оказался в беспрецедентной ситуации:
в двух стратегически важных, в том числе с точки зрения энергетической безопасности Европы, регионах возникли самопровозглашённые государства, признанные одной из сторон партии, разыгрываемой на международной шахматной доске. Если говорить в шахматных терминах, то Россия не только приняла «косовский гамбит», предложенный ей самоуверенным Западом, но и сделала ответный острый и жёсткий ход, поставив противостоящие ей мировые центры силы в непростую ситуацию.

Продолжать настаивать на уникальности косовского случая и отрицать очевидное право на суверенитет и государственную независимость Абхазии и Южной Осетии – значит, и дальше подрывать сотрудничество с Россией, которое жизненно важно как для Европейского союза с его энергетической зависимостью от Москвы, так и для НАТО, нуждающейся в российской тыловой поддержке в Афганистане.

Однако налаживание диалога с Москвой для западных столиц невозможно без внесения существенных корректив в свою позицию не только по ПРО, но и по Косову.
И такая корректировка – пока кулуарная - уже началась.
По имеющейся у автора этих строк информации, полученной как из сербских, так и из албанских источников, Евросоюз в настоящее время пытается дистанцироваться от властей Приштины и одновременно наладить сотрудничество с Сербией. Пробным шаром в данной игре явилось решение Еврокомиссии отменить с 2010 года для сербских граждан визовый режим, а затем центр тяжести брюссельской дипломатии был перенесен непосредственно на косовские сюжеты.

Первым шагом на этом пути стал протокол о полицейском сотрудничестве между властями Сербии и гражданско-полицейской миссией Евросоюза. Ход переговоров и даже дата его подписания держались в строгой тайне, хотя документ формально носит технический характер соглашения между Миссией ЕС и министерством внутренних дел Сербии. Он оговаривает условия совместной деятельности сербского МВД и представителей ЕС в противодействии организованной преступности и контрабанде как в Косовском крае, так и в более широком масштабе.

Однако недомолвки в Брюсселе и Белграде вкупе с беспрецедентно жёсткой негативной реакцией Приштины, где радикальное движение «Самоопределение» развернуло против европейских представителей настоящую уличную войну, а его лидер Альбин Курти сравнил Миссию ЕС с «колониальной администрацией», позволяют говорить о наметившейся тенденции.

Её сразу же уловили почувствовавшие угрозу своим интересам албанские лидеры Косова и их менторы в международных структурах.

Главная их тревога связана не с налаживанием сотрудничества Брюсселя с Белградом, а с укреплением роли и влияния России, которая в августе 2008 года на Кавказе сделала то, на что не решились ни власти Югославии на пике боснийской войны в 1994-1995 годах, ни сербское руководство в начале 2008 года в Косове.

Ведь как признают представители Евросоюза, предстоит подписание с Белградом ещё двух протоколов - о сотрудничестве в сфере таможни и правосудия;
причём в таможенной области косовская Миссия ЕС намерена «вернуться к ситуации до 2008 года»…

Информация о том, что кураторы данного проекта всерьёз подумывают о замене Грузии в качестве транзитера на Армению (что невозможно без урегулирования нагорно-карабахской проблемы), свидетельствует о готовности США и ЕС радикально пересмотреть систему своих региональных союзов и партнёрств.
Что же касается Косова, то ему в балканско-черноморско-кавказской энергетической партии, похоже, отводится роль пешки, которую в нужный момент удобно принести в жертву. (что, пошли на обратную...

 Отправлено: 22.09.09 19:02. Заголовок: /21.9.2009/ Мандат м..

/21.9.2009/
Мандат миссии Еулекс истекает в июне 2010

Согласно плану совместных действий мандат миссии ЕС (Еулекс) истекает в июне будущего года, но его окончание зависит от выполнения установленных стандартов, - заявил пресс-секретарь миссии Кристофер Ламфалуси. «Нынешний мандат Еулекс истекает 14 июня 2010 года. Переговоры представителей стран ЕС о продлении мандата миссии начнутся в следующем году…», - заявил Ламфалуси газете «Коха Диторе». Подчеркнув, что Еулекс помогает Косово в создании мультиэтнической и ответственной системы правосудия, полиции и таможни, которая будет соответствовать стандартам ЕС Ламфалуси заявил, что возможный уход миссии из Косово будет происходить пофазно на основании достигнутых успехов и выполнения определенных стандартов. В начале следующего года Международная управляющая группа по Косово оценить применение Всеобъемлющего плана по решению статуса Косово международного посредника Марти Ахтисаари.
Српска.Ру

 Отправлено: 25.09.09 12:16. Заголовок: Проект «Косово» ..

Проект «Косово» может провалится

Если Евросоюз не выдвинет экономическое развитие в качестве высшего приоритета, перспективы единого Косово будут обречены на провал.



Миссии Европейского Союза по обеспечению законности и правопорядка в Косово (EULEX) грозит серьезный кризис, поскольку как среди косовских сербов, так и среди албанцев усиливается недовольство ее деятельностью. Первое и самое главное - это отсутствие договоренности между ЕС и косовскими институтами, в которой бы четко и подробно определялись полномочия этой миссии.



Путаница, разногласия и споры сегодня в порядке вещей, и такая ситуация будет сохраняться до тех пор, пока разграничение полномочий между Приштиной и Брюсселем остается неопределенным и двусмысленным.



Тем временем, экономическое развитие, вернее, отсутствие такового, играет подчиненную роль на фоне законности и правопорядка, и риск социально-экономического коллапса весьма реален. (Косово полностью и во всех отношениях зависит от импорта, денежных переводов из-за рубежа, а также от тех денег, которые тратит там персонал международных организаций.)



Среди косовских албанцев есть люди, считающие, что миссия EULEX действует вопреки независимости и полной государственности Косово. Такое мнение несправедливо и является главным образом результатом расплывчатости в определении мандата миссии. В то же время, проявляя редкое единодушие с албанцами, косовские сербы также все больше настраиваются против миссии ЕС, заявляя, что попытки EULEX усилить контроль на границе (предпринимаемые якобы для решения проблемы контрабанды) означают фактическое признание независимости Косово от Сербии. Косовские сербы также считают, что сотрудничество Белграда с миссией ЕС является молчаливым признанием независимости Косово.



В этом месяце Сербия подписала с EULEX протокол о сотрудничестве сил полиции, и власти Косово выступили с протестом против такого шага. Но раздор вызвало не содержание самого протокола, который предусматривает обмен полицейской информацией между миссией ЕС и Белградом в целях борьбы с контрабандой, а то, как этот протокол появился. Он был согласован и подписан безо всякого участия органов управления Косово. Безусловно, надо было подключить косовские власти к работе над протоколом. А EULEX очень неудачно осуществила эти действия, успех которых будет в значительной мере зависеть от того, как их воспримут косовские органы власти и население края.



Действия этнической албанской молодежи, которая крушила и жгла автомашины EULEX и устраивала демонстрации протеста против миссии и правительства Косово, это лишь первые признаки усиливающегося недовольства.



В то же время, миссия ЕС скоро осознает, что хотя закон и порядок крайне необходимы, основой ее стратегии в Косово должно быть экономическое развитие. Без него у закона, порядка и демократии не будет никаких шансов на выживание.



Прошло десять лет после окончания войны и полтора года с момента провозглашения независимости, но у Косово по-прежнему отсутствует промышленная политика, сельскохозяйственная политика, политика в сфере образования, здравоохранения, охраны окружающей среды и занятости населения. То там, то здесь появляются какие-то намеки на реформы, но до стадии реализации они не доходят, в основном из-за нехватки компетентности и силы воли у нынешнего поколения политиков.



Следует задуматься над тремя важными моментами. Во-первых, процесс приватизации в Косово следует начинать лишь после того, как косовский парламент превратит краткую стратегию экономического развития в закон. Отсутствие законодательной базы будет способствовать процветанию коррупции и распродаже с целью личной наживы самых важных элементов экономической базы Косово.



Во-вторых, в центре стратегии экономического развития должно находиться образование. Евросоюзу следует приступить к подготовке будущих кадров в Косово и для Косово. Система образования должна получить серьезные инвестиции, поскольку в реализуемых сегодня реформах отсутствует видение долгосрочной перспективы.



В-третьих, Евросоюз должен помочь местной экономике, убедив соседей Косово по региону в необходимости снятия политических и административных преград, препятствующих выходу косовской продукции на региональные рынки и наносящих мощный удар по экспорту. Сербию, Черногорию, а также Боснию и Герцеговину следует заставить (НЕ ПОНЯЛ Я... КАК ЗАСТАВИТЬ ? ОПЯТЬ БОМБИТЬ ЧТО-ЛИ...) отменить блокаду товаров, экспортируемых из Косово, а Албанию - принудить снизить высокие налоги и таможенные пошлины на сельскохозяйственную продукцию косоваров.



Насколько сильной должна быть власть миссии EULEX в Косово? Единого мнения здесь, конечно же, не найти. Но учитывая существующий уровень коррупции и личных корыстных интересов, а также отсутствие политической воли у действующих косовских политиков, можно говорить о том, что здесь применима модель международного мандата, действующая в Боснии. В этой стране Управление Высокого представителя имеет обширные полномочия, что позволяет этому Высокому представителю отправлять в отставку тех демократически избранных руководителей, которые препятствуют реализации реформ.



Международное сообщество своей твердой рукой должно немедленно изгонять тех, у кого отсутствует достаточная сила воли для реформирования Косово. Возможно, это первый шаг, который приведет Косово к выработке внятной стратегии экономического развития (если у кого-то появится желание ее написать) - и он станет переломным моментом в эксперименте с косовской независимостью.



Экрем Красники (Ekrem Krasniqi), ("ISN", Швейцария) 23 сентября 2009

Экрем Красники - журналист из Косово, живущий и работающий в Брюсселе.

 Отправлено: 29.10.09 22:16. Заголовок: Или Косово, или Евро..

Или Косово, или Европа
Тадија Нешковић
среда, 28. октобар 2009.
Западни званичници месецима су нас уверавали да неће Србији постављати признавање Косова као услов за даље евроатлантске интеграције. Тај став нарочито често био је понављан након посете Џозефа Бајдена, који је после разговора са Борисом Тадићем 20. маја изјавио да САД не очекују од Београда да прихвати независност Косова[1]. Од тада су бројни државници из Европе и региона понављали Бајденове речи, што су највиши политички кругови наше државе, као и најутицајнији овдашњи медији, коментарисали као велику победу српске дипломатије у борби за државни интегритет и суверенитет.
Како је почела јесен, међутим, прича је унеколико промењена, што се најјасније види у годишњем извештају Европске комисије. Као једна од основних потешкоћа на путу наше земље као ЕУ, у том извештају наведено је – нерешено питање граница. У оквиру тог питања, набраја се да Србија има граничне спорове са Хрватском и Босном и Херцеговином, што је само наговештај правих проблема. Јер, спорови Београда са Загребом и Сарајевом нису толико велики и компликовани да би их апострофирала Европска комисија. Пре ће бити да их ЕК користи како би скренула пажњу на ширу тему српских граница, које су проблематичне управо због Космета, чију су независност признале 22 чланице Европске уније, док јој се Србија, барем декларативно, принципијелно противи.

У тексту о овој теми који је дневни лист "Политика" објавио 25. октобра, а у чијем наслову се понавља оцена Божидара Ђелића да је овај извештај Европске комисије "најбољи до сада", нигде се ни не помињу границе Србије као нешто што је ЕК разматрала[2]. Не помиње се ни Космет, али је у пратећем дијаграму, у групу ставки које је Европска комисија истакла као замерке према Србији, наведено: "Неопходан конструктиван став у вези са Косметом".

Дневни лист "Данас" зато придаје велики значај питању граница, па о томе већ два дана заредом доноси аналитичке текстове. У првом, објављеном 25. октобра, аутори тврде да ће "питање недефинисаних граница Србије у будућности бити једно од озбиљнијих проблема за брже кретање на путу ка Европској унији"[3]. У другом, објављеном дан касније, шведски амбасадор у Србији Кристер Брингеус открива да је Европска комисија у извештају о напретку Србије ка белом шенгену указала на "чињеницу да је систем управљања границама између Косова и Србије неопходан да би се омогућила слобода кретања, а део управљања границама је и успостављање царинске контроле"[4].

Према томе, пет месеци после Бајденове посете, јасно је да Америка и Европа заиста не очекују од Србије да призна независно Косово, али зато очекују да на граници са Косовом успостави царину, као и да делове својих граница са Македонијом, Албанијом и Црном Гором препусти Косову. Када испуни све те услове, неће бити нимало битно да ли ће Београд формално прихватити независност Приштине, или неће.

Присебнији посматрачи овдашњих политичких прилика од почетка су скептични према прокламованој државној политици "И Косово и Европа", за коју су тврдили да је практично неодржива. Нико од њих, вероватно, неће бити нимало срећан што се њихове слутње потврђују већ ових дана, када и сама Европска унија јасно ставља Београду до знања да не може да аплицира за чланство у ЕУ све док су границе Србије недефинисане. А савез 27 држава, од којих 22 третирају део српске територије као независну државу, сматраће српске границе недефинисаним све док и Београд не прихвати независност Космета – нормално, не директно, него "успутним" споразумима о разграничењу са Македонијом, Црном Гором и Албанијом, односно постављање царинских пунктова на административној граници са Косовом и Метохијом.

Посебан је проблем што српска јавност није чак ни прописно обавештена о захтевима Европске комисије. Тако су се само два дневна листа озбиљно бавила питањем извештаја ЕК, а од тога се у једном питање границе са Косметом уопште и не анализира (осим у дијаграму!), док се у другом територијални интегритет Србије представља тек као један од "озбиљнијих проблема за брже кретање на путу ка Европској унији". Такви медији ничим не могу да приморају Владу да призна шта ће одлучити у избору који јој се неминовно приближава – или Косово, или Европа. Пошто чланови Владе и иначе нису склони томе да о тој, суштинској дилеми српске садашњости, кажу ишта конкретно, грађани Србије ће, по свој прилици, о томе како ће њихова власт одговорити на притиске из Брисела сазнати најпре у неком од наредних извештаја Европске комисије. Догодине, на пример.


--------------------------------------------------------------------------------

[1]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/62701/SAD+ne+o%C4%8Dekuju+

[2] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Najbolji-izveshtaj-EK-o-Srbiji-dosad.sr.html

[3]http://www.danas.rs/vesti/politika/nedefinisane_granice_pretnja_na_putu_ka_eu.56.html?news_id=175135

[4] http://www.danas.rs/vesti/politika/carina_s_kosovom_uz_beli_sengen.56.html?news_id=175147

 Отправлено: 02.11.09 23:26. Заголовок: Какое сражение стало..

Какое сражение стало самой важной битвой конца ХХ века?

Я бы назвал таковым столкновение, произошедшее 6 ноября 1975 года на южной границе Марокко.
Конечно, это не было «вторым Сталинградом» — собственно, события того дня обычно даже не называют сражением.
В истории они остались как «Зеленый марш».
С одной стороны в нем участвовали 350 тыс. гражданских — марокканцев, шествующих под зелеными исламскими знаменами; с другой — забравшись на несколько миль вглубь обороняемой территории в надежде разминуться с этими гостями, — дрожала горстка деморализованных испанских солдат, оставленная для символической защиты Испанской Сахары, бывшей колонии Мадрида.

Марокканское наступление было задумано вне рамок традиционной военной доктрины по той простой причине, что вооруженные силы Марокко — это анекдот.

Конечно, преимущество марокканцев заключалось в том, что им противостояла слабеющая, безвольная Испания: аккурат к этому времени тамошний диктатор генерал Франко наконец-то собрался помирать.

Для любителей военной истории это, возможно, не самая захватывающая операция, однако это было чрезвычайно эффективное вторжение.
Испанские пограничники не сделали ни единого выстрела.
Демонстранты прошествовали через границу, набрали полные ботинки песку, наорались, провозглашая этот плоский, безводный клочок пустыни «священной землей» и «неотъемлемой частью» королевства Марокко, — и пошли домой.
С тех самых пор марокканцы так и хозяйничают в Западной Сахаре, хотя еще какое-то время им серьезно досаждали местные повстанцы из группировки «Полисарио».

Сей нелепый инцидент заслуживает, на мой взгляд, звания Самой значительной битвы нашего времени, поскольку тогда был опробован принципиально новый способ присвоения спорных территорий.

Главный урок последних ста лет заключается в том, что традиционные завоевания силой оружия становятся все менее и менее действенными.
Это один из самых неожиданных вывертов в мировой военной истории.
На протяжении всего XIX века европейские державы во главе с британцами и французами захватывали любые приглянувшиеся им земли на основании своего превосходства по уровню военной техники, транспорта и организации.
Те из аборигенов, кто оспаривал это преимущество, обычно исчезали, становясь неизбежными жертвами прогресса.
И это было всего лишь осовремененной трактовкой сценария, который разыгрывался по всему свету на протяжении тысяч лет — большие племена всегда и везде сгоняли с места и пускали в расход более слабых. Это было нормой, даже в Северной Америке до прихода европейцев:
индейцы навахо теснили племя юте на юго-западе континента задолго до того, как туда пожаловали бледнолицые.

А вот в наши дни, даже при том, что преимущество в обычных вооружениях как минимум продолжает склоняться в сторону стран первого мира, мы наблюдаем отступление технически развитых и высокоорганизованных государств, в то время как вчерашние колонии усиливают натиск, не только отвоевывая собственные территории, но и проникая вглубь бывших метрополий.
Сейчас победу определяют боевой дух и национальное самосознание.
Испанцы не могли этим похвастать, зато марокканцы — вполне. Вот почему испанцы, которые могли бы просто выкосить всех этих невооруженных демонстрантов, просто не смогли открыть огонь.
А ведь оружие является оружием только при условии, что вы готовы его применить.
Самая высоко оснащенная армия — не армия вовсе, если у нее нет решимости воевать.

Вплоть до ХХ века главная сложность для преобладающей военной силы обычно заключалась не в том, чтобы открыть огонь по более слабому противнику, а в том, чтобы вовремя остановиться, прежде чем враг будет истреблен до последнего человека.
Я не знаю ни единого примера в истории до ХХ века, когда сильное в военном отношении государство или племя не нашло бы в себе решимости отстаивать свою территорию или, если на то пошло, прибрать к рукам земли более слабых соседей.

Двадцатый век стал временем крутого поворота.

Новые державы вроде Германии или Японии попытались подражать старым колониальным грандам XIX века и потерпели полное, сокрушительное поражение, даже при том, что в бою сила обычно была на их стороне.

В этом и заключается причудливая «мораль» двух мировых войн:
военное преимущество в узком понимании больше не является решающим.
Несмотря на абсолютное превосходство вермахта (и, в меньшей степени, войск императорской Японии) на поле битвы, немцы и японцы под конец войны не просто остались без территориальных приращений: их собственные страны лежали в руинах, национальная культура была оскоплена, а показатели рождаемости на долгие десятилетия оказались в числе самых низких в мире.

Даже старые колониальные державы, Великобритания с Францией, закончили ХХ век с большими трудностями, лишенные воли к сопротивлению против притока иммигрантов из некогда принадлежавших им колоний.
Мы живем в очень интересный период с военно-исторической точки зрения: наше оружие все еще работает, а вот боевого духа уже нет.

Во всех частях света — в Латинской Америке, Африке или Азии — местное население последовательно выдавливало колонизаторов и колонистов, далеко не обладая при этом военным преимуществом в традиционном смысле слова.
Именно это мы наблюдаем сегодня в Южной Африке и, меньшими темпами, в Европе и на юге США.

А в некоторых заморских территориях, особенно там, где властвовали французы (им всегда было далеко в искусстве геноцида туземцев до настоящих мастеров — англичан), многочисленное белое население бывших колоний было полностью уничтожено народно-освободительными массами.
Такая участь постигла миллион с лишним французских колонистов в Алжире.

В этом и заключается поразительный урок, которые все еще не торопятся признать упертые военные аналитики старого склада:
в наше время военное преимущество значит гораздо меньше, чем высокий уровень рождаемости и голая, беспощадная воля к борьбе.

Ах, рождаемость.
Как смешно, что эта тема стала сейчас таким табу на Западе, как для правых сил, так и для левых.
Левые ни за что не решатся сказать людям из стран третьего мира, что надо бы ограничивать свое детопроизводство, а большинство правых не заставят себя смириться с идеей контрацепции, даже если это могло бы замедлить крах их собственных стран.

Так что на сегодняшний день рождаемость является оружием, средства против которого пока не придумано. Поэтому победа, как правило, остается за ней.

Возможно, вы уже где-то слышали про это мероприятие — маленькую заварушку, известную как «Восточный фронт».
И вы можете припомнить, что попытка нацистов силой отжать для себя чуток жизненного пространства у Сталина оказалась стопроцентно гиблой затеей.
Все это так, вот только немцы осуществляли свою доктрину по старинке, путем военного вторжения.
А в мире, сложившемся после Первой мировой войны по чертежам мечтателя Вудро Вильсона, где «малые нации» обладают правами, даже если они не в состоянии их защитить, — в таком мире для победы требуются долгоиграющие, не очевидно военные методы, вроде рождаемости и миграции.

Классическим примером подобного «медленного» завоевания служит Косово.
Сербы всегда превосходили албанцев в бою, даже когда дрались в меньшинстве.
Однако албанцы имели огромное преимущество в производстве важнейшего боеприпаса — младенцев. По данным Би-би-си, пятьдесят лет назад коэффициент рождаемости у косовских албанцев составлял 8,5 детей на женщину — невероятная цифра.

Конфликт между сербами и албанцами дает практически лабораторные условия для доказательства моего тезиса о превосходстве рождаемости над воинским мастерством в современную эпоху.

На поле боя сербы неизменно побеждали албанцев, и все же они лишились своей исконной земли — края Косово.
И в этом тоже можно винить Вудро Вильсона с его блажью о «правах наций».
Там, где два племени ненавидят друг друга, племя, сумевшее больше нарожать, получает численное преимущество, даже если оно не умеет сражаться.
Вот и албанцы из поколения в поколение отсиживались дома и стругали детей, предоставив воевать сербам — а потом стали, наконец, этническим большинством в Косово и, соответственно, оказались официально «хорошими», страдающими от притеснений со стороны официальных «злодеев» — сербов.
Так, по крайней мере, видели ситуацию наивные последователи Вильсона в Вашингтоне — например, Билл Клинтон. И когда сербы оказали сопротивление албанским сепаратистам, да еще и посмели успешно бить их, Клинтон решил бомбардировками вынудить Сербию отказаться от Косово — исторической родины христианского народа, который несколько столетий большой кровью сдерживал здесь турецкий натиск.

Косовские албанцы доказали, что военное искусство не играет роли:
они сперва попытались отвоевать край традиционным способом, подняв вооруженное восстание силами Освободительной армии Косово (ОАК) — и проиграли.
Их разбили наголову:
местное сербское ополчение, состоящее из немолодых резервистов и полицейских, просто раздавило ОАК.

То, что произошло дальше — прекрасная иллюстрация того, как слабаки выигрывают войны в наше время.

Албанцы собрали тела боевиков ОАК, погибших в ходе военных действий, сняли с них все оружие и амуницию и предъявили легковерным западным журналистам в качестве жертв «устроенной сербами резни».

Собственно, избиение и вправду имело место, но только потому, что ОАК напрочь не умела сражаться. Живые и с оружием в руках эти боевики годились только в цирк, зато мертвые и без оружия они помогли завоевать Косово — представив свою сторону в роли жертв, что непосредственно повлекло за собой военное вмешательство США.


Чтобы выигрывать так, как албанцы в Косово, нужно рожать много детей. Все именно настолько просто. А чтобы понять, как это работает, необходимо отбросить сентиментальные представления либералов, будто люди рожают детей исключительно «по любви». Ведь во многих уголках земного шара деторождение служит одной из отраслей ВПК.

Кое-где на этом в открытую строится национальная политика.

К примеру, в Палестине сейчас идет тотальная демографическая война между арабами и израильтянами. Причем для последних самое неприятное в этой борьбе то, что чем сильнее ты осложняешь жизнь населению оккупированных территорий, тем больше у них рождается детей. В Секторе Газа, например, коэффициент рождаемости один из самых высоких в мире (за вычетом Африки) — в среднем 5,6 детей на женщину.

Перед нами настоящий парадокс современной стратегии демографического противостояния: если ненавидишь другое племя, лучше всего сделать его богатым. У богатых не бывает много детей.

Сделать противника богатым — это единственное средство против завоевания-посредством-миграции, которое мы наблюдаем сейчас в Европе и Северной Америке. Сколько нелегальных мигрантов проживают в настоящее время в США, никто даже честно сказать не отважится.

Мы живем в новую эру в военно-историческом смысле — в эпоху, когда воля к сопротивлению против медленного завоевания-через-миграцию осталась только у тоталитарных государств.
Конечно, у последних не было с этим особых проблем:
полагаю, не так много было желающих тайком переселиться в Северную Корею или сталинский СССР. И все же, столкнувшись с той или иной демографической угрозой, они были готовы открыть огонь.

 Отправлено: 16.11.09 21:59. Заголовок: Први антисрпски уста..

Први антисрпски устанак или Другосрбијанска косовска клетва
Миодраг Зарковић
недеља, 15. новембар 2009.
Од оних који не поштују ни српску државу ни српску нацију, превише би било очекивати да уважавају српске падеже. Зато је у апелу косметским Србима да у недељу 15. новембра изађу на локалне изборе у покрајини, који је потписало 90 овдашњих мање-више јавних личности (новинари, политичари, редитељи, глумци, активисти невладиних организација)[1], најмање необично то што почиње граматичком грешком. Прва реченица апела, наиме, гласи овако: "Позивамо српску заједницу на Косову да учествује на изборима за локалне органе власти, заказане за 15. новембар 2009. године". Требало би да стоји "заказаним за 15. новембар", али добро, такви се пропусти, што би се рекло, догађају и у угледнијим породицама. Ко ради, односно пише, тачније апелује, тај и греши, зар не?!

За разлику од граматичке грешке која је једва приметна и (вероватно) ненамерна, националне увреде у овом апелу просто боду очи. А и разум. И сигурно су врло смишљено пласиране, без и најмање произвољности или случајности. Чега све нема у тих неколико пасуса! У до сада најрадикалнијој побуни Друге Србије против званичне Србије и њених грађана, косметски Срби се позивају да искористе гласачко право и преузму "одговорност за сопствену будућност", уместо да, као до сада, "истрајавају на игнорисању" које је "неразумно и непродуктивно", али брутални безобразлуци о Србији и Србима вребају из сваког слога овог невеликог текста, чијим је ауторима пошло за руком да на малом простору омаловаже прокламовану државну политику, запрете српској заједници на Космету и понизе страдалнике из Хрватске.

Ствар је толико опасна и озбиљна, да ју је најлакше илустровати једном прастаром шалом:

"Синоћ, кад сам ишао кући, видим на улици како нека тројица бију једнога, а пошто сам васпитан да увек прискочим људима у невољи, решио сам да помогнем и – зачас смо га утепали."

Предизборни апел, као и све остале активности Друге Србије у вези са Косметом (или ма којим другим српским питањем), неодољиво подсећа на исповест "хероја" из овог вица, који несебично помаже насилницима да докрајче неког мученика. Све оне бескрајне приче о политичкој реалности коју морамо да прихватимо, у ствари су изговор за стари, добри кукавичлук: "Видим ја да Вашингтон и Брисел отимају Србији део територије, а пошто сам васпитан да увек прискочим онима који су у невољи, решио сам да помогнем и – зачас смо прогласили независну државу."

Гласам да не гласам

Све и да није реч о покрајини из које је протерано више од 200.000 Срба, у којој је порушено на десетине српских храмова и цркава, и у којој за последњих десет година није расветљено ниједно од многобројних убистава у којима су жртве биле српске националности, оваква идеја – да негласање значи одбијање да се сопствена судбина преузме у своје руке – представљала би небулозу која се противи основним принципима демократије. Јер, гласачко право подразумева и могућност негласања, које у случају појединца може да буде схваћено као пука незаинтересованост за политичке процесе, али уколико га практикује нека већа групација, онда оно – негласање – неминовно носи друштвени значај. Ако цела једна заједница игнорише неке изборе, она тиме, хотимице или не, шаље одређену поруку. Не одбија, дакле, "одговорност за сопствену будућност", него, баш напротив, посредно захтева за себе бољу судбину од оне коју су јој намениле странке, партије и удружења која се такмиче на изборима.

Тако су, барем, сви схватали албанску заједницу на Космету, када је она током деведесетих бојкотовала изборе, али и школе, судове, администрацију и остале облике српске државности. За њихово тадашње "истрајавање на игнорисању", незабележено у историји (не само да су увелико пре почетка оружаних сукоба били развили мрежу нелегалних, паралелних институција, од факултета и "скупштине" па до спортских такмичења, већ им није било страно ни да колективно глуме тровање гасом који напада само Албанце), нико од ових потписника није тврдио да је неразумно и непродуктивно, већ је искључива кривица за понашање албанске заједнице сваљивана на режим Слободана Милошевића – читај: српску државу.

Замислите, такође, шта би се десило када би неко упутио апел попут овог, али овдашњим Ромима, који због свог углавном катастрофалног социјалног положаја масовно не користе бирачко право (поготово на локалним изборима). Каква би била реакција наше јавности када би група "добронамерних" људи позвала Роме да изађу на неке наредне изборе, како би преузели "одговорност за сопствену будућност" и престали да "истрајавају на игнорисању" које је неразумно и непродуктивно? Вероватно би, с пуним правом, јавност била огорчена дрскошћу и необзиром потписника таквог апела, који вређа достојанство ромске мањине.

У хору са Тачијем

У нормалним околностима, према томе, оцењивати нечије бојкотовање избора као неразумно и непродуктивно "истрајавање на игнорисању" јесте, у најмању руку, лицемерје. Али, у вези са предстојећим локалним изборима на Космету не постоје нормалне околности. Ту је ипак реч о највећој дивљој градњи на свету, која се већ десет година бори за нелегалну државност, а у тој борби је недељно гласање оцењено као кључан моменат. Зато је позив косметским Србима да гласају, упућен из Београда, много опаснији и злокобнији од пуког лицемерја.

Хашим Тачи и његови сарадници, уз беспоштедну помоћ Мартија Ахтисарија и, за дивно чудо, Стјепана Месића, већ годину и по дана промовишу "Косову" као државу "младих Европљана" у којој царују мултикултуралност и толеранција, што је опис у који се никако не уклапају негласајући Срби. Јер, када један народ принципијелно одбија да учествује у политичком животу, онда то и није Дизниленд од државе каквим је представљају. А поготово што припадници тог народа бојкотују изборе због тога што им се већ целу деценију крше најосновнија људска права. Они не морају да глуме како их неко трује "антисрпским гасом" – Србе на Космету заиста убијају, протерују, малтретирају и понижавају на сваком кораку. У односу на свакодневицу просечног косметског Србина, живот просечног Курда у Турској изгледа као наставак "Секса и града". Штавише, положај косметских Албанаца током деведесетих, који је "међународној заједници" послужио као изговор за бомбардовање Србије а затим и затирање наше државности у покрајини, није био ни изблиза оволико тежак као данашњи положај тамошњих Срба. Иако белосветски "хуманисти" показују необично много разумевања за "одмазду" Албанаца над Србима, која никако да престане, чињеница је да већински народ Космета није био ни прогањан ни убијан, барем до почетка НАТО агресије.

Када је све ово узео у обзир, званични Београд, чак и овакав какав је (признао Еулекс), није могао ништа друго него да препоручи Србима да не изађу на предстојеће локалне изборе, које је Хашим Тачи најавио као "најважнији догађај након проглашења независности"[2]. Таква препорука вероватно је била потпуно сувишна, јер косметски Срби нису ни показивали икакву намеру да масовно изађу на биралишта – штавише, пре непуних месец дана донели су у Београд петицију са скоро 50.000 потписа, којом траже од српских власти да откажу даљу сарадњу са Еулексом[3]; такви људи сигурно неће учествовати у нечему чиме Тачи ојачава "независност". Нити ће мишљење променити због апела испод којег стоји 90 њима потпуно небитних имена, од којих ће можда препознати неке редитеље који су последњи пристојан филм направили пре двадесетак и кусур година, или једну глумицу која је играла главну улогу у најантисрпскијем филму икада снимљеном. Пре ће бити да ће их такав предлог другосрбијанских активиста само додатно учврстити у уверењу да би ипак требало прескочити недељно гласање.

Потписници апела то савршено добро знају. Зашто су, онда, објавили нешто за шта су свесни да може да има само контраефекте?!

У хору и са Месићем

Па, зато што апел и није био намењен косметским Србима. Као што су Милошевића и Шешеља многи својевремено оптуживали да се из хашке суднице, на посредан начин, заправо обраћају гласачком телу у Србији, тако и ови апелаши, иако поруку номинално шаљу косметским Србима, у ствари циљају јавност остатка Србије. Тој јавности стављају до знања шта ће се догодити преосталим Србима на Космету, уколико ови не прихвате "Косову" као своју државу, а Приштину као седиште... пардон, главни град:

"Подсећамо српску заједницу на својевремени бојкот локалних избора и органа власти у Хрватској од стране хрватских Срба. Угрожавајући сопствене интересе у локалним заједницама они су довели у питање свој опстанак у Хрватској. Требало им је 15 година да схвате трагичне последице таквих одлука и да преузму личну одговорност за сопствену судбину", наведено је у апелу.

Гласајте и све ће бити у реду, немојте да гласате и проћи ћете као Срби из Хрватске – то је недвосмислена порука апела, којим је Друга Србија превазишла саму себу. Већ увелико јединствена у свету по томе што благосиља сваки злочин почињен над својим народом, Друга Србија у овом апелу иде корак даље, па унапред одобрава злочин који тек треба да се догоди! И за који ће оправдање бити то што Срби нису гласали на локалним изборима!

Да не причамо о томе што је, у истом пасусу, трагика Срба из Хрватске представљена тако да ове три реченице испуњавају све услове да буду проглашене говором мржње. Притом, индикативно је да су аутори апела навели баш Србе из Хрватске као пример којим плаше Србе са Космета. Јер, управо одлазећи хрватски председник Стјепан Месић последње дане свог мандата проводи лобирајући по целом свету за признавање независности "Косове". Према писању загребачке штампе, на признавање Косова наговарао и Ватикан, а прилике у којима је "добронамерно" саветовао Србији како да се понаша у вези са својом јужном покрајином (или Републиком Српском, када смо већ код савета), тешко да се могу избројати. Месићева необично живахна дипломатска офанзива око Косова може лако да појасни откуд то да се крајински прогнаници помињу у апелу који су потписали неки од осведочених кроатофила.

Историјски гледано, тужно је то што, 620 година пошто је кнез Лазар, према народном предању, проклео сваког ко се не бори на Косову, неких 90 "интелектуалаца" малтене проклиње сваког ко не гласа на Косову. Зато овај "другосрбијански косовски завет" није обичан апел, нити само још један чин у непрекинутом низу њихових активности против националних интереса. То је, да се не лажемо, први антисрпски устанак, злокобан доказ да несразмерно гласна "мала група интелектуалаца", иако дрхти пред Вашингтоном и Бриселом, нимало не оклева да пркоси званичном и већинском Београду. Самим тим, то је најјаснији показатељ немоћи истог тог Београда.

Али, не нужно и немоћи републичког јавног тужиоца. Зли језици се питају где је он нестао и због чега још није реаговао? Као да не знају да се човек бави неупоредиво значајнијим проблемима – навијачким групама и дуксерицама!

 Отправлено: 28.11.09 18:50. Заголовок: Вук Јеремић: Одбрана..

Вук Јеремић: Одбрана Косова дипломатским средствима уставни приоритет
субота, 28. новембар 2009.
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић рекао је да очекује да се Међународни суд правде изјасни у корист Србије када је у питању нелегално проглашена независност Косова и истакао да је Европска комисија званично оценила да је Србија током 2009. постигла највећи напредак на путу европских интеграција од 5. октобра 2000. године.

Јеремић је у емисији "Да можда не" на РТС-у рекао и да поред тога што су европске интеграције политички приоритет Србије, одбрана Косова дипломатским средствима остаје уставни приоритет наше земље.

Српски министар подсетио је да су неке од најутицајнијих земаља света вршиле притисак на државе које нису признале Косово да то учине, али и да је Србија дипломатским средствима постигла успех који нико није очекивао.

"Не желим да кажем да је наша борба за Косово лака, нити да она нема импликације на односе са неким државама у свету, од којих су неке чланице ЕУ", казао је он.

Али, уз све компликације које смо морали да прођемо - изборни процес, економску кризу и све остале проблеме са којима се ова земља суочава - званичан став и оцена Европске комисије, која је једини меродаван институт за оцену да ли неко иде или не иде према Европи, јасно и гласно казују да Србија никада није ишла брже на путу европских интеграција него што је то било у 2009, рекао је Јеремић.

У полемици с Јеремићем, посланик Либерално-демократске партије Весна Пешић оценила је да је спољна политика Србије неодређена и да се питање Косова поставља испред европских интеграција.

Јеремић је рекао и да су за то што "ЕУ никада у историји није имала позитивнији извештај о напретку Србије", што показује предстојеће укидање виза за земље ЕУ, заслужни сви државни органи, председник Борис Тадић, Министарство унутрашњих послова, Министарство правде и ангажовање потпредседника владе Божидара Ђелића.

Министар Јеремић је поновио да су главни спољнополитички приоритети Србије одбрана Косова дипломатским средствима, убрзање европских интеграција и остварење предводничке улоге Србије у региону, остварене кроз сарадњу са целим светом, са ослонцем на четири тачке - Брисел, Москву, Вашингтон и Пекинг.

(Танјуг)

ДИПЛОМАТСКИМ СРЕДСТВИМА... КАКО ДА НЕ... СРБИ СУ СЕ УВЕК ОСЛОБАЂАЛИ ОКУПАЦИЈЕ СА ПУШКОМ У РУКАМА, ПА НИ САДА НЕЋЕ МОЋИ БЕЗ ТОГА, СИГУРНА САМ.

 Отправлено: 29.11.09 16:35. Заголовок: а где можно говорить..

а где можно говорить об истории??
корни именно в прошлом

 Отправлено: 29.11.09 16:38. Заголовок: Владимир пишет: а ..

Владимир пишет:

цитата:

а где можно говорить об истории?? корни именно в прошлом

Привет Владимир, добро пожаловат.
Об истории можно говорит где ти хочеш, на темам о Сербии и России, но ми јешчо не откроили ни одну тему толко о истории наших народов... јесли хочеш, ти открој такују тему на которој будем обсуждат теми которие тебе интересирујут... толко историја... Может бит ето надо откроит на разделе Русско-Сербские бази... там увидиш что все ми откроили и о чем ми обсуждали... ти будеш сам увидел где нужно поставит такују тему... Спасибо что пришел Владимир.

 Отправлено: 29.11.09 17:05. Заголовок: Привет, Бранка, рад ..

Привет, Бранка, рад тебе!

но я пока што не понял как создать тему..

 Отправлено: 29.11.09 17:08. Заголовок: Когда откроиш раздел..

Когда откроиш раздел, на дну страници находитсја полје в котором пишет новаја тема... и ето просто...

 Отправлено: 29.11.09 17:23. Заголовок: да, извини: ) ведь у..

да, извини: )
ведь у меня компьютерное образование..

 Отправлено: 29.11.09 17:35. Заголовок: Владимир пишет: да..

Владимир пишет:

цитата:

да, извини: ) ведь у меня компьютерное образование..

Не за что Владимир, ти первиј раз на свободној територии, в Русско-Сербској стране, и ја здес от начала, но не понимају все, иногда сделају ошибки. Временом будеш все поњат. Ја очен рада что ти с нами.

 Отправлено: 29.11.09 17:54. Заголовок: ну да, так оно и ест..

ну да, так оно и есть
вот я, например, могу перемножить 10010111 и 11010100 разными методами
но это не по теме, простите

а по теме:
как же нам быть?!
в Косово - нашей святыне - чужие люди!

 Отправлено: 29.11.09 18:04. Заголовок: Владимир пишет: вот..

Владимир пишет:

цитата:

вот я, например, могу перемножить 10010111 и 11010100 разными методами но это не по теме, простите а по теме: как же нам быть?! в Косово - нашей святыне - чужие люди!

Ја не знају таких методов что би перемножила такие огромние числа, могу взјат карандаш и тетрад и долго заниматсја тем, но не хочу, мне не интересно какој резултат етого, а чужих људеј с Космета (так у нас скажут, нет толко Косово, но Космет - Косово и Метохија - ето наша земља, будем потерјат, не знајем когда, но не буду они остат на нашеј свјатој земље.

 Отправлено: 30.12.09 21:55. Заголовок: Европа или Косово ..

Европа или Косово
Бошко Мијатовић
среда, 30. децембар 2009.
(Политика, 30.12.2009)
Готово општа оријентација у Србији је – правац Европска унија. Има и овде нешто евроскептицизма, али се слабо уочава на политичкој сцени. Сада када су и напредњаци постали велики Европљани, нема сумње да земља дефинитивно тежи том правцу.

Међутим, ништа није извесно. Препрека је доста, али већина је савладива: када ствар сазри, испоручиће Младића по логици „важнија је ЕУ него један човек”; преговори о усклађивању законодавства могу бити окончани за пар година; на крају ће и званичници из ЕУ закључити да је Србија достигла потребне стандарде.

Ипак, остаје један врло тежак проблем: питање признања Косова. Мислим да не постоји ни трунке сумње да ће битан услов учлањења у ЕУ бити баш то – да Србија призна независно Косово. Јер уколико би Србију примили без тога, она би могла сутра, можда под владом другачијег опредељења, да блокира учлањење Косова у ЕУ и друге сличне акције, што политичари из ЕУ свакако не желе да допусте.

Велико је питање шта ће се догодити. Европљани свакако мисле да ће Србија пред вратима Европе поклекнути и у дилеми „Европа или Косово” изабрати Европу. Можда и Тадић иде тим путем, будући да се максимално труди, заједно с медијима који су му наклоњени, да потисне тему Косова из јавности и у потпуности је замени Европом и светлом будућношћу која нас тамо чека.

Није сигурно, међутим, да ће признање бити могуће током следећих неколико година. Лако је могуће да Тадић, уколико то и намерава, не буде политички у стању да изведе планирано и поред све вештине његовог пи-ар тима, пошто јавност и српско бирачко тело неће лако прогутати ту причу. Поред тога, ни садашњи савезници (Русија, Кина, неколико чланица ЕУ и други) неће лепо гледати на такав евентуални заокрет српске политике, па ће се осетити изданим од онога коме је њихова помоћ до јуче била преко потребна и који ју је тако снажно молио.

Наоко парадоксално, процесу учлањења Србије у ЕУ највише би могао да помогне Међународни суд правде у Хагу, и то одлуком неповољном по Србију. Значи, да пресуди да је независност Косова у складу са међународним правом и тиме пружи Тадићу или неком наследнику најјачи могућ аргумент у прилог мирења са судбином, тј. признањем независног Косова, и наставка процеса учлањења у ЕУ. Али, ако пресуда буде округло па на ћоше, тада ће опет остати проблем.

Могуће је, дакле, да процес учлањења стане укопан: нити Србија може да призна Косово и настави даље, нити водеће земље ЕУ могу повући услов признавања ради наставка процеса. Шта тада да се ради? Да се годинама чека неко чудо, а да све остане на пола пута?

Мислим да постоји решење и за ту ситуацију: Србија би могла да промени колосек и са главног пређе на алтернативни. Док је главни онај до сада спровођен – учлањење у ЕУ кроз уобичајени процес – дотле би алтернативни био што чвршће повезивање са Европском унијом, али без учлањења, нешто слично ономе што раде Норвешка и Швајцарска.

Прелазак са директног на алтернативни пут био би, значи, мотивисан жељом да се избегне вишегодишњи застој у међусобним односима, односно тежњом да се односи и даље функционално унапређују и поред кочнице коју политичке препреке постављају главном путу. Места за блиску сарадњу и без учлањења има свакако пуно. Приоритетна област сарадње за Србију, а вероватно и Европску унију је економија (укључујући трговинске односе), затим инфраструктура, научна сарадња, образовање, безбедност, екологија и слично.

Мислим да је време да се озбиљно преиспита досадашња стратегија учлањења, јер вероватно води у ћорсокак. Девет година је прошло од 5. октобра, а знатнијег напретка у процесу учлањења у ЕУ нема. Још смо практично на почетку, а због сталних политичких препрека. Стога се, верујем, озбиљно намеће алтернативна стратегија – повезивање са ЕУ земаља нечланица, које нуди оно што нас интересује (повезаност), а заобилази оно што је препрека (политичке теме). При том, основни дугорочни циљ и даље може бити пуноправно чланство у Европској унији.

(Аутор је директор економских студија ЦЛДС-а)

 Отправлено: 30.12.09 23:35. Заголовок: Мука ми је... :sm28:..

Мука ми је...

Илузије ЕУ

Министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер изјавио је 22. децембра да ће после ступања Србије и Косова у ЕУ њихово непријатељство престати, пошто у ЕУ рат није могућ. Овако је шеф француске дипломатије реаговао на одлуку српске владе да поднесе званичну пријаву за ступање у ЕУ. Мишљење нашег коментатора Петра Искендерова.
Представе да ће пријемом свих балканских држава у редове ЕУ бити нормализована ситуација у овом експлозивном региону веома су проширене у Европи. Ових дана бивши румунски лидер, сада почасни председник опозиционе Социјалдемократске партије Јон Илијеску веома је сликовито окарактерисао дотичну идеју. „Сви се крећемо у правцу јединствене Европе, где ће се променити и значај граница“ – рекао је он.
Ако је то перспектива, онда је доста далека, а конфликт на Косову данас опасно тиња сада. Није случајно то што се сами Срби веома резервисано односе према Кушнеровом оптимизму. Сходно резултатима анкете коју је немачка служба за проучавање јавног мнења недавно спровела по наруџбини Европског фонда за Балкан, само једна половина становништва Србије оптимистички се односи према интеграцији земље у ЕУ. На Косову има 88 одсто еврооптимиста, што је такође разумљиво с обзиром на активну помоћ Брисела албанским сепаратистима.
Према томе, једва да се ЕУ може сматрати панацејом од регионалних проблема, посебно акутних и трајних као што је косовски. Ствар није само у томе што ће се, као што се признаје у Београду и Бриселу, Србија учланити у ЕУ најраније 2014. године. Кудикамо је важније то што се на простору, рекло би се, јединствене Европе не решавају стари конфликти и што се појављују нова жаришта конфликата., на пример, све опасније супротности између Мађарске и Словачке. У августу о. г. билатерални односи су се толико заоштриле да словачке власти нису пустиле у земљу мађарског председника Ласла Шојома оптуживши га за намеру да подстакне националисте у мађарској заједници у Словачкој. Корени мађарско-словачке конфронтације сежу у дубину векова, као и у случају Косова.
А у погледу Кипра је 2004. године био уопште трагикомичан догађај. Пошто су кипарски Грци, за разлику од локалних Турака, одбацили план УН за поновно уједињавање острва, ЕУ је де факто примила у своје редове његов грчки део, вероватно, у нади да ће се с временом конфликт разрешити сам од себе. Али још увек нема ниједног знака тога. Тако да не би требало прецењивати миротворачку улогу ЕУ и решење проблема није непосредно везано за ступање балканских земаља у њу – сматра шеф одсека за историју словенских народа Југоисточне Европе у Институту РАН за славистику Александар Карасјов, '- Пре или касније оне ће и онако бити у ЕУ. То је неминовна ствар. Друго је питање да ће сада опет бити проблеми у вези са тим – прогнозира руски историчар.

– То се тиче непрекидног притиска на Београд преко Хашког трибунала, спорне активности УЛЕКС-а и неспремности европских институција да ангажују Србију у финансијско.-економским пројектима. За стабилизацију ситуације на Косову није довољно примити Србију и њену покрајину у ЕУ, тим пре што није јасно какав ће у овом случају бити статус Приштине. Брисел мора, пре свега, да промени приоритете у својој политици према Балкану и да се одрекне многих илузија – сигуран је руски експерт.



23.12.2009

 Отправлено: 31.12.09 20:24. Заголовок: ХА - ХА - ХА !!! ЧТ..

ХА - ХА - ХА !!! ЧТО ХОТЕЛИ, ТО И ПОЛУЧИЛИ . ТЕПЕРЬ РАСХЛЁБЫВАЙТЕ...


Подготовка к Новому году для финнов была сегодня омрачена трагическим инцидентом, разыгравшемся в торговом центре Села в пригороде Хельсинки Эспоо.

Один из посетителей внезапно открыл огонь по находившимся вокруг него людям. В результате шесть человек погибли.
После убийца из финского торгового центра застрелил себя и бывшую жену.

Стрельбу в финском торговом центре устроил косовский албанец
Известно также его имя. Это Ибрагим Шкуполли.
Как выяснилось, ранее он неоднократно привлекался к уголовной ответственности за незаконное хранение оружия.
В 2007 году стражи правопорядка изъяли у него 18 пистолетов. Об этом журналистам сообщили в полицейском управлении Эспоо.

 Отправлено: 11.02.10 22:52. Заголовок: Турска не може у ЕУ ..

Турска не може у ЕУ док не призна Кипар, исто важи за Србију
Гинтер Ферхојген
четвртак, 11. фебруар 2010.
(Дневник, 11. 2. 2010)

Најуспешнији комесар за проширење у историји ЕУ Гинтер Ферхојген у свом опроштајном интервјуу после десет година проведених у Европској комисији, последњих пет као комесар за индустрију каже да Србија није у позицији Кипра већ Турске.

„Кипар је потпуно замрзнут конфликт и не може се поредити с балканским конфликтима. Турска неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Кипра, а исти принцип ће више-мање важити и за Србију. Услови за чланство су врло јасни: не можеш да постанеш члан ЕУ ако имаш нерешене проблеме са својим суседима. То за балканске земље значи да конфликти морају да буду решени. Лично мислим да је јасна европска перспектива једини начин да се реше билатерални проблеми на Западном Балкану. Кипар је ушао у ЕУ јер је Грчка јасно ставила до знања да неће ратификовати приступни споразум ни с једном од других девет земаља ако у том пакету не буде Кипар. С друге стране, нисмо могли дозволити да Турска на било који начин може да утиче на то ко ће да буде примљен у ЕУ а ко не“, каже Ферхојген, који је успешно водио највеће проширење ЕУ у 2004. години, када је Кипар постао члан Уније.

Да ли то значи да ће Србији и јавно бити речено да ће признавање Косова бити услов ако жели да уђе у ЕУ?

– Толико смо далеко од почетка преговора са Србијом да нема смисла помињати услове и критеријуме. Једино што треба урадити сада са Србијом је јасно и гласно понављати да Србија има добру прилику да постане чланица ЕУ и да је ми желимо унутар Уније. Што јаснија и гласнија буде та порука, то ће и одговор Србије бити позитивнији.

Али зашто би за Србију био услов да призна Косово ако имамо државе ЕУ које не признају независност Приштине?

– То је врло добар аргумент и врло сам радознао да видим како ће, после ступања Лисабонског споразума на снагу, ЕУ успети да говори једним језиком о спољнополитичким питањима, укључујући и Косово. Такође, мислим да нови комесар за проширење има намеру да игра активнију улогу. Да неће само седети на клупи и бележити шта други раде већ да види себе на возачкој позицији.

Да ли би Србија могла имати улогу локомотиве региона, као што је Пољска имала у процесу проширења, тзв. великог праска, који сте ви водили?

– За мене је тешко да то кажем. Пољска је била централна земља у прошлом проширењу и ја сам увек говорио да проширење нема смисла ако Пољска није укључена. Постојала је идеја проширења „великог праска“, односно примање великог броја држава одједном. У случају Западног Балкана нема такве стратегије и зато није могуће поредити Србију и Пољску. Ипак, желим да нагласим да је после Хрватске, Србија једина земља у региону с политичком тежином.

Шта мислите о грчкој иницијативи да све западнобалканске земље уђу у ЕУ 2014. године?

– Једноставно, то није могуће. Наравно, свако може имати политичку визију, али ова није реална. Није то први пут. И деведесетих година прошлог века имали смо слична обећања, попут оног које су дали немачки канцелар Хелмут Кол и француски председник Жак Ширак Пољској да ће ући у ЕУ 2000. године. То се, као што знамо, није догодило, а с великим напорима смо успели да то реализујемо у 2004. години.

Румуни и Бугари у Европској унији захваљујући Косову?

Бивши немачки комесар за проширење ЕУ Гинтер Ферхојген каже да су Румунија и Бугарска добиле попуст за улазак у Унију због своје улоге у конфликту око Косова у пролеће 1999. године.

– Неки људи сада причају да је отварање преговора и, касније, пријем Бугарске и Румуније у ЕУ био грешка, али они заборављају да смо имали јасан геополитички разлог за почетак преговора с те две земље: рат на Косову! Не смемо да заборавимо да је стабилност у том делу Европе тада била брига број један у ЕУ. Румунија и Бугарска су у пролеће 1999. одиграле суштинску улогу за стабилност региона.

Нису допустили руским војним авионима да прелете њихов ваздушни простор и придруже се руским снагама које су биле на аеродруму Слатина у Приштини?

– Тачно. Они су тада стопроцентно одрадили свој део посла, све оно што смо ми очекивали. Зато се не усуђујем ни да помислим шта би се догодило на Западном Балкану да Румунија и Бугарска нису имале јасну перспективу чланства у Европској унији.

 Отправлено: 17.02.10 21:42. Заголовок: /17.2.2010/ Немамо п..

/17.2.2010/
Немамо подршку од властите државе !


Садашње прилике у Косовској Митровици, односно северном делу Косова, мање више су стабилне.Онај ко жели упорно да поремети постојеће стање јесте, пре свега, ЕУЛЕКС.Он има задатак да, у оквиру своје мисије, омогуће Албанцима са успоставе контролу и на овом подручју.То је, заправо, ЕУЛЕКС-ов најважнији задатак.Уједно је ударна песница за спровођење албанске државности- каже за „Геополитику” Марко Јакшић говорећи о грчевитој борби српског народа да се сачува овај део Космета.

Тврдите да, нажалост, актуелна власт у Срби не показује велико интересовање да помогне конкретно овдашњим Србима, чак тврдите - да раде супротно!
–Тако је. Навешћу вам само један пример који то потврђује. ЕУЛЕКС је као део полицијских снага КиМ недавно са државом Србијом потписао споразум о успостављању граница,!Да се разумемо, ЕУЛЕКС није самостална мисија, већ је под јурисдикцијом, такозваног Министарства правосуђа, тзв. владе Косова! Делује, дакле, у оквиру полиције Косова, КПС!Они су ти који су потписали споразум са државом Србијом о успостављању границе између Централне Србије и Косова и Метохије!Србија се, практично, тим чином одрекла овог нашег простора, ваљда због Шенген виза.Са друге стране, српска држава је сада онемогућила Србе са КИМ, који су до сада узимали документа у месту живљења, пребивалишта, дакле, овде, у Грачаници, Штрпцама.. да то и даље чине.Сада морамо због сваког документа да путујемо у Београд. Не може да буде- земаља „једна земља, а два господара”! ЕУ је признала државност КИМ, односно највећи број земаља, а по њима – Србија нема право да нама издаје документа. Апсурд! Коси се са свим принципима. Прелазимо по 500 километара да бисмо добили личне карте, пасоше, а колико сам упознат, воде се преговори о потпуном признавању њиховог, шиптарског правосуђа.

Колико је то опасно за српско становништво и њихов опстанак, овде на нашим просторима од памтивека?
– То значи да овдашњи Срби морају да признају Врховни суд Косова, законе Косова, значи да тим чином буду жртве- натеране да признају ту фамозну независну косовску самопрограшену државу. То је управо оно што је Србија потписала, а тиче се контроле простора, у документу јасно пише граница. Нигде не пише административни прелаз!То је свакако доказ да је Београд на посредан начин признао ту наказну , вештачку државу на нашој земљи. Још нешто, Запад овде покушава на све начине да направи нестабилно подручје.Овде, ипак, није нестабилно, јер не признајемо законе косовске државе.Ми Срби се боримо да очувамо КиМ у саставу Србије, од тога не одустајемо, а наша држава се сложила са „пузајућим признањем”!

Како сада функционише ЕУЛЕКС?
– Они се налазе на нашим улицама, патролирају и можда помало зазиру од Срба из Косовске Митровице, јер им Срби свакодневно показују са су итекако свесни „задатка ” ЕУЛЕКС-а – да се коначно реализује, испуни Ахтисаријев план. Понављам они су ту да Албанцима осигурају државу. Додуше, труде се да не буду пуно уочљиви и да не провоцирају Србе.Они обезбеђују насеље Беђани и за потребе шиптарске државе, обезбеђују изградњу кућа и станова. На тај начин директно се угрожава српско становништво на севеверном делу Косова.

Отпор Срба из Брђана био је својевремено у центру пажње, каква је сада ситуација?
– Довољно је рећи да се, нажалост, у протеклих десет година Срби не враћају у своје куће. Јер за њих није безбедно, и веома мало кућа је изграђено за наше сународнике, који желе да се врате. За Албанце се без икаквих проблема граде куће, станови, зграде, па чак и тамо где их никад нису имали.Тако је у и Брђанима, где треба да се узгради више од 150 кућа - читаво ново шиптарско насеље. Замислите, без проблема то финансира влада Косова и неке америчке невладине организације, албанска мафија која тргује дрогом и белим робљем.Све у циљу да се ту по сваку цену лоцира ново шиптарско насеље, које је својеврстан клин, између северног дела Косовске Митровице и општине Звечан. Фактички, да буду, Србима „иза леђа”. ЕУЛЕКС је ту да спречи сваки отпор, евентуалну побуну Срба. Звучи невероватно, после оних демонстрација Срба у Брђанима, свакодневно је ангажовано око 800 полицајаца службеника КПС.Све то је припреман сценарио да се полако, али систематски Срби натерају да напусте и ове просторе. Да и ми одемо одавде!

Колико има Срба у северном делу Косовске Митровице?
– Митровица има око 25 хиљада становника, на веома суженом простору. Приметне су свакодневне гужве, загушен је саобраћај.Ту је лоцирано оно што је Србима остало!Универзитет, Болнице, школе, све што је најважније за нас Србе.Овде је наш народ силом прилика, научио сам да се бори и избори. Болно је и забрињавајуће и то што су Срби свесни да српска влада поменутим поступцима шаље поруку - да после 10 година, први пут Срби немају подршку властите државе.Управо је то један од озбиљних узрока који мотивишсу српско становништво да се исели, да напусти КиМ, а охрабрује Албанце!Срби су депресивни и није никакво чудо! Коме да верују, нашим дволичним политичарима?

Објасните!
– Уосталом то примећују и људи, наши пријатељи, чак странци, научници , они који дођу из Немачке, Русије, Швајцарске, па коментаришу то у озбиљнијим медијима у жељи да скрену пажњу .Српски званичници у свету само декларативно говоре, залажу се на сав глас- Косово је Србија, или говоре, ваљда себе убеђујући, да се боре свим дипломатским средствима за територијално очување Србије, њене целовитости, а са друге стране, практично не говорећи ниша- раде све да Албанцима олакшају да добију своју државу. Кажем пузајућа политика, будући да је Запад дефинисао платформу о томе како Београд треба да се понаша!

Сматрате ли да се народ у централној Србији некако чудно пасивизиран када је реч о очувању Космета?
–Делимично сте у праву.У постојећој политичкој клими, притисцима, кризи, беди, беспарици - не треба се томе чудити. Како човек у Београду, Нишу, Крагујевцу, Ужицу да размишља о очувању целовитости своје земље, када га иста та држава тера на беду, очај, ужасну неизвесност. На глад. Богата земља, а уништене фабрике, привреда и обезнађен српски народ, и веома уплашен за будућност сопствене деце.Сувише тога тешког је годинама на плећима нашег народа у целини.Са друге стране, српском народу се не дозвољава да чује и види, преко медија шта се сада дешава на Косову и Метохији и како овде живе људи? Како се злопате у гетоима. Народ се обмањује. Уместо тога бацају им у очи шарене лаже о некаквом ружичастом животу у ЕУ.Уз пут , „дешава”, нам се Војводина, најављују регионализацију Србије. Питам се, како то нека држава у свету може да буде богата, стабилна, демократска, а да је при том безочно сакатите. Сасвим је сигурно да се иде на даље цепање , растакање Србије. Ко још то у свету ради свом народу? Свастан сам колико су ужасне последице за срспки народ, за његову будућност, опстанак, ако хоћете и православља на овим просторима. Наш народ је збуњен.И не зна како могу српски политичари да их убеђују у пријатељске намере, оних истих који су нас бомбардовали? Помажу се нескривено туђи стратешки циљеви на нашем многовековном, древном простору. А туђи геостратешки циљеви и јесу да Србија буде неважан, миноран политички фактор на Балкану. Ако би се којим случајем Србија дрзнула да буде своја, јача, већа, да очува своју националну самосвест, достојанство, своје биће, у такој Србији запад види велику опасност, а замислите, никако - савезника. Бићемо добри „савезници” само ако нас нема, али нас распарчају ! Лаж која се нашим људима свакодневно и без скрупула пласира у којекаквим медијима ствара конфузију, манипулише свестима људи , тако да се више лаж и истина не разликују. Плашим се, да када се Срби буду коначно пробудили, када буду прогледали уверивши се да сви народи имају своје државе, програме, и да су били безочно жртвовани од САД, Енглеске, Немачке – биће касно. Србија ће бити докрајчена.

Владика Артемије је велики борац, увек је са својим народом на КиМ. Утисак је да има много „оних” који покушавају да га осујете, или представе јавности у искривљеном светлу. Оно што фасцинира је огроман углед и велико поштовање које владика Артемије ужива код Срба на Косову и Метохији, а са њима нема шале!
– Владика Артемије је уистину изузетна личност. Веома је јак духовник. Хвала Богу да је такав човек са нама на Косову и Метохији.И поносни смо на њега, јер здушно, устрајно, неустрашиво брани свој народ на Космету. И као сваки изузетан црквени великодостојник, вредан дубоког поштовања, мада врло скроман, правичан - он изазива гнев, бес и болесну љубомору безумника!Он је живи сведок мучеништва свог народа и њихов сапатник. Камо среће да о својој пастви на такав начин брину сви црквени великодостојници. Нико нормалан не може да мрзи, потцењује, или клевеће владику Артемија. Запрепашћење је тим веће, јер постоје и неки људи из црквених редова, па и са КиМ, који не бирају средства како би га осујетили у свему што предузима.Он не може да гледа скрштених руку, глад, беду и муку Срба по гетоима.Ко још ов владика српских то чини!? Види то добро српски народ на Косову и Метохији, и ту је врло осетљив!

Уочи шиптарских избора провејавале су неке поруке упућене Србима да треба активно да се укључе у изборе.
– Срби на Косову и Метохији морају да одоле свим великим притисцима, попут оних позива на изборе, јер су на штету српског народа. Како? Самим чином изласка на изборе сваки би Србин признао шиптарску лажну државу. Дакле, да гласа против себе, свог опстанка, свог народа. О онима који нажалост носе српско име и презиме, и који су се протеклих месеци „залагали” да Срби са КиМ изађу на шиптарске изборе, под изговором да више уопште нису важне границе, него како ће да живе, могу да кажем да су вешти манипулатори .То је поражавајуће. Питајте се за кога и чије интересе такви раде, од кога примају „плате”, колико имају извора прихода?

Положај Срба на Косову и Мертохији све је гори.О страдалницима у избегличким центрима да не говоримо. Ко је дужан да брине о њима?
– О свим Србима са простора КиМ, мора и треба да брине Министарство за Косово и Метохију. Уосталом, због тога и постоје, зато и примају плате. Парадоксално је да се то Министарство хвали како је уштедело за годину и по дана велика средства из буџета Србије. На чији рачун је уштеђено? И од кога је уштеђено? Конкретно, када су у питању избеглички центри попут овог у Косовској Митровици, у старој згради ОШ „Бранко Радичевић” потребно је хитно за те људе саградити монтажне куће, или неку зграду, где ће их сметити у услове достојне човека. А то кошта око четвртине новца које је Министарство за КиМ уштедело. Каква је то „уштеда”, када се народ злопати, гладује, умире. Некоме није у интересу да Срби овде опстану! Кроз положај свих избеглица, њихов вапај за голу кору хлеба, за голи живот јасно се види и однос српске Владе према КиМ, према свим Србима који живе на Косову и Метохији.

разговор вођен пре хајке на владику Артемија Биљана Живковић

 Отправлено: 19.02.10 21:08. Заголовок: Црква и политика Л..

Црква и политика
Лице и наличје хајке на владику Артемија
Григорије Војводић
четвртак, 18. фебруар 2010.
Владика Артемије
Најновија офанзива привремених „косовских институција” у правцу признавања „независног Косова” од још већег броја земаља показује да тамо где има дима, има и ватре. То је доказ да хајка на владику Артемија није иницирана само „неправилностима” у пословању Епархије рашко-призренске, већ има за циљ и уклањање јединог човека који је заиста стајао на путу легализације нарко-НАТО „државе”.

Покушај да се илегална творевина на тлу Србије легализује био је и Меморандум о разумевању, којим је Црква требало да прихвати „обновљене” светиње, које су шиптарске банде дивљачки, на очиглед целог „цивилизованог” света, попалиле и порушиле, док су их „косовске институције” обновиле. Ово прихватање меморандума требало је да буде први корак у бар неформалном признавању легалности “косовских институција” од стране Србије. Пошто владика Артемије није хтео да потпише овај меморандум, требало га је изоловати. То је учињено преко викарног епископа Теодосија Шибалића, који је кршећи велики број канона и прописа Цркве отказао послушност надлежном архијереју, а потом постао главни ослонац свих оних који су хтели да се меморандум прихвати у епархији. Међу њима су били српски актуелни политичари, шиптарски „званичници”, појединци унутар Цркве и њихови ментори из америчке администрације. На владику Артемија је у то време вршен прљав притисак.

Прво је Теодосије Шибалић покушао да убеди поједине монахе одане владици Артемију да је владика Артемије постао психички неурачунљив јер неће да прихвати такву „благодат” каква је фамозни меморандум. Он је хтео да се владика одстрани из епархије под изговором да му је потребна лекарска помоћ. Пошто му тај план није успео, онда је Синод претио Артемију да ће покренути поступак против њега за непоштовање одлука Сабора.

Све ово се догађало прошле године. Владика Артемије је знао да би се поступак који би био покренут против њега отезао у недоглед и да за то време не би могао да врши функцију надлежног архијереја Епархије рашко-призренске, већ би то уместо њега радио администратор. Администратор би био човек који прихвата меморандум и сарађује са „косовским институцијама”. Зато владика, бирајући између Сциле и Харибде и меморандума, прихвата меморандум.

Међутим, владика на терену не жели да постављањем свештеника у порушене светиње угрози њихове животе, због квалитета „обнове” (црква у Призрену је „обновљена” тако да сама од себе може да се сруши) и због тога што су ти објекти на територији која је етнички очишћена од Срба па би свештеници били незаштићене мете локалних Шиптара, али би били, у случају да је то медијски потребно, и доказ да је Косово „мултиетничка држава”. Владику Артемија Синод покушава да изолује у Призрен, па му тада епископ нишки, а сада патријарх српски Иринеј, помпезно пред камерама, предаје на коришћење „обновљени” двор Епархије рашко-призренске и дирљиво саопштава “да напокон може да се врати кући”.

План је био да се владика Артемије изолује у Призрен, где би са своја два сарадника био окружен војницима КФОР-а. Пошто владика Артемије није прихватио да напусти манастир и српску енклаву Грачаницу, свима је постало јасно да ће спровођење меморандума ићи далеко теже него што је очекивано. Зато се подиже нова хајка на владику Артемија. Поново се покрећу исте оптужбе и иста питања на које је владика пре више од годину дана већ одговорио. Прича о фамозном „Раде неимар“ предузећу била је актуелна и раније и комисија Синода је проверавала пословање епархије, али је сва документација коју су добили лично од владике Артемија била уредна.

Овог пута видимо да је владика Артемије изложен већ опробаном методу медијске сатанизације, који смо, нажалост, колективно искусили на својој кожи. Нови администратор епархије се својски труди да у медијима укаља владику Артемија и представи га као инфериорног човека који је „поседнут“ извесним Симеоном Виловским. Симеон Виловски је представљен као некакво архетипско оличење зла или, као што рече нови администратор епархије, „мрачан човек“.

Без обзира на то ко је коме ту мрачан, владика Артемије се нашао на путу многима, од ситних српских лифераната, тајкунчића и политичара који су преко својих испостава на Косову и Метохији хтели да перу новац (не заборавимо на КиМ не постоји порез), па све до великих “босова” нарко-мафије међу којима су и чланови бивше администрације Била Клинтона и ЕУ. Већина оних који су Србима на КиМ дошли главе има приватне фирме на КиМ преко којих пере прљави новац од наркотика, оружја, продаје органа и људи. Међу њима је свакако, нама по злу најчувенија, Мадлен Олбрајт, затим Кушнер, Холбрук, итд.

Читав овај бизнис не може да проради пуном паром док капитал не почне да протиче кроз „легалне институције”. На путу легализовања ових институција је до сада стајао владика Артемије. Ипак, признање Косова и Метохије као државе је од највећег значаја за америчке геостратешке циљеве. Знам да ће неки рећи да износим приче о теорији завере, али не ради се ни о каквој теорији завере већ о постизању циљева једне суперсиле и светског прљавог бизниса. Пошто ни суперсила ни прљави светски бизнис не могу више чекати да Срби напокон сами признају „државу” Косово, потребно је радикалним мерама то убрзати. Зато се офанзива врши у неколико праваца, а на једном од њих је стајао владика Артемије.

Да ли је Симеон Виловски крив, утврдиће надлежни органи. Да ли је владика Артемије знао или није знао за деловање Симеона Виловског, и то ће бити утврђено. Међутим, последице овакве хајке на владику Артемија биће видљиве ускоро. Најгоре је што те последице на својој кожи неће осетити они који су хајку покренули и који је воде, већ ће их осетити наш народ на КиМ. Циљ је да се преко српских светиња на КиМ у свету створи лажана слика о “мултиетничности” Косова и да се прикаже како у “легалној и правној држави” Косово постоје православни манастири и цркве, у којима живе православни монаси. То што у неким манастирима и данас монаси живе као у гетоу и то што након признања (посредног или непосредног, свеједно) „државе” Косово од стране Србије неће бити народа који ће посећивати те манастире и цркве, никога није брига. Додуше, ко овде још брине о народу?

 Отправлено: 21.02.10 16:27. Заголовок: 20.2.2010/ Народные ..

20.2.2010/
Народные кухни в Косове
В связи с появившейся в СМИ противоречивой информацией о злоупотреблениях в отношении денежных средств, собранных на нужды благотворительных кухонь в Косово и Метохии, руководство общественной организации «Мать девяти Юговичей» распространило свой комментарий, опубликованный на сайте Рашко-Призренской епархии.

Организация «Мать девяти Юговичей» действует с 2000 года и занимается организацией работы бесплатных пунктов питания для социально незащищенного сербского населения Косова и Метохии. Благодаря общенациональной акции «Один СМС на одну порцию» к настоящему времени удалось открыть четыре столовые-кухни, где на протяжении нескольких лет питаются жители сербских анклавов. Работу кухонь всегда всемерно поддерживал и благословлял епископ Рашко-Призренский Артемий, лично освящавший открывающиеся объекты и принимавший активное участие в компаниях по сбору средств.

По сообщению назначенного Священным Синодом администратора Рашко-Призренской епархии епископа Афанасия, средства, предназначенные для столовых, наряду с другими денежными фондами, к сожалению, стали объектом злоупотреблений со стороны секретаря епархии архим.Симеона Виловского, пользовавшегося долгое время доверием правящего архиерея. По словам владыки Афанасия, членам комиссии, занимающейся расследованием финансовой документации епархии, стали доступны документы, подтверждающие, что о.Симеон несанкционированно изымал средства и использовал их по своему усмотрению и на свои личные нужны. Сам отец Симеон, по словам владыки Афанасия, сейчас находится в бегах.

Согласно сообщению организации «Мать девяти Юговичей», денежные пожертвования для народных кухонь поступали непосредственно на епархиальный банковский счет. Затем средства получались из казны епархии, а организация предоставляла епархии и жертвователям отчет о финансовых расходах. Однако в последнее время представители организации были лишены возможности знакомиться с состоянием банковского счета и получать необходимые средства. «Поэтому появилось подозрение, и не только у нас, что происходит отток средств для каких-то других нужд, что расследованием Комиссии Священного Архиерейского Синода вскоре и было доказано», - говорится в сообщении.

В настоящее время четыре народные кухни продолжают свою работу по благословению временного администратора епархии епископа Афанасия и кормят 1200 человек. Ведется подготовка к открытию пятой кухни, которая расположится в Гниланском крае.

Руководство организации в лице ее председателя Светланы Стевич призвало жертвователей и всех людей доброй воли, несмотря на вскрывшиеся факты финансовых злоупотреблений со стороны некоторых сотрудников епархии, не переставать оказывать помощь народным кухням и нуждающемуся сербскому народу Косова и Метохии. В конце специального сообщения выражена надежда, что в будущем благотворительная организация сможет оправдать полное доверие жертвователей и верующего народа.
Православие.ру

 Отправлено: 02.03.10 22:34. Заголовок: Хроника Данијел Серв..

Хроника
Данијел Сервер: Србија неће у ЕУ ако де факто не призна независност Косова

уторак, 02. март 2010.

На Србију се неће вршити притисак да призна Косово, али ће Београд то питање морати да реши пре учлањења у Европску унију (ЕУ), оценио је потпредседник Америчког института за мир Данијел Сервер у разговору за Глас Америке (ВОА).

Сервер је рекао да "Београд има право да не призна Косово" али да не верује да ће Србија постати чланица ЕУ "ако не постигне неко решење са Косовом, односно де факто призна независност Косова".

"Другим речима, Србија не може да очекује да буде чланица ЕУ и да задржи Косово - или једно или друго. Међутим, ЕУ не може то да каже Београду, пошто од 27 земаља Уније њих пет не признају независност Косова, али мислим да ће на крају став већине превладати", рекао је.

Сервер је изразио наду да ће Међународни суд правде донети одлуку коју ће уважити и поштовати и Београд и Приштина, додајући да би било добро када би та одлука водила ка решавању косовског питања.

"Дошсло је време да Београд и Приштина почну директне разговоре без посредника, а на бази једнакости", рекао је Сервер.

На питање да ли би Брисел и Вашингтон могли да изврше још већи притисак на Београд да призна Косово, он је рекао да не верује да ће ико вршити било какав притисак на Београд, пошто је донета одлука да се то питање остави по страни. Сервер је рекао да би "под претпоставком да ће Русија увек подржавати Србију" Косово могло да постане проблем у односима Вашингтона и Москве, али да не верује да ће до тога доћи "пошто Русија има своје проблеме са ЕУ и САД, и јер постоје далеко актуелнија билатерална и међународна питања".

"Мислим да је ствар независности Косова питање које се углавном тиче Београда и Пристине и које они сами треба да ресе", рекао је Сервер за Глас Америке.

(VOА)

 Отправлено: 02.03.10 22:54. Заголовок: Kушнер назвао новина..

Kушнер назвао новинара лудаком
2. март 2010. | 15:32 -> 19:17 | Извор: Б92, ФоНет, Бета, Тањуг
Грачаница -- Француски шеф дипломатије Бернар Кушнер назвао је лудаком новинара “Гласа Америке“ Будимира Ничића јер га је питао за став о трговини органима на Косову.


Бернар Кушнер расправља се са новинаром испред Дома здравља у Грачаници (Бета)
Бернар Кушнер, својевремено први администратор међународне заједнице на Косову, после бомбардовања НАТО-а, изгубио је живце у Грачаници. Шефа француске дипломатије изнервирало је новинарско питање да ли је чуо за трговину органима киднапованих Срба са Косова и како коментарише наводе њихове родбине да је и сам умешан у тај злочин.

Кушнер је најпре новинару рекао да је луд, а потом је негирао постојање "жуте куће" у Албанији, у којој су, према сазнањима медија, рађене илегалне операције.

Посета Грачаници пошла је наопако када је дописник “Гласа Америке” Будимир НИчић, поставио питање о трговини органима киднапованих Срба.

“Трговина органима. Да ли сте ви болесни?”, упитао је Кушнер уз гласан смех и наставио да се увредљивим тоном обраћа новинару “Гласа Америке”.

“Да ли вам ја личим на некога ко би трговао органима? Луди сте, верујете у свакакве глупости! Значи, Рада и ја смо крали лешеве да бисмо продавали органе”, казао је Кушнер.

“Шта је то жута кућа? Која жута кућа? Зашто жута?”, питао је француски министар. “Господине, Ви треба да се преконтролишете. Доста је било. Није било жуте куће, није било трговине органима. Она је доктор као и ја, мислите ли да смо то радили. Људи који то кажу су ниткови и убице”, поручио је Кушнер.

Новинар “Гласа Америке“ Будимир Ничић увређен Кушнеровим речима.

"Господина Кушнера нисам желео да провоцирам, већ сам само професионално радио свој посао", рекао је Ничић Тањугу.

"Кушнера сам, уз констатацију да га многе породице киднапованих оптужују за учешће у трговини органима, питао какав је његов одговор на то и какав је његов став о такозваној жутој кући. Онда ме он питао да ли сам болестан и луд", додао је извештач "Гласа Америке".

Он је нагласио да је "погођен и увређен" Кушнеровим коментаром.

Рада Трајковић која је била један од домаћина Кушнеру у Грачаници каже да не оправдава реакцију француског министра али да је разуме.

“Новинар ‘Гласа Америке’ је поставио питање испред породица киднапованих за које је казао да оптужују господина Кушнера да је учествовао у трговини органима Срба, што је уследило његовом реакцијом коју Ви описујете, коју ја као лекар могу потпуно да разумем”, каже Трајковићева.

“Знате, рећи једном лекару да је учествовао у убијању, киднаповању и продаји органа заиста јесте велика, и за мене лично би била најстраховитија, увреда. То питање га је лично повредило и имао је једну реакцију коју не оправдавам али разумем”, наводи она.

Подсетимо, новинарке Телевизије Б92 дошле су до сазнања која указују да су у месту Буреј, на северу Албаније, Србима и неалбанцима киднапованим на Косову, вађени органи који су потом продавани.

Албанске и косовске власти одбациле су такве наводе али су они били довољно озбиљни да заинтересују и ОЕБС који је цео случај доделио Дику Мартију, који од прошле године води истрагу по том питању.

Случајем “жута кућа” бави се и домаће тужиластво за ратне злочине.


KUSNER JE JEVRESKO-FRANCUSKI MONSTRUM I KASAPIN - DIREKTNO UKLJUCEN I ODGOVORAN ZA VADJENJA ORGANA SRBIMA I ROMIMA !

Evo jednog interesantnog posta .....

Pitanje je za Kushnera kao Jevrejina vrlo skakljivo . Sve je vise dokaza da su organi ubijenih Srba zavrsili u Izraelu koji je centar za ovakvu vrstu operacija . Uostalom , kad je ovaj slucaj poceo da se raspetljava pokazalo se da je barem u jednom slucaju "kupac" oragana bila osoba iz Izraela ! Vrlo je verovatno da su organi nashih sunarodnika zavrsili u istim bankama kao i organi ubijenih Palestinaca prosle godine ....

Glavni „mozgovi” u nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Makedoniji su izraelski državljani, hirurg Zaki Šapira i glavni posrednik Moše Harel. Doktor Šapira je onaj isti koji je 1999. godine lekarima skopske klinike nudio saradnju na presađivanju bubrega i posle taj biznis realizovao u Estoniji, Moldaviji i Turskoj, zajedno s turskim hirurgom Jusufom Ercinom Sonmezom, koji je bio glavni operator u prištinskoj klinici za ilegalno presađivanje bubrega. Moše Harel je uhapšen u Prištini i označen je kao glavni operativac u pronalaženju „darodavaca” bubrega i onih koji su ih kupovali po ceni i do 120.000 evra.

http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2008/latinica/149.html

 Отправлено: 19.03.10 16:10. Заголовок: http://www.nspm.rs/h..

http://www.nspm.rs/hronika/fatmir-sejdiju-hasim-taci-u-sloveniji-samo-kao-predstavnik-nezavisne-drzave.html
Фатмир Сејдију: Хашим Тачи у Словенији само као представник независне државе
PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. март 2010.

ПРИШТИНА - Председник Косова Фатмир Сејдију каже да ће премијер Хашим Тачи учествовати на конференцији у Словенији само као представник независне државе. На конференцији за медије на аеродрому Приштина, након повратка из посете Бриселу где се сусрео са амбасадорима земаља чланица НАТО, Сејдију је изјавио да ће Косово на конференцији у Словенији учествовати једино ако буде третирано равноправно са свим другим државама.

И Тачи је на повратку из Естоније изјавио да ће учествовати на конференцији у Словенији као премијер независне и суверене државе и да не долази у обзир учешће у било каквом другом формату.
(Бета)

 Отправлено: 20.03.10 01:44. Заголовок: 19/03/2010 Апел свеш..

19/03/2010
Апел свештенства, монаштва и верног народа Свештеном Сабору СПЦ
9

Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју и свему Свештеном Сабору Архијереја СПЦ

ОТВОРЕНО ПИСМО

Ваша Светости, Високопреосвећени и Преосвећени Оци,

Као деца Цркве удовице – епископа нам браћом ућуткана, као чеда Оца љубљенога – домашњима оклеветанога и распињанога, као овце слепи без пастира поузданога – браћом му „пастирима“ у јаму баченога… све плачући за Јосифом нам драгим, као Праоца нам Светога Јакова – молимо Вас и преклињемо: да антиканонску, тј. антицрквену и цркворазарајуће-окупациону експедицију ниспослату нам у лику бившег епископа зах.-херц. Атанасија и „викара“ (!?! – појам крајње неразумљив; ваљда хорепископа) дечанског Теодосија ПОВУЧЕТЕ како би сви скупа превазишли догађаје минулих смутњи изазване, верујемо несвесно, још на самом почетку поста, брзоплетим, нецрквеним, чисто световним, грубо-извршним, распудним дејством светога Синода на овце паше рашкопризренског нам узорно-правоверног Архипастира Г.Г. Артемија.

Придружујемо се овом апелу и ми, остали православни који, иако комарачке, а ипак неспаљене савести желимо да свој глас подигнемо против неправде изазване антиканонским дејством Светог Синода, осећајући, попут блажене успомене оца Јустина Ћелијског, да „нисмо рођени да душе наше буду прљаве потковице на копити галопирајућег коња ничијих амбиција и интрига“.

Да се у овом случају ради, не само о атаку на епископа Артемија, већ суштински о уклањању главног, са својим бројним монаштвом, противника новоконкордатском, проекуменистичком расправослављивању и (вешто прикриваном) унијаћењу Србије римокатолицизмом – помпезно најављиваним за 2013.г. али, такође и покушају потирања најчојскијег вишегодишњег готово усамљеног „косовског ратника“ за очување огњишта Србиновог на земљи му заветној, крвљу мученика омеђеној, са 1300 студенаца исцелитељних који православљем извиру и правоживљем напајају душе српске вековима, јасно је ово свима побожнима, али је потребно посведочити све ово нарочито и ради свих крштених уопште, као и свих опредељених на тврдоглаву и тврдоврату непобожност, јер је и једнима и другима Истина једина и неопходна храна као разумних бића душа људских.

Комунисти су деценијама покушавали да разним неделима и махинацијама остваре свој утицај на Српску Православну Цркву. Кроз њих, као и кроз сваку наредну власт лако је видљив утицај државе на деловање појединих црквених старешина, нарочито кроз форсирање утицаја институције Светога Синода који, из године у годину, све више и више, узурпира врховну власт Светог Сабора свих епископа СПЦ, што се нажалост најјасније уочава кроз синодално, несаборско антиправославно увлачење и прљање православне вере и њено дављење у екуменистичким белосветским баруштинама васколике лажи, и то увек готово истим синодалним делегацијама које у име српског „православља“ потписују разне јеретичке ствари; уводе реформе у свесвету Литургију, самовољно их цркворазарајуће, појединачно и антисаборски по Србији спроводећи (реформе иначе не због вајног „поправљања“ Литургије свете, јер како поправити оно што нам неискварено оставише Свети Оци, већ једино услед усличавања Њеног духу овога света, ради планиране будуће јеретичке уније, тј. новог екуменистичког конкордата).

У Равени Св. Синодом овлаштени српски епископи потписују екуменистичку декларацију којом, између осталог признају римског папу за првозваног епископа Цркве, иако он ван Цркве пребива већ готово хиљаду година, штампају са православног гледишта готово неупотребљиве уџбенике веронауке; пропагирају евроокупаторске и издајничке србосрамотне ставове државе по питању Косова и Метохије и признавања тренутно постојећег злорођеног јајета црночиних орлова на црвеној српском крвљу натопљеној позадини; а исти ти људи који се још увек и православним епископима називају, у својој умишљеној свемоћи рекламно изјављују како су се 2006. г. три дана молили заједно са разноразним јеретицима (како ли им се тај заједнички „бог“ зове и чему их учи – нису нам објаснили, јер се ни на Сабору не могаде поставити питање њихове издаје правоверја, пошто иста господа и дневни ред Саборски једини одређују).

Ко ће још постићи поменути све дрскости, неверја и издаје исте мале духовне олигархије, од неверовања у бесмртност душе све до избацивања Светог Аве Јустина и његове свеправославне догматике са Богословског факултета СПЦ-а, а кога сада тиме осрамоћеног смерају канонизовати; – административно канонизовати а у упракси презирати и ниподаштавати ?!?

Трезвено ишчекујући Ваш миротворно – дејствени благослов који ће, знамо, надуго обновити и очврснути наду и веру у чистоту православља и правоживља српског, колико могући трудећи се у правоживљу, верни Православљу и Вама остајемо синовски одани. Стога, целивајући свету десницу предлажемо клечећи, подножју ногу светости Ваших ову многобројну брижну молитву нашу – Бога небом погледајући а земљом благодат Његову кроз Вас с поверењем ишчекујући Вашим делатним повратком негдашњег предањског мира древне побожности српске. Амин.

Додатна појашњења потенцијалним потписницима

Ово отворено писмо које је за узрок имало пре свега напад како на православље, тако и на Косово и Метохију, шto ради довлачења у Србију зловерног и у непокајању традиционално беспримерног римског папе 2013г. унијатско-јеретичких тежњи ради, то и ради верификације институција псеудодржаве Косова (синодском најавом постављања савршено, готово безлично – попустљивог еп. дечанског Теодосија на место психофизички живог и здравог еп. Артемија), али и коначно растурање, у СПЦ најбројнијег, православно-правоживећег монаштва окупљеног око неупоредиво најпредањскијег духовника нам владике Артемија.

Почетни потписници овога отвореног писма су монаси појединих рашко–призренских манастира који су, већином једномислено уз Свети Сабор, Устав Цркве српске и владику Артемија, као и поједини храбри појединци из манастира где игумани нису сложни са њим. Али, ако се узме у обзир да управа неколиких великих нам манастира није дозволила ни да обавестимо њихову братију или сестринства о овом, милости искатељном писму Светом Сабору епископа СПЦ, тада број ових сада храбрих потписника још више добија на значају, те се лако свакоме може схватити да би тај број у мирнијим околностима био далеко, далеко већи. Ми почетни потписници смо се истурили у претходницу ове групе која сведочи да желимо поштовање Устава и предања Цркве позивајући на повратак све преступнике, ма како се они називали, како би коначно завладао мир свима, а ако би, нажалост уследило супротно, ево нас спремне именом и презименом за следна дејства нове небивале православне инквизиције, што им, ипак, не дао Господ Бог да икада постану.

Стога, пре свега у Господа се уздајући, искрено позивамо у припомоћ и верни народ српски истине и вере нам нападане ради – трубно му најављујући, ми доле потписани, а од еп. Атанасија и Теодосија (овог, личним немиром, развеслалог „двојца без кормилара“ по досад мирним свештеним водама епархије рашко-призренске) ипак неустрашени монаси епархије рашко-призренске, трубно најављујући да ће се

ПО СВИМ ВЕЋИМ ГРАДОВИМА СРБИЈЕ (контакт телефон око организације потписивања 063/8851078), ПОЧЕВ ОД СВЕТЛОГ ЧЕТВРТКА 8. АПРИЛА 2010г. ПРИКУПЉАЋЕ СЕ ПОТПИСИ НАРОДА СРПСКОГ ПОВОДОМ ОВОГ ИСТОГ ОТВОРЕНОГ ПИСМА КОЈЕ, УСЛОВЉЕНИ НЕБИВАЛИМ ДУХОВНИМ ТЕРОРОМ, САДА ВЕЋ ЗАПОЧИЊУ НАЈХРАБРИЈИ (тј. претњама неустрашени) МОНАСИ ЕПАРХИЈЕ РАШКО ПРИЗРЕНСКЕ, А КОЈИ ЋЕ СЕ (тј. потписи) СКУПА НА РУКЕ ПРЕДАТИ ДАНА 25.04.2010 ГОДИНЕ СВЕШТЕНОМ САБОРУ ЕПИСКОПА СПЦ. ПРЕЦИЗНИЈЕ, ПОТПИСИ ПОДРШКЕ ЋЕ СЕ ПРИКУПЉТИ И ПРЕДАТИ ЕПИСКОПИМА СВЕ ДО ПОЧЕТКА ПРВОГ ДАНА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ САБОРА, МА КАДА ОН ПОЧЕО.

ТАКОЂЕ ВАС ОБАВЕШТАВАМО ДА СЕ ОВО ПИСМО СВЕТОМ САБОРУ ЕПИСКОПА СПЦ МОЖЕ ПОТПИСАТИ И НА ИНТЕРНЕТУ, ОВДЕ – И ТО СВЕ ДО ПОЧЕТКА САБОРСКОГ ЗАСЕДАЊА.

Иначе, идеју скупљања потписа изнедрио нам је сам еп.Атанасије, пре свега, приморавањем сестара манастира Кончула да му „под ноге“ донесу све своје потписе (у недељу 07.03.2010г.) са пропратним текстом да га, иако савршено Цркво-неУставног, безусловно признају за наводног администратора епархије; а где је ту још обијање грачаничких келија; отимање документације; онда, смена легалног секретара епархије, као и непрестане претње сменом свима – Цркви и Уставу Њеном – послушних игумана, те константном претњом прогоном њиме (читај: Атанасијем) оклеветаних монаха; укидање државне помоћи свим непокорним њему а не Светом Сабору СПЦ манастирима и монасима; претећи актови Црној Реци, Архангелима и осталима од нелегалног узурпаторског двојца епископа инспирисаног једино, што ретко виђеном личном прелешћу – то и духом и руковођењем „свудаприсутног“ увек савременог и (милом или силом) ауторитативног епископа бачког Г. Иринеја; итд… укратко – узурпација им је заједничка, нова псеудоправославна идеологија је из бачке, спровођење на делу новаторстава (новаторства то су стога што нам се не нуди слобода у ситним разликама богослужења већ многе наводне ситнице спаковане у један пакет који се каткад нуди, каткад приморава на примену свима побожнима) нам сада долази олујно из херцеговине од узнемиреног господина „свезнајућег“, а жеља за славом и влашћу експлодирала је из Дечана као древног темеља епархије рашко призренске урушавајући нам исту правоверну, духовну кућу свима.

Библијска благовест, нарочито важећа у најсмутнијим временима када пастири залутају а овце се у збегу окрену једино и вечно Верним Небесима, је да је ГЛАС ПОБОЖНОГ НАРОДА – ГЛАС БОЖИЈИ, а то се на живом садашњем примеру најјасније и види – општим непосећивањем богослужења (виртуелног) администратора и његовог привидног наследника од стране верног народа иако га на то нико и никада није позвао. Иако су исти епископи, све до пресуде Светог Сабора епископа СПЦ савршено НЕЛЕГАЛНИ, ипак, све ово нека би, пре свега, у истима такло извор смирења и покајања великопосног, а никако и никада узрастање немира, гњева и двоједушности, којима су, на велику нам свима жалост, сада безглаво неки похрлили.

Гоподе Христосе помилуј и благослови Истином и Миром Љубави Њене свету Цркву Своју и васкрсни нам свима ослабелу светоотачку, предањску побожност Благодати Твоје. Амин.

 Отправлено: 20.03.10 11:15. Заголовок: Брате, добро је што ..

Брате, добро је што си поставио овај текст, молим те ако стигнеш, постави га и у делу Православље, на теми Црква и политика.

 Отправлено: 25.03.10 13:40. Заголовок: ..

Словачка народна странка извинила се за бомбардовање Београда PDF

Штампа Ел.
среда, 24. март 2010.


Лидери националистичке Словачке народне странке Јан Слота и Ана Белоусовова извинили су се данас амбасадору Србије у Словачкој Данку Прокићу за бомбардовање Београда 1999. године.

"То смо изразили у своје име и у име оних Словака који мисле исто као ми. Правдали смо се за то што смо тада били немоћни и нисмо могли да учинимо ништа осим демонстрација", указала је потпредседница СНС Белоусовова новинарима након што се заједно са својим партијским шефом Слотом срела са српским амбасадором.

"Амбасадор је био ганут и захвалио нам. Сви они знају да се пре 11 година 90 одсто Словака није слагало са прелетањем бомбардера (НАТО)", рекао је Слота.

Обоје су одбили да њихова данашња демонстрација жаљења због бомбардовања пре више од деценије има било какве везе са предизборном кампањом пред предстојеће парламентарне изборе у јуну.

"Да ли смо ми измислили 24. март када су бомбардовани Срби? Зар је требало да преместимо тај датум да буде после избора", реаговао је Слота.

Слота и Белоусовова критиковали су тадашњег шефа словачке дипломатије, сада европосланика за Словачку демократску и хришћанску унију Едуарда Кукана који је недавно изјавио да би и данас у таквој ситуацији каква је била на Косову поступио исто.

"Ако говоримо да се променила политичка ситуација и оријентација Словачке, не можемо да се претварамо да је то (бомбардовање) било данак за наш улазак у НАТО", рекла је Белоусовова и позвала и словачку дипломатију да се за бомбардовање извини.

Словачке снаге нису учествовале у бомбардовању Југославије 1999. године али званична Братислава није у НАТО спречила интервенцију а дала је и дозволу савезничким војним авионима да прелећу њену територију.

(Бета)

 Отправлено: 25.03.10 15:17. Заголовок: Уже неплохо....хоть ..

Уже неплохо....хоть извиняться начали...

 Отправлено: 27.03.10 14:19. Заголовок: Више хиљада Срба на..

Више хиљада Срба на митингу у Косовској Митровици



Више хиљада грађана окупљених на митингу у Косовској Митровици изјаснило се акламацијом за очување Косова у саставу Србије и против стратегије за интеграцију севера Покрајине у косовске институције.
Са митинга на коме су говорили представници странака које учествују у раду Скупштине Србије Слободан Самарџић, Божидар и Петар Јојић, начелник косовско-митровачког округа Раденко Недељековић и организатор протеста, председник Српског националног већа (СНВ) Милан Ивановић, поручено је да ће се Срби и остали неалбанци свим легалним средствима борити да остану и опстану на Косову и Метохији.

Недољковић је поручио да је "стратегија (шефа Међународне цивилне канцеларије) Питера Фејта неприхватљива".

"Неће успети да нас поделе, нису нас уплашили и нећемо дозволити да се врата независности затворе", казао је Недељковић и позвао представнике Кфора, УНМИК-а, Еулекса и осталих међународних организација на Косову да не затварају очи пред истином, не излазе из свог мандата, остану статусно неутрални и обезбеде мир и сигурност.

Члан председништва Српске напредне странке Божидар Делић рекао је да нас нема толико много да би на Косову и Метохији могли да се делимо, иако би то наши непријатељи желели.

Председник СНВ-а Милан Ивановић је између осталог рекао да Србе не плаши план Питера Фејта већ недовољна подршка Србије, поготово сада када се ситуација у покрајини сваки дан погоршава.

Пре почетка митинга који је протекао без инцидената на споменик жртвама бомбардовања код моста на Ибру положено је цвеће.

По завршетку скупа и оглашавању сирена којима је на данашњи дан пре 11 година најављено бомбардовање, учесници митинга кренули су на марш мира до Звечана где ће у цркви Светог Ђорђа запалити свеће за све страдале на Косову и Метохији.

Самараџић: "Двојне и тројне општине"

Потпредседник Демократске странке Србије (ДСС) Слободан Самарџић оценио је данас у Косовској Митровици да су Срби у покрајини данас "у безнадежном положају због нестратешке политике Владе Србије.

Самарџић, који је и бивши министар за Косово и Метохију, оценио је на конференцији за новинаре да ће, уколико се чврсте везе између Срба на Косову и Метохији и званичног Београда брзо не успоставе на један сигуран начин, "ствари ићи све горе и горе када је у питању независност Косова".

Самарџић је рекао да је "због нестратешке политике коју Влада Србије спроводи на просторима јужне српске покрајине дошло до двојности, па чак и тројности општина јужно од Ибра".

"На Косову и Метохији данас имамо нерегуларно стање, где људи не знају коме више да се обрате. То стање не приличи држави Србији и људима који би требало да остану и опстану на Косову и Метохији", рекао је он.

 Отправлено: 24.04.10 23:45. Заголовок: 24.04.2010, 21:45 ..

24.04.2010, 21:45

Србији је потребно коначно решење проблема Косова, а не замрзнута ситуација, попут кипарске, изјавио је председник републике Борис Тадић у интервјуу за ТВ канал Ал-Џазира. По његовим речима, Београд је спреман да седене за преговарачки сто и нађе компромис, који се ипак не би сводио на формулу „Албанцима све, а Србији ништа". Како је истакао председник, Србија ће наставити политику усмерену на постизање компромиса, али ће бранити свој територијални интегритет

 Отправлено: 26.04.10 16:20. Заголовок: Београд ће подржати ..

цитата:

Београд ће подржати косовске Србе који су остали без телефонске везе Тагови: Вести 26.04.2010, 00:07 Београд ће привући међународну јавност за решавање проблема косовских Срба, које су локални Албанци оставили без мобилне и телефонске везе, изјавио је у недељу председник Србије Борис Тадић. Председник је рекао да ће Београд започети максималну међународну акцију за заштиту интереса српског живља Косова. Повод за изјаву су акције косовских Албанаца, који су у суботу искључили око 40 предајника српске мобилне везе, и због чега је око 100 хиљада људи на југу и истоку Косова и Метохије остало без телефонске везе. „Поражава реакција ЕУЛЕКС-а, која мирно посматра како се крше права грађана“ – рекао је Тадић.

ТИ СИ ИХ И ДОВЕО У ТУ СИТУАЦИЈУ СМРАДУ ИЗДАЈНИЧКИ.

 Отправлено: 27.04.10 15:35. Заголовок: Кисели осмеси и исто..

Кисели осмеси и историјске гримасе


http://serbian.ruvr.ru/2010/04/27/6971824.html
27.04.2010, 14:12

© Flickr.com/volliem/cc-by
Опет је уторак и опет бројимо губитке. Убедљиво најјачи утисак - косовски Срби без мобилне и фиксне телефоније, што сами кажу - „Слепи, глуви, неми". И на све то председник Србије који каже: „Запрепашћен сам реакцијом Еулекса који мирно гледа на кршење људских права". Побогу, годподине Тадићу, па зар им нисте ви лично широм отворили врата?

Неко ће рећи - шта, као они Унмиковци би могли да спрече Албанце да посеку везу? Не би, али сте на њих могли да се жалите Савету Безбедности УН, где Србија још има пар савезника, рецимо Москву и Пекинг. На Еулекс можете да се жалите само Европској унији, која је колико јуче на нивоу шефова дипломатија изразила „задовољство" радом своје мисије на Косову. Али, шта ћете, Европа нема алтернативу.

Још један снажан утисак - осмех Абдулаха Гула на „историјском" трилатералном састанку, на којем је Отоманска империја мирила своје некадашње вазале... Можда грешим, али у Гуловом осмеху видела сам баш ту мисао - ја најбоље знам како са њима треба. Кисели осмеси Силајџића и Тадића само подупиру ову мисао.

Уосталом, све је то разумљиво. Ето, и Немачка редовно диже узбуну чим неко угрози њене „историјске" интересе у Хрватској. И једино још у Србији власт убеђује народ да је историја ствар за уџбенике, да се не може живети од прошлости и да се треба окренути будућности.

Сва ова неуротична атмосфера морала је наћи одушка. И нашла га је тамо где се најмање очекивало, на Скупштини партије удружених пензионера Србије... Овај на први поглед миран и достојанствен скуп, како и приличи Скупштини пензионера, ватрени говор господина Тадића претворио је у прави предизборни митинг. Опозицији је поручено да ће их председник лично „спречити да дођу на власт", упућено јој је потсећање да је „Београд горео када се ова коалиција саставила" и оптужена је, ни крива ни дужна, да је чине „птице злослутнице" и „доносиоци црних мисли"... Тако вам опозиција, ничим изазвана, постаде одједном важан чинилац политичког живота у Србији.

Можда би ту могао да помогне један краћи годишњи одмор? Ево, из личног искуства сведочим, све мање ми се јавља жеља да неког опужим за своје грешке...

 Отправлено: 29.04.10 09:45. Заголовок: Od 2011. na Kosovo s..

Od 2011. na Kosovo sa pasošem?

Građanima Srbije će od 2011. pri prelazu administrativne linije s Kosovom biti neophodan pasoš, saznaje "Danas" u kabinetu premijera Kosova Hašima Tačija.

Savetnik predsednika Vlade Kosova za bezbednosna pitanja Dukađin Gorani najavio je da će građanima Srbije od pri prelazu administrativne linije sa Kosovom biti neophodan pasoš, a ne samo lična karta. On je rekao da je alternativa uvođenju pasoške kontrole da Beograd i Priština postignu međudržavni sporazum, sličan onom kakav Kosovo ima sa Albanijom i Crnom Gorom.

Gorani je kazao da kosovske vlasti u ovom slučaju, kao ni inače, "ne rade ništa što već nisu dogovorile s predstavnicima međunarodne zajednice", odnosno sa SAD i članicama EU koje su priznale nezavisnost Kosova.

Zato bi, prema njegovim rečima, svako eventualno negodovanje srpskih zvaničnika trebalo da bude upućeno na adrese u Vašingtonu i Briselu, a ne Prištini.

"Kosovo je u procesu vizne liberalizacije, što podrazumeva uvođenje biometrijskih pasoša. U tom procesu neophodno je uvesti i zabranu prelaska granice samo uz ličnu kartu, bez obzira na bilo čiju nacionalnost ili zemlju iz koje dolazi", objasnio je Gorani.

"Dakle, građani Srbije više neće moći da budu izuzetak, što sada jeste slučaj. Izdavanje biometrijskih pasoša počeće krajem ove godine, kada se predviđa i ova zabrana za dosadašnju praksu ulaska u zemlju građana Srbije, samo uz ličnu kartu", najavio je on.

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je da zabrana građanima Srbije da prelaze administrativnu liniju s Kosovom samo uz ličnu kartu jeste još jedno od pitanja "iz paketa tehničkog dijaloga", koje podrazumeva priznavanje dokumenata Kosova i omogućavanje slobode kretanja tamošnjim građanima.

"Potez Kosova je napravljen u dogovoru sa SAD i EU kako bi se zvanični Beograd naterao na dijalog sa zvaničnom Prištinom", ocenio je Janjić.

Пренето са...

Malo pojasnjenje taj Janjic je bagra ,,evropejska ,, ....

 Отправлено: 04.05.10 17:54. Заголовок: Kusha пишет: Od 20..

Kusha пишет:

цитата:

Od 2011. na Kosovo sa pasošem? Građanima Srbije će od 2011. pri prelazu administrativne linije s Kosovom biti neophodan pasoš, saznaje "Danas" u kabinetu premijera Kosova Hašima Tačija.

Ja sam nedavno namerno dao pasos iako su insistirali na licnoj karti!
Hteo sam da imam pecat te nazovi drzave jer ce to vrlo brzo biti raritet!
Ali izgleda da nemaju ni pecate!

 Отправлено: 30.04.10 22:55. Заголовок: Nemačka ne pret..

Nemačka ne preti Srbiji, ali Kosovo...

BEOGRAD - Poslanik nemačkog Bundestaga Andreas Šokenhof izjavio je juče da Nemačka od Srbije ne očekuje da prizna nezavisnost Kosova, ali je ocenio da dalje osporavanje nezavisnosti pokrajine neće pozitivno uticati na proces njenog priključenja Evropskoj uniji.

Na konferenciji za novinare u Beogradu, poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) rekao je da Nemačka ne želi da preti Srbiji, ali da je stav Bundestaga da svaka nova članica EU mora u taj savez da donese stabilnost.

On je rekao da će Nemačka poštovati odluku Međunarodnog suda pravde, ali da ne može da zamisli kako bi izgledali pregovori o pristupu EU ako bi Srbija na osnovu eventualne pozitivne odluke tog suda nastavila da osporava nezavisnost Kosova.

Poslanik CDU Mihael Brand je rekao da je Nemačka priznala nezavisnost Kosova i da za tu državu to više nije tema. On je dodao da smatra da Srbija, umesto tom pitanju, treba da se posveti problemima nezaposlenosti, zdravstva i obrazovanja.

 Отправлено: 03.05.10 19:30. Заголовок: Запад готовит тайные..

Запад готовит тайные переговоры Сербии и Косово, считает политик Сурои

Сюжет: Независимое Косово: развитие событий

САРАЕВО, 3 мая - РИА Новости, Юлия Петровская.

Международное сообщество готовит тайные переговоры о нормализации отношений между Белградом и краем Косово, провозгласившем два года назад независимость от Сербии, сообщили в понедельник косовские СМИ со ссылкой на известного в крае политического деятеля и публициста Ветона Сурои.

Албанские власти Косово провозгласили независимость от Сербии в одностороннем порядке при поддержке США и ряда стран ЕС 17 февраля 2008 года. Сербия, а также Россия, Китай, Индия и ряд других влиятельных стран отказались признать независимость Косово, считая, что косовские албанцы своим отделением грубо нарушили нормы международного права.

"Косово может стать источником нестабильности из-за того, что Сербия своим вмешательством в вопрос о независимости способствует дестабилизации региона", - заявил Сурои. По словам политика, в ближайшее время следует ожидать "усиления давления со стороны Европейского Союза и США с целью организации тайных переговоров между Косово и Сербией о нормализации отношений".

Ветон Сурои - популярный среди косовских албанцев публицист и политический деятель. Он являлся основателем и бывшим лидером реформистской политической партии ORA. Был членом Ассамблеи Косово с 2004 до 2008 годы. Сурои создал в 1997 году одну из крупнейших косовских газет "Коха диторе" и в течение ряда лет являлся ее главным редактором.

Первые сообщения о попытках Запада организовать переговоры между Белградом и Приштиной по техническим вопросам появились в косовских СМИ после визитов в Косово заместителя госсекретаря США Джеймса Стейнберга (8 апреля) и министра иностранных дел Словакии Мирослава Лайчака (8-9 апреля).

СМИ сообщили со ссылкой на дипломатические источники, что подобные переговоры предполагается организовать после того, как Международный суд ООН в Гааге вынесет консультативное заключение по вопросу о законности провозглашения независимости Косово.

Международный суд рассматривают вопрос о законности провозглашения независимости Косово по просьбе Генеральной ассамблеи ООН. Ожидается, что МС даст свое заключение в этом году.

По данным дипломатических источников, на первом этапе предполагается организовать технические переговоры между Белградом и Приштиной с целью подписания нескольких соглашений в области борьбы с оргпреступностью и контрабандой. После этого могла бы пойти речь о расширении сотрудничества в политической области, включая решение проблем сербской общины, в особенности на севере Косово.

Мирослав Лайчак сообщил на прошлой неделе, что ЕС "будет подготовлен" к вынесению Международным судом консультативного заключения по Косово. Лайчак не стал вдаваться в детали планов Евросоюза на данном направлении, однако указал, что "в основе тактики ЕС будет лежать региональное сотрудничество и решение конкретных вопросов".

Власти Сербии неоднократно заявляли, что "никогда не признают независимость Косово". Белград отрицает возможность ведения с Приштиной переговоров по техническим вопросам. Сербия считает, что после вынесения консультативного заключения МС откроется возможность для возобновления переговоров о статусе Косово.

Власти в Приштине, в свою очередь, исключают возможность ведения с Белградом переговоров о статусе.
Такой же позиции придерживаются США и их ближайшие союзники.

 Отправлено: 04.05.10 14:47. Заголовок: (VIDEO) Bringeus: Za..

(VIDEO) Bringeus: Za evropsku perspektivu nužna saradnja sa Kosovom

Ambasador Švedske u Beogradu Krister Bringeus izjavio je danas da je Srbiji mesto u EU, ali da je regionalna saradnja Srbije sa Kosovom neophodan uslov za to, bez kojeg je evropska perspektiva Srbije "zamagljena"
Krister Brigeus

Bringeus je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da je EU projekat mira i saradnje i da je zbog toga nezamislivo da primi u članstvo dve "zaraćene strane", jer bi to bilo suprotno ideji na kojoj počiva Unija.
On je naglasio da nije u interesu nijedne zemlje, pa ni Srbije, da u svom susedstvu ima "crnu rupu", odnosno nijedna zemlja sebi ne može da priušti da ima siromašnog suseda.
Bringeus je kao primer naveo Švedsku, koja je, prema njegovim rečima, uložila mnogo napora da pomogne razvoj baltičkih zemalja, koje se nalaze u njenom susedstvu.


XE, XE ... STO VISE OVAKVIH SULUDIH IZJAVA - NASA IDEJA O RUSKO SRPSKOJ IMPERIJI DOBIJACE SVE VISE I VISE PRISTALICA

 Отправлено: 04.05.10 17:52. Заголовок: Kusha пишет: Bring..

Kusha пишет:

цитата:

Bringeus: Za evropsku perspektivu nužna saradnja sa Kosovom Ambasador Švedske u Beogradu Krister Bringeus izjavio je danas da je Srbiji mesto u EU, ali da je regionalna saradnja Srbije sa Kosovom neophodan uslov za to, bez kojeg je evropska perspektiva Srbije "zamagljena" Krister Brigeus Bringeus je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakao da je EU projekat mira i saradnje i da je zbog toga nezamislivo da primi u članstvo dve "zaraćene strane", jer bi to bilo suprotno ideji na kojoj počiva Unija. On je naglasio da nije u interesu nijedne zemlje, pa ni Srbije, da u svom susedstvu ima "crnu rupu", odnosno nijedna zemlja sebi ne može da priušti da ima siromašnog suseda. Bringeus je kao primer naveo Švedsku, koja je, prema njegovim rečima, uložila mnogo napora da pomogne razvoj baltičkih zemalja, koje se nalaze u njenom susedstvu.

Ну а я что выше говорил .... Началась пристрелка...

цитата:

САРАЕВО, 3 мая - РИА Новости, Юлия Петровская. Международное сообщество готовит тайные переговоры о нормализации отношений между Белградом и краем Косово, провозгласившем два года назад независимость от Сербии, сообщили в понедельник косовские СМИ со ссылкой на известного в крае политического деятеля и публициста Ветона Сурои.

 Отправлено: 04.05.10 17:57. Заголовок: Nemaju oni dovoljno ..

Nemaju oni dovoljno novca (iako stampaju dolare bez pokrica) da stalno ulazu u CRNU RUPU!

 Отправлено: 15.05.10 19:13. Заголовок: Бошко Обрадовић УДБА..

Бошко Обрадовић
УДБАШКО ПРАУНУЧЕ ИЛИ ТАЈНА ИСТОРИЈА ПОРОДИЦЕ КОЈА ВЛАДА СРБИЈОМ


Нема другог објашњења зашто се ништа не може и не сме променити у Србији већ две деценије. Разлог је дефинитивно тај што овом државом већ пуних 65 година влада иста Породица. Ко не познаје тајно функционисање ове Породице, тај не зна суштину владавине над Србијом већ много више од пола века. Из ове Породице до наших дана регрутују се главне друштвено-политичке снаге које запоседају све водеће функције у нашој држави. Они су на свим руководећим местима у политици, економији, култури, медијима… Ван Породице нема социјалног успеха, позиције, моћи, власти. Зато у Србији није било и неће бити промене док са историјске позорнице не буде склоњена Породица, управо она која је увек корак испред историјских промена. Зато је главно питање свих питања за Србију данас – шта удбашка Породица планира да понуди као алтернативу самој себи у будућности?

Како је све почело?
Родоначелник ове породице ујахао је у Београд 1944. године, зацаривши се као Нова Власт, иако овај терористички режим није био избор српског народа већ наших западних савезника.
Прво што је учинио родоначелник Ослободилац било је запоседање виле на Дедињу. Тог тренутка формирана је Црвена буржоазија и основана Породица. А онда је почео вишедеценијски систематски терор, застрашивање, цензура, отимачина, цепање српских земаља, језика, Цркве, нације… и парадоксално и невероватно – сарадња ове Породице са НАТО-пактом и обавештајним службама и амбасадама разних западних земаља.
[b]Ова Породица је створена у братској крви, а њени западни спонзори до дана данашњег нису је оставили без подршке, [/b]и зато се она не може и неће повући без великих историјских потреса.

Породична историја

Најстарији син ове Породице, по неписаном породичном наследном праву, постао је социјалистички директор великих државних фирми. Рођен, одрастао, школован, припремљен, постављен од стране Породице – пребациван је потом са једног на друго директорско место, стекао све везе и искуства владања које Породица деценијама развија. Шта је за њега било да на време промени политичке боје и да, према Породичном договору, крајем осамдесетих постане опозиција сопственом оцу? Притом, он је најбоље знао каква се социјално-економска трансформација нашег друштва спрема и природно био први који ће фабрику на чијем је челу, пошто је из директоровања извукао све што је могао, најпре уништити, па потом приватизовати и на приватизацији се појавити као Нови Власник.
Од капиталне политичке функције у социјализму преко ноћи стиже се до власника крупног капитала у демократији. Још је најбоље да се синови на време поделе на две стране, па један у режим, а други у опозицију, један у тајкуне, а други у политичаре. Обојица крупни капиталисти и политичари, Нова буржоазија, играју се страначких противника и беспрекорно чувају један другог и заједничког им оца Породице.

Унук као алтернатива Оцу и Деди

Док се ми носимо са Оцем и Сином ове Породице у комунизму, социјализму и постсоцијализму или новој демократији, Породица школује своју унучад на Западу. Док нас пола века уче шта све не ваља на Западу, своју децу школују управо тамо. И то не само они који су дипломатски представници наше државе у иностранству, него и бројни чланови Породице у Србији шаљу своју децу на школовање у најпрестижније светске универзитете. И, невероватном случајношћу, у историјском тренутку када српски народ одбацује социјализам и окреће се западним демократским вредностима – појављују се наши људи, стручњаци који су школовани на Западу и који најбоље познају начине како да изађемо из кризе, и ми их наравно позивамо да нам помогну и преузму власт у своје руке. Њихови унуци тако постају демократска опозиција и алтернатива сопственим очевима и дедовима, Нова Власт која долази на њихово место, разуме се, изнова по Породичном договору и чувајући све Породичне тајне. Унуци и синови бивших комуниста, нових демократа и тајкуна, настављају власт Породице над Србијом.
Посебно је дирљиво када данас видимо да је на власти у Србији цела Породица на коалиционом окупу: Деда, Синови и Унуци. Ко је помислио да је ово њихово историјско финале и врхунац после кога нема куда даље, тај ништа није научио из ове Породичне историје и не познаје Породицу.

Шта планирају у овоме часу?

Колико пута су се до сада транформисали у алтернативе самима себи? Колико су нас пута преварили представљајући се као неко нов и различит од претходних?
Пре неки дан ухватио сам себе у крајњој неозбиљности и несвестици. Колико дуго размишљам и пишем о удбашком политичком позоришту у Србији, а нисам размишљао о најобичнијој чињеници: они који су се до сада толико пута успешно преобукли, камуфлирали, маскирали – зар у овом часу не спремају нову улогу, зар немају спремну нову идеолошку преобуку, нову друштвену камуфлажу, нову политичку маску?
И то је заиста питање свих питања за све оне који озбиљно мисле да Србију мењају: шта планира Породица и кога спрема да понуди као алтернативу? Где се данас школују Породична праунучад? У Русији? Кини? Венецуели? Истанбулу? Бразилу?
И кога тренутно врбују међу нама да уђе у Породицу?
Да ли по први пут у последњих седам деценија можемо бити корак испред Породичних планова?
Онај ко не рачуна са овом озбиљном Породицом и њеним плановима о будућности Србије наћи ће се и сам, као толико пута у новијој историји, као део Породичног плана за ново освајање већ деценијама држане свевласти у Србији.
Не желимо да будемо део Породичног плана! Али, који је њихов план?

Напомена: Објављено на сајту Нове српске политичке мисли (www.nspm.rs)

Бошко Обрадовић, рођен 1976. у Чачку, је дипломирани професор српског језика и књижевности, до пре шест и по година библиотекар Градске библиотеке у Чачку, данас пројектни менаџер и секретар Управног одбора Српског сабора Двери. Један је од оснивача прво Двери српских, ‘‘националног гласила студената србистике на непостојећој катедри за србистику Филолошког факултета Универзитета у Београду’‘ потом и удружења грађана Српски сабор Двери. Аутор је две књиге: Милош Црњански и нови национализам и Српско национално питање данас. Ожењен је, има троје деце и живи и ради у Чачку.


КОМЕНТАР МОМЧИЛА СЕЛИЋА

Као један од чланова Породице, на напис Бошка Обрадовића додао бих следеће: нису сви синови, ћерке, унуци и унуке делови Завере коју он приказује, нити су свима онима који биолошки не припадају Породици недоступне озбиљне, па и владајуће функције у Њој.

Породица постоји, али као све сличне појаве током повести, она себе допуњује и даровитим и послушним придошлицама. Карло Велики није био син Меровинга већ управника њиховог двора, Удба и Кос, да се послужимо народним именима за тајну политичку полицију која влада ‘‘овим просторима’‘ од 1944, надоместили су елиту коју је Арчибалд Рајс беспоштедно описао у својој књизи Чујте Срби. Мћа, ноги чланови те номенклатуре били су биолошки изданци претходне: од Коче Поповића, сина богаташа и шпекуланта из ратова 1912–1920, Олге Хумо, кћерке министра Нинчиca или мога оца, Владете Селића, сина члана Велике Подгоричке Народне Скупштине, потписника Уједињења са Србијом 1918, и среског начелника на Цетињу током раних 1920-их.

По себи, проблем елита није њихов педигре колико каквоћа: јесу ли оне заиста сој или узурпатори? Кочи Поповићу, тако, могло се замерити много али не и лична – прво војничка, потом и државничка способност. Невоља са Борисом Тадићем није што је син пуковника Озне и праксисовца Љубомира Тадића већ што је недорастао, као ни с Вуком Јеремићем што је унук муслиманског ‘‘кадра’‘ Хакије Поздерца, већ што је постављен на положај који захтева српски патриотизам и вишедеценијску проверу опасним и врлинским живљењем, а не само школским квалификацијама. Нажалост, српска елита се у последњих двеста година често показала невољном или некадром да своје потомке подвргне посебном узгоју и одгоју, историјски неопходном за њено одржавање као племства овога народа.
Нису наиме Спартанци из хира установили суров одабир својих грађана (сваки Спартијат будући племић) нити је, рецимо, британско племство своје синове слало у прве борбене линије, губећи многе, нити се одрицало других због њиховог неморала, разврата или слабости тела и духа. Британски краљ Едвард VII морао је да абдицира оженивши се пучанком, не што је британска јавност презирала ‘‘обичан свет’‘ већ што је захтев краљевства тражио подређивање личног живота јавном, и личног добра општем. Чак је и Стаљин сина Јакова пустио да умре у заробљеништву, не хотећи да деморалише народ прихватањем да замени сина за заробљене нацисте.

Карађорђе је успео јер је био у стању да обеси рођенога брата због силовања, док је, насупрот тога, син црногорског војводе Мирка Петровића и Његошев синовац, Данило, слављен као Књаз Црне Горе – иако је, са својим перјаницима, извршио масовно силовање у бар једном црногорском племену. Брозов син Жарко поштеђен је затвора у много случајева пијанства и туче, као и синови Вељка Влаховића и неких других лумена револуције засноване на врлинским тежњама свога програма, баштине, и носилаца. Данашњи ‘‘тајкуни’‘, ‘‘политичари’‘, ‘‘уметници’‘ и естрада (Јелена Карлеуша, рецимо, је ћерка полицијског инспектора Карлеуше, Момчило Бајага пуковника ЈНА) нису проблематични са свога порекла, колико своје лажности и неспособности.

Бошко Обрадовић, и сам син угледног чачанског комунисте, уз неке друге није међутим прихватио да се окористи породичним ‘‘заслугама’‘. Насупрот, на пример, Зорана Ђинђића који је као син пуковника Коса избегао и војску, и затвор због ‘‘дисиденства’‘, или Аркан, чији је отац замолио Другове из Службе да се ‘‘побрину’‘ за њега, Обрадовић, те Владимир Димитријевић, а пре њих Данило Удовички и још неки, свој дуг према народу и сопственој потреби за врлином, личном и општом, исказао је делањем, и делима, којима мало ко може приговорити.

Породица је, истина, покушала и њега и многе друге – па и мене – да искористи, макар као ‘‘корисне будале’‘, али то је већ за неки други коментар, много дужи од овог. Срећом, нико ко ради свој посао, ко се одазива налогу најбољега у себи, не може бити ‘‘употребљен’‘ пошто се тај или та баве оним чиме би се и иначе бавили, без обзира на цену или околности. Ако Породица од тога има користи – најчешће привидне и тренутне – прегаоци се својим позвањем баве зарад Бога и људи, а не Њих. ‘‘Одсећи сопствени нос да би се наудило сопственом лицу’‘ енглеска је пословица, српска будући нешто грубља.
На крају, ваља рећи и да су овакви чланци заиста корисни и значајни једино уз навођење имена и конкретних примера, будући да од езоповштине нико није имао вајде осим нешто фарисеја (књижевника, да не заборавимо значење те јеврејске речи). Шта нам при том смишљају душмани да се проникнути, стављајући се на њихово место и узимајући у обзир њихову карактерологију, очиту увидом у њихове животописе – у случају људи па и Породица – или њихову повест, у случају држава и народа. Конкретно: Запад је своју геноцидност потврдио безброј пута, без обзира на покушаје умира савести хвалоспевима поништеним народима и људима: Сер Валтер Скот је опевао Шкоте Брђане тек пошто су их енглески велепоседници иселили, Американци Индијанце тек пошто су их свели на шаку јада и сатерали у резервате. Немци тек однедавна помињу Лужичке Србе, пошто су убедили већину становника својих источних крајева да су Германи, Французи се диче Галима тек откада њихови образовани људи себе доживљавају као потомке Римљана и Франака.

Што би Они, и Породице које Им служе, и које Они подржавају, нама желели ишта што већ, на неки начин, нису учинили себи?

Пренето са... ...

 Отправлено: 18.05.10 21:55. Заголовок: Јеремић о глобалном,..

Јеремић о глобалном, Чуркин о насушном

Тагови: Данас на Балкану, Коментар Ксеније Тошић, Европа, Коментари, Србија, Косово, Северна Америка, ОУН, Вук Јеремић, Политика

18.05.2010, 15:28

Photo: EPA
Најјачи утисак од одржане у понедељак седнице Савета безбедности УН, посвећене косовком питању, јесте необићна расподела улога у редовима присталица очувања територијалне целовитости Србије.
Уосталом, идемо редом. Вук Јеремић, који је заступао Србију на том скупу, много је и страствено говорио о томе како „долази време које више обећава", о томе да ће „мишљење Међународног суда правде створити прилику без преседана за постизање стратешког компромиса између Срба и Албанаца" и о томе да „ова година може бити година заједничког успеха".

А затим је узео реч стални руски представник у овом органу Виталиј Чуркин и лагано спустио на земљу целу причу. Изјавивши како је „Русија озбиљно забринута због компликоване ситуације која се формира на Косову", господин Чурким се дао у набрајање. Дакле, „незапажени остају многобројни случајеви приморавања косовских Срба на продају своје имовине и напуштање покрајине", констатује Чуркин. Затим, осврнувши се на стање српског културног наслеђа на Косову, руски амбасадор подвлачи: „Посебну забринутост изазива предаја косовској полицији функција заштите значајних објеката српског наслеђа коју спроводи НАТО, као и општа тенденција ка смањењу бројносто КФОР-а". Ништа мању забринутост Русије изазива и „демонтажа предајника српских мобилних оператера, као и намера Приштине да усвоји закон по којем српски грађани не би могли да уђу на Косово без пасоша".

Наизглед, све би требало да буде обрнуто - ипак се услови живота косовских Срба пре односе на ингеренције Јеремића, него Чуркина. Народ је наравно моментално одреаговао. „Па лако би Амери са нама - ми смо Косово већ дали, али не дају Руси" одазвао се на ситуацију један од интернет корисника на сајту „Политике".

Ипак, то је вероватно сувише радикално, јер за став који испољава Србија постоје одређени разлози. Први од њих је на самој површини - жеља да се уочи решења Међународног суда правде свету још једном покаже сва сила српске мирољубивости и конструктивности.

Други, онај далеко озбиљнији, редко се помиње. Ради се о томе да Србија не успева увек да одржи баланс у оној спољнополитичкој формули „и Косово, и Европа". На тај начин, Београд је својевремено направио искорак у працу евроинтеграција и пристао на предају дела УНМИК-ових овлашћења на Косову Европљанима. Управо из тих разлога, данас, када Еулекс ћутке прати демонтирање мобилних предајника и увођење међународне границе насред териториторије Србије, оштра критика на рачун европске мисије деловала би неозбиљно.

Али зато Русија нема никаквих разлога да ћути. „Попуштање приштинским властима, нереаговање од стране Еулекса наносе штету ауторитету ове мисије која фактички излази ван оквира неутралног статуса, који јој налаже њен мандат" - отворено је изјавио Виталиј Чуркин у Савету безбедности.

Речју, ако тако и даље буде кренуло ускоро нико сем њега неће ни помињати реалне, насушне поблеме косовских Срба

 Отправлено: 01.06.10 15:19. Заголовок: Дорис Пак: Србија ..

Дорис Пак: Србија никада неће ући у ЕУ ако не буде добар сусед са Косовом
PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 01. јун 2010.

ЕП о односима Београда и Приштине

За неколико дана ће се у Сарајеву одржати министарски скуп који, поред осталог, има за циљ оснажење регионалне сарадње и дијалога. Међутим, неки европски парламентарци питају се шта у случају Београда и Приштине, где међусобна сарадња нема задовољавајући ниво? То, по њима, није добар пример добросуседских односа без којих се не може озбиљно разматрати приступ европским интеграцијама.

"Ја сам забринута зато што косовско питање још увек није решено - још увек чекамо на одлуку Суда, нико не зна шта ће бити резултат и посебно шта ће се десити након тога", каже чланица Европског парламента из Немачке, Дорис Пак.

"Мислим да је ситуација веома осетљива, осете се тензије и то различитих врста, укључујући и тензије након акција ЕУЛЕX-а против корупције. Мислим да је сада најважнија хладна глава и да се сачека одлука Међународног суда правде и да се поново покрену разговори како би се нашло задовољавајуће одрживо дугорочно решење", сматра члан Европског парламента из Аустрије, Ханес Свобода.

Пак: У Европску унију Србија никада неће ући уколико не буде добар сусед са Косовом

"Београд заиста треба, заједно са Приштином, да реши проблеме две суседне државе. На страну чињеница да Србија није тренутно признала Косово, што могу да разумем, они могу да буду добри суседи. А у Европску унију никада неће ући уколико не буду добри суседи, који ће, као такви, наћи одговарајућа решења. То би требао бити посао владе, посебно онога ко стално, путујући светом, говори на све стране да је Косово Србија, као што то ради министар спољних послова Србије”, наглашава Дорис Пак.

Решење је увек у дијалогу, упозоравају европски парламентарци, сматрајући да другог излаза нема за ситуацију у којој су тренутно односи две стране.

(VOA)

 Отправлено: 05.06.10 22:15. Заголовок: Косово - шприц для Е..

Косово - шприц для Европы
http://rus.ruvr.ru/2010/06/05/9140409.html
5.06.2010, 09:30

Photo: EPA
Через Косово в Европу попадает 65 % всех наркотиков.
Два года назад по Рунету ходил такой анекдот: производитель героина признал независимость дистрибьютора. Речь идет об Афганистане, первом признавшим независимость края Косово, незаконно отделившегося от Югославии. Косово стало перевалочным пунктом для наркотиков из Азии в Европу.

Сербский военный аналитик, один из авторитетных экспертов по ситуации в Косово Милован Дрецун рассказал "Голосу России" о том, во что превратился край.

«Согласно данным Европола и Интерпола, наибольшая часть героина из Афганистана поставляется в Европу через Косово. По некоторым оценкам через территорию этого края проходит около 65 процентов мирового героина. А в Европу через Косово попадает 90 процентов всех наркотиков", - отметил эксперт.

"По информации канадского детектива Стюарта Келока, албанская наркомафия действует с молчаливого согласия США. Келок сообщил в одном из интервью о таком факте: американские дипломаты препятствовали задержанию в Косово известных наркодилеров. Келок также косвенно подтвердил, что крупнейший албанский мафиозный клан возглавляет Хашим Тачи, нынешний премьер Косово. Согласно секретным докладам КФОР этот клан владеет тремя нелегальными лабораториями по переработке героина. Лица, причастные к контрабанде наркотиков в Косово, сейчас занимают важнейшие государственные посты в этом крае", - заметил Милован Дрецун.

Пресса пишет о том, что существуют связи между американскими военными в Косово и местными наркодилерами. эксперт считает, что такое мнение вполне обосновано: "США официально прилагают все усилия для предотвращения производства героина в Афганистане. Однако реальная картина совсем иная. В американских СМИ в свое время появилась информация о причастности ЦРУ к контрабанде наркотиков, которая позволяла им пополнять свои «черные фонды». Речь идет, в частности, о контрабанде наркотиков из Афганистана в Косово. Для переправки наркотиков используется больше всего американская база "Бондстил".

"В другом документе фигурируют один из членов террористической «Армии освобождения Косово» и лучший друг нынешнего премьера Хашима Тачи. По проверенным каналам они перевозили за один раз до 150 килограммов героина и кокаина. Эти преступники сотрудничали с владельцем кафе около базы «Бондстил» и у них наладились близкие партнерские отношения с американскими офицерами», - говорит Милован Дрецун.

Одним словом с помощью западных покровителей Косово превратилось в вотчину наркодилеров и других преступников. Еще более точно охарактеризовал нынешние порядки на этой территории ученый из Парижской международной академии геополитики Алексис Труд: неправовая зона, находящаяся в руках албанской мафии.

 Отправлено: 08.06.10 22:18. Заголовок: Ко тргује Косовом ..

Ко тргује Косовом
Ана Радмиловић
уторак, 08. јун 2010.

Као да српска влада тргује Косовом. Да је заиста тако, као што (ипак) није, то би у неким тренуцима значило да смо постали не много часни, али макар паметни трговци који продају оно што је већ продато. Влада Републике Србије, међутим, не тргује Косовом мада се пред оним малобројним које то интересује – претвара да то ради. Звучи апсурдно, али док прича да не тргује, она се заправо прави да тргује. Тиме навлачи на себе љутњу оних патриота који још увек не знају, или се и они праве да не знају, да се нема више чиме трговати. И оних „еуропејаца“ који још увек нису схватили да ми нећемо ускоро ући у ту Унију макар продали не само Косово него и све „регионе“ заједно са Београдом који је ионако регион за себе.

Не тргујемо Косовом из простог разлога - сви знају да Косово није у нашем власништву. Зна свет, знају Албанци, знају чак и Срби са Косова. Оне који нису са Косова ионако не занима. Продали смо га за премало новца да бисмо купили чланство у ЕУ.

Када се наше новине напуне изјавама енглеског дипломате који каже да Косово и Европа нису нека два одвојена колосека и када се правимо да нас је то изненадило – то само значи да још увек не умемо лепо да кажемо да смо знали од почетка. Знали смо, наравно, и у време када је неко смислио неуверљиви слоган "И Косово и Европа" када је Србија гласала за неку другу опцију, а онда је ипак (супротно логици) већина одахнула када је влада Србије направила ову коалицију о којој више ниједан иоле пристојан човек не може да нађе лепу реч.

Да ли би Србија заиста желела преговоре о евентуалној подели? Да ли би иједан српски политичар знао шта да ради са северним Косовом и шта сутра када Албанци потегну питање Бујановца и Прешева?

Србија каже да не жели поделу. А прави се да жели, и прави се да тргује севером Косова. Ако је главни циљ ове владе, као што очигледно јесте, стајање пред вратима Уније, и ако јој из те Уније све чешће стижу поруке да нема ништа од поделе, да је прича о „борби за Косово“ већ депласирана и на крају досадна, ако са друге (или те исте) стране Албанци на причу о подели потежу питање Бујановца и Прешева, такозване Прешевске долине или „Источног Косова“ како га називају неки од њих – ако је прича о преговорима незанимљива и грађанима Србије, а постаје све мање уверљива грађанима Косова српске националности – ако је то тако, а све показује да јесте – онда је то једна демагогија која губи сваки смисао.

Коме онда треба та демагогија? Ко још има корист од „трговине Косовом“?

Можда најмање та влада Србије која се још увек плаши да отворено саопшти грађанима да смо и овај пут изгубили и јер би ова власт желела да бар у нечијим очима испадне успешнија када је у питању „национални интерес“ од оне власти која је већ десет година крива за све.

Можда влада Србије заправо зна шта ради, само то вешто крије од својих грађана и можда алхемија којом се бави превазилази скромну памет обичних смртника, неупућених у овај необични мистицизам.

Од глуме да се тргује Косовом једину непосредну корист у овом тренутку имају косовско-српски параполитичари, они који вероватно никада не би ушли у авион да није било преговора на којима су углавном имали улогу пристојно плаћене икебане. Они који са муком баратају српским језиком и са тешкоћом прате шта им прича преводилац док састанче са „међународним“. Они које је изнедрило невреме, што су као муљ са дна језера, примитивни, они лопови, што им снага и моћ леже у страху и беди неке шаке Срба који су остали на тој територији...

Од представљања да се тргује Косовом корист имају и албански параполитичари, јер док год је негде у ваздуху присутно српско непристајање на независно Косово они имају шансу да преживе. Ни са њима нико не би разговарао него би већина седела по затворима, што западноевропских земаља, где се баве пословима од којих се свету углавном диже коса на глави, што по затворима у Хагу или у Србији. Што у косовским затворима.

Изигравање трговине Косовом одговара, наравно, и криминалцима. Да озбиљан криминал не може да опстане без споразума са државом или са појединим њеним представницима није никаква тајна. Дакле, ово изигравање трговине Косовом одговара и самопроглашеној косовској држави исто колико и Републици Србији, јер није то мали новац који се обрће на месту без закона.

Апстрактна трговина Косовом управо је сразмерна врло конкретној трговини следећим артиклима: земљом (имањима, што државним – српским, што приватним и албанским и српским), људима (било да је реч о лаковерним „девојкама из Србије“ које долазе да зараде неки динар по косовским кафанама у нади да нико неће сазнати какав су то посао нашле у тамо некој бестрагији на путу између Грачанице и Гњилана, било да је реч о Албанкама или Украјинкама које су дошле истим послом, било да је реч о несталима са којима се такође тргује на обе стране), дрогом, цигаретама (овде на паклама пише да је пушење штетно по здравље и на албанском и на српском језику, а на којим се све местима то штампа по Косову била би занимљива тема), горивом (које се довози из Србије, ослобађа пореза а онда продаје по целом Косову – зарада је огромна, и онај који не ради са обе владе једноставно не може да се бави тим „бизнисом“), краденим колима... и уопште свим оним стварима које човек (не)може да замисли.

Најбоља парадигма за трговину Косовом могла би да буде куповина српске земље. И албанске, али о томе сам писала док сам била на северу и много је ружно. Ружно према Србији, од које су купци албанске земље узимали огромне паре за овај посао од „националног интереса“, делили је са албанским продавцима и сасвим је незамисливо да се део тог новца није враћао у Београд. Али то је већ друга прича.

Прича о „трговини Косовом“ са којом сам упозната откад сам на југу нешто је другачија. Свакоме је више-мање познато име Беџета Пацолија. Његов брат Исмет, задужен за овај посао, често седи у Грачаници. Када у локалу сретне каквог српског политичара, шаље туру пића за сто. Његова љубавница, Српкиња, чудно биће, крупна жена, задужена је да преговара. Убеђује српске сељаке да продају оно мало што је остало око Лапљег Села и Грачанице. Ови људи нису непоштени на начин на који је то, рецимо, директор једног угинулог српског гиганта који је својевремено преписао своју кућу на албанску комшиницу да би исту откупио новцем Републике Србије у име „борбе за Косово“.

На неки други начин, опет, страшнији су. Они, истина, не краду своју самопроглашену републику, али је порекло њиховог новца, као и лешинарски посао обигравања око несрећних, углавном старијих српских домаћина, прича која више спада у домен литературе него што би могла да буде обухваћена новинским чланком. Да је Косово један мали Макондо, место које ће једног дана нестати у забораву када стара српска нација посенили пред смрт, јасно је свакоме ко се овде задржао довољно да га више ништа не чуди. Ни летеће цркве о којима може да се чује од сеоских учитељица, ни чистота неких у овом времену изгубљених људи, ни аморалност оних који верују да нису изгубљени...

Ни избегличке зграде које зидају српски параполитичари албанским новцем да би у њих усељавали несрећнике који имају „везу“ (читај – новац), ни те избеглице које прво продају земљу на Косову да би се вратили у станове које ће опет добити на те волшебне начине, ни презир Срба који су остали на својим имањима према онима који живе у избегличким центрима – јер, кажу, ови имају бар по један стан „у Србији“, а седе ту само да би могли да аплицирају за још неки на Косову...

Ко на крају тргује Косовом? Неколицина каријериста из Београда, страначки кадрови који се уграђују у послове око „националног интереса“, неки српски „политичари“ са Косова који су до пре једну деценију били лимари... и неки олош, неки свет који се сналази у једној другој трговини – а која доноси сасвим довољно новца да се њиме може купити било која странка, као што се то десило на недавним изборима у Косовској Митровици када је један сумњиви субјекат шетао градом са једним страначким лидером за Косово.

Влада Србије, дакле, док се прави да тргује Косовом, погледом тражи излазна врата. Као небројено пута до сада. Не треба се присећати деведесетих и РСК, не треба анализирати – треба само бацити поглед на вести када је реч о Републици Српској.

 Отправлено: 17.07.10 00:51. Заголовок: Косово и Метохија Б..

Косово и Метохија
Бранка Стојановић 16.7.2010. 23:38

Не пишем често на овој теми, али ме душа боли за Косовом, и зато често у приватним разговорима причам о Косову и Метохији ... и пишем о нашој живој рани својим пријатељима... и вечерас ми стиже једно писамце од пријатеља из Русије, учесника вијетнамског рата, размишљам да ли да га поставим овде, али мислим да нема разлога да га не прочита и неко ко зна руски, у оригиналу, а за остале ћу га превести(најбоље што умем)...

цитата:

Ты знаешь...у меня такое впечатление, что сербам Косово не нужно. (Я не говорю о тебе и некоторых других сербах) ЗНАШ... ИМАМ ТАКАВ УТИСАК, ДА СРБИМА КОСОВО НИЈЕ ПОТРЕБНО. (ЈА НЕ ГОВОРИМ О ТЕБИ И НЕКИМ ДРУГИМ СРБИМА). Вот не нужно и всё... Зачем оно им ? Лишние проблемы ? НЕ ТРЕБА ИМ И ТО ЈЕ СВЕ... ШТА ЋЕ ИМ? СУВИШНИ ПРОБЛЕМИ? Господи, я вспоминаю Чеченскую войну, вспоминаю - как с огромным трудом собрали 40 тысячную группировку, чтобы хоть как то противостоять боевикам , пытавшимся оторвать от России Чечню. Вспоминаю , как в бой шли совсем необученные молодые пацаны и гибли за целостность России. Вспоминаю, когда зимой сдавали для воюющей в Чечне армии (практически уничтоженной Ельциным) - консервы, сигареты, тёплые вещи. ГОСПОДЕ, СЕЋАМ СЕ ЧЕЧЕНСКОГ РАТА, СЕЋАМ СЕ - КАКО СМО СА ОГРОМНИМ ТЕШКОЋАМА СКУПИЛИ ГРУПУ ОД 40.000 ЉУДИ, ДА СЕ КАКО БИЛО СУПРОТСТАВИМО НЕПРИЈАТЕЉИМА КОЈИ СУ ПОКУШАЛИ ДА ОДВОЈЕ ЧЕЧЕНИЈУ ОД РУСИЈЕ. СЕЋАМ СЕ, КАКО СУ У БОЈ ИШЛИ ПОТПУНО НЕОБУЧЕНИ МЛАДИ МОМЦИ И ГИНУЛИ ЗА ЦЕЛОВИТОСТ РУСИЈЕ. СЕЋАМ СЕ, КАДА СМО УСРЕД ЗИМЕ ДАВАЛИ ЗА БОРЦЕ У ЧЕЧЕНИЈИ (ЗА ВОЈСКУ КОЈУ ЈЕ ЈЕЉЦИН ПРАКТИЧНО УНИШТИО) КОНЗЕРВЕ, ЦИГАРЕТЕ, ТОПЛУ ОДЕЋУ. Миллионы людей отрывали от себя последнее (самим жрать нечего было) и несли в военкоматы. Вспоминаю, как на помощь Российским войскам пришли ДОБРОВОЛЬЦЫ из Ингушетии и Дагестана, хотя у них самих орали про независимость. МИЛИОНИ ЉУДИ СУ ОДВАЈАЛИ ПОСЛЕДЊЕ ОД СЕБЕ (НИ САМИ НИСМО ИМАЛИ ШТА ДА ЈЕДЕМО) И НОСИЛИ СМО ТО У ВОЈНЕ КОМАНДЕ. СЕЋАМ СЕ, ДА СУ У ПОМОЋ РУСКОЈ АРМИЈИ ДОШЛИ ДОБРОВОЉЦИ ИЗ ИНГУШЕТИЈЕ И ДАГЕСТАНА, ИАКО СЕ И КОД ЊИХ САМИХ ГЛАСНО ТРАЖИЛА НЕЗАВИСНОСТ. А сербы ? А СРБИ? Почему бросили всё и ушли из Косово ? Почему не остались защищать свои дома ? Почему слушались ПРЕСТУПНЫХ приказов и советов ? ЗАШТО СУ БАЦИЛИ СВЕ И ОТИШЛИ СА КОСОВА? ЗАШТО НИСУ ОСТАЛИ ДА ШТИТЕ СВОЈЕ ДОМОВЕ? ЗАШТО СУ СЛУШАЛИ ЗЛОЧИНАЧКЕ НАРЕДБЕ И САВЕТЕ? Из Косово убежало 350 тыс человек. Пусть 200 тыс - это женщины и дети. Но остальные 150 тыс - мужчины ? Или нет ? СА КОСОВА ЈЕ ПОБЕГЛО 350 ХИЉАДА ЉУДИ. НЕКА СУ ОД ТОГА 200.000 ЖЕНЕ И ДЕЦА. АЛИ ОСТАЛИХ 150.000 СУ МУШКАРЦИ? ИЛИ НИСУ? Что эти "беженцы" делают в Белграде и окрестностях, и в других странах ? ШТА ОНИ РАДЕ У БЕОГРАДУ И ОКОЛИНИ, И У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА? Почему в 2004 г , когда в Косово начались погромы, НЕ ВЕРНУЛИСЬ туда ? ЗАШТО СЕ 2004. ГОДИНЕ, КАДА СУ НА КОСОВУ ПОЧЕЛИ ПОГРОМИ, НИСУ ВРАТИЛИ ТАМО'? Почему, когда Косово обьявило о независимости, собрались в Белграде (аж 500 тыс чел) и стали посольства жечь ? Почему эти 500 тыс не рванули прямо в Косово ? Ведь собирались со всей Сербии.. Да 500 тыс разьярённых сербов в Косово могли не только остановить независимость , могли базу Бондстил по кирпичику разнести...и америкосы ничего бы не сделали. ЗАШТО СЕ, КАДА ЈЕ КОСОВО ПРОГЛАСИЛО НЕЗАВИСНОСТ, У БЕОГРАДУ СКУПИЛО ОКО 500.000 ЉУДИ И ПОЧЕЛИ СУ ДА ПАЛЕ АМБАСАД? ЗАШТО ТИХ 500.000 НИСУ КРЕНУЛИ ПРАВО НА КОСОВО? ЗАР СЕ НИСУ МОГЛИ ОКУПИТИ ПО ЦЕЛОЈ СРБИЈИ... ДА ,500.000 РАЗЈАРЕНИХ СРБА НА КОСОВУ СУ МОГЛИ НЕ САМО СПРЕЧИТИ НЕЗАВИСНОСТ, МОГЛИ СУ И БАЗУ БОНДСТИЛ НА ДЕЛИЋЕ РАЗНЕТИ... И АМЕРИКАНЦИ НИШТА НЕ БИ МОГЛИ ДА УРАДЕ... И сейчас.... один идиот с прихлебалами повторяет мантру "ЕУ - нет альтернативы", а большинство сербов повторяют мантру "Косово -это сербская земля" И САДА ... ЈЕДАН ИДИОГ ПОНАВЉА МАНТРУ"ЕУ-НЕМА АЛТЕРНАТИВУ" А ВЕЋИНА СРБА ПОНАВЉА МАНТРУ "КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА"... От того что будешь постоянно говорить "САХАР", слаще во рту не станет. ОД ТОГА ШТО ЋЕШ СТАЛНО ПОНАВЉАТИ "ШЕЋЕР" НЕЋЕ ТИ БИТИ СЛАЂЕ У УСТИМА. И от того что постоянно ГОВОРИТЬ , что " Косово - это сербская земля" - оно сербским не станет... И ОД ТОГА ШТО СТАЛНО ГОВОРИШ ДА ЈЕ "КОСОВО СРПСКА ЗЕМЉА" ОНА НЕЋЕ ПОСТАТИ СРПСКА... А то они там кричат - "Да я ! Да мы ! да дипломатически....да в ЕУ вступим - вернём..." Пусть остынут от иллюзий...с таким подходом к делу НЕ БУДЕТ Косово сербской землёй. Пусть бегают из партии в партию, обсуждают ,кто круче ДСС, ДС, СНС ....короче меряются "кура*цами "..... А ОНИ ТАМО ВИЧУ - "ДА ЈА.!.. ДА МИ! ДА ДИПЛОМАТСКИМ ПУТЕМ... КАД УЂЕМО У ЕУ - ВРАТИЋЕМО КОСОВО..." НЕКА СЕ ОСЛОБОДЕ ИЛУЗИЈА ... СА ТАКВИМ ПРИСТУПОМ ПРОБЛЕМУ НЕЋЕ КОСОВО ПОНОВО ПОСТАТИ СРПСКА ЗЕМЉА. НЕКА ПРЕЛАЗЕ ИЗ ПАРТИЈЕ У ПАРТИЈУ, РАЗМАТРАЈУ КО ЈЕ ЈАЧИ, ДСС, ДС, СНС... УКРАТКО, ОДМЕРАВАЈУ КОМЕ ЈЕ ВЕЋИ... (ово ћете већ и без мене превести)

Ово је мишљење Руса који прати шта се дешава у Србији јер воли Србију...
И мислим да тако сву ову нашу муку виде са стране наша браћа у Русији . Није пријатно суочити се са тим, али тако стоје ствари...

Сви смо овде свесни да се без помоћи Русије ништа не може урадити на Косову. Али у питању је само помоћ... нико се неће борити уместо нас, нико неће за нашу земљу гинути -.а и зашто би - али кад се неко овде осоколи и крене, кад се појави нови Обилић у Србији и покрене овај народ - Руси ће бити уз нас. Али морамо бити свесни онога што су многи паметни људи већ више пута поновили : Не могу Руси бити већи Срби од Срба. У тренутку кад се међу Србима појави неко довољно храбар, одважан, одлучан, способан, вешт (рецимо као Ђенерал Младић у грађанском рату у бившој БиХ), и кад се нађе довољно храбрих људи да га следи, имаћемо Русе уз себе са свом војном силом коју Русија данас поседује. Не само добровољце, као 1999. године, данас је Русија моћна и спосбна да нам помогне- али подвлачим, да нам помогне, да стане иза нас, да подржи нашу борбу а не да води наше битке. Не иде то... И само тако Косово ће бити поново у саставу Србије, а не као што сада стоје ствари, само у нашим срцима и на уснама... парола на митингу, на утакмицама, графит на зидовима или натпис на мајицама...

Није баш лако погледати истини у очи, али мора се једном...

Нећу се враћати на ову тему само зато што ми је веома болно све што је везано за нашу отету светињу. И зато што мислим да од разговора о томе не може бити лакше... Даће Бог да се појави неки нови Младић (а ја бих била задовољна и да се наш Ђенерал појави и стане на чело србског народа), неки нови Обилић и крене на Косово онако како су Руси кренули да бране Чеченију од чеченских сепаратиста...

иначе... Помози Боже Србији...

ОВО ЈЕ ПОСТ КОЈИ САМ НАПИСАЛА НА ФОРУМУ СРПСКИХ НАЦИОНАЛИСТА, ТЕМА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ... ПРЕНОСИМ СВЕ ШТО САМ ЈА НАПИСАЛА И СЕРГЕЈЕВ КОМЕНТАР КОЈИ САМ ПРЕВЕЛА - ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ, ЈЕР ДЕШАВА СЕ ЧЕСТО ДА ТАМО ОВАКВИ ПОСТОВИ ЗАВРШЕ У КАНТИ ЗА ОТПАТКЕ ПРЕ НЕГО ШТО ИКО УСПЕ ДА ИХ ПРОЧИТА - ЗАШТО... О ТОМЕ ЋЕМО ПИСАТИ АКО СЕ ТО ДЕСИ И ОВОГ ПУТА...

 Отправлено: 22.07.10 23:49. Заголовок: BEOGRAD 21. 07. 20..

BEOGRAD 21. 07. 2010

PRESS

Američki pakleni plan: Naterati 40 država da priznaju Kosovo

Amerikanci planiraju da do početka Generalne skupštine UN nateraju bar još 40 zemalja da priznaju Kosovo! SAD bi tako sprečile Srbiju da obezbedi većinu za novu rezoluciju o Kosmetu. Beograd sprema kontru!
s
Vuk Jeremić i Hilari Klinton

Sledi veliki obračun kod „UN korala"... Vuk Jeremić i Hilari Klinton

SAD su pripremile novi pakleni plan za Srbiju! Posle sutrašnjeg objavljivanja odluke Međunarodnog suda pravde (MSP) o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, Amerikanci će, naime, svim sredstvima pokušati da nateraju najmanje još 40 zemalja da priznaju lažnu državu Kosovo. Vašington tako, hoće da osujeti plan Srbije da u UN zatraži nove pregovore o statusu naše pokrajine.
a

Tadić u Ugandi protiv priznanja Kosova

U glavnom gradu Ugande Kampali, od 19. do 27. jula, održaće se Samit Afričke unije. Kako veliki broj zemalja Afrike nije priznao Kosovo očekuje se da će upravo na tom samitu SAD pokušati da nateraju članice Afričke unije da priznaju Kosovo. Srbiju će na tom skupu, pored predstavnika Ministarstva spoljnih poslova, predstavljati potpredsednik vlade Božidar Đelić, a očekuje se i da poslednjeg dana Samita u Ugandu dođe i predsednik Srbije Boris Tadić. Kako domaćin Uganda nije priznala Kosovo oni nisu hteli da izdaju pozivnice i vize delegaciji Prištine, ali će, kako saznajemo, kosovsku delegaciju na ovaj samit dovesti Francuska, koja će pored SAD lobirati u njihovo ime.

Amerikanci planiraju da do zasedanja Generalne skupštine UN 15. septembra, najmanje 110 zemalja prizna nezavisnost Kosova čime bi obezbedile većinu u najvećoj svetskoj organizaciji. Do danas Kosovo je priznalo tek 69 zemalja.

Priprema za UN

Na drugoj strani, Srbija je najavila da će u Generalnoj skupštini UN zatražiti da se usvoji nova rezolucija u kojoj će zatražiti obnavljanje pregovora o statusu Kosova. Tome se izričito protive SAD i zemlje EU koje su priznale Kosovo.

Sagovornik Pressa iz diplomatskih krugova navodi da će SAD u sprovođenje svog plana krenuti odmah posle odluke MSP.

- Nema dileme da će Srbija na osnovu mišljenja MSP pokušati da na Generalnoj skupštini UN pridobije većinu za usvajanje nove rezolucije o Kosovu. Zato je pripremljen plan da SAD, najjače do sada, pritisnu još najmanje 40 zemalja da priznaju Kosovu i tako obezbede većinu u UN. Ali, ni mi nećemo sedeti skrštenih ruku, već smo pripremilii kontraudar. Prvi „okršaj" Srbije i SAD očekuje se krajem jula u Ugandi na samitu Afričke unije (pogledaj okvir) - navodi sagovornik Pressa.

Saznanja Pressa potvrdio je i koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. On kaže da prema njegovim saznanjima „Amerikanci spremaju čak 45 do 50 država da priznaju Kosovo".

- Time bi SAD i Kosovo imali između 110 i 120 glasova u UN, što bi bilo dovoljno da proguraju sopstvenu rezoluciju kojom se priznaje legalnost Kosova, a možda čak i zatraži stolica u UN za Kosovo. S druge strane, imamo i inicijativu EU koja nudi da zajedno sa Srbijom napiše novu rezoluciju o Kosovu, jer njoj ne odgovora produženi konflikt sa Srbijom - kaže Janjić.

Profesor međunarodnih odnosa na FPN-u Predrag Simić kaže za Press da je sasvim izvesno očekivati „veliki pritisak SAD".

- SAD konstantno vrše pritisak, a posle odluke MSP taj pritisak će biti još veći. S druge strane, činjenica je i da je EU postavila Srbiji rok da do 22. jula napišu zajedničku rezoluciju o Kosovu, što govori da ni Evropa ne zna kako će ta odluka izgledati. U EU ne postoji konsenzus o Kosovu i šef diplomatije Ketrin Ešton na sve načine pokušava da nađe kompromis, a osim činjenice da pet država EU nije priznalo Kosovo poslednji masovni protesti u Barseloni, koji traže samostalnost Baskije, ukazuju da moraju da budu oprezni - navodi Simić.

Crkvena zvona za MSP

Inače, na dan objavljivanja mišljenja MSP o secesiji Kosova zvoniće zvona na crkvama SPC! Zvona će se oglasiti u četvrtak, 22. jula u 17 sati u trajanju od pet minuta, a potom će sveštenici služiti moleban za povoljno rešenje konačnog statusa Kosova, navodi se u saopštenju SPC koji je potpisao patrijarh Irinej.
Božidar Đelić

Otvorio karte... Božidar Đelić

Đelić: Tražimo nove pregovore o Kosovu

BEOGRAD - Međunarodni sud pravde, najviša sudska instanca Ujedinjenih nacija, sutra po podne će u Hagu saopštiti svoje mišljenje da li je samoproglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Srpski zvaničnici očekuju da će mišljenje suda biti povoljno za Srbiju i najavljuju da će na osnovu tog mišljenja suda u septembru pred Generalnom skupštinom UN zatražiti nove pregovore u statusu Kosova.

To je zvanično i potvrdio potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je u Bujanovcu izjavio da „Srbija planira da uputi rezoluciju u Generalnu skupštinu UN nakon što MSP iznese mišljenje o secesiji Kosova".

- Srbija je spremna odmah po dobijanju mišljenja MSP-a da na predlog Generalne skupštine UN usvoji izbalansiranu rezoluciju kojom ćemo jasno pokazati našu želju da se postigne kompromis oko svega, uključujući i status Kosova. Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova, a naš cilj je kompromisni dogovor - rekao je Đelić.

I EU podeljena dočekuje mišljenje Suda pravde. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je „stav u okviru EU da se unapred ne komentariše mišljenje MSP", ali dodaje da mišljenje suda „neće promeniti evropsku budućnost Srbije i Kosova". (E. P.)
b

Parlament: Opozicija traži raspravu o MSP

BEOGRAD - Vladajuća većina u Skupštini Srbije odbila je predlog opozicionih stranaka da parlament raspravlja o Kosovu posle davanja mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Dragan Todorović (SRS) rekao je da bi bilo neophodno da Skupština održi posebnu sednicu posle mišljenja MSP kako bi bile donete „smernice šta da se radi posle odluke MSP". S druge strane, LDP traži raspravu u Skupštini kako bi se posle odluke MSP usvojila „nova politika, a ne da se očuva propala politika".

- LDP je za novu politiku i postoji opasnost da se mišljenje MSP iskoristi za dalju kosovizaciju politike u Srbiji - rekao je poslanik LDP Zoran Ostojić.

Da nikakve rasprave u parlamentu posle mišljenja MSP neće biti, potvrdila je šef poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija. Ona je dodala da je sigurna da „neće biti promene politike Vlade u odnosu na Kosovo posle izjašnjavanja MSP".

- Ukoliko bi Vlada predlagala mere koje se razlikuju od politike koja je utvrđena ovde u parlamentu, onda bi postojala logična potreba da se i parlament o tome izjasni - rekla je Kolundžija. (E. P.)

D. ISAILOVIĆ