http://www.svedok.rs/index.asp?show=68202 SVEDOK NA KIM
Panika u NATO savezu zbog dolaska predsednika Rusije u Beograd
Rusi grade bazu u Srbiji
i vracaju se na Kosmet
@ Dragoljub Gajevic
Izborom Anders Foh Rasmunsena za novog Generalnog sekretara NATO saveza pao je kamen sa srca svim ucesnicima "rodendanskog" samita NATO, koji se u Strazburu (Francuska) i Baden-Badenu (Nemacka) održao povodom 60 godina postojanja severnoatlantske alijanse.
Osim Rasmunsena kandidati za šefa NATO-a bili su i norveški ministar spoljnih poslova Jonas Gahr Stere i bivši britanski ministar odbrane Des Braun, dok se poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski povukao iz trke.
Iako se ocekivalo da ce naslednik Japa De Hop Shefera biti imenovan lako i brzo to se nije dogodilo zbog upornog protivljenja Turske. Glavna zamerka turskog premijera Tajipa Erdogana bilo je ponašanje Rasmunsena oko sporne karikature proroka Muhameda, koju su 2006. godine objavili danski mediji, što je tada izazvalo burnu reakciju islamskog sveta.
Turska je saopštila da je na intervenciju predsednika SAD Baraka Obame odustala od protivljenja izboru Rasmusena za novog generalnog sekretara NATO-a. U komandi NATO snaga na KIM kažu da je Turska pristala na postavljenje Rasmunsena nakon što je predsednik SAD Barak Obama obecao da ce jedan od Rasmusenovih zamenika biti Turcin.
Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je turskoj televiziji da je Obama takode dao garancije da ce se turski oficiri naci u komandi NATO-a. Erdogan je rekao da je sa Obamom razgovarao i o kurdskoj televiziji ROJ, bliskoj separatistickoj gerilskoj Kurdistanskoj radnickoj partiji, koja emituje program iz Danske.
Turski premijer je kazao da je od Rasmusena više puta zatražio da zatvori tu stanicu, ali da je danski premijer to ignorisao.
Osim izbora novog generalnog sekretara NATO, na ovom samitu glavne teme bile su i Avganistan, saradnja sa Rusijom, a bilo je reci i o situaciji na Balkanu, narocito u Srbiji i na Kosovu. Šefovi NATO bi rado u svom okrilju videli Srbiju bez Kosova i Metohije, prvo u NATO, onda u EU. Na tajnim sastancima koji su u toku proslave 60 godina NATO u Strazburu, bilo je reci i o saradnji sa Rusijom, posebno o naglom usponu njene vojne industrije. Pritom je naglašeno da Rusi više meseci unazad testiraju svoju verziju aviona stelt tehnologije.
Treba naglasiti da je Americki predsednik Barak Obama žestoko kritikovao ponašanje evropskih lidera zbog odnosa prema NATO savezu, pritom je reko da Evropa nesme dozvoliti da se napuste kljucna nacela saveza, a to je zajednicki kišobran odbrane i, naravno, proširenje saveza.
Obama nije propustio da naglasi kao prioritet Avganistan. Kad je u pitanju stanje na KIM, cinjenice govore da se uz Avganistan, južnoj srpskoj pokrajini pridaje velika važnost, iz tih razloga novoizabrani Generalni sekretar saveza Anders Foh Rasmusen je odmah posle posete Avganistanu došo na KIM. On je u cetvrtak navece(13. avgusta) posetio Kosovo. Po završetku posete Kosovu, na konferenciji za novinare Rasmunsen je saopštio detalje o najavljenom postepenom smanjivanju snaga KFOR-a na Kosovu.
"Prvi korak je planiran za januar naredne godine. Cilj je da se broj od 14.000 vojnika, koliko ih je sada rasporedeno, smanji na 10.000, a nakon toga je predviden drugi korak u kojem bi se kontingent smanjio na 5.700 vojnika. Medutim, mnogo toga ce zavisiti o razvoju stanja na Kosovu i u regionu", rekao je Rasmusen.
Posle susreta sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, premijerom Hašimom Tacijem i ministrom Bezbednosnih snaga Kosova Fehmijem Mujotom, Rasmusen je rekao da ce Kosovo biti "prioritet u njegovom radu". Takode je dodao da je smanjenje pripadnika Kfora rezultat poboljšanja stanja bezbednosti na Kosovu, a NATO ce nastaviti da pomaže Bezbednosne snage Kosova.
Generalni sekretar NATO-a u Prištini se susreo i sa komandantom KFOR-a, Djuzepeom Emiliom Gajem, koji ga je obavestio o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i aktivnostima medunarodnih mirovnih snaga.
Rasmusen je razgovarao i sa celnicima medunarodnih institucija koje deluju na Kosovu i posetio pripadnike Multinacionalnih taktickih snaga sever u Novom selu, u opštini Vucitrn.
Cime je južna srpska pokrajina tako zainteresovala Rasmusena da je odmah posle postavljenja za Generalnog sekretara NATO saveza posetio KIM, tek se analizira?
U štabu NATO-a na KIM kažu da je to "jedan od prioriteta novog generalnog sekretara, pošto je Kosovo treci, uz Avganistan i Irak, po važnosti prostor na kome svoje operacije izvodi NATO".
Po mišljenju natovaca bezbednosna situacija u pokrajini ne izaziva zabrinutost, deo kontingenta od 14 hiljada vojnika mogao bi da se prebaci na onaj teren koji je za njih prvi i glavni (Avganistan). Kako od svojih stalnih izvora sa KIM Svedok saznaje planovi o povlacenju NATO snaga sa KIM su napravljeni pre nego je Rasmunsen i postavljen na celo NATO-a.
Tako ce vec u janaru 2010. od oko 14 hiljada vojnika na KIM ostati 10 hiljada. Ovim tempom 2013., kada istice Rasmusenov mandat, Srbe i njihove spomenika na Kosovu od Albanca ce cuvati iskljucivo sami Albanci.
Bez obzira na proteste Beograda i Srba sa KIM, smanjenje brojnosti KFOR-a na KIM se nece odlagati.
Vecina vojnih analiticara koji rade na KIM smatra teško da je prebacivanje NATO snaga sa KIM u Avganistan glavni razlog smanjenja broja NATO vojnika na KIM . U opticaju su svakako i drugi razlozi. Još u martu ove godine želju da napuste KIM su najavili Britanci i Španci
Zato su naveli razlicite razloge – London se pozvao na vec poznatu tezu o boljoj bezbednosnoj situaciji na KIM , dok je Madrid više akcentirao politicku stranu pitanja – mi to vaše Kosovo nit priznajemo, niti to planiramo, pa što bi mu onda davali legitimitet svojim prisutstvom?
Reklo bi se ipak da se ovde ne radi ni o politici o kojoj govori Madrid, a ni o bezbednosti o kojoj govori London. Neki ruski analiticari tvrde da je stanje vojske u vodecim zemljama alijanse zabrinjavajuce. Bez obzira što se u medijima stalno poteže pitanje "narastajuce vojne moci" NATO nema brojku koje bi potkrepile tu moc. "Kopnene snage Francuske smanjuju se do razmera jedne divizije.
Velika Britanija prekida proivodnju tenkova, a njene specijalne jedinice u Avganistanu lete na iznajmnjenim helikopterima Mi-8.
Nemacka 5 puta smanjuje broj tenkova i jedinica borne tehnike, a vojnih aviona - 7 puta.
Kriza je, pa i gradanima navedenih zemalja sve je teže objasniti ko ih to ugrožava posle okoncanja hladnog rata, i nestanka Varšavskog pakta
U potrazi za kompromisom izmedu narudžbine Baraka Obame koji traži vojsku za Avganistan i neželje ostalih da ratuju, novo rukovodstvo alijanse našlo je solomonsko rešenje – da povuce kontingent sa Kosova. Što bi se reklo, tamo je sve vec mirno, projekat se ima smatrati uspelim i završenim, snage sa KIM idu u Avganistan i problem rešen.
Može se reci da su ovi NATO planeri u pravu. Srbija i njena rasturena i razbijena vojska više nisu opasnost ni za neko lovacko udruženje, a kamo li za albanske teroriste.
Srpsko rukovodstvo je odavno saopštilo da nece u rat ni po koju cenu, pa što se onda ne povuci, uz to sigurni su oni u NATO savezu da ce srpski problem u pokrajini nestati cim se oni povuku.
Srbi sa KIM ce sami otici kad i poslednji vojnici KFOR-a odu sa KIM.
Rasmunsen izjavu o povlacenju jedinica NATO sa KIM daje u trenutku kad na jugu centralne Srbije i administrativne linije sa KIM u potpunosti sazreva separtisticki pokret u srcu Srbije (Takozvani pokret za nezavisnu Preševsku dolinu).
Bez obzira što ovaj separatisticki pokret sazreva dugo, izgleda da su Albanci sa juga centralne Srbije izabrali pravi trenutak za pokretanje novih teroristickih akcija koje imaju za cilj stvaranje još jedne teritorijalne jedinice koju naseljavaju Albanci.
Zahtevi albanskih politickih voda podržani dolarima i evrima svojih sunarodnika, stecenim od trgovine drogom i ostalim nedozvoljenim kriminalnim radnjama, ka celnicima NATO saveza su jasno izraženi: formirajte nam poseban region na jugu Srbije i sprovedite demilitarizaciju i možemo da pocnemo da formiramo trecu albansku državu na Balkanu. Ako Albanci u Makedoniji malo ubrzaju proces, bice i cetvrta, histericno traže albanske politicke i teroristicke vode.
Postavlja se pitanje: cime ce na sve to odgovoriti Srbija?
Možda još vecom demokratizacijom Srbije za koju se ubiše od zalaganja srpske demokrate kao i gomila nevladinih organizacija za koje se slobodno može reci da su zarad americkih dolara spremni i rodenu decu da prodaju, a kamo li Srbiju. Za njih nacionalni interesi Srbije ne postoje, to je otrcana fraza.
Za razliku od njih obicni Srbi su shvatili da demokratija kao najvece dostignuce u oblasti ljudskih prava, sve cešce dolazi uz pomoc eksplozivnih naprava NATO saveza, te da je rec o velikoj prevari naroda. Otuda i velika odbojnost Srba prema ulasku Srbije u NATO.
Mora se reci da je srpska demokratska vlast izabrala svoj put borbe protiv separatizma, to ce se u buduce ciniti decentralizacijom i regionalizacijom Srbije. Rec je o vidu borbe protiv separatizma koji je do sada u svetu nepoznat. Možda ce ipak ta borba imati uspeha, jer ce se sprovesti po direktnom nalogu Evropske unije, koju apsolutno ne zabrinjava postojanje dve cisto albanske države u Evropi ( Albanija i KIM)svojim cutanjem motivišu Albance da nastave da stvaraju i trecu i cetvrtu albansku državicu.
To što EU ne zabrinjava proces stvaranja novih albanskih zemalja koje ce za neku godinu, ili mesec ciniti Veliku Albaniju razumljivo je, jer je ona aktivno ucestvovala u razbijanju SFRJ i danas Srbije, ali nije jasno zbog cega na dalje razbijanje Srbije pristaje srpska demokratska vlast? Jer Statut Vojvodine, bošnjacki zahtevi i deklaracije, Albanci na jugu, su ništa drugo do namera da se razbije i uništi Srbija kao država.
Svak živ u Srbiji vidi da je pod Srbiju podmetnuta mina sa odloženim dejstvom. Pitanje Statuta Vojvodine se rešava unutar jedne stranke, sa Albancima pokušavaju tiho da se dogovore bez obzira što ovi upornim napadima na policiju žele nastavak sukoba, sa Turcima se dogovara buducnost Sandžaka. Kad se bolje analiziraju odnosi SAD i Srbije i EU i Srbije, može se ipak zakljuciti da demokratska srpska vlast igra na kartu ulaska Srbije u NATO. U jednom trenutku srpski dušebrižnici ce reci da samo ulazak Srbije u NATO može zaustaviti njeno cepanje iz tih razloga se Srbija kao država dovodi pred svršeni cin.
Stvara se utisak da je posle inspekcijske posete Bajdena Balkanu manje – više sve završeno, i da se naknadno može otvoriti projekat "raspada ostatka Srbije". Jer se posle uklanjanja režima Slobodana Miloševica sami Srbi nešto previše i ne bune – više su angažovani na svojim dnevnopolitickim sukobima.
Da poseta Generalnog sekretara NATO saveza Prištini nije bila obicna i kurtoazna vec sa odredenim ciljem govori podatak da je prilikom susreta Tacija i Sejdiua sa Rasmunsenom bilo reci o mogucem povratku Rusa na KIM. To je, naravno, iznenadilo albanske politicke lidere.
Prema informacijama koje ima NATO na KIM, na predstojecem susretu, u oktobru, Medvedeva sa srpskim rukovodstvom ruski predsednik ce od rukovodstva Srbije zatražiti cvršce vojno povezivanje Rusije sa Srbijom, a nije iskljuceno da Medvedev od Srba zatraži i izgradnju ruske baze na teritoriji Srbije. Prilikom posete Beogradu Medvedev ce zatražiti susret i sa crnogorskim rukovodstvom.
U NATO savezu su zabrinuti porukama koje stižu iz Moskve posebno se to odnosi na donošenje zakona o mogucim vojnim intervencijama Rusije van njenih granica. U tom svetlu se sa velikim interesovanjem ocekuje susret srpskog rukovodstva sa Medvedevim.
Reklo bi se da je na sceni otimacina svetskih sila oko Srbije i njenih prirodnih resursa.
Avganistan
Kako u komandi Americkih snaga na KIM za Svedok kaže jedan neimenovani visoki americki oficir: Najmanje 19 zemalja clanica NATO se priprema da pošalje dodatne snage u opremi i ljudstvu u Avganistan.
SAD su vec pocele rasporedivanje dodatnih 21.000 vojnika u Avganistanu, gde se vec nalazi 38.000 vojnika iz te zemlje, od ukupno 70.000 pripadnika medunarodnih snaga.
Nekoliko zvanicnika koji su ucestvovali na samitu NATO u Strazburu, a pratilo je Rasmunsena na KIM, reklo je da su evropske zemlje ponudile da pošalju pojacanje od 3.500 vojnika, a da SAD traži 5000, kaže ovaj oficir.
Na samitu u Strazburu Velika Britanija, Francuska, Nemacka, Italija, Poljska i Španija pristale su da daju znacajan doprinos, ali ogranicen na period održavanja izbora u Avganistanu, predvidenih za avgust.
Litvanija je obecala da ce poslati specijalne snage na jug Avganistana, uporište talibana, gde su medunarodne snage pretrpele znatne gubitke.
Dogovoreno i slanje najmanje šest helikoptera, tri aviona za transport, medicinskih ekipa i poljskih bolnica.
Obecano je ulaganje više do 450 miliona evra.
Velika Britanija je saopštila da ce u tu svrhu izdvojiti 200 miliona evra, Španija nešto manje od 130 miliona do 2012. godine, 50 miliona Nemacka i 40 miliona Norveška.
Sredstva ce biti usmerena na održavanje izbora, razvoj, formiranje Avganistanske nacionalne vojske koja bi do 2012. trebalo da broji 80.000 do 134.000 pripadnika, kao i za promovisanje pravne države.
Ruski stelt
Ruska vojna industrija razvila je i uskoro ce poceti proizvodnju takozvanih nevidljivih vojnih aviona koji su zasnovani na radikalno drugacijoj tehnologiji od americkih vojnih letelica koje su danas u upotrebi.
Ruska verzija nevidljivih stelt letelica koristi tehnologiju koja se zasniva na plazmi, a koja dovodi do toga da letelica nestane sa radara, piše dnevnik „Novaja izvestija“.
Dnevnik citira Anatolija Korotejeva, šefa u Istraživackom centru „Klediš“ koji tvrdi da se ova tehnologija sa primenom generatora plazme može koristiti za bilo koje vozilo, od automobila do borbenog aviona.
„Ova tehnologija je najefikasnija kada se koristi na velikim visinama i zbog toga je najbolje da se koristi u vazduhoplovnoj industriji“, tvrdi Korotejev.
On tvrdi da se ova tehnologija zasniva na potpuno drugacijem fizickom pristupu i da se u potpunosti razlikuje od one koja se koristi u proizvodnji postojecih stelt aviona u SAD, lovaca bombardera tipa F-117 i bombardera B-2. Radarski zraci ove avione zaobilaze, dok ih ruska tehnologija u vidu prenosnih generatora plazme u potpunosti razbija. Ovi generatori su mali i lagani, emituju snažne elektronske talase koji jonizuju vazduh oko letelice i tako efikasno stvaraju oblak plazme oko njega.
Evropa nije (više)
poslušno jagnje
Najprecizniju ocenu odnosa EU i SAD u ovom trenutku, dao je urednik i izdavac americkog casopisa “Odbrana i spoljni poslovi - strateška politika SAD”, Gregori Kopli, covek koji ucestvuje u kreiranju americke spoljnje politike. On se posle samita u strazburu osvrnuo na spoljnopoliticke prioritete Sjedinjenih Država i odnose Vašingtona sa Evropskom unijom. Po njemu Evropa više nije poslušno jagnje. NATO sve teže diše.
Kopli ocenjuje da je Obama u Strazburu razdrmao dremljive Evropljane, koji su na kraju ipak Obami obecali traženu pomoc za Avganistan, reklo bi se više u novcu, a manje u ljudstvu i tehnici.
- Rastuce spoljnopoliticke razlike se odražavaju u odnosima SAD i Evropske unije prema Rusiji, pa i Bliskom istoku, kaže Kopli.- Evropska unija je u apsolutnoj zavisnosti od ruskog gasa. Drugim recima, Rusija gradi svoj evropski uticaj preko energetskog sektora izgradnjom dva važna gasovoda, "Nabuko" i "Južni tok", koji prolaze kroz Tursku, i bice kljucni energetski snabdevac Evrope. Evropi je potrebna Rusija, koju Evropljani ne vide kao vojnu opasnost, i stoga se opiru opkoljavanju Rusije od strane NATO-a. Kao rezultat takvih oprecnih stavova, moglo bi da dodje do podela medu clanicama NATO-a, što bi SAD trebalo da izbegnu. Rusija takode ima novi uticaj i važno mesto u politici Turske. Ono što Vašington ne uocava u potpunosti je da je Turska napustila svoju poziciju velikog saveznika SAD i Velike Britanije i više se priklonila Rusiji. Ankara ce stoga biti sklonija podršci ruskim ekonomskim i spoljnopolitickim ambicijama, mada se interesi te dve zemlje razilaze na Balkanu.”
Rusija i Amerika
O složenoj situaciji u svetu i šta ona znaci za dalje odnose zemalja Zapadnog Balkana sa SAD i Rusijom, Kopli je rekao:
- Državni sekretar Hilari Klinton je inicirala proces promene odnosa SAD prema Rusiji na prijateljskoj bazi. Realnost je da SAD, imajuci daleko vece probleme na Bliskom istoku, u Iranu, Avganistanu, Pakistanu i drugde, nemaju ni interes ni politicku volju u pogledu Balkana. Vašington ce ostati prisutan u tom regionu, ali uglavnom preko Evropske unije ili uz nju. Putem izgradnje gasovoda kroz, recimo, Srbiju i Bugarsku, regionalni uticaj Rusije ce biti povecan i te zemlje nece imati drugog izbora, do da se još više okrenu ka Moskvi. Sada se postavlja pitanje šta bi SAD mogle da ponude balkanskim zemljama, kao neku vrstu kompenzacije ruskim nastojanjima. To ce možda biti izraženo i u ublažavanju americkog pritiska na Srbiju, i nastojanja da se Beograd još više pridobije na planu vojne, pa i politicke saradnje.”
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
