Отправлено: 15.07.09 21:22. Заголовок: "Косовский фронт"

Подарки дошли к детям
Петербургское отделение движения "Косовский фронт" сообщает:

Посылки с подарками посланные родителями и школьниками Православной школы им. Свв. Прп.Сергия и Германа Валаамских Чудотворцев, сотрудниками компании Северо-Западный Телеком; а также посылки от пожелавшего остаться неизвестным дарителя из города Тольятти успешно дошли до адресата и будут переданы сербским детям, живущим в сербских анклавах Косово и Метохии.

 Отправлено: 15.04.10 13:10. Заголовок: 15.4.2010/ „Косовски..

15.4.2010/
„Косовски фронт“ - исход 2009. године
http://www.srpska.ru/article.php?nid=13957

Стигла је и друга годишњица од тренутка настанка покрета „Косовски фронт“
О минулој 2009. години се може много тога рећи. У овом чланку ћемо се потрудити да расветлимо све основне стране делатности Покрета, различите догађаје и околности везане за ту делатност - како оне радосне тако и жалосне.
Као оно најважније треба истаћи да у Русији као и пре има великих број људи неравнодушних према невољи православне браће Срба; и наш Покрет, а такође и друга, пријатељска друштвена удружења, интернет-пројекти, скупине истомишљеника - сви ми представљамо својеврсну „окосницу“ која акумулира иницијативе и упућује у одређени ток позитивну енергију у том поприличном делу друштва Русије који жели да помаже ствари Српског Косова.
Није мало током 2009. године учињено. Ипак треба приметити и то да је минула година представљала раздобље осмишљавања и откривања низа потешкоћа и проблема са којима се суочава како руски просрпски покрет у целини, тако и „Косовски фронт“.
Пре две године, када су албански сепаратисти огласили отимање Косова и Метохије од Србије, пред нама је било много тога нејасног, још нисмо знали којим путем ће се ситуација даље развијати. Многи међу нама су очекивали драматична збивања чак до опсежних борбених дејстава. Оно што се стварно догађало изазивало је одређено разочарење. С једне стране, сећамо се огромног митинга у Београду и гомила које сатиру америчку амбасаду, сећамо се сукоба у Косовској Митровици. Али, с друге стране, не можемо а да не будемо свесни да из тих излива нису уследиле никакве конкретне одлуке и дејства. Српско друштво је испољило изузетно дубок расцеп који је између осталог још раније на власт у земљи довео отворено прозападне, дефетистичке снаге. Услед тога није у довољно остварен снажан потенцијал отпора и у знатној мери се завршио „звиждуком“. На данашњи дан можемо констатовати како је степен борбе за Косово и Метохију у самој Србији знатно нижи него што бисмо желели.
И зато, док је прва година наше делатности још увек протекла у „режиму ишчекивања“, дотле је 2009. година, чији исход данас сводимо, већ довољно јасно показала основне правце делатности који су нам тренутно доступни и који су у стању да обезбеђују реалан резултат у насталим условима.
Морамо констатовати да је она горљивост са којом су у прво време људи долазили у Покрет временом знатно утихла. Разлог је очигледан: многи су очекивали „прави“ рат и били спремни да подрже Србе на овај или онај начин чак до непосредног учешћа у борбеним дејствима. Многе људе су 2008. године у Покрет довела управо таква очекивања. Међутим, промена сценарија је све приморала да траже друге путеве за које се испоставља да су заправо ништа мање сложени: готово неприметан, често досадан свакодневни стваралачки рад од човека по свој прилици захтева више воље и чврстине карактера од привидног „звецкања оружјем“. Ако је данас живот показао да се помоћ руских родољуба српском Косову засад може састојати само у пружању све могуће материјалне и духовне помоћи - учесници Покрета су дужни да усредсреде напоре управо на тим правцима: на мукотрпној стваралачкој делатности која се појединим усијаним главама чини исувише скромном и слабо резултативном. Ту се следећа истина чини очигледном: ако нас покреће заиста искрена солидарност са браћом Србима, а не сопствена сујета и позерство, не треба се либити тог готово неприметног рада нити га избегавати под изговором тражења нечег што је више „херојски“ и занимљиво.
Како је показала протекла година, такво становиште је сасвим исправно. И Покрет је, без обзира на потешкоће и, ако можемо тако рећи, „одсуство успутног ветра“, наставио да се развија. Настале су нове регионалне подружнице „Косовског фронта“: у Костроми, Уфи, Вороњежу, па и изван граница РФ: у градовима Кишињову (Молдавија), Кокчетаву, Петропавловску (Казахстан) и Севастопољу (Крим).
Марта 2009. године је одржан збор актива Московске подружнице „Косовског фронта“ на коме је формиран Савет Московске подружнице Покрета. Савет је током читаве године био активан, бавећи се организационим питањима припреме и одржавања акција. Савет је фактички вршио функцију општег координационог центра - у време док Покрет није формирао опште међурегионалне органе управљања.
Покрет се развијао и у мрежи интернета. Српске присталице Покрета су маја 2009. године у социјалној мрежи Facebook“ створиле групу „Косовски фронт Србије“. Та група сада броји 3.500 људи. У руској социјалној мрежи „УКонтакту“ су створене групе „Косовски фронт Сургута“ и „Косовски фронт Костроме“.
„Косовски фронт“ је 2009. године спровео низ акција и пројеката усмерених на пружање духовне, моралне и материјалне помоћи напаћеном српском становништву Косова и Метохије. Можемо набројати неке од њих:
• прикупљање помоћи тешко болесној девојчици Слађани са Косова и Метохије (у мају);
• акција „Писмо пријатељу“ и „Поклони часопис српској деци“ (у јуну);
• акција „Писмо пријатељу“ у Вороњежу (август);
• акција Хабаровске подружнице Косовског фронта 12. августа 2009. године (Дан сећања на српске добровољце који дадоше животе за слободу братског руског народа);
• отварање изложбе „Писмо пријатељу. Русија-Косово-Цхинвали“ у Москви (септембар);
• учешће у акцији „На распуст из гетоа“ (децембар);
• акција „Поклони за децу Косова и Метохије“ (током читаве године); укупно је послато преко 600 килограма.
Треба споменути још једну важну и за нас не нарочито пријатну околност. „Косовски фронт“ има одређене потешкоће и у вези са сложеном ситуацијом у самој Русији. Природно је што су данас у жижи пажње активног дела друштва унутрашњи проблеми Русије, због чега су сва остала питања у другом плану. Проблем Косова се доживљава као „спољашњи“ проблем, те зато многи Руси који су солидарни са Србима нису у могућности да му посвете довољно времена и снаге.
С тим у вези је Покрет током 2009. године уложио поприлично напора како би се у друштвеној свести учврстила следећа очигледна истина: питање помоћи православној браћи Србима није за руске родољубе другостепено питање. Наши унутрашњи проблеми Русије чији главни корен лежи у духовној сфери могу се успешно разрешити једино у контексту општег духовног опоравка руског друштва. Залог таквог опоравка представља између осталог и за Русе традиционално пожртвовано служење у најразличитијим сферама, по Христовим речима: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн, 15, 13). Борба за српско Косово представља један од облика таквог пожртвованог служења.
Напори „Косовског фронта“ како би се та очигледна истина схватила изражени су у нашој просветитељској делатности. Фебруара 2009. године је изашао први број листа „Косовски фронт“. Укупно су током године изашла три броја листа, а излазак сваког је обично уприличен за неки значајан датум из историје српског народа. Лист „Косовски фронт“ је званично регистрован 17. јула 2009. године, на дан сећања на свете царске мученике.
Новембра 2009. године је у Музеју руског добровољачког покрета на територији храма светог преподобног Сергија Радоњешког у Бибиреву одржан округли сто на тему „Руско-српски односи и проблем Косова у систему светоназорних координата руске омладине“. На основу резултата тог скупа пише се писмо руководству Светског руског сабора у циљу организовања сталног програма помоћи Србима на Косову и Метохији.
Један од основних праваца просветитељске делатности Покрета постало је одржавање изложби фотографија. Тако је фебруара у Новосибирску одржана изложба фотографија „Косово: поглед изнутра“. У јуну је одржана изложба Наталије Батрјајеве у Темрјуку (Краснодарска покрајина). У децембру је у Москви одржана изложба фотографија Дарка Дозета у музеју хладног рата, покренута заједно с организацијом „Светла Руска“. Такође је пружена помоћ Српском центру из Белорусије у организовању изложби фотографија Дарка Дозета.
Међу осталим просветитељским, пропагандним акцијама могу се споменути следеће. У октобру су у Москви одржане акције посвећене 65. годишњици ослобођења Београда од немачких окупатора (помен погинулим српским и руским ратницима, изложба фотографија Дарка Дозета, приказивање играног филма „Диверзанти“ о Другом светском рату у Југославији). У новембру је сачињен и постављен у мрежи интернет видео-спот Покрета, одштампан је летак у боји „Волим те, Србијо!“, формата А4 на руском и српском језику (укупан тираж 5.000 примерака).
Одржавање јавних уличних акција као и пре представља један од праваца делатности „Косовског фронта“. Овде треба споменути једну околност која представља проблем, а тиче се читаве садашње руске стварности у целини: занимање становништва за политичке уличне акције је последњих година знатно опало, на митинге и протесте долази знатно мање народа него што би иницијатори желели. Али је без обзира на то Покрет - како самостално тако и у сарадњи са другим друштвеним удружењима - одржао многе сасвим успешне акције, већином уприличене за неки незаборавни датум.
18. фебруара смо се присећали незаконитог „проглашења независности“ Косова из 2009. године и годишњице настанка покрета „Косовски фронт“. Тада је уприличен низ уличних акција, између осталог - протест у скверу преко пута зграде Министарства иностраних послова у Москви.
Такође је прошле године обележена тужна 10. годишњица НАТО бомбардовања Југославије. Током марта 2009. године су одржана четири протеста: три у Москви и један у Санкт-Петербургу.
Даље, у мају је одржан протест у знак подршке српским родољубивим снагама на дан скупштинских избора у Србији, у октобру - акције у Москви и Костроми у част 65. годишњице ослобођења Београда.
Сваке године 28. јуна посебно обележавамо Видовдан. Ове године смо обележавали 620. годишњицу Косовског боја.
Јавне манифестације посвећене том датуму заузеле су посебно место. У Москви је на територији Патријаршијског подворја у Сокољникама одржан скуп и празник са врло садржајним програмом: концерт са наступима различитих певачких и фолклорних колектива, народним играма, показним наступима борилачких вештина. Концерт је завршен општом празничком трпезом и гозбом, што је прошло у незаборавно радосној и срдачној атмосфери, са дружењем и заједничким певањем за столом.
Славља су одржана и у Леушинском подворју у Санкт-Петербургу и Севастопољу. За акцију је издата брошура у боји „620 година Косовског боја“ и велики банер „Косово поље је Српска земља“.
Активисти који саосећају са „Косовским фронтом“ су у ноћи уочи Видовдана изнад кружног аутопута око Москве поставили банер „Косово је Србија“.
У овој, 2010. години Покрет активно учествује у пројекту Народних кухиња који су на Косову и Метохији покренули руководство Рашко-Призренске епархије Српске православне цркве и низ друштвених организација. У згради Међународног фонда словенске писмености и културе је 26. јануара 2010. године одржано добротворно вече-концерт посвећено сећању на св. Саву Српског, на коме је наступио низ музичких колектива и извођача руских и српских родољубивих и фолклорних песама. Концерт је имао за циљ прикупљање средстава за пројекат Народних кухиња. Захваљујући извођачима и посетиоцима тог концерта прикупљено је 25.000 рубаља. До марта 2010. године је заједно са прилозима других лица прикупљено укупно 40.000 рубаља. Представници „Косовског фронта“ су тај износ марта 2010. г. предали српској организацији „Косовски божур“.
У вези пројекта Народних кухиња треба споменути и врло жалосну околност - започету хајку на епископа Рашко-Призренског Артемија. Као што је познато, епископ Артемије је у фебруару 2010. године одстрањен од управљања својом епархијом.
Владика је дуго представљао фактички једино званично лице чији став је био принципијелан и бескомпромисан, чији глас се стално чуо, раскринкавајући безакоња албанских сепаратиста и њихових саучесника, не дозвољавајући прећуткивање косовског проблема, не дајући да се заборави на судбину преосталих православаца у покрајини, на злочине који се над њима врше. „Косовски фронт“ је био стално у вези са епископом Артемијем, добијао од њега духовну подршку и благослов за своју делатност. Московска подружница Покрета је маја 2009. године донела проглас у подршку епископу Артемију током настале и за њега нимало једноставне ситуације. Московска подружница је од другог полугодишта 2009. године редовно слала владици извештаје о делатности Покрета; у августу је добијена захвалност и први благослов.
Тренутно је нажалост одлуку о одстрањивању епископа Артемија донео Синод СПЦ, а ми не можемо оштро оспоравати његов став, тим пре што је и сам владика Артемије, као верни архипастир и син Мајке-Цркве, позвао све своје присталице да се покоре свештеноначалију. Сада тражимо могуће путеве у насталој ситуацији за пружање подршке Владици и позивамо све православне родољубе да придруже своје напоре и молитве том добром делу, под условом очувања црквеног мира и целовитости Српске цркве.
Догађаји везани за одстрањивање епископа Артемија представљају врло озбиљан ударац за наш Покрет. Између осталог, управо је Косовско-Метохијски владика био један од главних надахњивача пројекта Народних кухиња. На срећу, кухиње и даље функционишу, те ће зато износ који је „Косовски фронт“ прикупио у сваком случају доспети тамо где је намењен, али је засад нејасно како ће се пројекат даље развијати. С вером у Божју промисао надамо се бољем.
Покрет „Косовски фронт“, осим учешћа у пројекту Народних кухиња, остварује и неке друге правце рада у Србији. Тако се пружа помоћ развоју војно-родољубивог васпитавања омладине у Србији. У оквиру тог правца је 2009. године остварено следеће. У марту је на позив „Косовског фронта“ у радну посету Московској подружници Покрета стигао представник организације „Косовски фронт Србије“ Саша Лазаревић, који је упознат са радом руских православних војно-родољубивих клубова; у августу су Србију посетили представници руске организације „Борилачке вештине старе Руске“ из Новосибирска, који су узели учешћа у раду двају омладинских спортско-родољубивих кампова у Бачкој Паланци и на Равној Гори. Покрет „Косовски фронт“ је пружио помоћ српским организацијама „Патриотски фронт“ и „Косовски фронт Србије“ у одржавању летњих омладинских спортско-родољубивих кампова. Осим тога, настављено је издавање листа „Стег“ на српском језику.
Најзад, на крају треба изразити дубоку захвалност организацијама које су подржале „Косовски фронт“. Акцијама Покрета су током читаве године активну подршку пружали Међурегионални друштвени покрет „Народни Сабор“, као и низ других руских православно-родољубивих организацијама.

Дмитриј Бернацки, Московска подружница Покрета „Косовски фронт“

 Отправлено: 19.04.10 16:19. Заголовок: /19.4.2010/ Открытое..

/19.4.2010/
Открытое письмо Президенту Российской Федерации Д.А.Медведеву От Общественного движения «Косовский фронт»
http://www.srpska.ru/article.php?nid=14001
Уважаемый Дмитрий Анатольевич!

Общественное движение «Косовский Фронт», созданное в 2008 году, объединяет людей – граждан России, Белоруссии, Молдовы, Казахстана и других стран, помнящих о духовных, культурных и кровных связях России и Сербии. Более двух лет тому назад колыбель сербской государственности и православной культуры – край Косово и Метохия, был в одностороннем порядке провозглашен независимым от Сербии государством. Это беззаконное действие албанских сепаратистов, вопреки всем нормам международного права, было признано десятками стран.
Россия не признала самопровозглашенного государства и заняла в данном вопросе добросовестную позицию, соответствующую нормам и принципам международного права. С момента возникновения косовской проблемы и по сей день Россия на международной арене выступает как твердый и последовательный сторонник соблюдения положений резолюции ООН №1244, подтвердившей принцип нерушимости территориальной целостности Сербии. В связи с этим движение «Косовский Фронт» неоднократно выступало с акциями поддержки действий руководства России в данной сфере.
В настоящее время ситуация остается по-прежнему тяжелой. Косово и Метохия остается под контролем незаконных сепаратистских властей. Небольшая часть территории на севере Края, где проживает большинство оставшихся сербов, пока еще не взята сепаратистами под полный контроль, однако фактически не контролируется и властями Сербии. Функции обеспечения безопасности осуществляется силами КФОР, которые в большинстве своем состоят из военнослужащих тех государств, которые признали независимость Косово, и потому не симпатизирующих сербскому населению Края. В отношении сербов постоянно существует угроза насильственных действий со стороны албанского большинства, что уже случалось неоднократно. В последнее время распространились слухи, что в ближайшие месяцы албанскими незаконными властями при поддержке тех же военнослужащих западных стран готовится силовое взятие под контроль северных районов Края.
В настоящий момент Косово и Метохия формально находится под контролем международных структур. Сербия не имеет возможности применить в Крае силу для сохранения целостности своей территории, не может использовать свои силовые структуры для защиты проживающих в Крае сербов. В связи с этим огромное значение приобретает роль России – традиционного союзника Сербии, являющегося постоянным членом Совета Безопасности ООН и имеющего возможность оказывать влияние в формировании решений на международной арене. В частности, весьма желательным и актуальным представляется вопрос о непосредственном присутствии нашей страны в зоне косовского конфликта. Россия имеет полное право поставить вопрос о включении в состав международных сил, обеспечивающих безопасность в Косово, своего воинского контингента. Данный вопрос приобрел особую актуальность со времени незаконного провозглашения независимости Косова, поскольку с этого момента международное сообщество разделилось на две оппонирующие друг другу группы, одна из которых недобросовестно, вопреки существующим правовым нормам, признало легитимными действия албанских сепаратистов. То обстоятельство, что международный воинский контингент в Косово укомплектован военнослужащими, представляющих исключительно лишь те страны, которые признали самопровозглашенное «государство», является явным перекосом и вопиющей несправедливостью. Подобная расстановка сил не только даёт заведомые преимущества албанской стороне и ставит под угрозу права сербов, но и ущемляет интересы остальных членов международного сообщества, не признающих правомочность сепаратистского «отделения». В связи с этим чрезвычайно желательным было бы присутствие в Косово российского воинского контингента, особенно в северных районах Края. Кроме того, актуальным шагом представляется размещение российских военных баз и в иных районах Сербии, лучше всего – в непосредственной близости от Косово и Метохии. Подобное решение было бы совершенно уместно и справедливо, учитывая наличие на территории Края крупной американской военной базы Кэмп-Бондстил. Российское присутствие стало бы определенным противовесом, устраняющим явный перекос в пользу сторонников независимости Косово. Военно-техническое сотрудничество могли бы предложить и иные страны, не признавшие самопровозглашенного государства.
Другой проблемой, волнующей участников Движения «Косовский фронт», является деятельность Международного трибунала по бывшей Югославии (МТБЮ) в Гааге. Предвзятая и необъективная позиция этого органа, осуществляющего судебное преследование преимущественно сербов, стала уже притчей во языцех. В настоящее время приходится констатировать, что данный международный орган, созданный ООН в целях вершения справедливого и беспристрастного правосудия, показал свою полную несостоятельность, превратившись в орудие преследования лишь одной из сторон югославского конфликта. Предвзятость и антисербская направленность МТБЮ очевидна: к ответственности привлечены практически все видные деятели сербской стороны, в то время как лидеры косовских албанцев – отпетые убийцы и головорезы, такие как Хашим Тачи, Агим Чеку и Рамуш Харадинай, повинные в преступлениях против человечности, в том числе таких отвратительных, как торговля человеческими органами, находятся на свободе – Трибунал либо вообще не выдвигал против них обвинений, либо оправдал их самым циничным и бесстыдным образом.
Кроме того, следует отметить, что международное правосудие в отношении бывшей Югославии выглядит необоснованно ограниченным. Если международное сообщество озаботилось наказанием преступлений, совершенных во время межэтнических военных столкновений, несправедливо оставлять без внимания преступления, совершенные в ходе военной агрессии НАТО и варварских бомбардировок Югославии в 1998 году. Принцип равенства всех людей перед нормами закона и морали требует, чтобы виновные и в этих преступлениях были привлечены к ответственности.
Совершенно очевидна необходимость прекращения деятельности МТБЮ в том виде, в каком она осуществляется в настоящее время, и создание вместо него нового органа, способного осуществлять правосудие на основе принципов справедливости, объективности и беспристрастности. В состав такого органа обязательно должны входить представители государств, не признающих «независимости» Косова и Метохии.

В связи с этим общественное движение «Косовский фронт» обращается к Вам, как к главе Российского государства, со следующим призывом:

1. Продолжать линию отстаивания норм и принципов международного права, исключающих возможность нарушения территориальной целостности Сербии и одностороннего отделения Косова;
2. Блокировать любые попытки официального признания самопровозглашенного «государства Косово» на международной арене, попытки включения представительств этого незаконного образования в международные органы и структуры;
3. Предложить правительству Сербии широкий спектр помощи в решении косовской проблемы,
4. Предложить правительству Сербии разместить российский воинский контингент в северных районах края Косово и Метохия с расположением штаб-квартиры в г.Косовска-Митровица.
5. Предложить правительству Сербии рассмотреть вопрос о размещении российской военной базы вблизи административной границы, отделяющей Косово от остальной территории Сербии.
6. Выступить на международной арене с инициативой досрочного прекращения полномочий МТБЮ в Гааге и создании нового международного судебного органа, призванного осуществить правосудие в отношении преступников, до сегодняшнего дня не привлекавшимися к ответственности - лиц, виновных в военных преступлениях и преступлениях против мира, совершенных в отношении бывшей Югославии в 1998 году, а также виновных в геноциде в отношении неалбанского населения края Косово и Метохия.


Открытое письмо Президенту Российской Федерации Д.А.Медведеву от Общественного движения «Косовский фронт» принято 27 марта 2010 года на Третьем сборе актива Московского отделения Движения «Косовский фронт» и затем одобрено другими отделениями Движения «Косовский фронт» а также подержанно со стороны ряда общественных православно-патриотических организаций

 Отправлено: 21.04.10 19:49. Заголовок: Превод: Отворено ..

Превод:

Отворено писмо Председнику Руске Федерације Д.А.Медведеву од Друштвеног покрета «Косовски фронт»


Поштовани Дмитрије Анатољевичу!

Друштвени покрет «Косовски Фронт», настао 2008. године, обједињава људе – грађане Русије, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других земаља које не заборављају духовне, културне и крвне везе између Русије и Србије. Пре више од две године је колевка српске државности и православне културе – покрајина Косово и Метохија, једнострано проглашена државом независном од Србије. Тај незаконит чин албанских сепаратиста су, упркос свим нормама међународног права, признале десетине земаља.
Русија није признала самопроглашену државу и заузела је по том питању савестан став који одговара нормама и принципима међународног права. Од тренутка искрсавања косовског проблема па све до данас Русија на међународној арени иступа као чврст и одлучан присталица поштовања одредби резолуције ОУН бр.1244, којом је потврђен принцип нерушивости територијалне целовитости Србије. У вези с тим је покрет «Косовски Фронт» не једном спроводио акције подршке деловању руководства Русије у тој сфери.
Ситуација и даље остаје тешка као и пре. Косово и Метохија остаје под контролом незаконитих сепаратистичких власти. Малени део територије на северу Покрајине, где живи већина преосталих Срба, засад још није доспео под потпуну контролу сепаратиста, али га фактички не контролишу ни власти Србије. Функцију одржавања безбедности врше снаге КФОР, које се већином састоје од војника оних сила које су признале независност Косова, те зато нису наклоњене српском становништву Покрајине. У погледу Срба стално постоји претња насилних радњи од стране албанске већине, што се већ не једном дешавало. У последње време се шире гласине о томе да се у наредним месецима албанске незаконите власти уз подршку истих војника западних земаља припремају за то да силом преузму контролу над северним општинама Покрајине.
Сада се Косово и Метохија формално налази под контролом међународних структура. Србија нема могућност да у Покрајини примени силу ради очувања целовитости своје територије, не може користити своје структуре силе ради заштите Срба који живе у Покрајини. С тим у вези огроман значај стиче улога Русије – традиционалног савезника Србије, која је стална чланица Савета Безбедности ОУН и у могућности да утиче на формирање одлука на међународној арени. Између осталог, врло пожељним и актуелним се чини питање непосредног присуства наше земље у зони косовског конфликта. Русија има пуно право да покрене питање укључивања свог војног контингента у састав међународних сила које одржавају безбедност на Косову. То питање је постало посебно актуелно од незаконитог проглашавања независности Косова, пошто се од тог тренутка међународна заједница поделила на две групе које опонирају једна друој, а при томе је једна од њих несавесно, упркос важећим правним нормама, признала легитимност дејстава албанских сепаратиста. Та околност да међународни војни контингент на Косову чине војници искључиво из земаља које су признале самопроглашену «државу» представља очити отклон и вапијућу неправду. Такав однос снага не само да пружа очиту предност албанској страни и угрожава права Срба, већ и крњи интересе осталих чланова међународне заједнице који не признају меродавност сепаратистичког «отцепљења». У вези с тим би било изузетно пожељно присуство руског војног контингента на Косову, поготово у северним општинама Покрајине. Сем тога, чини се да би актуелан корак представљало размештање руских војних база и у другим областима Србије, најбоље – у непосредној близини Косова и Метохије. Такво решење било би сосвим умесно и праведно, с обзиром на постојање велике америчке војне базе Кемп-Бондстил на територији Покрајине. Руско присуство би представљало одређену противтежу, отклањајући очити отклон у корист присталица независности Косова. Војно-техничку сарадњу би могле понудити и друге земље које нису признале самопроглашену државу.
Други проблем који брине учеснике Покрета «Косовски фронт» јесте рад Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) у Хагу. О пристрасном и необјективном ставу тог органа који судски гони претежно Србе, већ и врапци на крову цвркућу. Мора се констатовати да је сада тај међународный орган, који су ОУН формирале у циљу вршења праведног и непристрасног правосуђа, показао своју потпуну неодрживост, претворивши се у оруђе гоњења само једне од страна југословенског конфликта. Пристрасност и антисрпска усмереност МТБЈ је очигледна: на одговорност су позвани практично сви истакнути делатници српске стране, док се лидери косовских Албанаца – окореле убице и крвници као што су Хашим Тачи, Агим Чеку и Рамуш Харадинај, криви за злочине против човечности, па и за оне одвратне попут трговине људским органима, налазе на слободи – Трибунал или уопште није подизао оптужнице против њих, или их је оправдао на најциничнији и најбезочнији начин.
Сем тога треба истаћи да међународно правосуђе у погледу бивше Југославије изгледа неосновано ограничено. Док се међународна заједница побринула за кажњавање зличина извршених током међуетничких војних сукоба, неправедно се не обраћа пажња на злочине извршене током војне агресије НАТО и варварских бомбардовања Југославије 1999. године. Принцип једнакости свих људи пред нормама закона и морала захтева да се и виновници тих злочина позову на одговорност.
Сасвим је очигледна неопходност престанка рада МТБЈ у оном виду у коме се сада врши, и формирање уместо њега новог органа, способног да врши правосуђе на основу принципа праведности, објективности и непристрасности. У састав таквог органа обавезно морају ући представници држава које не признају «независност» Косова и Метохије.

У вези с тим се друштвени покрет «Косовски фронт» обраћа Вама као шефу Руске државе, са следећим апелом:

1. Наставити линију одбране норми и принципа међународног права, који искључују могућност повреде територијалне целовитости Србије и једностраног отцепљења Косова.
2. Блокирати сваки покушај званичног признавања самопроглашене «државе Косово» на међународној арени, покушај укључивања представника те незаконите творевине у међународне органе и структуре.
3. Понудити влади Србије широки спектар помоћи у решавању косовског проблема.
4. Понудити влади Србије размештај руског војног контингента у северним општинама покрајине Косово и Метохија са седиштем у Косовској Митровици.
5. Понудити влади Србије да размотри питање размештања руске војне базе у близини административне линије која одваја Косово од остале територије Србије.
6. Покренути на међународној арени иницијативу превременог престанка овлашћења МТБЈ у Хагу и формирања новог међународног судског органа, који би вршио правосуђе у погледу злочинаца који до данашњег дана нису позивани на одговорност – лица кривих за ратне злочине и злочине против мира, извршене у односу на бившу Југославију 1999. године, а такође кривих за геноцид против неалбанског становништва покрајине Косово и Метохија.


Отворено писмо Председнику Руске Федерације Д.А. Медведеву од Друштвеного покрета «Косовски фронт» прихваћено је 27. марта 2010. године на Трећем збору актива Московске подружнице Покрета «Косовски фронт» и затим одобрено од стране других подружница Покрета «Косовски фронт», а такође подржано од стране низа друштвених православно-родољубивих организација

 Отправлено: 30.04.10 21:13. Заголовок: /28.4.2010/ Обраћање..

/28.4.2010/
Обраћање Сверуског друштвеног покрета „Косовски Фронт” Његовој Светости Иринеју, Пресветлом Патријарху Српском, архиепископу Пећком, митрополиту Београдско-Карловачком

Ваша Светости!

Православни учесници друштвеног покрета „Косовски Фронт”, који обједињава грађане Русије, Белорусије, Молдавије и других православних земаља, моле Вас за опроштај и благослов.
У нама изазива дубоку тугу и забринутост ситуација на Косову и Метохији, настала после недавног разрешења епископа Артемија од управљања Рашко-Призренском и Косовско-Метохијском епархијом.
Последње две године, које су уследиле пошто су албански сепаратисти прогласили „независност“ Косова од Србије, представљале су тешко искушење за све оне којима су драги српство и српско православље.
Владика Артемије се као архипастир Косова и Метохије током тог раздобља показао као истински, а не формални духовни отац своје пастве који по речима Јеванђеља „душу своју полаже за овце“ (Јн. 10,11). Постао је најдоследнији противник „независности“ Покрајине и најогорченији и најбескомпромиснији раскринкавач зликовачке политике њених присталица. У том својству је био фактички једини јавни представник чији глас је немогуће било пригушити и сматрати незнатним и неприметним. Није дозвољавао да се косовски проблем прећути, није давао да се заборави судбина преосталих православаца у покрајини, као ни злочини вршени против њих. Епископ Артемије је благословио на делање и постао духовни учитељ многих друштвених удружења која воде идејну и информациону борбу против незаконитог отцепљења покрајине од Србије. Сем тога, захваљујући владици Артемију је спроведен низ мера које омогућавају опстанак малобројних преосталих косовских Срба – како духовно тако и телесно. Тако је управо Владика надахнуо остваривање пројекта бесплатних народних кухиња, без којих би многи Срби били принуђени или да напусте Косово, или да напросто умру од глади. Владика је постао прави символ српства на Косову и Метохији, његова застава. Услед тога је фигура епископа Артемија постала прави „трн у оку“ како за албанске сепаратисте тако и за њихове западне покровитеље. О разрешењу косовско-метохијског архипастира су одавно маштали сви непријатељи Православља и српства.
У светлу наведеног је тешко ослободити се претпоставке како догађаји из фебруара представљају спровођење комбинације у више потеза, планиране од стране србофобских снага. Оптужбе против његових службеника, које су постале формални узрок за разрешење Владике, и потоњи догађаји у косовским храмовима и обитељима – све то подсећа на помно испланирану провокацију, захваљујући којој је читав делатан Покрет за српско Косово – како у Србији тако и изван ње – претрпео запрепашћујући ударац. Дубоку тугу и узмениреност изазива чињеница да те одлуке спроводи Синод Српске православне цркве. Немогуће је избећи претпоставку да су архипастири доведени у заблуду и постали оруђе у туђим, према Србији непријатељским рукама. Није случајно што су се убрзо после кобне одлуке Синода у јавним гласилима појавиле вести о изјавама педседника Б. Тадића које „дозвољавају наду“ у могућност да ће Београд признати независност Косова. Раније је на путу таквих намера стајао косовско-метохијски Владика. Сада је та препрека уклоњена.
Синод неоспорно има право да одлучује о кадровима, па и да подвргава забранама оне клирике и мирјане који се огреше, и сва чеда СПЦ су дужна да им се потчине, а чеда других помесних цркава – да их поштују. Међутим, у овом случају се усуђујемо да укажемо на изузетност ситуације, на јединственост фигуре косовског архипастира и његов значај у ствари борбе за последње линије одбране српства у покрајини. Кривци за финансијске прекршаје, ако их је било, морају бити кажњени, али разрешење владике Артемија представља одлуку која може имати уистину катастрофалне последице, а оне су већ почеле да се испољавају. Последице тог корака ће причинити неупоредиво већу штету од било каквих финансијских злоупотреба службеника епархије. До руба пропасти су доведени последњи изданци српског православља и српства на Косову и Метохији.
Покрет „Косовски Фронт” се обраћа Вашој Светости с молбом да:
- дубље процените све могуће последице разрешења епископа Артемија од управљања Рашко-Призренском и Косовско-Метохијском епархијом;
- предузмете све могуће мере за максимално ублажавање последица оног ударца који је ствар подршке Србима на Косову и Метохији услед наведеног догађаја претрпела.
Молимо за молитве Ваше Светости

Обраћање Сверуског друштвеног покрета „Косовски фронт” Његовој Светости Иринеју, Пресветлом Патријарху Српском, архиепископу Пећком, митрополиту Београдско-Карловачком, прихваћено је 27. марта 2010. године на Трећем збору актива Московске подружнице Покрета „Косовски фронт“ и затим одобрено од стране других подружница Покрета „Косовски фронт“, а такође подржано од стране низа друштвених православно-родољубивих организација

 Отправлено: 19.06.10 21:53. Заголовок: /17.6.2010/ Наше сер..

/17.6.2010/
Наше сердце с ВАМИ

Любовь. Это удивительное чувство, преображающее всё вокруг: открывающее сердца, дающее надежду, изменяющее человека и весь мир.
Необыкновенную по силе волну любви к России и к русским людям мы ощутили в Сербии. От первых минут встречи и на протяжении всей поездки к нам относились с большим искренним и тёплым чувством. Оглядываясь назад, я понимаю, что в этом не было какой-либо нашей личной заслуги. Просто мы - русские. Россия для Сербии - это старший, горячо любимый брат, с которым дорожат дружбой .Этим братом-защитником гордятся, его уважают, к нему тянутся и ждут защиты.
Вот эта самая братская любовь, как мне кажется, изменила и взгляды наших детей. Благодаря отношению сербов к нам, русским, к нашей культуре, дети по другому посмотрели и на себя, на наши народные песни и танцы. Благодаря интересу с сербской стороны, ребята открыли для себя ценность русского наследия, к которому у нас дома, в России, люди относятся иногда с пренебрежением ( что удивительно - среди них много интеллигенции).
Так, как встречали нас в Сербии - нас не встречали нигде. И все участники коллектива "Золотые ворота", особенно дети, чувствовали это и старались изо всех сил ! Последний концерт это особенно показал. Измотанные долгим переездом, не успевшие даже толком перекусить с дороги, попавшие на сцену сразу из автобуса, они пели,плясали, играли,переживая за каждую песню, сцену. Ругали друг друга за ошибки и радовались, если выступали хорошо, без оплошностей.
Ещё в Москве мы узнали, что будем жить в сербских семьях. Поэтому многие дети и родители нервничали. Меня же , напротив,это совершенно не смущало, я радовалась за них и жалела, что самой выпало жить в гостинице. Ведь общаясь так близко, в семье можно лучше понять и узнать традиции, культуру, да и просто человека. Оказалось, что эта возможность пожить в семьях сдружила всех.Все дети были поражены КАК их встретили и принимали в семьях .Забота, тепло , радушие поразили наших ребят. После рассказов об этих моментах в их жизни в Сербии родители плакали, удивляясь такому отношению сербов к чужим совершенно детям. Конечно, дети всех своих новых друзей звали в гости в Москву. Но мне хотелось бы, чтобы у нас в России, в нашем Митино, в нашей музыкальной школе все увидели выступления замечательного танцевального ансамбля Младост. И мы, уже там , в Сербии, загорелись желанием устроить их приезд в новом учебном году. Надеемся, что милостью Божией наши надежды осуществлятся!
Ещё одно приятное потрясение мы испытали в городе Крушевац. Сначала в школе им. Бранко Радичевича, а потом на концерте в зале кинотеатра.
Вся школа готовилась к нашему приезду. Встречали нас хлебом с солью, необыкновенно вкусным! Сербские дети спели для нас русские песни на их родном языке, танцевали, да как чудесно танцевали! Очень жаль, что мы не успели у них поучиться хоть немного. А когда в ответ мы выступили с песней "Са Косово" - взрослые плакали!
В кинотеатре дети из этой школы были , кажется, самыми благодарными слушателями и горячими почитателями, буквально фанатами. Они все хотели сфотографироваться, брали автографы у наших ребят, записывали телефоны и электронные адреса, расписали весь автобус и его стёкла признаниями в любви. Провожали автобус, пока мы поздно вечером не уехали. Наши ребята не могли поверить в это. "Я думала, такое бывает только со "звёздами" - удивлённо говорила одна из девочек, после расставания с сербскими школьниками. Вот тут начинаешь понимать какая ответственность лежит на нас, русских.А теперь и на всех наших детях, которые видели и прочувствовали искреннее отношение сербов. Потому, что в постоянной суете и городской гонке мы не понимем и не ощущаем роли нашей страны, нашей культуры для других ...
Повсюду в Сербии нас принимали с любовью. И в семьях, и в мэрии - глава города, и у владельцев курортов, и в монастырях. Везде нам довелось ощутить это тёплое чувство бережного и чуткого к нам отношения.
И вот наступил день отъезда, когда мы узнали, что все рейсы отменены из-зи извержения вулкана. Чувство неизвестности не так страшно - мы понимаем, что мы здесь не пропадём, нас не бросят, помогут во всём. Саша Лазарович - сопрвождавший нас во время поездки представитель Сербского отделения движения "Косовский фронт", продлил свой отпуск и остался с нами, чтобы помочь, поддержать, довести нас до трапа самолёта. Он помогал нам во всём, возился с нами ,как со своими детьми. Но всё равно дети переживали о нашей дальнейшей судьбе. Неопределённость угнетает, особенно молодые души. И вот на предложение собираться каждый день на общую молитву о нашем благополучном возвращении домой откликнулись все : и дети, и взрослые. Утром и вечером мы собирались в номере и были заодно в нашем прошении. Мы улетели первым же возможным рейсом. Это чудо! - говорили дети, сидя в креслах самолёта. А Саша Лазарович , всё время, пока мы летели , не выходил из здания аэропорта, продолжая молиться о нашем благополучном возвращении домой. "Моё сердце с вами!" - было написано в сообщении от Саши , полученном при посадке самолёта в Москве.


У нас был замечательный водитель - Драган! Это чудесный человек! С ним все очень быстро подружились и полюбили , как самого близкого друга! Он никогда, ни на кого не накричал, не сделал вид , что недоволен, даже тогда ,к огда мы этого действительно заслуживали (трудно усидеть несколько часов в автобусе, не вставая с места, особенно малышам). Он разрешал нажимать кнопки, порулить , позволял старшим мальчикам управлять рычагом, конечно присматривая за ними. При этом он не знал русского совершенно, мы общались на английском, который он выучил самостоятельно по книгам и песням. В дороге мы обучали его русскому языку (по его просьбе), а он нас сербскому. С ним все находили общий язык, даже маленькие как-то с ним обьяснялись! Драган угощал нас , показывал фотографии, мы вместе гуляли , ходили в кафе , вместе искали пропавшие вещи . Он всегда спрашивал о самочувствии , поднимал настроение, шутил и даже играл с нами , по обьяснённым на английском правилам.Он приходил на каждый наш концерт, воодушевляя нас - чувствуешь себя уверенней, когда в зале есть близкий тебе человек! Также Драган часто рассказывал интересные истории , связанные с Сербией , рассказывал о себе и о людях, живущих здесь. Все старались сделать Драгану подарок! Его все помнят, любят и уважают. По прилёте в Москву все первым делом написали Драгану и Саше Лазаровичу. Драган - один из самых близких людей в Сербии для каждого из нас.



Мне больше всего понравилось в Сербии, как нас приняли! Когда мы жили в семьях, там делали всё , чтобы нам было хорошо! Например, для одной нашей маленькой девочки в семье приготовили специально комнату и украсили её мягкими игрушками! Мне понравились все наши выступления , кроме первого (было мало зрителей) и последнего (мы очень устали и опоздали на концерт).Меня удивила и порадовала реакция зрителей, когда мы пели " Тамо далеко и "Са Косово"(зрители пели вместе с нами, хлопал весь зал, многие плакали).



Я думаю, что благодаря этой поездке, каждый из нас чему-то научился. Я научилась терпению и тому, что каждый должен думать не только о себе, но и о людях, которые находятся рядом. ЭТО ОЧЕНЬ ВАЖНО! Люди в Сербии очень добрые и всегда готовы прийти на помощь.Я очень рада, что теперь у нас много друзей из Сербии. Я очень надеюсь, что мы и дальше будем общаться.Я узнала много нового и интересного. Меня поразила природа Сербии! Это - маленькая гостеприимная страна, в которой живут прекрасные спокойные люди! Также в этой поездке мы лучше узнали друг друга, проявились хорошие и плохие качества каждого из нас. Я стала лучше разбираться в людях. В любом случае эта поездка стала важной частью нашей жизни и все будут помнить моменты , проведённые вместе!



Мне очень понравилось в Сербии! Это очень красивая страна, здесь добрые люди и они практически все любят Россию, как родную семью. Мне очень понравился оказанный нам приём - нас встречали как самых близких и любимых людей! Мне очень понравилась моя семья, где я жил, как меня там приняли. Это дядя Саша Станкович, директор музыкальной школы.Ещё понравились наш водитель Драган и наш главный дядя, который нас везде возил и всё рассказывал - Саша Лазарович. Я научился терпеть и многому другому. МНЕ ОЧЕНЬ ПОНРАВИЛОСЬ!!!



Когда мы начали приземляться мне понравились богатейшие всевозможными красками поля Сербии. Нас поселили в разные семьи.Там было очень уютно и хорошо. Сербы - очень доброжелательный и гостеприимный народ. Было много концертов. Везде нас принимали с особым трепетом и любовью (любовью к русскому народу). Прощаться было со всеми очень тяжело, но всё-таки пришлось...Уже скучаю по нашим друзьям в Сербии, по коллективу "Младост", моей Миле из Прокупле, у которой я жила, а особенно по Драгану и Саше Лазаровичу!!!



Меня поразил уровень приёма.Каждый мэр был рад принять нашу делегацию, состоящую на 80 процентов из детей. Мы несли представительскую миссию, культурную, дружественную, духовную. Жаль, но всё меньшее количество учеников выбирает для изучения русский язык, который теперь не обязателен для изучения. Старые люди все очень хорошо понимали нас, хотя забыли как разговаривать на русском. Школьники. которые принимали нас , говорят по-английски лучше чем по русски, имея 2 часа русского в неделю. При этом в Сербии ещё остались удивительные подвижники на этом поприще - такие, как Зорица Ковачевич из русской гимназии в Прокупле. Она ведёт кружок русского языка, устраивает вечера , посвящённые России и замечательно разговаривает на русском, с мааленьким, почти незаметным акцентом. В шутку,(а может и всерьёз), говорила она своим ученикам, что поставит им двойку по русскому, если они будут разговаривать с нашими детьми по английски...
Ещё меня поразила пустота монастырей. По сравнению с нашими здесь очень пустынно - мало монахов и нет паломников.
Я рада, что нам хватило сил на все приёмы и переезды, а также голосов на все концерты. Был получен богатый опыт самоорганизации детей во время гастролей. Надеюсь, мы стали дружней и тактичнее. Опыт многоязычия также полезен для детей, может быть это подвигнет их к изучению английского более старательно и посеет интерес к другим языкам. Европа есть Европа - привнести из неё лучшее в наш дом - тоже важная задача. И всё же люди в Сербии более спокойные, несмотря на то, что экономическая ситуация уверенности в себе не представляет. Традиции - вот их основной якорь!


С первых минут встречи с сербами удивляет открытость, доброжелательность и исренняя любовь к нам , русским! Это необыкновенное ощущение не покидало меня во время всей поездки! Конечно, эту любовь не мы заслужили - эта любовь к России, к русскому народу! Она удивительна, она распространяется на всё и всех, кто хоть как-то связан с нашей страной и православной верой! Сербия - чудесная красивая маленькая страна с добрыми и трудолюбивыми людьми! Как прекрасны её цветущие сады, зелёные поля, домики, сплошь покрытые красной черепицей! А самое прекрасное - это древние храмы и монастыри! Там погружаешься в особую атмосферу благодати, как в мягкое и ласковое облако любви и начинаешь каждой клеточкой чувствовать благодарность Богу за это чудо!
После необыкновенно тёплого приёма так хочется проявить и нашу гостеприимность и пригласить к нам в Москву детей из Сербии. Ведь им, детям, предстоит жить в будущем мире, строить его и уметь по настоящему дружить и помогать друг другу!


Мне понравилось в Сербии! В этой стране люди, которые нас встречали были очень вежливы и тепло нас принимали. Ещё очень приятно, что сербы знают русский, конечно не так хорошо, как мы , но знают. В Сербии очень красиво! Меня потрясли горы, вечные холмы и маленькие домики - все с красными крышами. Когда мы приехали в эту страну, мы не ожидали такого тёплого приёма! Мне очень понравилось в Сербии! Хочу обязательно съездить ещё!!!


Мне очень понравилось в Сербии. Особенно в первой семье, потому что там было много зверей: собачка пекинес,овчарка, кролики, гусь с гусыней.Мы каждый вечер садились и болтали, играли.



Мне очень понравилось в Сербии! Там очень добрые, гостеприимные люди! Здесь очень красиво - особенно в горах! Меня поразило как нас провожали после концерта дети из школы Бранко в Крушевце. Они ждали нас на улице , пока мы не уехали на автобусе в гостиницу. Ждали до последней минуты и не расходились по домам, хотя было уже поздно. Мне не хотелось уезжать, а когда ещё отменили наш рейс - я была на седьмом небе от счастья! Мне понравилось и в первой семье , и во второй, и в гостинице на горе Ртань. Жаль, что на горе Ртань мы только ночевали и не могли днём спокойно погулять, т.к. не имели свободного времени...



Больше всего из экскурсионной программы мне понравился храм Святого Саввы. Было очень холодно и в храм мы зашли уже очень усталые, но это не помешало мне насладиться всем величием, умиротворённостью и красотой! Жить приятно было везде для меня: и в семьях, и в гостинице. В Степоевце была очень милая семья.У них трое дочерей, с двумя из которых мы жили. Сами же родители - очень воспитанные и спокойные люди! Проведённое у них время стало для меня очень значительным в течение всей поездки.
Концертная деятельность - это самое интересное во время путешествий! Хоть и все мы уставали, но тем не менее, вся эта концертная суета и суматоха, выступления, зрители - самое главное в поездке!


Я не знаю, почему я полюбила Сербию! Ведь я не была знакома с кем-то из этой страны, довольно плохо знала её историю и традиции. Только много читала и узнала о ней, когда в Сербии были военные действия в конце прошлого века, и было больно за сербов, хотелось помочь, а чем? Что я могла тогда?
И когда я стала заниматься с детьми, мне очень хотелось, чтобы они тоже полюбили эту страну. Да, им было интересно петь старинные сербские песни – они очень понравились, но всё же лучше один раз увидеть, чем сто раз услышать. Долго мы готовились к этой поездке, много было неудач, были и огорчения, но всё же поездка получилась - и это чудо. И я очень рада, что все влюбились в эту маленькую, но дивную страну, в её людей, почувствовали родство душ. В этой поездке дети почувствовали и ответственность за свои выступления, а вместе с этим пришло настоящее чувство локтя и особенный драйв от выступлений. Им хотелось спеть, станцевать лучше. А ещё мы были как одна семья, где надо было считаться с каждым и со всеми, учиться подчинять свои хотения общему делу. Эта поездка сплотила наш коллектив и дала особый настрой в наших душах. А когда все дети сознательно встали на общую молитву, даже те, кто редко заходит в храм, а потом увидели, как сильна она - общая искренняя просьба к Богу, тогда я поняла, что и эта задержка с рейсом была нам послана Господом не просто так! Всё это останется с ними навсегда. Они, наши дети, пронесут память об этом на всю жизнь, и в трудную минуту эти воспоминания будут поддерживать их!

http://www.srpska.ru/article.php?nid=14447<\/u><\/a>

 Отправлено: 27.06.10 18:33. Заголовок: /27.6.2010/ Видовдан..

/27.6.2010/
Видовдан. Выбор между Небесным и земным сегодня

Обращение к православным христианам в год 620-й Битвы на Косовом поле


620 лет тому назад произошло событие, значимое и памятное для всего православного мира. В сердце Сербии, на Косовом поле, произошло грандиозное сражение. Православное войско сербского князя Лазаря выступило в защиту родной земли и святынь христианства против захватнической армии турок-османов. Врагов было больше, и сербские воины сложили головы в неравном бою, переселившись из отечества земного в Отечество Небесное.
Эта битва произошла 28 (15) июня 1389 года – в день памяти Св. мученика Витта («Видовдан»). С тех пор этот день неразрывно связан и с памятью великой битвы и её героев – Св.мученика князя Лазаря, витязи Милоша Обилича и других.
В ту давнюю эпоху войн и сражений было очень много. Мы помним о подвигах христианских воинов на полях сражений Руси, Византии, Болгарии, о победах и поражениях, о горестях и славе. Но день Косовской битвы занимает в этом ряду особое место. Ибо ни в каком другом сражении не проявилась так ярко духовная сила православного воинства.
Да, с военной точки зрения сербское войско потерпело в тот день поражение. Но любая битва, помимо своей чисто внешней стороны имеет и иную. Мы храним предание о чудесных и глубоко символичных событиях, которые предшествовали сражению на Косово и сопровождали его.
Накануне битвы Св. пророк Илия приносит князю Лазарю послание от Богородицы: если Лазарь изберет царство земное, он победит; если сделает выбор в пользу Царствия Небесного - пусть причастит войско перед гибелью, которой не избежать ни ему, ни его витязям... Князь Лазарь обращается с молитвой к Богу:

Милый Боже, как же поступить мне
И к какому прилепиться царству:
Изберу ли Царствие Небесное?
Изберу ли царство земное?
Если ныне выберу я царство,
Выберу я царствие земное,
Краткое есть царствие земное,
Небесное ж Царство будет вечно...

И князь Лазарь, а вместе с ним и всё православное воинство, делает свой выбор - выбор вечного Небесного Царства. Они вступают в сражение с превосходящими силами врага. Казалось бы – зачем? Ведь, как следует из принесенного свыше послания, победить они не смогут – таково попущение Господне… Но для православных людей, осознающих тленность и суетность всех земных побед и царств, такое поражение равносильно великой и славной победе. Победе Духа над плотью, Вечного над временным и суетным.
Как справедливо указывает публицист Марко Маркович, для серба Косово - то же, что Голгофа для каждого христианина. На Косове в жертву приносится целый народ. Отсюда и самая очевидная параллель - с Голгофой. Было ли когда большее поражение, чем распятие Христа на Голгофе? Но христиане, оплакивая смерть Христа, одновременно славят Его Воскресение. Поражение попускается во имя искупления. Душу народа отягощает столько грехов, что только кровью можно смыть и искупить их… Народное сознание считает косовскую жертву богоугодным делом. Ибо кто со Христом страдает, тот со Христом и спасется. Кто со Христом распят, со Христом и воскреснет. Как после Голгофы последовало Воскресение Христово, так и после Косовской битвы последовало воскресение сербского народа. По словам свт.Николая Велимировича, Косово «приостановило моральный распад сербского народа. Дало нам целую галерею витязей веры, чести и самоотверженности, которая, « без сомнения, ценится выше, чем какая-нибудь галерея мраморных изваяний, созданных в мирные времена народами, которые не имели своего Косова».
Сербское воинство на Косовом Поле явило собой образ истинно православного воинства, для которого Высшее и Вечное важнее временного и тленного, а Царство Небесное – дороже земного. Поэтому Видовдан является праздничным, памятным днём для всех нас – православных людей Сербии, России, Болгарии, Греции и любых других стран.
…Сегодня место битвы - край Косово и Метохия, колыбель сербской культуры и государственности, средоточие огромного количества православных святынь – захвачено албанскими сепаратистами под руководством и при всяческой поддержке их западных хозяев, и фактически отторгнуто от Сербии. Вновь, как 620 лет тому назад, по грехам нашим, из-за нашего духовного оскудения и внутренних раздоров, враги Православной веры празднуют земные победы. Оставшиеся на Косово сербы подвергаются жестоким лишениям и преследованиям. Кто поможет им?
Князь Лазарь, принимая мученическую смерть в сражении, верил, что его жертва ведёт к будущему Воскресению, что его временное поражение предопределяет вечную грядущую Победу. На нас, почитающих его подвиг - православных христианах и патриотах, как в Сербии, так и за её пределами - в первую очередь на нас лежит этот долг. Мы не можем, не вправе допустить, чтобы священная православная земля Косово и Метохии вновь была потеряна сербами – потомками воинов, умиравших в 1389 году на Косовом поле, мы не вправе содеять их жертву напрасной.
Только благодаря общим усилиям всех православных, неравнодушных к судьбе Косово людей, край вновь сможет стать сербским. Нет надежды на то, что ситуация будет разрешена официальными правительствами, «мировым сообществом» и прочими властно-силовыми институтами сегодняшнего мира. Не будем надеяться «на князи и сыны человеческия» (Пс.145 ) Не будем перекладывать наш долг ни на кого другого. Только если мы - православные - преодолеем внутренние раздоры, возрастем духовно и будем научаться крепости духа Христова , ратному искусству и мудрости – сможем выстоять и победить в новой Косовской битве.
«Мир во зле лежит» - говорит св.апостол Иоанн Богослов (1 Иоан. 5, 19). То есть зло – это обычное состояние нашего грешного мира, и искоренить зло вокруг нас полностью мы не в состоянии. Но означает ли это, что мы должны оставаться праздными и бездействовать, не помышляя о борьбе за сербское Косово? Нет и ещё раз нет.
Господь, определив каждому из нас место в этом мире, дав разум и свободу воли, призвал нас к действованию. Как учит Св.апостол Иаков, «как тело без духа мертво, так и вера без дел мертва» (Иак.2, 26). Так будем же бороться со злом в меру наших сил и возможностей. Князь Лазарь, избрав перед битвой Царство Небесное, тем не менее не стал бездействовать – не сложил оружие, не повернул войско вспять. Он стал сражаться, показав тем самым пример, что должно исполнять свой долг, даже не имея надежды на земную победу.
Поэтому в Видовдан мы вновь и вновь вспоминаем подвиг князя Лазаря и просим его святой помощи. Мы верим в его предстательство пред Господом за многострадальную землю Косова и Метохии, за её православных людей.
Всероссийское движение «Косовский Фронт» поздравляет всех православных людей с великим духовным праздником, желает крепости духовной и успехов в нашем общем святом деле освобождения Косово и крепкой веры в грядущую Победу!



Всероссийское движение «Косовский фронт»
www.kosovofront.ru
+7 -915-323-21-86
osds@mail.ru

 Отправлено: 14.07.10 18:00. Заголовок: /14.7.2010/ I међуна..

/14.7.2010/
I међународни камп за едукацију младих у Србији-«Сабор 2010.»
http://www.srpska.ru/article.php?nid=14652<\/u><\/a>
Бачка Паланка,11.07.-Свечаним постројавањем полазника «I Међународног кампа за едукацију младих» у Србији и интонирањем химни Србије и Русије,удружење «Патриотски фронт» је након више година стицаног искуства у својој земљи и Русији, остварило један од програмских циљева- почетак рада на ванинституционалном образовању младих. Овој значајној манифестацији присуствовали су бројни гости, а централни део припао је непосредном отварању кампа од стране представника амбасаде Руске Федерације у Србији, на челу са аташеом за културу Александром Николаевичем Конанихином.
Циљ кампа је правилно усмеравање деце и омладине на фону истинских животних вредности, изучавање и очување позитивне традиције, историје, културе, војске, религије српског,али и других пријатељских народа. Кроз спортске, извиђачке и др.активности у складу са условима десетодневни камп има и изразити хуманитарни карактер. Осим полазника из АП Војводине, Вуковара (бивша РСК), Лазаревца («Косовски фронт Србије»), део омладине је из Дома за незбринуту децу «Јефимија»-Крушевац. Тој деци је ово прилика да не само прошире познантства са својим вршњацима из земље и света, већ и својеврстан доживљај, самим боравком у природи и извиђачком кампу.
Правилан и методичан план рада, сачињен по посебном плану у реализацији српско-руских инструктора и еминентних предавача из разних области образовања, омогућава додатну едукацију, нарочито у борби против порока данашњице, наркоманије,алкохолизма и других облика неумерености. Кроз спортске активности и такмичења млади ће стицати такмичарски дух, а забавни део организован у вечерњим часовима употпуниће цео програм и створити га занимљивијим за узраст полазника.
Прва три дана протекла су у међусобном упознавању, обиласку града и цркве, али и почетном увођењу у програмске активности, спортским дисциплинама, предавањима на теме културе,традиције и штетности порока наркоманије. Високе температуре омогућиле су поподневни одмор и купање на оближњем језеру, а наредни дани ће протећи у обуци извиђачких дисциплина.
Услове за рад кампа и техничке припреме несебично су помогле руске организације «Стјаг» и «Косовски фронт», као и неколико српских предузећа и градска управа. Партнер ветеранском удружењу у непосредној реализацији пројекта је Спортски савез Општине Бачка Паланка.
«Патриотски фронт»је у сарадњи са Амбасадом Руске федерације у Србији, истовремено уприличио још једну значајну манифестацију- филмски фестивал под називом «Недеља руског модерног филма». Захваљујући предусретљивости Општине Бачка Паланка и Културног центра, од 11.-18.јула у градском биоскопу биће приказивани филмови познатих руских режисера и сценариста постсовјетског доба: «Острво», «Брат1», «Брат2»,»Сестре»,»Војна»,»7.чета» и др. На овај начин грађани, али и полазници кампа биће у прилици да се упознају и овај сегмент руске модерне културе.
Оба догађаја су привукла значајну пажњу локалних и државних медија, а промоција руско-српске сарадње и пријатељства настављена и продубљена.

 Отправлено: 17.07.10 21:37. Заголовок: /14.7.2010/ Миф Среб..

/14.7.2010/
Миф Сребреницы: акция протеста

http://www.srpska.ru/article.php?nid=14657<\/u><\/a>
видео снимак



В воскресенье 11 июля 2010 г. группа молодёжи, с участием активистов «Косовского Фронта» провела акцию протеста у посольства Сербии в Москве. Девизом акции стал лозунг «Сребреница – это ложь». Молодые патриоты выразили категорическое несогласие с политикой нынешних властей Сербии, признающих факт якобы осуществленного сербами массового расстрела боснийских мусульман 11 июля 1995 года.
«Миф Сребреницы» базируется на не подтверждённых и не проверенных данных, однако систематически используется как безотказный рычаг давления на сербов и блокирования любых про-сербских инициатив. В 1995 году Международный трибунал по бывшей Югославии (МТБЮ), воспользовавшись созданным мифом, выдвинул обвинение в геноциде в отношении тогдашнего президента Республики Сербской Радована Караджича и Командующего Армией Республики Сербской Ратко Младича. Обвинение способствовало дискредитации боснийско-сербского гражданского и военного руководства на заключительной фазе мирных переговоров, результатом которых явилось крайне невыгодное для сербов Дейтонское соглашение.
Между тем, более достоверной представляется та версия событий, согласно которой в Сребренице находились войска армии Боснии и Герцеговины, которые в ночь с 11 на 12 июля в сопровождении мужчин призывного возраста покинули анклав и организовали прорыв в Тузлу, потеряв до двух тысяч человек убитыми. Оставшееся гражданское население Сребреницы - около 25.000 человек было эвакуировано на автобусах. Однако данная версия, само собой, не может служить вожделенной для Запада цели ошельмованию сербов, и потому категорически отвергается.
Запад всячески пытается связать «геноцид» в Сребренице с Сербией, хотя сама Сербия (как наследница и правопреемница Союзной Республики Югославии) не имела никакого отношения к боснийским событиям. К мифологическому образу Сребреницы апеллировали многие из тех, кто повинны в бомбардировках Югославии в 1999 году. К примеру, тогдашний министр обороны Германии Рудольф Шарпинг в начале бомбардировки называл цифру в «30 000» уничтоженных мусульман в Сребренице. Логика Шарпинга и ему подобных: надо «вмешаться» (т.е. бомбить, а при необходимости организовать сухопутное вторжение), чтобы воспрепятствовать «повторению событий в Сребренице» - «геноциду» со стороны кровожадных сербов на этот раз в Косове по отношению к албанцам. Таким образом, миф «геноцида в Сребренице» явился для врагов Сербии универсальным средством продвижения любых антисербских начинаний, и в частности, сыграл немаловажную роль в идеологическом обеспечении изгнания сербов с земель Косова и Метохии.
На фоне реально происходящего в Косово антисербского геноцида, в котором виновные и не думают раскаиваться, на фоне ранее произошедших преступлений против сербов – уничтожения республики Сербская Краина, бомбардировок Югославии и др. - действия президента Бориса Тадича по признанию антисербского «мифа Сребреницы» выглядят предательством национальных интересов и соглашательством.
Участники московской акции 11 июля выступили с решительным протестом, озвучив лозунги «Сребреница – ложь», «Сербам не в чем каяться», «Слава сербским героям». Наряду с агитационными плакатами был поднят портрет генерала Радко Младича. Акция сопровождалась традиционным для молодежных мероприятий использованием эффектных пиротехнических средств. Участие приняло около 15 человек