Отправлено: 15.07.09 21:22. Заголовок: "Косовский фронт"

Подарки дошли к детям
Петербургское отделение движения "Косовский фронт" сообщает:

Посылки с подарками посланные родителями и школьниками Православной школы им. Свв. Прп.Сергия и Германа Валаамских Чудотворцев, сотрудниками компании Северо-Западный Телеком; а также посылки от пожелавшего остаться неизвестным дарителя из города Тольятти успешно дошли до адресата и будут переданы сербским детям, живущим в сербских анклавах Косово и Метохии.

 Отправлено: 16.07.09 09:44. Заголовок: Как хорошо, что дете..

Как хорошо, что детей порадовали! Молодцы!

 Отправлено: 08.08.09 00:14. Заголовок: /6.8.2009/ Официальн..

/6.8.2009/
Официально зарегистрирована газета «Косовский фронт»


17 июля 2009 года, в день памяти святых Царственных Страстотерпцев в Федеральной службе по надзору в сфере связи, информационных технологий и массовых коммуникаций была зарегистрирована газета «Косовский фронт», которая призвана рассказывать о происходящем вокруг сербского края Косово и Метохия. Первый номер газеты вышел в феврале 2009 года, в первую годовщину беззаконного провозглашения «независимости» этого края.



А после регистрации вышел в свет долгожданный второй номер газеты «Косовский фронт», посвященный десятилетию НАТОвской агрессии против Югославии и 620-летию Битвы на Косовом поле. Большинство материалов данного номера как раз и посвящено событиям весны-лета 1999 года. Помимо этого, в номере опубликованы воспоминания участника боев за г.Горажде в Боснии и Герцеговине в 1994 году, аналитическая статья об итогах года «независимости» Косова, а также сообщения из различных регионов нашей страны о деятельности местных отделений движения, о сборе и отправки посылок для детей Косова и Метохии и т.д.
Желающие принять участие в распространении газеты могут обращаться по телефону 8-915-323-21-86 или по адресу электронной почты osds@mail.ru
http://www.srpska.ru/article.php?nid=12153

 Отправлено: 10.08.09 22:09. Заголовок: Это хорошо, что их з..

Это хорошо, что их зарегистрировали! А я на Видовдан познакомилась с Александром Кравченко, он мне шайкачу подарил)))

 Отправлено: 12.08.09 22:05. Заголовок: Вот только жаль дево..

Вот только жаль девочку Сладжану, старались ей помочь, но она 6-го умерла от рака... А всё натовские бомбардировки. Она ушла влучший мир, где нет страданий.

 Отправлено: 13.08.09 15:23. Заголовок: Слава всем људјам ко..

Слава всем људјам которие умерли от НАТО бомбардированија. Господ будет с ними и са девушкој Слађаној.
/7.8.2009/
Пермское отделение "Косовского фронта" отправило посылку для сербский детей Косова и Метохии
http://www.srpska.ru/article.php?nid=12166

Силами пермского отделения движения "Косовский фронт" была отправлена посылка для детей сербских анклавов Косово и Метохии.
В посылке были бейсболки, футболки, альбомы для рисования, фломастеры, мячи и насосы к ним (с иглами).

 Отправлено: 22.08.09 16:49. Заголовок: 12.8.2009/ Дан Сећа..

12.8.2009/
Дан Сећања на српске Добровољце, који дадоше своје животе за слободу братског руског народа
Историја живота двају братских православних словенских народа -- руског и српског, пружа много примера њихове заједничке борбе против истих непријатеља, непријатеља Православља и Словенства. То је и учешће хиљада руских добровољаца у рату за ослобођење Србије од турског јарма 1876-77. године, и заједничка борба двају народа на фронтовима Првог и Другог светског рата, и учешће добровољаца из Русије у Отаџбинским ратовима српског народа током 90-их година ХХ века. Увек када би српском народу било тешко, руски народ би му притицао у помоћ.
Међутим, ретко ко зна да су најбољи синови српског народа притекли у помоћ руском народу када га је задесила страшна невоља -- смутња почетком 20. века. У најтежем тренутку, када су банде рушилаца вршљале растрзаном Русијом, међу првима који су устали у њену заштиту били су Срби из словенских добровољачких формација, створених у Руској армији у годинама Првог светског рата.
Један од таквих добровољаца је био мајор српске војске Матија Благотић. На челу одреда српских добровољаца храбро се борио у војсци генерала Капеља на најопаснијим и најодговорнијим правцима. Одред се посебно истакао приликом ослобађања Казања од бољшевика, где је победио бројно и технички надмоћније бољшевичке снаге. У борбама за поседање стратешки важног Романовског железничког моста који Казањ повезује са средишњим областима Русије, у једном од јуриша мајор Матија Благотић јуначки гине. То се десило 12. августа 1918. године, када Православна црква обележава сећање на светог Јована Ратника. За тај његов подвиг је Казанска градска Дума (скупштина), сазвана после ослобођења града, донела одлуку: „1. Примити на свој терет васпитавање и образовање двоје деце покојника; 2. Основати по једну стипендију која носи његово име у мушкој и женској гимназији; 3. Једној од градских школа дати име мајора Благотића“.
Ових дана се навршава 90 година од дана јуначке погибије мајора Благотића. Његов подвиг, изведен у име ослобађања Русије од сила зла, мора бити сачуван у сећању и срцима Руса. Не смеју се заборавити ни други српски добровољци који су погинули у бојевима за слободу Русије током тих година смутње. У вези с тим Општеруски покрет „Косовски фронт“ и удружење ратних ветерана Српских земаља 1990-1999.године - ПАТРИОТСКИ ФРОНТ проглашава 12. август, дан јуначке погибије Матије Благотића, за Дан сећања на српске добровољце који свој живот дадоше за слободу братског руског народа.

Москва – Бачка Паланка
12. августа 2008. године


Удружење ратних ветерана Српских земаља 1990-1999.године
ПАТРИОТСКИ ФРОНТ
http://www.patriotskifront.com
тел./факс: +38121/753 256

Општеруски покрет „Косовски фронт“
http://www.kosovofront.ru
тел.+7-915-323-21-86

 Отправлено: 09.09.09 09:10. Заголовок: Филм "Распето Ко..

Филм "Распето Косово" - преведен на руски језик

http://www.youtube.com/watch?v=Je7CoC8Lul8
http://www.youtube.com/watch?v=jOAITQhc67Q
http://www.youtube.com/watch?v=Qi3Qt6dEOZQ
http://www.youtube.com/watch?v=VZhUHkcnxHo
http://www.youtube.com/watch?v=L9gfsMLGmSA
http://www.youtube.com/watch?v=6B_kUDRIeis

 Отправлено: 09.09.09 09:23. Заголовок: 8.9.2009/ Визит друз..

8.9.2009/
Визит друзей из России

В августе у нас в гостях побывали друзья из России, Ольга Серебровская и Алексей Новик. Мы провели вместе несколько дней в Косово и Метохии. Алексей собрал значительную материальную помощь, чтобы распределить ее среди самых нуждающихся семей. Ольга также проводила сбор средств вместе с участниками сайта «Сеница.ру». Конечно, мы привезли и подарки, которые отправили малышам братья и сестры из движения «Косовский фронт»(Пермское отделение): школьные принадлежности, игрушки, мячи…

Чтобы помощь дошла до тех, кто на самом деле испытывает наибольшие трудности, мы обратились к организации «Мать девяти Юговичей», и к нашей группе присоединился брат Иван, который провел нас по селам Косовского Поморавья. Это наиболее бедствующий район Космета, о чем свидетельствуют и полевые кухни с раздачей бесплатного питания, в основном размещенные в Поморавье. Несколько слов о семьях, где мы побывали:

Сперва мы посетили семью Савич в селе Зебинце. У Савичей девять детей. Одна из них, маленькая Елена, больна тяжелой формой эпилепсии. Эта семья ежедневно получает питание из полевой кухни, находящейся в селе Прековце, то есть, каждый день кто-нибудь из Савичей проходит пешком три-четыре километра до места раздачи питания. Дети ежедневно ходят пешком за несколько километров в школу, и большинство их учатся на «отлично».

http://www.srpska.ru/article.php?nid=12416
цео текст на линку

 Отправлено: 09.09.09 12:08. Заголовок: Как хорошо, что помо..

Как хорошо, что помощь доходит для тех, кто нуждается.

 Отправлено: 12.09.09 23:50. Заголовок: http://kosovskibozur..

http://kosovskibozur.info/rus/index.html

Одно из стихотворений, опубликованных в "Косовском пионе", написанное 12-летней Марией Мойсич из Ораховца:

КОСОВО

Полночь в моем сердце,
не имеющая края,
пронизывает тело,
и душу терзает.
Твержу сама себе:
не верю!.. Бесполезно.
Увы, это правда -
прежнее Косово исчезло.
Слышно, как капает дождь
с чарующего неба,
но не слышно -
где вы, наши сербы?
Как птица одинокая,
останусь тут,
мне колючую проволоку
гадюки дадут.
День за днем
сербских душ все меньше.
Королевич Марко,
Когда ты к нам приедешь?
Едет! Любовь озаряет меня,
чудный всадник на коне скачет, мы победили!
КОСОВО ОПЯТЬ НАШЕ!

 Отправлено: 17.09.09 12:56. Заголовок: /16.9.2009/ Епископ ..

/16.9.2009/
Епископ Рашко-Призренский Артемий выразил благодарность движению "Косовскйи фронт"


Московское отделение движения "Косовский фронт" 1 июня 2009 года выступило с заявлением в поддержку Епископа Рашко-Призренского Артемия. 29 августа 2009 года Московское отделение движения "Косовский фронт" получило благодарственное письмо от Владыки Артемия. Ниже приводится перевод и оригинал послания Владыки:


Совет Московского отделения
Всероссийского движения "Косовский фронт"
Москва



Уважаемые!
Получили Ваше сообщение по электронной почте от 16.07.2009 года, в котором даете свою поддержку Нам по вопросу Нашей деятельности, направленной на защиту Косова и Метохии в составе Республики Сербия. Этим актом выражаем благодарность своим братьям за поддержку и направляем Вам Наше Архиерейское благословение, чтобы у вас были силы на пути истинной веры и добрых дел.
С благословением Божьим

Епископ Рашко-Призренский и Косово-Метохийский +АРТЕМИЙ

 Отправлено: 22.09.09 18:43. Заголовок: /22.9.2009/ День Осв..

/22.9.2009/
День Освобождения



В 2009 году отмечаются сразу несколько важнейших дат в истории Сербии. Это 620-летие Битвы на Косовском поле, 10-летие НАТОвской агрессии против Сербии, 1-я годовщина существования движения «Косовский фронт», а также ещё одна важная и значимая дата – 65-летие освобождения Красной Армией и сербским антифашистским сопротивлением столицы Сербии – Белграда от немецко-фашистских захватчиков. Последнее событие будет праздноваться 20 октября 2009 года.
Тогда, шесть с лишним десятков лет назад, героическая Сербия столкнулась со всесокрушающей силой тевтонской цивилизации. В оккупированной Югославии поднялось массовое сопротивление. На борьбу с ненавистными гитлеровцами и их пособниками, усташами и шиптарами, встали четники, партизаны – практически весь народ поднялся на коварного и злобного врага. Своими героическими действиями сербское антифашистское сопротивление держало в напряжении германский вермахт, который был вынужден всю войну содержать на Балканах, преимущественно в Сербии, до 20 полноценных дивизий. Тем самым наши сербские братья оттянули на себя значительную часть германского войска, которая при ином стечении обстоятельств могла бы быть переброшена на Восточный фронт.
Несмотря на героическое сопротивление, сербский народ не мог самостоятельно освободиться от оккупации, нужна была помощь с Востока от братского народа. И эта помощь пришла 20 октября 1944 года. В этот день части Красной Армии и бойцы югославского антифашистского сопротивления освободили Белград.
В день освобождения Белграда, в Сербии планируются массовые торжественные мероприятия, в том числе – военный парад, первый за два с лишним десятка лет. Также к этому дню приурочено знаменательное событие – визит в Сербию Президента Российской Федерации Дмитрия Анатольевича Медведева. Визит этот готовится на фоне успешно развивающихся российско-сербских отношений, соглашений о стратегическом партнерстве по важнейшим вопросам международной политики, успешной реализации различных совместных экономических проектов.
Но торжества по поводу освобождения Белграда не должны отодвигать от нас на второй план современную трагическую реальность. Сегодня, как и шесть с лишним десятилетий назад, Запад вновь ведёт варварский поход против славянства и православия. Методы, используемые сегодня, ничем не отличаются от методов, которые применяли Гитлер и Муссолини. В 1941 году оккупанты изгнали из сербского Косова 60 тысяч сербов, а сегодняшние их «наследники» - 300 тысяч.
Много зла причинили захватчики православным сербам, но они не смогли сломить духа этого народа. Торжество зла невечно. Все мы верим, что как и шестьдесят пять лет назад, снова придет свобода на многострадальную сербскую землю.
Широкое празднование дня освобождения Белграда имеет важное духовное значение. Символы освобождения должны укреплять нашу веру в грядущее торжество Правды и Справедливости, веру в неизбежное освобождение святой земли Косова и Метохии.
Представители православно-патриотической общественности, участники движения «Косовский фронт» также не должны остаться в стороне от торжеств. Прежде всего, нужно отдать долг памяти русским и сербским воинам, павшим при освобождении Белграда, помянуть их на панихидах, а также организовать митинги, тематические концерты, вечера русско-сербской дружбы, посвященные этому празднику. Мы должны теснее сплотить и укрепить наши ряды для продолжения борьбы за дело Освобождения.


Совет Московского отделения
Всероссийского движения «Косовский фронт»
19 сентября 2009 года
http://www.srpska.ru/article.php?nid=12515

 Отправлено: 08.10.09 21:43. Заголовок: /8.10.2009/ Грејући ..

/8.10.2009/
Грејући љубављу

http://www.srpska.ru/article.php?nid=12620
Сви саосећајни људи који прате судбину братског српског народа добро знају у колико тешком положају живе Срби у покрајини Косово и Метохија. На својој исконској земљи, у срцу сопствене земље, принуђени су да живе у правим-правцатим гетоима опасаним бодљикавом жицом, у непријатељском окружењу, стално очекујући нападе и погроме. Потпуно одсуство посла, могућности да школују децу у нормалним условима не одражава се на најбољи начин на морално стање српског становништва Косова и Метохије. Посебно је тешко српској деци која су практично лишена обичних дечјих радости - игре са вршњацима, пажње родитеља обузетих бригом како да набаве комад хлеба за своју породицу, могућности да се слободно играју и крећу. А од проглашења такозване „независности“ Косова положај Срба се само погоршао - док је пре тог незаконитог догађаја постојала макар некаква нада у победу здравог разума, сада преостаје једино нада у Божју помоћ.
Када се одигравају такви трагични догађаји, трезвен човек се пита - а чиме ја могу помоћи онима који унесрећени живе у оскудици. Каткад није једноставно пронаћи одговор на то питање. И први који су схватили како реално могу помоћи српском становништву Косова и Метохије били су момци из православног омладинског удружења града Казања. Знајући у каквом положају се налазе наша истокрвна и истоверна браћа Срби, они су маја 2008. године почели да прикупљају пошиљке за српску децу Косова и Метохије. Идеју је подржала и развила Санкт-Петербуршка подружница Покрета „Косовски Фронт“. Тако је рођена општеруска акција „Поклони деци Косова и Метохије“, коју је почео да централизовано остварује Покрет „Косовски фронт“. Покрет није био у могућности да отпрема хуманитарне конвоје или се самостално бави допремањем хуманитарне помоћи на Косово, те су зато на сајту покрета и у листу „Косовски фронт“ објављене адресе у Србији на које се могу слати поштанске пошиљке са оним што сва деца толико воле - књижицама, играчкама, слаткишима, бојицама, албумима итд. Одмах по објављивању адреса многи су људи из Москве, Белгорода, Вороњежа, Владимира, Перма, Павлова и других градова почели да прикупљају пошиљке и шаљу их дечици из српских градића и енклава којима је тако потребна пажња и саосећање. Да би се и други људи покренули на прикупљање пошиљки за дечицу, Покрет „Косовски фронт“ на страницама свог сајта и листа редовно објављује материјале са Косова и Метохије о томе како активисти српских организација (пре свега „Косовског божура“ из Сремских Карловаца, друштва српско-руског пријатељства из Косовске Митровице) деле деци Косова и Метохије поклоне примљене из Русије. Покрет „Косовски фронт“ такође моли да људи који су послали пошиљке шаљу на адресу Покрета фотографије и краће извештаје о томе, како би се и други који желе да помогну српској деци угледали на њих.
У акцију су се укључили како обични грађани и породице, тако и разна друштвена удружења - на пример, у њој активно учествује православни војно-родољубиви клуб „Добровољац“ из Москве, Руски Империјски покрет из Санкт-Петербурга, Санкт-Петербуршка и Московска подружница покрета „Косовски фронт“; сем тога у могућности су да поклоне за српску децу шаљу преко својих познаника који редовно посећују Србију. Укупно је, према оним подацима којима Покрет „Косовски фронт“ располаже (а који ни издалека нису потпуни), у оквиру акције у Србију послато све у свему око 600 килограма пошиљки.
На адресу „Косовског фронта“ често стижу питања - да ли је завршена акција „Поклони деци Косова и Метохије“? Саопштавамо да та акција нема временске оквире. Све док у нашим срцима гори огањ братске хришћанске љубави не смемо се заустављати, не смемо се охладити, већ обрнуто - морамо пламтети љубављу према ближњем и грејати том љубављу српску децу којој је толико потребна.

 Отправлено: 15.10.09 10:31. Заголовок: /14.10.2009/ Россия..

/14.10.2009/
Россия - Косово - Цхинвал
В Международном пресс-центре Цхинвала с 10 по 12 октября прошла выставка детских рисунков «Письмо другу. Россия - Косово - Цхинвал».
Акция организована редакцией детских журналов для семейного чтения «Добрый молодец» и «Красная девица» Екатеринбурга для учащихся православной гимназии «Рухс» Цхинвала.
До прибытия в Южную Осетию выставка экспонировалась в Екатеринбурге, Нижнем Тагиле, Санкт - Петербурге, Воронеже, Москве.
В экспозиции представлены рисунки учащихся изостудий, воскресных и муниципальных школ из разных уголков России, а также Украины.
По словам организатора выставки – Марии Панишевой - главного редактора журналов «Добрый молодец» и «Красная девица», учащиеся Цхинвальских школ могут нарисовать ответный рисунок сверстникам из России, выбрать письмо для ответа, после чего они будут выставлены в нескольких городах России отдельной экспозицией.
«Цель проводимой нами акции заключается в том, чтобы доставить радость, поделиться теплом любви наших детей и своей любовью к сербскому и южно-осетинскому народам, - отметила Мария Панишева, - мы знаем о трудной ситуации в Косово. Провокации там время от времени повторяются, и дети живут в вынужденной изоляции. Вследствие этого очень часто возникает такая ситуация, когда у мальчика или девочки, живущих в маленьком косовском анклаве, попросту не бывает друзей. Переписка - для них единственная возможность получить какое-то тепло, общение».
Акция «Письмо другу», проводимая в Южной Осетии, была с радостью воспринята учащимися православной гимназии.
«Мне давно хотелось начать переписку с детьми из Косово, также хочется подружиться с детьми из городов Российской Федерации, - признается Александра Цховребова, ученица 11-го класса православной гимназии «Рухс». - Идея возить выставку детских рисунков по всей России сама по себе очень интересная, плодотворная. Она дает возможность показывать, рассказывать о том, что дети, живущие в военных регионах, умеют дружить, хотят дружить».
Кроме того, организаторы акции «Письмо другу. Россия - Косово - Цхинвал» привезли учащимся православной гимназии «Рухс» памятные подарки:
журналы для семейного чтения: «Добрый молодец» и «Красная девица», иконки великих княжон, игрушки.
На второй день после показа, выставка детских рисунков из Международного пресс-центра Цхинвала была перенесена в фойе православной гимназии «Рухс».
Акция продолжится в Сербии.

ИА «Рес»
http://www.osradio.ru/culture/19358-rossija-kosovo-ckhinval.html


Српска.Ру

 Отправлено: 22.10.09 20:25. Заголовок: /22.10.2009/ Вышел в..

/22.10.2009/
Вышел в свет третийй номер газеты "Косовский фронт"


22 октбяря 2009 года вышел в свет третий номер газеты «Косовский фронт», посвященный 65-летию освобождения Белграда. В номере опубликованы статья о значении миссиии России в мире, исторчиеская статья об освобожеднии Белграда и Сербии Красной Армией и югославскими партизанами, интересный материал о четнических подразделениях Югославской Королевской армии, интервью с сербской рок-легендой, лидером группы «Рибля Чорба» Борой Джоржевичем и другие интересные материалы.
Желающие приобрести газету могут образаться по адресу электронной почты osds@mail.ru или по телефону 8-915-323-21-86
http://www.srpska.ru/article.php?nid=12732

 Отправлено: 27.10.09 16:05. Заголовок: 26.10.2009/ Изложба ..

26.10.2009/
Изложба ”Писмо другу” у Србији


Прошле јесени, редакција два руска дечја часописа из Јекатеринбурга, „Добри молодец“ и „Краснаја девица“, предложила је својим најмлађим читаоцима да успоставе контакт са вршњацима у Јужној Осетији и Србији, тачније, у Цхинвалу и на Косову и Метохији. Идеја је да деца напишу писмо којим би позвала своје вршњаке на упознавање, дружење и дописивање. Такође, деца су могла и да нацртају цртеж којим би представила себе својим будућим другарима.
На адресу редакције стигло је више од три стотине писама из целе Русије и Украјине, и редакција часописа, на челу са главном и одговорном уредницом Маријом Панишевом, одлучила је да направи изложбу дечјих писама и радова. Током лета организоване су изложбе у Јекатеринбургу, Москви, Санкт Петербургу и Вороњежу. Током септембра и прве половине октобра изложбу су видела деца из Јужне Осетије, а од 15. октобра писма су стигла и до адресаната у Србији. Наиме, 15. октобра изложба је премијерно отворена у Руском дому у Београду, и биће ту све до 21. октобра. када се сели у Сремске Карловце, у школу ”23. октобар”. Дан касније, 22. октобра, писма другара из Русије добиће деца из Сремске Митровице, где ће бити постављена изложба у основној школи ”Бошко Палковљевић Пинки”. Од 23. до 25. изложбу ће видети деца из Прокупља. Од 25. октобра изложба се сели на Косово и Метохију, по следећем распореду:
26.10. Звечан, ОШ ”Вук Караџић”.
27.10. Село Бање, ОШ ”Милун Јакшић”.
28.10. Осојане, ОШ ”Радош Тошић”.
29.10. Грачаница, ОШ ”Краљ Милутин”.
30.10. Ајновце, истурено одељење ОШ ”Десанка Максимовић” из Косовске Каменице.
Деца ће, пошто погледају изложбу и добију преведена писма од другара из Русије, моћи одмах и да одговоре, речју или цртежом, а Марија ће писма проследити деци у Русији. Такође, деци ће бити подељен нови број часописа ”Косовски божур” и дарови наших пријатеља из сверуског покрета ”Косовски фронт”.
У организацију изложбе у Србији активно је укључено и удружење ”Косовски божур”, које организује изложбе у Сремским Карловцима, Сремској Митровици и на Косову и Метохији, уз помоћ директора основних школа, као и учитеља и вероучитеља.
Позивамо Вас да узмете учешће у овој својеврсној манифестацији-мосту, чији је циљ повезивање и упознавање деце Русије, Јужне Осетије и Србије.

 Отправлено: 27.10.09 16:14. Заголовок: /26.10.2009/ «Смерть..

/26.10.2009/
«Смерть фашизму, свобода Космету!»
СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА КОСМЕТУ
http://www.srpska.ru/article.php?nid=12754

20 октября Сербия и сербский народ широко отмечали 65-ю годовщину освобождения Белграда Красной Армией и югославскими партизанами во время Великой Отечественной войны. Югославия – единственное государство в Европе, которое оказывало активное вооруженное сопротивление гитлеровским захватчикам на протяжении всего периода оккупации. С гитлеровцами и усташами сражались как четники-монархисты, так и партизаны-коммунисты, представляя собой две стороны единого антифашистского сопротивления. Формирования югославских партизан, сражавшиеся в горах и лесах страны под лозунгом «Смерть фашизму! Свободу народу!», пройдя через горнила тяжелых кровопролитных боев, выросли в Народно-освбодительную армию Югославии, которая осенью 1944 года вместе с частями Красной Армии громила отступавших с Балкан гитлеровцев.
В память о тех славных днях 44-го года, Движение «Косовский фронт» приняло решение внести свой вклад в празднование проведением ряда мероприятий. Празднование началось незадолго до 20 октября.
17 октября 2009 года в Москве в Библиотеке украинской литературы был показан художественный фильм «Диверсанты» о событиях времен Второй мировой войны на территории Югославии, а затем проведен круглый стол на тему «Югославия и Вторая мировая война».




18 октября, в воскресенье, после литургии в храме Рождества Иоанна Предтечи Патриаршего подворья в Сокольниках состоялась панихида по павшим русским и сербским воинам. Священник Олег Стеняев в своей проповеди сказал, что подвиг освободителей Белграда имеет безусловную ценность в глазах Божиих.


20 октября, непосредственно в день 65-й годовщины, состоялось сразу два памятных пикета, организованных движением «Косовский фронт» в Москве и Костроме. Московский пикет состоялся в сквере напротив здания Министерства Иностранных дел России. В столице отметить значимую дату в сербской и российской истории собралось около полутора десятков человек, которые держали сербские и российские флаги. Многие из участников пикета были одеты в сербские национальные головные уборы – шайкачи. Среди участников пикета присутствовали активисты Межрегионального движения «Народный Собор». Важно отметить, что инициатива движения «Косовский фронт» была активно поддержана представителями других общественных организаций – например, Библиотекой украинской литературы, Славянским молодежным клубом, Международным фондом славянской письменности и культуры и другими. До собравшихся была доведена краткая информация об истории борьбы сербского народа против немецко-фашистских захватчиков, рассказано о Белградской наступательной операции Красной армии и югославских партизан, а также о современном уровне российско-сербских отношений и об их перспективах.


В Костроме обычные прохожие, увидев участников пикета, живо интересовались происходящим и охотно брали листовки и газеты.


В этот же день, 20 октября, в Международном фонде славянской письменности и культуры открылась выставка сербского фотографа Дарко Дозета. С приветственным словом к собравшимся выступили А.Кравченко, представитель Всероссийского общественного движения «Косовский фронт», А.Травкина, главный редактор сайта «Српска.Ру», а также гости выставки, побывавшие на многострадальной сербской земле. Сам Дарко Дозет не смог лично присутствовать на выставке, но было зачитано его обращение к посетителям: «Я хочу еще раз поблагодарить тех, кто помог в организации выставки «Корни души» и всех тех, кто хотя бы на минуту задумался о судьбе сербов в Косове и Метохии. Мне очень жаль, что я лично не присутствую на открытии выставки…
…Я надеюсь, что демократическая власть в Белграде поймет значение братской нам России и не станет больше в такой степени поворачиваться лицом к Западу, а будет сотрудничать со своими друзьями, с теми, кто не желает сербам зла, с теми, от кого можно научиться хорошему. И будут забыты те, от кого мы получаем зеленые кредиты, кока-колу, гамбургеры и нож в спину.
Молитесь за нас грешных сербов»

К Дню освобождения Белграда движение «Косовский фронт» приурочило выпуск третьего номера одноименной газеты, который вышел в свет 22 октября. В номере опубликованы статья о значении миссии России в мире, историческая статья об освобождении Белграда и Сербии Красной Армией и югославскими партизанами, интересный материал о четнических подразделениях Югославской Королевской армии, интервью с сербской рок-легендой, лидером группы «Рибля Чорба» Борой Джоржевичем и другие интересные материалы. Стоит отметить, что каждый номер газеты «Косовский фронт» приурочивается к какому-либо важному событию в жизни Сербии и сербского народа. Так, первый номер вышел в свет в первую годовщину беззаконного акта провозглашения так называемой «независимости» Косова, второй – к 10-летию НАТОвской агрессии против Югославии и 620-летию Битвы на Косовом поле. Третий же номер, как говорилось выше, посвящен 65-летию освобождения Белграда.




Надо отметить, что прошлые акции движения «Косовский фронт» не имели такого внимания со стороны средств массовой информации. Прошедшие же мероприятия освещались радиостанцией «Голос России», православным телеканалом «Союз» и сербской газетой для диаспоры «Вести», выходящей во Франкфурте.
Но главным событием этих дней является, безусловно, визит Президента России Дмитрия Медведева в Белград, приуроченный к 65-летию его освобождения. Необычайно теплый и радушный прием, который был оказан высокому российскому гостю в Сербии, свидетельствует о настоящих братских чувствах, связывающих два наших народа. Во время этого визита, помимо экономических соглашений, было подписано и еще одно, являющееся, на наш взгляд, самым важным в развитии двусторонних отношений. Этим соглашением предусматривается создание совместного российско-сербского центра МЧС, расположенного в г.Ниш, недалеко от административной границы Косова и Метохии (и на родине святого равноапостольного царя Константина). Разумеется, Президент России в очередной раз высказал полную и безоговорочную поддержку позиции Сербии по «косовскому вопросу».
Дни празднования 65-й годовщины освобождения Белграда оставят свой глубокий след в истории двух братских православных народов, и прежде всего, тем, что они приблизили час освобождения святой земли Косова и Метохии.

 Отправлено: 28.10.09 15:36. Заголовок: Я была на просмотре ..

Я была на просмотре фильма и круглом столе, на панихиде и на выставке. Кстати, на одной из фотографий есть я, я там с золотистой сумкой и в черной кофте с узорами.
А с Видовдана я лично знаю руководителя московского отделения "Косовского фронта" Александра Кравченко. Когда-то он сражался за сербов в Боснии, и теперь он продолжает помогать сербам. Он подарил мне шайкачу, и этот подарок очень дорог для меня. А ещё во время панихиды и после я познакомилась с его очаровательными сыновьями)))

 Отправлено: 03.11.09 21:08. Заголовок: 3.11.2009/ Тамо-амо ..

3.11.2009/
Тамо-амо по Косову и Метохији у возилу са српским таблицама


Субота 15. август, два сата ујутру. Тројица Руса „Сибирјака“из руске организације „Косовски фронт“ – двојицом Сергеја и једним Игором, али вредним, Саша Лазаревић из српског „Косовског фронта“ у оснивању и ја, кренули смо из Београда у два ујутру да би у 7 сати стигли на литургију у манастиру Бањска, задужбину краља Милутина, саграђена у 14. веку, на славу – пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. Ибарском магистралом којом влада уобичајена живост, улазимо у Ибарску клисуру, пролазимо испод зидина Маглича, остављамо Студеницу и стижемо у саму зору до Јариња, прелаза на привремено окупирану територију Србије.
На линији раздвајања између слободног дела Србије и окупираног прилази нам припадник такозване косовске полицијске службе са још двојицом иза леђа, гледа леденим погледом и пита на српском са приметним нагласком: „Јесу ли овде сви домаћи?“. „Признали“ смо Сибирци и ја да смо сви домаћи. Гледали су нас у чуду што Руси кажу да су домаћи. Нису могли да претпоставе да су из организације „Косовски фронт“. После краткотрајне провере мрзовољно даје нам знак да идемо. Улазимо на територију српске покрајине под међународном окупацијом и возимо се северним делом покрајине, малим Косовом које је 60-их година прошлог века партијском одлуком издвојено из Србије и припојено Косову и Метохији.
Пролазимо кроз српска насеља на подручју где се није водио рат и примећујемо већи број нових кућа. Тако све до скретања за Бањску где смо на раскрсници обишли борбено возило КФОР-а. Скрећемо са магистралног пута. После неколико минута излазимо из возила и пењемо се уз стрмине Бањске између паркираних аутобуса и аутомобила којима су верници дошли на славу. Већ се виде темељи моћних зидина које су некад опасивале манастир, окрњених зубом времена, бројним разарањима и људским немаром. Врлудајући ивицом брда око манастирског комплекса улазимо у манастирску порту препуну света.
Пробили смо се кроз мноштво и заузели место које нам изгледа најбоље, али верници придолазе током свечане литургије гурају нас напред и радознало загледају са приметним задовољством што говоримо руски. Ускоро се црква испунила верницима. Такво монументално здање мало је да прими све и део људи остаје напољу у порти. Након литургије на позив игумана манастира протосинђела Симеона јавило се троје људи – две госпође и један господин за домаћине наредне славе 2010. године. Сви су из слободног дела Србије, не живе на Космету, али су рођени или вуку корене одатле. Приметили смо присуство десетак грчких војника без оружја на челу са официром. Срели смо и три Словенца – официр и два војника са занимљивим „словеначким“ именима Дракулић и Облак. Иако су били у порти манастира, за разлику од Грка, носили су велике пиштоље о појасу.
Уживали смо у културно-уметничком програму у порти цркве гледајући одличне глумце и извођаче изворних народних песама са Косова и Метохије. За ово време двојица Грка наоружана аутоматским пушкама шетала су на узвисини над манастиром, без оквира у пушкама. Они знају ред и поштују црквену свечаност. После програма били смо гости на свечаном ручку, наравно посном. Почетак Госпојинског поста. Са нама су ручала и поменута тројица Словенаца. Приметно је да је знатан део гостију на славу дошао из слободног дела Србије.
Наставили смо путовање – следећа станица је црква Девине воде, недалеко од Бањске подигнута 2008. године изнад истоименог извора на живописном месту на ивици литице са које „пуца“ поглед на долину Ибра. Заиста, оставља незабораван утисак на сваког ко је посети. Црква мањих размера је канонски урађена, а споља је обложена каменим плочама.
Преко Брњака смо отишли у манастир Црна Река са посебним циљем. Руси су носили икону са честицом моштију Светог старца Фјодора Томског (цара Александра Првог, победника над Наполеоном) дар митрополита томског и асинорског Ростислава манастиру Црна Река. По доласку извршена је свечана примопредаја иконе игуману манастира, оцу Николају. Примљени смо на конак. Разговор са монасима потрајао је дубоко у ноћ. Монахе је занимала Русија и живот православних. „Колико има манастира у Сибиру?“ Нисмо знали да кажемо, али смо рекли да их има од Тобољска до Камчатке. На питање оца Николаја о досадашњим утисцима, Сергеј је одговорио: „Пре доласка у Србију мислио сам да имам једно срце. Али сада открио сам да их имам два – прво је у Русији, а друго се налази овде.“
Јутро, недеља 16. август, топао дан. После добијеног благослова оца Николаја Руси и ја настављамо путешествије. Труцкамо се колским путем преко Зубиног потока према Метохији. На живописном месту које подсећа на брда ваљевског краја или Тимочке крајине видимо кров цркве недалеко од пута. Поред се налази гробље породице Бишевац из друге половине минулог 20. века. Остављамо српско село Црколез, некад познато по вађењу камена али и по рукописној књизи чини ми се из 14. века, сада има добре терене за кошарку и фудбал, па настављамо метохијском равницом од 1999. године етнички чистом од Срба. Стижемо до Пећи кроз коју смо прошли и настављамо до Патријаршије.
Као у средњем веку на улазу на територију Патријаршије налази се контролни пункт италијанских војника. Поред пролазе Арбанаси и хладним интересовањем посматрају нас из кола у пролазу. Остављамо документа италијанским карабињерима и пролазимо возилом кроз капију. После километар и по отприлике стигли смо до улаза у саму Патријаршију опасану високим зидом. Унутар остаци грађевина – цркава, конака, кула и скоро рајски врт који ствара нарочиту атмосферу. Срећемо америчке туристе безизразних лица који шетају по дворишту. Посматрамо их док гледају горостасан дуд Светог Саве и стичемо утисак као да су у обиласку, рецимо зоолошког врта, акваријума или неке ботаничке баште тамо у Америци. Њима је православна цивилизација потпуно страна! У цркву улазе, наравно не крсте се при томе. Једном речју – прави Американци. Ипак приметили смо – нису заборавили да пазаре нешто сувенира у продавници у припрати као успомену на боравак у егзотичном месту, без осећаја о његовој светости.
У цркви Светог Димитрија налазе се иконе и свећњаци и друге црквене утваре спашена из бројних уништених храмова и манастира широм Космета 1999-2009. од стране арбанашких вандала – можда можемо да кажемо џихад ратника, а пред очима „миротвораца“ из НАТО. Леже на подовима и столовима. Американци очигледно не схватају шта се дешава на Косову и Метохији. Нису схватили да су спашени остаци које гледају део активности исламских фундаменталиста, духовне сабраће оних који су направили 11. септембар 2001. у Америци. Њихова интелектуална димензија не допире до времена и светиње у којој се налазе.
Сити Америчана који су нам помрачили све што смо видели наставили смо за Дечане. Обишли смо противтенковске препреке постављене цик-цак, такозване „јежеве“, на путу. Они штите прилаз контролном пункту на прилазу Дечана где се такође налазе Италијани који нас пропуштају без заустављања. После пар километара дошли смо до паркинга на узбрдици са које се пружа леп поглед на манастир. Оставили смо документе у бараци на прилазу манастиру и улазимо у светињу.
Монах, наш домаћин, води нас кроз цркву. Одмах са леве стране од улаза скреће нам пажњу на крипту где почивају ратници погинули у Косовском боју 1389. Затим показује гробницу бугарске царице Јелене, сестре краља Стефана Дечанског из које је избио огањ 1692. године када су Турци покушали да цркву претворе у џамију и део фасаде са које је отпао украсни детаљ – фигура лава и усмртио турског имама. Гледајући две велике свеће, воштанице у свечаној дворани трпезарије слушамо предање како их је кнегиња Милица оставила на чување у манастир са заветом да свеће упали осветник Косова када се ослободи Србија са Косовом и Метохијом. Краљ Александар Први Карађорђевић запалио је свеће тек после више од пет векова 1924. Изразили смо наду да ће проћи знатно мање времена док се поново наменски не употребе. Руси и ја узимамо благослов викарног епископа Теодосија, игумана Дечана и настављамо пут преко Ђаковице и Ораховца, поред богатих винограда да бисмо стигли у манастир Зочиште поред Велике Хоче, већ по ко зна који пут обновљен.
Разорен ујесен кобне 1999. године. Црква срушена до темеља од арбанашке руље. Обнова је започета 2005. Сада је потпуно обновљен осим једног конака, а обновљеној цркви предстоји осликавање фрескама. У цркви се чува икона која је преживела разарање и пожар који су дело Арбанаса. Ивице иконе су тек опрљене од ватре - налази се у добром стању иако је целу зиму прележала међу рушевинама.
Велика Хоча - једно од свега неколико преосталих српских енклава-острваца у Метохији. Велико село, некада град са 40 хиљада становника, обилује старим кућама које нас воде у путовање кроз време. „Виница“ – винарија манастира Дечани у коме се прави чувено вино из метохијских винограда у зградама из 14. века. Из Велике Хоче водио је „виновод“ до до дворова српске властеле у Призрену. Руси су се чудили „виноводу“. Никад за тако нешто нису чули. Увече смо изашли у центар села који је „врио“ од омладине. Занимљиво, сви су изгледали безбрижно.
Јутро, понедељак 17. август. Осећамо свеж ветар са оближњих планина. Прошли
смо кроз Ораховац и путем Ђаковица-Приштина напуштамо Метохију. Гомила складишта и стоваришта са обе стране пута на улазу у Приштину делују неуредно. Сведоче да се град последњих година знатно проширио. Лево од пута види се касарна која се сад зове „Адем Јашари“ са изгравираним надреалистичким ликом терористе – личи на ујака који се враћа из лова с аутоматом у рукама. Натпис на касарни је на енглеском - „Команда копнених снага“. Већи део касарне „Косовски јунаци“ сада заузима тзв. Косовски заштитни корпус (КЗК). А у наставку су снаге КФОР – Португалци. На путу Приштина-Митровица налазе се Италијани, Французи и Мароканци у заједничкој бази. Приметно је да се базе НАТО-КФОР, тако и стоји на њиховим ознакама, одликују високим земљаним насипима којима се штите од својих нових савезника, док су базе тзв. КЗК ограђене обичном оградом.
У Приштини саобраћај се споро одвија. Колоне аутомобила миле по централним улицама укључујући и пут према Урошевцу којим се крећемо до скретања за Грачаницу. Утисак о Приштини под окупацијом допуњује издалека видљива умањена копија кипа Слободе са Елис Ајленда на улазу у њујоршку луку на крову хотела поред укључења за Урошевац, као и фирма за производњу пластичних предмета „Бил Клинтон“. Примитивизам остаје примитивизам, па макар монументално изгледао!
Боравак у Грачаници! Ушли смо у манастир поред потпуно незаинтересованог шведског стражара. Имамо посебан осећај док гледамо Симонидине празне очи. Каква је то мржња могла да фресци избије очи? Парафразирам Русима – песник се питао: „Ко ти је избио очи лепа слико?“. Посетили смо и владичански конак поред цркве. Конак се налази иза цркве и има велики дрвени трем. Не задржавамо се дуго, настављамо пут Газиместана. Први пут видимо семафор на нашем путовању јужно од Ибра!
Газиместан – „место победе“ на турском. Прошли смо између добро нам познатих „јежева“ на улазу, дајемо наше документе младим војницима из Словачке на контролном пункту са рампом. Овде се налази мало насеље од око десетак контејнера и барака поред којих морамо проћи да бисмо стигли до споменика – куле. У подножју куле, испод епитафа, клетве кнеза Лазара, виде се трагови мноштва изгорелих свећа које сведоче о бројним посетама Срба овом заветном месту. Док се пењемо уз степенице са зидова читамо по једну строфу из епске песме „Бој на Косову“. Питамо се Руси и ја колико је завет кнеза Лазара актуелан данас – „Ко је Србин и србскога рода и од србске крви и колена, а не дође на бој на Косово, не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога, од руке му ништа не родило, ни рујно вино ни пшеница бела, рђом кап'о док му је колена!“ Како су се наши преци у одсудном боју суочили са надмоћнијим противничким снагама без страха. Пре десет година Косово и Метохију предати су на „чување“ туђинцима из УН и НАТО без иједне веће борбе! На врху куле срели смо двоје младих – туристи из Чешке. Гледамо Муратово турбе. Није ограђено нити заштићено. За то нема ни потребе јер то није српски споменик, па самим тим није ни у опасности да буде уништен. На западној страни видимо блокове Електране „Обилић“ А и Б са димном завесом и честицама угљене прашине које помрачују небо и целокупан видик са Газиместана.
Настављамо магистралом за Митровицу. Уочили смо стуб далековода пободен посред пута, у траци у смеру Приштине. Право чудо! Обраћам пажњу на број срушених кућа поред пута, наравно српских и поредим са стањем из прошле године када сам такође пролазио овим путем. Приметио сам да рушевина и оштећених кућа има знатно мање. Одговор на ово питање нашао сам у гомилама цигала и земље разбацаним ту и тамо и ђубриштима на речним обалама и другим местима. Јасно је. Руше их багерима и замећу трагове – да не би кварили идиличну слику о мирној мултиетничкој и мултикултурној територији. Преостале су углавном новије куће са носећим стубовима од армираног бетона. Њих је теже порушити! Зато су ишчупани и однети сви блокови тако да су остали само голи, „оглодани“ костури. Пролазимо кроз Вучитрн. Током међународно-арбанашке окупације од православне цркве није остало ни трага, али њен иконостас из 19. века је спасен и сада се налази у цркви Светог Стефана у Бањској. Одједном угледамо велики базен поред пута са гомилом деце која трчкара около. Сергеј ми рече „Код нас су комунисти градили базене на темељима уништених цркава, а овде су базени на месту срушених кућа“! Да, Арбанаси не само да верно следе совјетске комунисте, већ су их и превазишли.
Пара очи бројност ауто-отпада. Има их барем десетак само на четрдесетак километара између Митровице и Приштине. Да, покрајина се претвара у европско гробље аутомобила!
Поред пута смо приметили десетак гробаља, обавезно са албанским заставама. На њима су сахрањени припадници такозване УЧК. Обично са једним до пет гробних места, свега неколико пута са десетак, а једном и са чак тридесетак. Обично се према мртвима понашамо са поштовањем, а Арбанасима служе за пропаганду. Где је ту људскост?
Чуди одсуство семафора и пешачких прелаза, а прошли смо кроз центар Пећи, Ђаковице, Приштине и јужне Митровице. Једини семафор примећен је на кружном току у центру Приштине.
Занимљива је учесталост назива улица, пумпи и разних објеката именом илирских владара краљице Теуте и краља Аргона. Илиризација по сваку цену! Прво су у 17. веку били Срби проглашени за Илире, кад експеримент са Србима није успео тада су Хрвати постали Илири и на крају Арбанаси! Нисам приметио називе типа „Александар Велики“ – јер Македонски им не би баш одговарало, бар док не присвоје и целокупну Маћедонију, на чему се већ увелико ради. После књиге објављене ове године у Њујорку „Легенде о албанском витезу Милошу Копилику“ – како туђини изговарају српско име Обилић, може се очекивати употреба и тог славног имена. А можда је следећи Спартак, што да не – кад су самозвани „потомци“ Илира, што не би и Трачана. Засада само Ханибал из Картагине може бити миран. Бар док им не порасту апетити и ван граница Европе, или на супротну обалу Јадрана.
Међу светом на улици нисмо приметили ниједну женску особу са фереџом или чак са марамом, за разлику од Сарајева. Жене носе кратке панталоне/шорцеве и ципеле са високим потпетицама. Уопште говорећи присутан је потпуно западно-популарни начин одевања. Познате беле капице, тзв. кече – некада део српске средњовековне војничке одеће који је штитио главу испод шлема, примећене су само код људи старијих од педесет година. Арбанаси се сасвим прилагођавају савременим токовима. Али узани тротоари у Пећи и Ђаковици или чак и њихово делимично одсуство у Ораховцу води нас у османско време и по овом питању Арбанаси се од одласка Турака нису знатно променили.
На крају путовања украс! Догађај који најбоље осликава стање свести Арбанаса на Косову и Метохији. Приликом одласка шпанског контингента из Пећи и околине, градоначелник Арбанас је био изразито срдачан и сервилан по источњачком обичају када стоји пред јачим од себе. Захваљивао се заповеднику Шпанаца. Старешина је зачуђено одговорио на захвалности: „Не разумем што се толико захваљујете, па ми смо много више помагали Србима, њима смо саградили игралиште за децу, спортске терене и друго. Чему толико хвала?“. Добио је одговор: „Па зато што сте открили Америку, наравно!“ Сасвим довољно! Немогуће је не присетити се оних плаката, натписа и графита за време „Милосрдног анђела“, бомбардовања 1999. – „Колумбо, ј... те радозналог!“. Како српски народ каже – „Ко ради тај и греши“. Само што нису све грешке исте величине и значаја, наравно. Ето например, 80-их година двадесетог века ЦИА је основала и обучила терористичку организацију „Ал Каида“ - база, стожер на арапском. „Ал Каида“ се касније окренула против својих газда и извела напад на куле-близнакиње у Њујорку и петоугаону зграду команде, тзв. Пентагон у Вашингтону 2001. Ујели су руку која их је хранила. Историја се понавља, кажу. Питање је где ће се историја поновити овог пута и на који начин?

 Отправлено: 10.11.09 00:14. Заголовок: /9.11.2009/ Обращени..

/9.11.2009/
Обращение движения "Косовский фронт" к общественным организациям и СМИ, в связи с предстоящим 1 декабря 2009 года заседанием Международного суда правды по решению вопроса законности провозглашения 17 февраля 2008 года независимости Косово


1 декабря 2009 года в Гааге состоится заседание Международного суда правды, на котором будет решаться вопрос законности провозглашения 17 февраля 2008 года территории Косово и Метохии, входящей в состав Сербии, государством с названием Косово. К участию в суде призваны 29 государств.
Всероссийское движение «Косовский фронт» призывает общественные организации и СМИ, не оказывая давление на судебный процесс( то есть до 1 декабря) развернуть кампанию поддержки справедливого решения вопроса по Косово. Просим подойти к этому делу сдержанно и ответственно без истерик и митинговых волнений. Необходимо показать, что граждане России твёрдо поддерживают усилия Российского руководства и сербский народ в вопросе по Косово. Сегодня есть необходимость и в поиске достойного и безобидного выхода из неблаговидного положения государств, признавших Косово государством, и не знающих как поступить теперь. Их тоже надо понять и помочь им.
В сами дни суда предлагаем прекратить кампанию и организованно или келейно помолиться за тех людей, которые будут представлять и защищать позицию Сербии. Да дарует им Господь мудрости и силу их словам и доводам!
Помолимся также и о противоположной стороне к их вразумлению, поскольку не менее заинтересованной стороной являются и те государства, которые поспешно признали Косово законным государством. Им также необходимо найти достойный выход из той неудобной ситуации, в которую они попали под чужим давлением или по недостаточной продуманности.