Сообщение: 2487
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 18.09.09 11:38. Заголовок: КОЛИКО КОШТА РАСПРОДАЈА СРБИЈЕ (продолжение)
/18.9.2009/ Евросоюз выделил Сербии 300 миллионов евро
Евросоюз одобрил выделение Сербии 100 миллионов евро безвозвратной помощи и 200 миллионов евро некоммерческого займа. Извещение о прогрессе, достигнутом Сербией, ежегодно публикуемое Еврокомиссией, оказалось самым позитивных из всех, когда-либо получаемых Сербией, - заявил вице-премьер Правительства Сербии Божидар Джелич. Джелич сообщил, что речь идет о бюджетной поддержке сербского правительства на приоритетные цели – выплату пенсий, инвестиции в инфраструктуру, жилищное строительство в «нелегкой для сербского бюджета ситуации». Средства для Сербии выделены из европейской программы ИПА по поддержке стран, присоединяющихся к Евросоюзу. Кроме того, ЕС одобрил для Сербии некоммерческий заем в 200 миллионов евро на покрытие бюджетного дефицита в 2010 году. Еврокомиссар по расширению Оли Рен указал, что эти деньги – внеочередная поддержка сербского бюджета, для преодоления последствий экономико-социального кризиса и знак солидарности с Сербией.
Hrvatska „Atlantik grupa" kupila je za 382 miliona evra akcije slovenačke „Droge Kolinske" i tako postala vlasnik srpskih prehrambenih brendova „smokija", „bananice", „najlepših želja" i „grand kafe"! Vlasnik „Atlantik grupe" Emil Tedeski preuzeo je čak tri srpske kompanije - „Soko Štark", „Grand prom" i „Palanački kiseljak", koje su već izvesno vreme u vlasništvu slovenačke „Droge Kolinske".
Emil Tedeski je poznat kao „kralj instant napitaka" jer u svom vlasništvu drži „cedevitu" i „multivitu", a jedan je od najvećih distributera robe široke potrošnje u regionu. Pored „Atlantik grupe", ponude za kupovinu „Droge Kolinske" dali su i veliki strani investicijski fondovi „Mid Evropa", „Advent" i „Varburg Pinkus", ali je „Atlantikova" bila najizdašnija. a Tedeski „kralj distribucije" Emil Tedeski je osnivač, a danas većinski vlasnik i glavni menadžer „Atlantik grupe". Široj javnosti na prostoru eks-Jugoslavije postao je poznat 1992. godine, kada je kupio ugledni zagrebački nedeljnik „Danas". Međutim, prema pisanju hrvatskih medija, to vreme nije bilo pogodno za kritički i analitički usmereni medij, pa se ova „avantura" nije baš slavno završila. Ipak, njegova „Atlantik grupa" izrasla je u ozbiljnu kompaniju. „Atlantik grupa" spaja proizvodne i trgovačke delatnosti. Iako je Tedeski bogatstvo stekao na trgovini i distribuciji uvoznih proizvoda, on prema pisanju Hrvata više voli da ga povezuju s „cedevitom" i kozmetičkom industrijom „Neva", koje je preuzeo od „Plive".
Očekuju bolju prodaju U „Atlantik grupi" tvrde da će dalje ulagati u „Drogu Kolinsku" i sve njene brendove, uključujući i one koji dolaze iz Srbije. Direktorka korporativnih komunikacija „Atlantika" Gabrijela Kasapović kaže za Press da očekuje da će srpski brendovi, uz njihovu pomoć, sada imati bolju prođu i na hrvatskom tržištu. - Ti proizvodi su i sada prisutni u Hrvatskoj, ali je činjenica da ih ne možete naći na velikom broju prodajnih mesta. Smatramo da je tu veći problem u distribuciji, a „Atlantik grupa" je vodeći distributer u čitavom regionu - ističe Kasapovićeva. Ona kaže da će se „smoki" i „bananica" daleko bolje prodavati u Hrvatskoj nego što su do sada. - Imamo velika očekivanja da će hrvatski kupci kupovati te brendove. „Smoki" je brend koji ima mnogo više potencijala nego što je to uspelo da se pokaže i realizuje na hrvatskom tržištu - ocenjuje Kasapovićeva. U „Atlantiku" kažu da će iznos od 382 miliona evra za „Drogu" biti uplaćen u gotovini, ali i umanjen za iznos duga zatečenog u kompaniji u trenutku preuzimanja. To znači da će „Istrabenc" kao vlasnik „Droge Kolinske" dobiti 212,5 miliona evra, dok će ostatak sume ići bankama poveriocima. Hrvati su pored čuvenih „Štarkovih" proizvoda postali i vlasnici „grand kafe", a dosadašnji predsednik UO „Droge Kolinske" Slobodan Vučićević smatra da je „Atlantik grupa" dala fenomenalnu ponudu. - U vreme krize ponuditi ovako veliku sumu je sjajna stvar i vrlo sam ponosan zbog cene, kao suvlasnik u „Drogi Kolinskoj". Brendovi iz Srbije su u sigurnim rukama i samo će se još razvijati. Verujem da će ova kupovina preseliti „Drogu Kolinsku" u drugu dimenziju, u najpozitivnijem smislu - kaže za Press Vučićević. Na naše pitanje koliko je zaradio u prodaji „Droge Kolinske" kao njen manjinski vlasnik, Vučićević nije želeo da otkrije o kolikoj sumi je reč. - Zadovoljan sam, ne mogu da kažem cifru, ali je neočekivano viša nego što sam se nadao jer je cela transakcija veća nego što se očekivalo.
Političko pitanje Direktor za korporativne poslove „Denjub fuds grupe" Rade Pribićević, komentarišući ovu najnoviju hrvatsku kupovinu, kaže da je u potpunosti u redu da kompanije iz Hrvatske investiraju na našem tržištu, ali nije u redu što postoji disproporcija kada su u pitanju naše investicije u Hrvatskoj. - Njih, naime, nema. Često se pokušava da se sve ovo predstavi kao ekonomsko pitanje, pa se onda tvrdi da je hrvatska privreda jača i da je to normalno. Ali to nije istina. Činjenica je da je to isključivo političko pitanje i da bi srpska vlada morala da obezbedi reciprocitet i prolaz srpskim kompanijama na hrvatskom tržištu - kaže za Press Pribićević.
Dragan J. Vučićević - Dosta zločina Farmoidna Srbija
Srbi kolektivno opijeni „Farmom" ne vide dalje od svoga televizora. Srbi omađijani režiranim svađama Bojanića, Mace, Firčija i ostalih rijaliti psovača uopšte ne primećuju da im se država bukvalno raspada zaglibljena u nikad većem sistemskom besmislu
Zabavljeni ružičastom paralelnom realnošću Srbi ne primećuju čak ni svoje prazne novčanike, zaboravljaju da već na jesen neće imati para da deci kupe nove patike. Narod koji je rigidnim propagandno-političkim metodama uspešno preveden u status „hipnotisane gomile" sa fatalističkom mirnoćom prima sve učestalije loše vesti. Mirenje sa sudbinom poslednjeg evropskog parije zahvatilo je i skoro kompletnu srpsku medijsku scenu. Pa, tako ni za koga, osim za Press, nije tema to što je hrvatski tajkun Emil Tedeski kupio najpoznatije srpske prehrambene brendove, nikoga više ne uzbuđuje činjenica da će profit od „smokija", „bananice", „najlepših želja", „grand kafe" od sada ići pravo u Zagreb. Niko, bre, neće naglas da kaže istinu da je Srbija pod izgovorom liberalne ekonomije u protekloj, postpetooktobarskoj deceniji pretvorena u hrvatsku koloniju!!! Niko ne vidi ništa čudno u tome što su Hrvati u Srbiji kupili 200 najboljih firmi („Frikom", „Dijamant", „Somboled", „Jelen Do"...), dok Srbi u Hrvatskoj ne mogu da „zabodu" ni kiosk. A zamislite samo šta bi se u hrvatskoj javnosti desilo da je, na primer, Miroslav Mišković kupio „Kraš„? Šta mislite, da li bi i u Zagrebu svi ćutali ili bi, može biti, odmah bila pokrenuta nova, široka antisrpska medijska ofanziva?! Elem, vaskoliki farmoidni Srbi ne uzbuđuju se previše ni zbog podivljalog kursa evra. Kao da više nikoga nije briga za to što dinar svakoga dana u svakom pogledu sve manje vredi i što će uskoro prosečna srpska plata biti manja i od one albanske. Farmoidne Srbe ne dotiče previše ni jeziva priča o manijaku iz Ledinaca koji je silovao i ubio osmogodišnju devojčicu, a da država prethodno nije učinila ništa da tog ranije osuđivanog manijaka drži pod kontrolom. Mislim, ne znam da li se do kraja razumemo, ali samo u ovoj i ovakvoj Srbiji može da se desi da direktor Instituta za onkologiju i njegovi saradnici, najugledniji srpski lekari, godinama sistematski, većom dozom citostatika, truju decu obolelu od raka. I to samo zato da bi uzeli veću deviznu proviziju!?! Pa, ljudi moji, može li čovek niže da padne? Ima li konkretnijeg dokaza totalnog moralnog kraha ovog društva i ovog naroda?! Ali, tako to ide. Tako to ide u zemlji u kojoj je novac jedino priznato merilo vrednosti.
Сообщение: 9208
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 14.07.10 23:09. Заголовок: BEOGRAD 14. 07. 20..
BEOGRAD 14. 07. 2010
PRESS
Na prodaju i 'Bambi', 'Imlek' 'Knjaz Miloš'...
Investicioni fond „Salford" odlučio da proda svoje firme u Srbiji, za „Imlek" je najzainteresovaniji hrvatski biznismen Ivica Todorić Rade Pribićević Rade Pribićević
Sve četiri kompanije su potpuno spremne za prodaju, s obzirom na to što smo tu već dugo prisutni
Rade Pribiević, „Denjub fuds grup"
Investicioni fond „Salford" namerava da uskoro proda kompanije „Bambi Banat", „Knjaz Miloš", kao i mlekare „Subotica" i „Imlek", koje posluju u okviru „Denjub fuds grupe", saznaje Press. Prema rečima Radeta Pribićevića, direktora za korporativne i regulatorne poslove „Denjub fudsa", stekli su se svi uslovi za prodaju srpskih preduzeća u vlasništvu „Salforda".
- Sazrela je situacija da se ove firme prodaju. Ima dosta zainteresovanih kompanija, videćemo ko će biti novi vlasnici - rekao je Pribićević za Press. Knjaz Knjaz
On nije hteo da otkrije imena kompanija koje su zainteresovane za kupovinu „Salfordovih" firmi u Srbiji, ali prema našim saznanjima, hrvatski „Agrokor" je već započeo pregovore o preuzimanju mlekare „Imlek". Naime, nakon obelodanjivanja „Salforda" da prodaje ove četiri kompanije, hrvatska firma u vlasništvu Ivice Todorića stupila je u kontakt sa menadžmentom ove srpske kompanije.
Inače, Pribićević podseća da je prodaja „Salfordovih" firmi u Srbiji planirana još 2008. godine, ali je zbog svetske finansijske krize posao tada odložen. a
fakti n „Agrokor" je u srpske kompanije u kojima ima većinski paket akcija do sada uložio oko 450 miliona evra, otkrio je nedavno vlasnik hrvatske kompanije „Agrokor" Ivica Todorić n „Agrokor" u kompanijama u Srbiji ostvaruje promet od 600 miliona evra, od čega je 40 miliona izvoz n Trenutno u Srbiji ova kompanija zapošljava oko 7.000 radnika n 2006. su otvorili prvi hipermarket „Idea ekstra" u Srbiji n 2005. kompanije „Dijamant" iz Zrenjanina i „Idea" iz Beograda su ušle u sastav „Agrokor koncerna" n 2003. je „Agrokor" postao vlasnik 55,49 odsto deonica „Frikoma"
- Sve četiri kompanije su potpuno spremne za prodaju, s obzirom na to što smo tu već dugo prisutni. To se posebno odnosi na „Imlek", čije vlasništvo držimo već sedam godina. Planirana je prodaja 2008. godine, ali je zbog krize to odloženo. Postoje kontakti sa potencijalnim kupcima, ali za sada ne mogu da govorim o imenima - naglašava Pribićević.
On, međutim, kaže da još nema adekvatnih ponuda za ove kompanije.
- Nismo još dobili dovoljno dobru ponudu i oko toga još nema dogovora - ističe Pribićević.
Direktor u „Denjub fuds grupi" ipak ističe da su u pitanju velike kompanije sa značajnim učešćem državnog kapitala.
Generalni direktor „Salforda" za Srbiju Slobodan Petrović najavio je početkom ove godine da je u planu da se kompanije „Bambi Banat", „Knjaz Miloš", „Subotica" i „Imlek" prodaju najkasnije do 2012. godine. On je rekao da Fond održava kontakte sa potencijalnim kupcima, i da su se za kupovinu „Knjaza Miloša" javljali fondovi iz Italije, Austrije, „Karlsberg", vlasnik „Dobre vode" iz Češke i mnoge druge kompanije.
Davinić prodavao oružje za bagatelu Petak - 16.07.2010 Prvoslav Davinić, bivši ministar Srbije i Crne Gore, saslušan je juče u Višem sudu zbog sumnje da je za bagatelu prodao oružje jednoj inostranoj zemlji, saznaje „Alo!“.
Prema nezvaničnim informacijama, Davinić je sa svojim pomoćnikom Milunom Kokanovićom i još trojicom saradnika pre nekoliko godina odobrio prodaju rashodovanog oružja, koje je preko Luke Bar, ispod cene, isporučeno kupcima sa Bliskog istoka. Davinić se juče u društvu Kokanovića i advokata pojavio kod istražnog sudije, ali novinarima nije želeo da otkriva zbog čega je došao u Palatu pravde. Bivši ministar odbrane je uz smešak rekao kako se protiv njega „vodi više postupaka“, a onda ušao kod sudije, gde se kratko zadržao. Kako „Alo!“ saznaje, Davinić i saradnici su negirali optužbe, a istraga je krenula ispočetka jer dosadašnji sudija u ovom predmetu nije reizabran.
Сообщение: 1285
Зарегистрирован: 01.02.10
Откуда: Россия, Московская область, г. Пушкино
Репутация:
3
Отправлено: 23.07.10 22:20. Заголовок: Обзор зарубежных СМИ..
Обзор зарубежных СМИ, 23 июля 2010 года ("ИноСМИ")
В журнале Foreign Policy опубликована статья «Почему Сербии выгодно отделение Косово». Ее автор утверждает: «На самом деле от решения Международного суда зависело меньше, чем может показаться. Косово де-факто — независимое государство, и никаким решением никакого суда этого не отменить (к тому же решение гаагских юристов всё равно носило рекомендательный характер и никого ни к чему не обязывало). Сербия может гневаться сколько угодно, но физически поставить под угрозу положение Косово всё равно не захочет. Войска НАТО всё ещё патрулируют спорную провинцию; Сербия же питает желание вступить в Евросоюз, а в Евросоюзе косо посмотрят на любые агрессивные движения. Скорее всего, большая часть сербских политиков сейчас вздохнула свободно, пусть и тайком. Ведь если бы было принято решение, ставящее независимость Косова под вопрос, им пришлось бы встать в националистическую позу, а теперь они имеют возможность обойти этот вопрос, который всё равно мешает им вступать в ЕС».
Блиц: Куповна моћ грађана Србије пала за 50 одсто PDF Штампа Ел. пошта среда, 28. јул 2010.
Драстичан пад стандарда
Куповна моћ грађана је од 2008. године до данас нижа за око 50 одсто, тврде у Националној организацији потрошача. Примера ради, у јуну 2008. грађани су за просечну плату могли да купе 627,84, а за плату од прошлог месеца 526,36 килограма шећера.
Према подацима „Блица“, просечна четворочлана породица са два запослена и два издржавана члана, за комуналије и струју тада је издвајала 1.050 динара мање него у јуну ове године, за телефон 660, за градски превоз 968, а за гориво 523,20 динара мање.
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да сви који тврде супротно коначно треба да се суоче са реалношћу и прихвате да је куповна моћ грађана од 2008. године до данас пала за око 50 одсто.
- Са овим платама, које се пре могу назвати социјалном помоћи него зарадама, курсом, неуређеним тржиштем и сталним најављивањем поскупљења немогуће је живети. Према томе, о којој ми то куповној моћи говоримо!? - револтирано коментарише Паповић.
Немам разумевања за такав процес у коме Николић по ходницима ЕУ обећава оно што нико у Србији није спреман да учини, само да би добио подршку за долазак на власт. Човек који се одрекао своје прошлости, данас је спреман да понуди своју улогу у прећутном признавању независности Косова, само ако добије миг. Тако он користи шансу коју му је отворио Тадић, нудећи у пројекту одбране неуспешне косовске политике место онима који су пре петнаест година били највећи кривци за њен неуспех. Лидер напредњака сада створа себи алиби, прилику да једног дана каже како није ни за шта одговоран, како би све било исто и да он није био радикал, Шељев заменик, Милошевићев потпредседник Владе, оцењује Чедомир Јовановић, лидер ЛДП у интервју за Данас упитан да ли је Николићево изјашњавање за Владин предлог договорено у ЕУ.
Да ли то значи да би Београд требало да прекине дипломатске активности у вези Косова?
- Србија мора да одустане од епске борбе за статус Косова и идеје да на томе инсистира вековима. У фокус треба ставити живот Срба на Косову, јер је цена неспособности Београда толико висока, да ће на крају бити плаћен њиховим нестанком. Нови пораз у косовској политици не сме бити књижен као минус проевропске политике, јер то није тачно. Зато тражимо нову политику. Окретање партнерима који це утицати на будућност Србије, адресама где се о томе одлучује. То су ЕУ и Америка. Србија мора да нађе политику којом ће своје интересе, па и оне везане за Косово, инкорпорирати у интересе и планове Европе и Америке.
Шта би то конкретно подразумевало?
- Неколико важних одлука мора бити донето у наредним месецима. Србија мора да се окрене конструктивној улози: да се посветимо достизању стандарда у европским интеграцијама, да донесемо одлуку о чланству у НАТО-у, да подржимо такав процес у Босни, да не утичемо негативно на политичке процесе у региону, да потражимо своју шансу и у чињеници да је Црна Гора одмакла у процесу приступања НАТО, да ће Македонија до краја године вероватно бити у том савезу. Нигде нећемо стићи ако наставимо са политиком да у новом систему будемо сметња. Своје лидерство морамо да покажемо тако што ћемо бити део сваког позитивног решења, а за то морамо тражити стратешког и свакодневног партнера у Бриселу, Вашингтону и свакој престоници у региону. Ту је простор за афирмацију положаја Срба на Косову, за његову демократизацију, децентрализацију, стварање Косова које је и албанско и српско.
Колико су реална очекивања о подели Косова и отцепљењу РС?
- Сан о подели Косова и отцепљењу РС би се брзо претворио у ноћну мору, онако како су се завршавали сви сценарији "размене територије и становништва" деведесетих. Сваки од тих расплета, генерисаних од неодговорних политичких елита, највише у самој Србији, највише штете нанео је управо Србима. Зато процеси промена у БиХ, проналажења модела реформе политичког система и заштита интереса Срба на Косову морају бити строго раздвојени. Наравно, њихов стратешки и политички оквир мора бити повезан у једном другом контексту, кроз извесност да ће све земље у региону у догледно време живети у ЕУ. Сада је очигледно колико је ЛДП био у праву када је говорио да це нас континуитет косовске политике увести у велике проблеме.
Да ли Српска напредна странка политички тргује са владајућим странкама?
- Логично је да Николићеви преобраћени европејци, који још осећају мирис антиевропског барута који су годинама потпаљивали, гласају за такву политику јер су директно учествовали и у њеном прављењу. Министар спољних послова је њихов омиљени министар и до сада су подржавали сваки антиевропски потез. Ако је политичка трговина, онда морам да кажем да ће лоше проћи и они који су им нудили погодбу и они који су је прихватили, јер се тргује стварима које нису у оптицају, стварима којима ниједни ни други не могу да располажу. Рејтинг је једно, а стање у ком ће се Србија наћи до следећих избора ако прекине европске интеграције су потпуно различите ствари. Грађани сигурно неће гласати за декларисане губитнике, за оне који после пораза, забијају главу у песак и проглашавају победу. Такав лузерски маркетинг је једном прошао Милошевићу, после тога никада више. Као што су грађани одбацили губитничку политику 2000. године, као што су сменили Коштуницу 2008. године. У том смислу су грађани политички врло рационални и зато ће ово лажно национално јединство, које нам је до сада донело низ промашаја, од Устава 2006, преко криминалне продаје НИС-а, до низа бесмислених резолуција о Косову, бити кажњено на следећим изборима. Тада ћемо моци да дамо ефикасне одговоре на узроке, а не последице политике која нас поново доводи у конфронтацију са светом.
Како коментаришете идеју о Тадићевим изасланицима, међу којима је требало да буде и лидер напредњака и има ли у том тиму још политичара компромитованих у прошлости?
- Незадовољство онима који сада представљају спољну политику Србије је оправдано, али тражење изасланика у Николићу је политички незрело. Већ смо гледали сличне аранжмане у једном другом времену. Они су се завршавали пијаним козацима у Београду и запаљивим говорима маргиналних политичких екстремиста у руској Думи. Уосталом, тај задатак лобирања за пропалу политику, толико подсећа на прошла времена да не разумем ко би у том контексту био човек са компромитованом политичком прошлошћу. За тај пројекат би таква прошлост била компаративна предност, за Србију пуцањ у сопствену ногу.
Страни медији критикују оштро Тадића да покушава да релативизује питање ратних злочина и улогу Србије у рату током деведесетих.
- ЛДП није странка која ће рећи да је све данас исто као под Милошевићем, него ће инсистирати на томе да је наша обавеза да будемо двоструко бржи од других у свему што радимо - од мењања односа према сопственој прошлости, до трагања за конкретним одговорима на питања која нам висе над главама. Србија треба да нађе своје место у 2011. години, да дефинише пут којим ће ући у наредну декаду.
Како коментаришете текст Предлога резолуције Србије Уједињеним нацијама?
Та резолуција је калкулантска, осуђена на неуспех. ЛДП је тражио да учинимо све да остваримо једну победу и да то буде у нашу корист, а не на штету било кога. Зато смо тражили да се одмах иде у Брисел, да се заједно са ЕУ пише и подноси резолуција дисконтинуитета и нове политике, која би нас уградила у ново европско партнерство. Храбрости и визије за тако нешто није било, Србија је повукла потез очајника, па је и медијима на западу било најлакше да је упореде са Србијом деведесетих.
Сообщение: 9739
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 19.08.10 18:05. Заголовок: BEOGRAD 19. 08. 20..
BEOGRAD 19. 08. 2010
TANJUG
D S S: Građani Beograda žive mnogo lošije
Glavni grad Srbije je, posle dve godine rada gradske vlasti, nazadovao, a njegovi građani žive mnogo lošije, navedeno je u saopštenju Beogradskog odbora D S S povodom dve godine od izbora Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda i rada Gradske uprave "Nakon dve godine vlasti koalicije DS - SPS - PUPS - G17plus - LDP u Beogradu se mnogo toga promenilo, ali nagore, nažalost po glavni grad Srbije i njegove stanovnike", piše u saopštenju te stranke. D S S je navela da Beograd, posle dužeg vremena, ima deficit u budžetu od skoro 20 milijardi dinara, da vlast "nekontrolisano" uzima kredite od domaćih i stranih banaka, ne vodeći računa o njihovom vraćanju, da je grad, zbog loše organizacije radova, u blokadi, kao i da zbog toga na početku septembra treba očekivati pravi saobraćajni haos. Narodnjaci tvrde i da su cene svih komunalnih usluga i predškolskih ustanova podignute za više od 20 odsto u prethodne dve godine, da su gužve u gradskom saobraćaju velike, da građevinska operativa u Beogradu stoji i da investitori "zaobilaze" glavni grad Srbije.
Војислав Коштуница: Продаја Телекома угрожава државне интересе
петак, 22. октобар 2010. Београд - Председник ДСС-а Војислав Коштуница оценио је да одлука Владе да прода Телеком Србије "озбиљно угрожава основне економске, националне и државне интересе".
"Телеком Србије је свенационална српска фирма која има непроцењив значај за развој Србије и Републике Српске, а присутан је и у Црној Гори", навео је Коштуница.
Он је указао да је Влада 2006. године, када је он био премијер, учинила све што је могла да Телеком Србије купи Телеком Републике Српске и тада је Србија "однела велику победу на међународном тендеру".
"Ово се показало као велика стратешка одлука која је била добра не само када је реч о националним већ и о економским интересима. Доласком Телекома Србије Република Српска је почела снажно и стабилно да се развија", навео је лидер ДСС-а који је био на челу две владе од 2004. до 2008. године.
Према његовим речима, сада крајње неодговорна Влада Србије хоће да прода Телеком који је залог економског и државног напретка.
"То је неразумна и штетна одлука која мора бити оборена. ДСС ће се свим средствима борити да сачува Телеком Србије", навео је он.
ДСС је позвао синдикате, раднике и пословодство Телекома да се супроставе продаји и сачувају Телеком, а гарђане да се "одлучно заложе" да се спасе Телеком, јер се тиме, како је оцењено, чува економска будућност земље и национални и државни интереси.
Petorica bivših radnika preduzeća „Iskra metal" iz Novog Pazara juče blokirali jednu od najprometnijih gradskih ulica
Drama bez kraja ... Do zaključenja ovog izdanja Pressa, sinoć posle 20 časova, štrajkači se nisu pomerili sa mosta u centru Novog Pazara.
Petorica štrajkača, invalida rada, koja su radila u novopazarskom preduzeću „Iskra metal", vezala su se juče jedan za drugog, a potom i za ogradu mosta lancima, blokirajući tako saobraćaj u centru grada. Sa njima su bila još dvojica kolega, ali im je pozlilo i prebačeni su u bolnicu. Štrajkači traže isplatu više od 20 plata i isplatu razlike u ličnim dohocima od 1991. do 2003. godine.
Jedan od štrajkača Besim Rašljanin navodi da se radnici preduzeća „Iskra metal", koje je bilo regrutni centar za invalide, za svoja prava bore od 1995. godine i da neće odustati. Okove oko vrata stavili su pored Rašljanina i Mehdija Vejselović, Jovan Krstović, Besim Salković i Halko Društinac.
Ispoštovati presude
Društinac je pre nekoliko meseci zakucao i ekser u šaku, kako bi skrenuo pažnju javnosti na probleme radnika „Iskre". Desetak policajaca stajalo je u blizini, dok su štrajkači od ujutru do kasnih popodnevnih sati držali transparente i blokirali saobraćaj.
„Tražimo od državnih organa da poštuju svoj Ustav i pravosnažne i izvršne presude", pisalo je na jednom od transparenata, dok je drugim poručeno da štrajkači neće odustati od borbe za svoja prava ni po cenu života.
- Prevarila nas je lokalna samouprava, koja nam je obećala sastanak u Beogradu sa predstavnicima ministarstava ekonomije i rada i socijalne politike. Pre 15 dana, kada sam se zatvorio u prostorije gradske uprave, tražeći tako ispunjenje naših zahteva, visoki funkcioneri na čelu sa gradonačelnikom obećali su mi da će sledeće nedelje zakazati sastanke sa nadležnim institucijama. Od tada sa nama niko nije kontaktirao, pa smo morali da se odlučimo na ovaj korak. Od zahteva nećemo odustati do smrti - tvrdi Halko Društinac.
On je dodao da se štrajkačima duguju oko 11,2 miliona dinara, po pravosnažnoj presudi koja se već pet godina ignoriše. Kako kaže, desetak radnika štrajkuje od 22. marta u Udruženju novopazarskih tekstilaca, dok ih je još nekoliko na kućnom i bolničkom lečenju.
S druge strane, direktor filijale PIO u Novom Pazaru Mersad Abdurahmanović ocenio je da je protest radnika neosnovan i da su oni neobavešteni.
Okovani... Štrajkači na mostu u centru Novog Pazara
- Fond PIO je bivšim radnicima preduzeća „Iskra metal" isplatio u proseku oko 700.000 dinara, međutim, oni izgleda smatraju da je trebalo da dobiju mnogo više. Sva dokumentacija prebačena je Agenciji za privatizaciju. Nije tačno da nisu ništa dobili - objasnio je Abdurahmanović.
U stečaju od 2005.
Prema njegovim rečima, četvorica radnika preduzeća „Iskra metal" su u međuvremenu ostvarila pravo za odlazak u penziju.
- Ne razumem njihovo nezadovoljstvo. Ako se pozivaju već na neke izvršne presude, ukoliko one postoje, sudovi mogu da blokiraju račune i tako ih namire - poručuje Abdurahmanović.
Preduzeće „Iskra metal" je u stečaju od 2005. godine, a 2009. godine je privatizovano. Novi vlasnik nema nikakve obaveze prema bivšim radnicima, a predstavnici gradske vlasti su do sada više puta izjavljivali da ne mogu da im pomognu.
Приказ књиге Политика геноцида, објављен у издању листа Политика за понедељак, избачен је током ноћи - и са насловне стране штампаног издања и са Интернет издања овог дневника. Прилику да виде тај приказ имали су само читаоци првог издања Политике које се дистрибуира у унутрашњости Србије и они који преко Интернета пронађу овај текст на неким сајтовима који су га пренели. (Доносимо приказ у целини пренет са http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=54092<\/u><\/a>)
Јунски самит НАТО-а у Београду, јесте повратак злочинца, овога пута у друштву, на место злочина и велика контроверза српске политике, етике и расположења јавности. Питање је шта ће учесници конференције у Београду битно ново саопштити. Али, питање је и како ће јавност у самој Србији реаговати на судбински контраст властите стварности: београдске рушевине и споменици страдалима из 1999. године спрам насмејаних лица НАТО лидера Средином јуна, Београд ће угостити начелнике генералштабова из 69 земаља које чине НАТО савез, програм Партнерство за мир, Медитерански дијалог, Истанбулску иницијативу, али и одабране земље.
Прва конференција ове врсте организована је пре пет година у Македонији. Следили су слични скупови у Македонији, Норвешкој, Албанији и Финској. У Финској је било 47 војних делегација, а за београдски НАТО самит, како ову конференцију незванично у Србији називају, тврди се да ће бити највећи на свету.
Очекује се око 250 учесника, чији боравак у најлуксузнијим београдским хотелима треба да плати НАТО, а најављено је да ће Србији остати око 200.000 долара зараде.
НАТО са партнерским организацијама у Београд долази након Лисабонског самита, који су многи аналитичари означили као кључни. У Лисабону, новембра прошле године, усвојен је нови стратешки концепт за ову деценију, усвојен је споразум о ракетном штиту и донет аодлука о повлачењу из Авганистана.
Председник Димитриј Медведев тада је позвао амерички Сенат да покаже одговорност и ратификује СТАРТ, руско-амерички споразум о нуклеарном наоружању, упозоравајући још тада на “реципроцитет” у одговору Русије и упозоравајући да ће бити велика срамота ако СТАРТ не буде усвојен.
У међувремену, НАТО је објавио да ће у Румунији бити постављене ракете фамозног антиракетног штита, а улога алијанске и ЕУ на Косову и Метохији никако не иде у прилог Србији и њеној званичној политици.
Осим тога, ту је и војни напад на Либију и тврдња америчких политичара из Реганове администрације, коју је пренела београдска Политика, да је један од разлога тог напада и немира у Сирији, потискивање интереса Русије и Кине из Средоземља.
Јунски самит НАТО-а у Београду, јесте повратак злочинца, овога пута у друштву, на место злочина и велика контроверза српске политике, етике и расположења јавности. Питање је шта ће учесници конференције у Београду битно ново саопштити. Али, питање је и како ће јавност у самој Србији реаговати на судбински контраст властите стварности: београдске рушевине и споменици страдалима из 1999. године спрам насмејаних лица НАТО лидера.
Ипак то није једини контраст српске стварности. Јавност Србије није наклоњена НАТО пакту, то показују сва релевантна истраживања, али још увек жели у ЕУ. Јавност Србије јесте за сарадњу са Хашким трибуналом, али не би да испоручи генерала Ратка Младића. Та јавност жели тржишне промене, али није задовољна приватизацијом. Значајан број “присталица” Русије окупља опозициона политичка странка која је све ближа ЕУ и амбасадама истакнутих чланица НАТО савеза.
На крају, српска интернет заједница снажно је и масовно поздравила вест да се воде преговори са Русијом о ступању у Организацију уговора о колективној безбедности, али ни једна снажна политичка странка у свом програму нема предвиђену сарадњу са овом значајном међународном организацијом.
Српска јавност је још увек јавност крајности. Она међународну политику често посматра само као конфронтацију, а не као дугорочан процес. Ретки аналитичари и политички лидери у Србију имају слуха за пажљиво праћење све сложенијих односа које Русија и блок који стасава око ње гради са НАТО пактом.
Због тога српска јавност још увек нема довољно сензибилитета да пронађе место своје државе унутар значајних међународних кретања. Место које би по природи ствари требало да припадне Србији, данас врло вешто све активнијом политиком сарадње заузима мала Словенија.
Окупљање НАТО савеза и партнера у Београду, за Србију би требало да је из моралних разлога неприхватљиво. Прво због војне агресије тог савеза 1999. године и отимања територије Косова и Метохије, које је наставак незаконите политике агресије. Сва је прилика да ће сви ови аргументи бити снажно пригушени средином јуна у Београду.
Ипак, по свој прилици тада се неће догодити ништа судбински важно. Странке и цивилне организације, које изражавају противљење организовању проширене НАТО конференције у Београду, неће из безбедносних разлога ни бити у прилици да изведу грађане на улице.
Формална реторика сарадње, осмеси и блицеви фото-апарата прекриће суштинску истину о хиљадама убијених, рушевинама које још зјапе у центру Београда и отимању територије управо у режији НАТО пакта. А све у име мита о срећној будућности благостања, која треба да започне чим Србија ступи у евроатлантске интеграције и почне беспоговорно да испуњава све захтеве.
Отправлено: 30.05.11 14:10. Заголовок: Бранка пишет: Осим ..
Бранка пишет:
цитата:
Осим тога, ту је и војни напад на Либију и тврдња америчких политичара из Реганове администрације, коју је пренела београдска Политика, да је један од разлога тог напада и немира у Сирији, потискивање интереса Русије и Кине из Средоземља.
Никако ми није јасно зашто су Русија и Кина гласали у Ун и практично одобриле напад на Либију?
Власти гурају Србију у Алијансу и Понижење за земљу – таквим насловима поједини београдски медији „најавили“ су конференцију о стратешком војном партнерству НАТО-а и партнерских земаља.
Владајући кругови у Београду сматрају да је ова манифестација пре свега важан за престиж земље на међународној арени и развој војне сарадње са пројатељским дравама. Министарство одбране је уверено: то што је Србија одабрана као земља организатор конференције, сведочи о блиским односима са НАТО-ом и поверењу Алијансе према тој балканској држави. Активно подржавају конференцију и српски либерали, који се обично баве „самопокајањем“. Нас је погрешна политика деведесетих увукла у сукоб са НАТО-ом и ми треба да се запитамо зашто смо ми једна од ретких земаља која је била на удару НАТО-а, изјавио је у интервјуу за Политику функционер странке Г17+ Влајко Сенић.
И мада организатори конференције обећавају да ни један стратешки документ у њеном току неће бити потписан и да Србија не одступа од принципа војног неутралитета, опозиција овим речима мало верује. Из Београда наш дописник Игор Гојковић.
На трибини под називом "Кумановски споразум - 12 година касније, Србија између НАТО-а и неутралности", коју је организовала Демократска Странка Србије поручено је да је учлањење Србије у НАТО лоша идеја и да земља треба да остане војно неутрална.
Директор центра за безбедносне студије Александар Фатић рекао је да би Србија требало да задржи статус војне неутралности, јер би у супротном, укључењем у НАТО, Србија покварила односе са Русијом.
Према Фатићевим речима Русија је једини реални стратешки партнер Србије. Реално, безбедносно и рационално посматрано, проширење НАТО-а и укључење Србије нису добра идеја за Србију и њену спољну политику. Русија даје "енергетски и економски кишобран" Србији под условом да остане војно неутрална, оцењује Фатић.
Генерал у пензији Владимир Пејак је истакао да је са законског и моралног аспекта против одржавања Самита НАТОА у Београду. По његовој оцени, тим потезом се дојучерашњи агресор промовише за партнера с циљем да се злочини и жртве забораве.
Ова трибина ДСС-а је била прва у низу акција и протеста који се организују због одржавања конференције Натоа.
На платоу испред Филозофског факултета у Београду одржан је скуп под називом "Ово није НАТО земља", у организацији ДСС-а, фонда "Слободан Јовановић", Удружења грађана "Активни центар" и других невладиних организација. Уз учешће више хиљада грађана и јавних личности, од којих су многе нестраначки опредељене, изражено је пеортивљење одржавању Самита чији је циљ приближавање Србије НАТО-у, што представља велико понижење за Србију. ДСС је до сада више пута истицала да нема сумње да Министарство одбране Србије, које је носилац спорног Самита, активно ради на учлањењу Србије у НАТО, што и та војна организација признаје и поздравља.
У странци Војислава Коштунице наводе да нико у Србији не може да заборави шта је НАТО овде радио од 1994. до 1999. године и да је због тога понижење бити домаћин тој организацији.
Проблем су и теме скупа. Најављена је расправа о стратешким трансформацијама НАТО-а, што значи да се разрађује документ усвојен у Лисабону на јесен прошле године у ком се НАТО хвали да је учествовао у изградњи косовских безбедносних снага и где између осталог Нато подржава територијални интегритет Молдавије и Грузије, али не и интегритет Србије, без обзира на важећу резолуцију 1244 СБ УН.
Дубоко разочарање изражавају и Срби, који живе на Косову и Метохији. Политичар Марко Јакшић назива одлуку српских власти о одржавању НАТО конференције мазохистичком.
Преузмите аудио фајл
Појачан је режим рада београдске полиције и протести грађана око офиса председника Тадића... Све то нехотице наводи да се сетимо искуства још једне источноевропске државе која тежи да се зближи са Алијансом.
Када је 2006. године требало да се одрже НАТО маневри на територији Украјине, читав персонал једног од санаторијума одбио је да услужује америчке војнике смештене у њему. Употребљене су такве мере као што је искључење струје и канализације. То је само једна епизода антинато кампање покренуте тада – било је и пикета, и митинга, и дежурстава. Ипак циљ је био достигнут. Алијанса је одустала од маневара на територији земље. А за неколико година главни лобиста ступања Украјине у НАТО, председник Виктор Јушченко убедљиво је изгубио на изборима и отишао из велике политике.
Овај пример има смисла да запамте они који већ сада мисле о председничким изборима, који ће у Србији бити одржани 2012. године.
Сообщение: 15201
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 26.10.11 18:59. Заголовок: РУСКА ЈАВНОСТ И МЕД..
РУСКА ЈАВНОСТ И МЕДИЈИ СУ СКИНУЛИ РУКАВИЦЕ: "ТАДИЋ ЈЕ ИЗДАЈНИК!"
2011, ФБР, Миодраг Новаковић
ПИТАЊЕ ЗА СВЕ НАС ЈЕСТЕ: КАДА ЋЕ СРПСКИ НЕЗАВИСНИ МЕДИЈИ, СРПСКЕ ЈАВНЕ ЛИЧНОСТИ И ПОЛИТИЧКА (ОПОЗИЦИОНА) И ИНТЕЛЕКТУАЛНА ЕЛИТА, СКИНУТИ СВОЈЕ РУКАВИЦЕ, И ВЕЛЕИЗДАЈУ КОЈА ЈЕ НА ДЕЛУ У НАШОЈ ОТАЏБИНИ, НАЗВАТИ ПРАВИМ ИМЕНОМ- И ПОТОМ ПОВЕСТИ СВОЈ СРПСКИ НАРОД У БОРБУ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД СТРАНЕ ОКУПАЦИЈЕ И РЕСТАУРАЦИЈУ НЕЗАВИСНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ
ЊИХОВА ИЗДАЈА ГОВОРИ ВИШЕ О НАМА САМИМА…
Свакоме од нас ко својом отаџбином зове Србију, и крсти се са три прста- било је мучно и срамотно гледати пре пар дана, ударну емисију, на ударном првом каналу, у ударно време- Руске државне телевизије. Тема емисије је била ИЗДАЈНИЧКО деловање садашњег српског режима према властитој нацији, и то у континуитету од целе деценије… Колико год да је та кратка, али садржајна и добро документована емисија била оптужница против српског издајничког режима- исто толико је била оптужница и против нас као народа. Једноставно, за највећи део добронамерног света, а нарочито наше православне браће и сестара, је несхватљива доза националног мазохизма и недостатка националне свести, које демонстрирамо- не својим чињењем, већ својим не-чињењем. Људима широм света, који „излазе“ на улице када им поскупи млеко, студентима који демонстрирају када им се семестар скрати за један дан, или ђацима који подивљају када им из топлог оброка избаце два кекса- је просто несхватљиво да на овом свету постоји нација којој се негира право на постојање, право на државу, право на традицију, и нација којој се гола егзистенција замењује суровом екстинкцијом- дакле да постоји нација која на све то пристаје погнуте главе и ћутке. Нација која де-факто нестаје са географске карте света „без иједног испаљеног метка“. Та нација смо данас на жалост ми Срби!
РУСКОЈ ЈАВНОСТИ ЈЕ НЕСХВАТЉИВА ИЗДАЈА И НЕХУМАН ТРЕТМАН ТЕШКО БОЛЕСНОГ СРПСКОГ ХЕРОЈА МЛАДИЋА
Цео добронамерни свет, а то су бар четири петине земаљске кугле, ако избацимо „декадентни и милитантни“ запад и пар екстремних блискоисточних нација, је био згранут- колико болесним и изопаченим ритуалом „српског“ председника Тадића, који само што није одиграо „индијански плес“, саопштавајући новинарима „радосну“ вест о „стављању у окове“ тешко болесног, остарелог, и беспомоћног српског хероја генерала Младића- толико и недостатком хуманизма, и поштовања основних људских права, тешко болесног грађанина Ратка Младића- који је по овоземаљским законима невин, све док му се пред судом, не докаже да је крив. Наравно пред судом, у правом смислу те речи, не пред „преким ад-хок“ (НАТО) судом у Хагу. Руском водитељу је просто било несхватљиво, да један режим може тако да третира човека, кога већински део народа (у чије име тај режим влада) сматра националним херојем. За Русе је такође запањујући био потез самог „српског“ председника, који је пред целим светом почео неартикулисано да маше „Младићевом главом“ као улазницом у ЕУ, не чекајући чак ни да екстрадициони судски процес, бар формално буде окончан. У свом мизерном ликовању пред светском ТВ јавношћу, поред непримерене личне еуфорије (какву нису испољили ни суседни национални (према Србији традиционално непријатељски) лидери, отишао је толико далеко у својој евро-атлантској сервилности, да је чак нагласио велико задовољстов, што се то „поклопило“ са доласком велике бриселске инквизиторке „леди“ Ештон. Наравно да нико нормалан не верује да је ово „хапшење“ Младића, у овако критичном тренутку за опстанак српског петоколонашког режима, и које се „случајно“ поклопило и са доласком Брамерца, Ештонове, и туцета других бриселских и вашингтонских политичких протува- уистину било случајност. Презентирање нашој и светској јавности, српског хероја генерала Младића, у таквом стању, као да је прошао кроз руке неког НАТО „др Менгелеа“ (што, према руским изворима и јесте велика вероватноћа), и наводно откривен на већ давно „проваљеној“ локацији, само потврђује криминални и манипулаторски карактер српског режима. Руски водитељ, у току емисије цинично пореди „бриселску инквизиторку“ Ештон, са крвожедном и порочном императорком Маријом Антоанетом, којој њен верни слуга Тадић сервира Младићеву главу, као десерт…
ВОДИТЕЉ ЛЕОНТЊЕВ УПОЗОРАВА ДА СРБИЈИ СТИЖУ НОВЕ УЦЕНЕ
Водитељ Михаил Леонтњев током емисије наглашава да је то све само почетак уцена који стижу територијално осакаћеној Србији, јер као и сви лешинари када се дочепају жртве која не пружа отпор, тако и ови евроатлантски, не престају са њеним комадањем, док од ње не остане само костур. Данашња Србија, управо све више и личи на раскомадани костур некадашње српске краљевине, не тако давно, најмоћније балканске силе… Водитељ, који ни сам није могао да остане равнодушан на овакву трагичну судбину наше нације, у овом уводном делу констатује резигнирано: „Колико је уопште продуктивна прагматична капитулација (Тадићева велеиздаја), праћена јавним националним понижењем“.- Ова реченица нам казује много тога, и указује директно на капитулантско понашање и национално понижење, коме је Србија изложена од стране „властитог“ председника!? У наставку емисије се потом појављује уважена руска Академкиња Јелена Гускова, изузетан познавалац историјско-политичких прилика на Балкану, која наглашава следеће: „Они који добро познају историју балканске кризе, почев од 90-их година, свесни су да су Србима само постављане уцене, а да при томе Србе апсолутно нису никада награђивали“ „Сада ће испоставити нове уцене. Сасвим недавно је амерички амбасадор у Приштини, изјавио да сада Србија мора да испуни следећи услов, а то је признавање лажне државе „Косова“. Затим, дубоко сам уверена да ће Србији бити испостављене нове уцене… Један је независност северне српске покрајине Војводине, затим уз давање „одређених права“ и даље цепање јужних делова Србије.“
РУСКА ЈАВНОСТ И МЕДИЈИ СУ СКИНУЛИ РУКАВИЦЕ: "ТАДИЋ ЈЕ ИЗДАЈНИК!"
ЗАПАД СЕ НЕЋЕ СМИРИТИ СВЕ ДОК СРБИЈА НЕ ПОСТАНЕ „БЕЖИВОТНО ТЕЛО“
У наставку емисије водитељ наглашава како је досадашња лицемерна политика уцена Запада према Србији, јасно показала да Запад не верује Србији, и да се неће смирити до потпуног уништења српске државе. То су уосталом показали недавни закљуци „братиславске нато“ конференције из 2002, када је према немачком посланику Вимеру, према Србији поново успостављена стара Бизмаркова расистичка стратегија, са циљем потпуног онеспособљавањ српске државе на Балкану, као највеће сметње Западним неоколонијалним интересима. По водитељу Леонтњеву, на Западу постоји страх да Србија може нагло да промени „ћуд“, без обзира на тренутну безусловну сарадњу, да би то описао следећим речима: „Данас испоручили Хагу, сутра се предомислили? Зато ће Запад Србију разбијати све док не постане беживотно тело- Да се она не дај Боже, поново не усправи! И онда не почне да се обрачунава са западним „хуманитарним интервенционистима“ за сва „добра“ која су јој починили“(ова део интервјуа руска телевизија илуструје веома графичким видео записом, масакра недужних српских цивила касетним бомбама, у Нишу, током илегалног НАТО рата 1999). Руска државна телевизија наглашава да је Хашки трибунал, основан 1993 од стране НАТО агресора, да би правно оправдали своју такозвану „хуманитарну интервенцију“ у Југославији. Овде у се, у наставку емисије, истиче један веома важан сегмент злочиначког деловања НАТО снага против српског народа. Господин Леонтњев наводи поверљиве податке из докумената америчкког Пентагона, из којих се види да Пентагон и НАТО приликом планирања такозваних „хуманитарних интернвенција“ и „прецизних“ бомбардовања, такође свесно планирају масовна убиства цивила- јер по њиховим властитим тактичким проценама приликом таквих операција, на једног убијеног „непријатељског“ војника, долази до „колатералног“ убиства бар четири цивила. Дакле при таквим операцијама, НАТО, и то не само у бившој Југославији, већ и у Ираку, Афганистану, Либији, и ко зна где све не, свесно планира масовна убиства недужних цивила. Овакво НАТО „планирање“ по мени би требало сматрати геноцидном радњом, или у најмању руку тешким ратним и хуманитарним злочинима.
НАТО СВЕСНО ПЛАНИРА МАСОВНА УБИСТВА ЦИВИЛА, КАО ДЕО СТРАТЕГИЈЕ „ИНТИМДАЦИЈЕ ЦИВИЛНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ“
Уосталом, аутору су одавно познати детаљи Пентагон стратегије „интимидације цивилног становништва“, коју је, гле случајности, разрадио управо НАТО командант у време илегалног НАТО рата против наше отаџбине, генерал Весли Кларк. Генерал Кларк је, како је то објаснио у својим тезама, разрадио ту стратегију у циљу ломљења отпора цивилног становништва, нарочито у и ситуацијама када се становништво „галванизује“ уз свог вођу у одбрани земље од стране окупације. По њему, у таквим ситуацијама намерна масовна убиства цивила су „прихватљива“ у циљу постизања циљева. Уосталом, већина нас се сећа рата 1999, када је генерал Кларк захтевао да се ракетама гађа Бранков мост, у време када су на њему биле хиљаде српских патриота!? Мало разумнији НАТО савезници су га обуздали у то време, плашећи се уласка Русије у рат на страни Србије. У наставку те своје стратегије, генерал Кларк је нагласио потребу стварања организоване пете колоне и извођења спонтаног „државног“ удара, по престанку ратних дејстава. Тај сценарио- „интимидације цивилног“ становништва (читај намерних ратних злочина) и потом организовања пете колоне и „спонтаног државног удара“, смо видели у време агресије 99-те, и потом на петооктобарском државном преврату петоколонашких елемената из редова тзв. „Отпора“ и ДОС-овских велеиздајника, који су на жалост у Србији, и дан данас на власти…
„ЕВРОПСКИ ИЗБОР“ СРБИЈЕ- ПРИЧА О ИЗДАЈИ И ПРИЧА О ИЗДАЈНИЦИМА! Господин Леонтњев не штеди „тешке речи“ да би описао садашње „петоколонашко“ стање у Србији, и то следећим речима: „И некако сасвим природно, десило се да је прича о „европском избору“ Србије- управо прича о испуњавању услова тог избора- то је прича о ИЗДАЈИ и прича о ИЗДАЈНИЦИМА!“ Водитељ такође наглашава да је приликом хапшења председника Милошевића 2001, издајник Зоран Ђинђић, прекршио српски устав и српске законе, и незаконито га испоручио Хагу, где је Милошевић умро у притвору 2006 године под сумњивим околностима. Закључује да је Ђинђић ликвидиран у Београду 2003 године (такође под сумњивим околностима). Овде је важно истаћи сегмент емисије о Радовану Караџићу, за кога господин Леонтњев каже да је напустио место председника Републике Српске, после гаранција од стране америчке администрације, да ћи имати имунитет од Хашког трибунала, да би потом и он ИЗДАЈНИЧКИ био ухапшен и испоручен Хагу. Наравно, американци су погазили то своје обећање, као што и данас газе сва обећања која су давали овом однарођеном српском режиму, заузврат за њихове издајничке услуге….
У емисији се наводи као најфрагрантнији пример кршења људских права и принципа правде, суђење Др Војиславу Шешељу, који је заточен у Хагу више од осам година без пресуде. Водитељ наглашава да Шешељ у време ратних збивања и наводних злочина за које се терети, није био на никаквим државним и војним функцијама, и да поред очајничких напора, Хашки суд за све ове године, није могао да пронађе никакве доказе његове кривице. У наставку водитељ наговештава да је такво протузаконито и нехумано заточеништво Др Шешеља, лакше разумети у контексту издајничког преврата потпредседника радикала Томе Николића (томе стиропора), који разбија тада највећу српску опозициону партију (СРС), кршећи при томе закон и скупштински пословник, преводећи своје издајничко чланство у крило владајуће коалиције. Уместо свог закључка ове анализе руског тв дневника, послужићу се завршном реченицом водитеља Леонтњева: „Бити ИЗДАЈНИК у Србији није ни мало пријатно. Чак је и опасно, тако нас бар учи историја. Тако да ипак треба одати „признање“ политичарима који на себе преузимају одговорност за ИЗДАЈНИЧКЕ одлуке… И то би било све, довиђења.“ Коначан закључак је на Вама поштовани читаоци, а коначна одлука на Вама поштовани српски опозициони лидери, водећи интелектуалци, свештеници и многи други, у које су данас уперене очи овог ИЗДАНОГ народа. ЦЕО СНИМАК РУСКОГ ТВ ДНЕВНИКА, СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ, МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ВАСЕЉЕНСКОЈ ТВ, СЛЕДЕЋИ ЛИНК: http://www.vaseljenska.com/politika/o-hapsenju-ratka-mladica-prvi-program-ruske-televizije/ http://facebookreporter.wordpress.com/2011/10/26/%d1%80%d1%83%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d1%98%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%b8-%d0%bc%d0%b5%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b8-%d1%81%d1%83-%d1%81%d0%ba%d0%b8%d0%bd%d1%83%d0%bb%d0%b8-%d1%80%d1%83%d0%ba%d0%b0/
Као што видите, осим појединих домаћих аутора и у Русији у медијима се јавно говори и упозорава НА ИСТИНУ у вези догађања у Србији, о поступцима и плановима Запада.
Сообщение: 15419
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 14.11.11 22:43. Заголовок: /14.11.2011/ В Гетеб..
/14.11.2011/ В Гетеборге открылось представительство Санджака
В шведском Гетеборге открылось первое представительство Санджака за границами Сербии, - сообщает сараевская газета «Дневни Аваз».
На грандиозном собрании, организованном джамаатом исламского сообщества этого шведского города в субботу вечером было подписано соглашение об открытии представительства, а ключи от полностью оборудованной канцелярии получил известный борец за автономию Санджака профессор Ферид – Ферко Сантич.
На подписание соглашения из Нови Пазара приехал Сеад Шачирович, председатель исполнительного комитета Народного вече Санджака.
- Мы в своей борьбе за возвращение автономии Санджака заявили об открытии представительств в Брюсселе и Вашингтоне, как важнейших центрах силы, над чем мы интенсивно работаем, но нам чрезвычайно приятно, что бошняки из Скандинавии предвосхитили наши усилия и открыли первое представительство здесь, - заявил Шечирович. Председатель комитета джамаат в Гетеборге, кавалер ордена «Золотая лилия» Джебраил Байрамович заявил, что к идее об открытии представительства он пришел слушая Милорада Додика.
«Его рассказ о необходимости и праве на связывание боснийско-герцеговинских сербов с центральной Сербией, вопреки геноциду, который они устроили на нашей родине, подтолкнула меня к размышлениям о том, насколько мало Биг думает о бошняках Санджака и борьбе за их права», - заявил Байрамович.
После торжественного подписания соглашения главный муфтий исламского сообщества в Сербии Муамер Зукорлич провел длительную лекцию, на которой кроме религиозных тем говорил и об актуальных проблемах бошняков ,как в БиГ, так и вне ее, - сообщает «Дневни Аваз». http://www.srpska.ru/article.php?nid=18457
Председник владе Србије Ивица Дачић изјавио је пре неколико дана да није опчињен Европском унијом и да не мисли да је то идеална творевина, али да не види за Србију бољу могућност. Он је још додао да је за Србију боље да уђе, па ако не ваља, лако може да изађе из Европске уније, ако оцени да јој тамо није добро. Међутим, на овом месту се поставља питање – ако би Србија заиста постала чланица Европске уније, да ли би у случају да јој се тамо не свиди, заиста могла да одмах изађе из њеног чланства, а поготово да ли би могла лако да изађе из ЕУ? Дакле, погледајмо на конкретном примеру како то изгледа са Британијом.
Према најновијем истраживању јавног мњења, у овом тренутку убедљива већина Британаца, то јест њих 56% жели да њихова држава напусти Европску унију, јер по писању угледног Фајненшел Тајмса, односи Велике Британије и ЕУ изгледају као неки брак у коме су кола кренула низбрдои зато све чешће долази до свађа, па обе стране отворено причају о растанку.
Један од евроскептика, посланик у британском парламенту Данијел Хенан, изрекао је за новине „Гардијан“ разлог за излазак Британије из Европске уније. Он је казао да је „основа на којој је Британија приступила Европској унији заправо била фалсификат, зато што је она подстакла националне антагонизме, уместо да људима буде боље.“ Он је још изјавио да је запрепашћујућа чињеница да је сав новац који је исцеђен из британских програма штедње на крају отишао у Брисел. Иако је и премијер Камерон поручио да Британија сама бира своју судбину и да може да изађе из ЕУ, а градоначелник Лондона да “неће бити крај света ако Британија напусти Унију”, ипак се чини да чак ни тако снажна држава попут Велике Британије не би могла једноставно да иступи из Европске уније.
Наиме, у складу са Лисабонским споразумом, земља чланица теоретски може да изађе из Европске уније у складу са чланом 50. европског споразума, који предвиђа могућност да се једна земља повуче из ЕУ, али најпре мора да обавести Савет Европе, а затим почиње двогодишње преговарање о условима и преношењу компетенција. Тек ако се у тедве године не постигну никакви други споразуми, онда Лисабонски уговор престаје да важи за ту земљу чланицу. А за евентуално одустајање од заједничке валуте евра, уопште није предвиђена никаква процедура, па би се у случају изласка неке државе из еврозоне све одвијало стихијски и непредвидиво.
Осим тога, већ на саму најаву могућег британског одласка из ЕУ, пре неколико дана је један од најближих сарадника немачког канцелара упозорио британског премијера да престане уцењивати остатак Европске уније и рекао да би референдум за излазак из ЕУ био опција високог ризика, а за Британију би то, по његовим речима,била економска катастрофа. Он је још дословно запретио да "Британија ризикује изолацију", и упозорио британске евроскептике да размисле о последицама могућег напуштања Уније. Такође, он је закључио да ће Лондон патити за Европском унијом, те да би Велика Британија, у случају изласка, морала поново да договори целу серију билатералних споразума, како би њена роба имала приступ на европско тржиште.
Напослетку, и бројне европске земље су осудиле британско размишљање о изласку из Европске уније, називајући га «нецивилизованом дебатом». А британску политику удаљавања од ЕУ осудио је, између осталих, и немачки министар финансија Шојбле, који је рекао да би Британија пуцала себи у ногу ако би окончала своје чланство у Европској унији.
Дакле, ако се узме у обзир компликована процедура, као и снажни свестрани притисци на државу која макар и помисли да напусти чланство у Европској унији, онда није тешко замислити колико би тек било нереално да слабашна Србија, по речима премијера Дачића, с лакоћом напусти ту заједницу ако оцени да јој тамо није добро. По свему судећи, тада би већ било сувише касно за промену мишљења.
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 11
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет