Отправлено: 18.09.09 11:38. Заголовок: КОЛИКО КОШТА РАСПРОДАЈА СРБИЈЕ (продолжение)

/18.9.2009/
Евросоюз выделил Сербии 300 миллионов евро

Евросоюз одобрил выделение Сербии 100 миллионов евро безвозвратной помощи и 200 миллионов евро некоммерческого займа. Извещение о прогрессе, достигнутом Сербией, ежегодно публикуемое Еврокомиссией, оказалось самым позитивных из всех, когда-либо получаемых Сербией, - заявил вице-премьер Правительства Сербии Божидар Джелич.
Джелич сообщил, что речь идет о бюджетной поддержке сербского правительства на приоритетные цели – выплату пенсий, инвестиции в инфраструктуру, жилищное строительство в «нелегкой для сербского бюджета ситуации». Средства для Сербии выделены из европейской программы ИПА по поддержке стран, присоединяющихся к Евросоюзу. Кроме того, ЕС одобрил для Сербии некоммерческий заем в 200 миллионов евро на покрытие бюджетного дефицита в 2010 году.
Еврокомиссар по расширению Оли Рен указал, что эти деньги – внеочередная поддержка сербского бюджета, для преодоления последствий экономико-социального кризиса и знак солидарности с Сербией.

Српска.Ру

 Отправлено: 23.10.10 11:32. Заголовок: Војислав Коштуница: ..

Војислав Коштуница: Продаја Телекома угрожава државне интересе

петак, 22. октобар 2010.
Београд - Председник ДСС-а Војислав Коштуница оценио је да одлука Владе да прода Телеком Србије "озбиљно угрожава основне економске, националне и државне интересе".

"Телеком Србије је свенационална српска фирма која има непроцењив значај за развој Србије и Републике Српске, а присутан је и у Црној Гори", навео је Коштуница.

Он је указао да је Влада 2006. године, када је он био премијер, учинила све што је могла да Телеком Србије купи Телеком Републике Српске и тада је Србија "однела велику победу на међународном тендеру".

"Ово се показало као велика стратешка одлука која је била добра не само када је реч о националним већ и о економским интересима. Доласком Телекома Србије Република Српска је почела снажно и стабилно да се развија", навео је лидер ДСС-а који је био на челу две владе од 2004. до 2008. године.

Према његовим речима, сада крајње неодговорна Влада Србије хоће да прода Телеком који је залог економског и државног напретка.

"То је неразумна и штетна одлука која мора бити оборена. ДСС ће се свим средствима борити да сачува Телеком Србије", навео је он.

ДСС је позвао синдикате, раднике и пословодство Телекома да се супроставе продаји и сачувају Телеком, а гарђане да се "одлучно заложе" да се спасе Телеком, јер се тиме, како је оцењено, чува економска будућност земље и национални и државни интереси.

(Б92)

 Отправлено: 07.04.10 23:23. Заголовок: Балкан магазин: От..

Балкан магазин: Отворено писмо Борису Тадићу поводом продаје Телекома
PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. април 2010.

БЕОГРАД - Одлука Владе Србије да се приступи продаји “Телекома Србија”, коју сте јавно подржали, је стратешка одлука од интереса за све градјане Србије. Сматрамо да би ова одлука требало да буде плод систематског промишљања тимова стручњака и као таква оптимална за садашње и будуће генерације грађана Србије. Међутим, иступи Владиних и партијских званичника у јавности не изазивају очекивану позитивну реакцију. Стога предлажемо да Влада, у циљу побољшања јавне презентације аргумената за донету одлуку објави одговоре на следећа питања:

1.Који стручњаци, наведени именом, презименом и референцама, су учествовали у изради студије оправданости продаје Телекома?

2.Какви су резултати анализе последица продаје одговарајућих компанија у суседним земљама, са становишта промене обима инвестиција, квалитета и цена услуга, запослености и развоја пратеће индустрије телекомуникација?

3.Због свог стратешког значаја, доминантни телекомуникациони оператори су државни у многим земљама: Луксембург, Белгија, Финска, Шведска, Норвешка, Италија, Словенија, Швајцарска... Какав разлог има Влада Србије да се понаша другачије од капиталистичких земаља са најбољим телекомуникационим системима?

4.У каквој сагласности је одлука о продаји комплетне телекомуникационе инфраструктуре Србије са реализацијом стратешких државних циљева дефинисаних у стратегијама развоја Републике Србије – Стратегија привредног развоја, Стратегија развоја информационог друштва, Стратегија развоја телекомуникација, Стратегија развоја Е управе, Стратегија интегрисаног управљања границом...?

5.Какви разлози стоје иза наизглед нерационалног понашања државе која 2002. поново откупљује 29% власништва од Италијана, затим обавља значајне аквизиције у окружењу (Телеком Републике Српске и М:Тел Црне Горе) – да би сада све то „препустила” страном власнику?

6.Који су разлози за вишеструко повећање претплате без образложења, када је очигледно да ће се тиме, продајом доминантног оператора, новац прелити директно страном купцу из џепова грађана, државне управе, фирми, институција од јавног значаја?

7.Колико је очекивано смањење броја запослених у „Телекому Србија”, ЈП ПТТ Србија и телекомуникационој индустрији?

8.Како држава планира да обештети онај део корисника Телекома који је деценијама уназад улагао средства у обезбеђење „техничких услова” за телефонски прикључак?

9.Технички факултети универзитета у Србији школују најбоље кадрове за област телекомуникација. Како ће држава, одричући се потпуно утицаја на развој телекомуникација у Србији, обезбедити њихов останак у земљи?

10.Како држава има намеру да обезбеди развој телекомуникација и телекомуникационе индустрије као индустрије будућности, након што отуђи телекомуникациону инфраструктуру, национални ресурс непроцењиве вредности, и телекомуникационо тржиште које обухвата готово све грађане Србије, предузећа, државну управу, војску, полицију, институције од јавног значаја?

11.Како држава намерава да спречи обезвредјивање вредности акција малих акционара (градђана, запослених и бивших запослених) ако куповину изврши Дојче Телеком, и тиме, као већински власник постане потпуно незаинтересован за њихову куповину?

У нади да ћете обратити пажњу на наша питања, срдачно Вас поздрављамо,

*

др Александра Смиљанић, претходна министарка за телекомуникације
*

др Вера Вратуша, професор Београдског универзитета
*

др Небојша Попов, научни саветник
*

др Бранко Ковачевић, редовни професор, ректор Београдског универзитета
*

др Боривоје Лазић, редовни професор Београдског универзитета
*

др Миодраг Поповић, редовни професор, декан Електротехничког факултета Београдског универзитета
*

др Владимир Милачић, редовни професор Београдског универзитета
*

Славољуб Качаревић, главни уредник Балкан магазина

(Балкан магазин)

 Отправлено: 09.04.10 15:04. Заголовок: PRODAJA DELA "TE..

PRODAJA DELA "TELEKOMA" NAMETNULA PITANJE BEZBEDNOSTI PROTOKA INFORMACIJA
Vlasnik "Telekoma" prisluškivaće Srbiju
Milan Vujanić: Država će, kao i dosad, voditi veliku brigu o tome da prenos informacija bude bezbedan. Tihomir Živanović, inženjer telekomunikacija: Ako novi vlasnik poseduje celu infrastrukturu i telefonske centrale, prisluškivanje je moguće obaviti bez ikakve kontrole države

BEOGRAD - Odluka o prodaji dela akcija "Telekoma" aktuelizovala je pitanje bezbednosti protoka informacija, a stručnjaci iz oblasti telekomunikacija ukazuju na neka rešenja, uključujući ona koja su već primenjena u drugim zemaljama.

Poziv privatizacionom savetniku

Javni poziv za prikupljanje ponuda zainteresovanih ponuđača u postupku javne nabavke privatizacionih usluga za prodaju dela akcija "Telekoma" trebalo bi da bude objavljen oko 10. aprila. Privatizacioni savetnik će biti u obavezi da pripremi svu neophodnu tendersku dokumentaciju koja bi trebalo da bude stavljena na uvid potencijalnim kupcima, da pripremi oglas u štampi i koncipira ugovor.
Iz tenderske dokumentacije, koju će pripremiti savetnik, biće precizirano koji deo imovine pripada "Telekomu Srbija", a koja, uključujući i infrastrukturu, ostaje u državnoj svojini.
Prema utvrđenim okvirnim vremenskim rokovima, oko 10. aprila trebalo bi da bude objavljen javni poziv, a planirano je da do sredine juna bude zaključen ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem, koji bi odmah otpočeo realizaciju ugovorenog projektnog zadatka.
Prošle nedelje na nivou Vlade Srbije konstituisana je Radna grupa i Komisija za javnu nabavku koje će pratiti prodaju dela akcija "Telekoma Srbija". Usvojen je i Poslovnik o radu, a na čelu oba tela je državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.

Milan Vujanić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, uveren je da će država učiniti sve da se prenos podataka zaštiti u najvećoj mogućoj meri.
- Po mom mišljenju, država je vitalno zainteresovana za bezbednost protoka informacija, koja ima dva aspekta. Jedan je da se informacije prenose u neizmenjenom obliku, a drugi je da niko ne može neovlašćeno da pristupi informacijama - ocenjuje Vujanić.

Objašnjavajući kako sigurno preneti informaciju nekom drugom i kako je obezbediti da niko tu informaciju ne može da vidi, Vujanić je naveo da je to tehnika koja se rešava raznim metodama.
- Sve države sveta primenjuju sopstvene logaritme i niko vam neće ni otkriti koji je to logaritam da ne biste mogli lako da pristupite informacijama. To sve države štite - dodaje on.
Vujanić je rekao da postoje razne vrste elektronskih zaštita podataka koje se primenjuju i država je zainteresovana da se omogući siguran protok informacija, jer se na tome zarađuje.
- Smatram da će država da vodi, kao i do sada, veliku brigu o tome da prenos informacija bude bezbedan i da informacije koje se prenose budu bezbedne - rekao je on.
Inženjer telekomunikacija Tihomir Živanović smatra da potpuna bezbednosna zaštita protoka informacija, ni u jednoj zemlji nije moguća, ali postoje modaliteti koji mogu da obezbede veću zaštitu.
- Ako hoćete da imate dobru zaštitu, jer idealna ne postoji, vi morate da vršite šifrovanje i stalno da menjate te šifre - objasnio je Živanović i napomenuo da je postavljanje prislušnih uređaja, na primer, na optički kabal veoma jednostavno.

Ukoliko novi vlasnik poseduje celu infrastrukturu i telefonske centrale, prisluškivanje je moguće obaviti bez ikakve kontrole države, upozorio je Živanović, i dodao da preko postojećih sistema prolaze veze vojske, MUP-a i drugih bezbednosnih struktura.
Živanović je istakao da je teško prodajnim ugovorom regulisati taj problem, jer se njime definišu vlasnička struktura i drugi elementi, ali ne i takvi tehnički i bezbednosni detalji.
Kad vlasnik ima pristup kompletnim uređajima, opremi, tu su mogućnosti ograničene, pa je zbog toga jedini način da svi operateri na tržištu Srbije imaju jednaka prava i pristup infrastrukturi koja treba da ostane u vlasništvu države, smatra on.
- Problem sa nedostatkom ulaganja, delimično bi mogao da bude rešen i integrisanjem elektroprivredne i telekomunikacione mreže - objasnio je Živanović.
Prema njegovim rečima, na dalekovodima postoji zaštitno uže, koje je postavljeno kao zaštita od udara groma i u njemu su ugrađena optička vlakna, tako da bi državne službe mogle da integrišu tu mrežu sa "Telekomom", čime bi proširila svoje kapacitete, a usluge ustupala onome ko je zainteresovan.
-Ovo bi omogućilo da ne morate da se ulaže u međugradsko polaganje optičkih kablova neophodnih za instaliranje telekomunikacionih usluga - pojasnio je on.
Kako je ranije saopšteno iz Ministarstva finansija, iz tenderske dokumentacije, koju će pripremiti savetnik u postupku prodaje dela akcija "Telekoma Srbija", biće jasno koja imovina pripada "Telekomu Srbija", a koja ostaje u državnoj svojini, uključujući i infrastrukturu.

 Отправлено: 09.04.10 15:36. Заголовок: BEOGRAD 09. 04. 20..

BEOGRAD 09. 04. 2010

PRESS

Otkrivamo: Država gasi Jat i sa Turcima pravi 'Er Srbiju'?!

„Turkiš erlajnz" želi da sa državom Srbijom oformi zajedničku aviokompaniju, koja bi od posrnulog „Jata" preuzela osoblje i linije
s
„Turkiš erlajnz"

Predstavnici „Turkiš erlajnza" predložili su srpskoj vladi da umesto posrnulog „Jat ervejza" zajedno osnuju aviokompaniju pod imenom „Er Srbija", saznaje Press! Turci su spremni da za 51 odsto vlasništva u ovom preduzeću ulože 10 novih aviona. Prema ovoj ideji Turci bi od „Jata" preuzeli pilote, sve potrebno osoblje, a država bi novoj kompaniji obezbedila tretman domaćeg avioprevoznika.

„Jat ervejz" bi po ovom predlogu otišao u stečaj sa svojim velikim dugovima i vlasništvom koje firma poseduje u nekretninama. Iz stečajne mase bi se zatim namirili dugovi koji, prema nezvaničnim procenama, iznose oko 150 miliona evra.

Vlada na potezu

Sagovornik Pressa upućen u razgovore dveju strana naglašava da bi u novoformiranom preduzeću podela vlasništva bila 51 prema 49 odsto u korist Turaka.
a1

Jat: Postoji više zainteresovanih kompanija

U „Jatu" su potvrdili da su sa delegacijom „Turkiš erlajnza" nedavno vođeni ozbiljni razgovori.

- Postoji više od jedne zainteresovane svetske aviokompanije za uspostavljanje strateškog partnerstva. Sa delegacijom predstavnika „Turkiš erlajnza" nedavno su u Beogradu vođeni ozbiljni razgovori. „Jat ervejz" je nakon toga turskom avioprevozniku dostavio odgovarajuću pisanu dokumentaciju. Delegacija će na osnovu ove posete dostaviti svoju procenu upravnom odboru, koji će doneti odluku o daljim koracima.

- Prema predlogu „Turkiš erlajnza", oni bi u sklopu novoosnovane firme preuzeli radnu snagu, pilote i postojeće linije „Jata", a uveli bi u saobraćaj 10 svojih novih aviona. Dugovi bi ostali na ime stare kompanije - ističe izvor Pressa i dodaje da Turci očekuju i određene državne povlastice u poslovanju.

Iako u Vladi Srbije juče nisu mogli da potvrde ove navode, Miodrag Miljković, pomoćnik ministra infrastrukture i član radne grupe koja se bavi prodajom „Jata", kaže za Press da je turska aviokompanija sa sličnom ponudom izašla još prošle godine.

- Osnivanje nove firme u kojoj bi imali većinsko vlasništvo bio je njihov zahtev još prošle godine, kada su takođe razgovarali sa predstavnicima „Jata", ali ne i sa predstavnicima Vlade. U kojoj meri bi turska kompanija imala udela u novom preduzeću, stvar je dogovora. „Turkiš erlajnz" je nabavio veliki broj aviona, tako da je bio plan da iskoriste tu svoju flotu, a da preuzmu radnu snagu i linije „Jata". Sigurno je i da upotrebljive avione „Jata" neće baciti - navodi Miljković i ističe da je Vlada upoznata sa najnovijim razgovorima između turske i srpske aviokompanije, ali da detalje ne može da iznosi u javnost.
s2
JAT
Nacionalna aviokompanija pred stečajem... „Jat ervejz" tavori u gubicima

On najavljuje da će srpska vlada sledeće nedelje usvojiti konačan predlog o načinu privatizacije „Jata".

- Vlada je budžetom za 2010. godinu predvidela državne garancije za „Jat", da od komercijalnih banaka uzme kredit od 40 miliona evra za revitalizaciju kompanije. Takođe i 9,5 miliona evra za obnovu postojeće flote i tri miliona evra za uzimanje aviona na lizing. Ova odluka treba da prođe skupštinsku proceduru i očekujemo da se u toku aprila ili početkom maja krediti realizuju. Ovim novcem obezbedićemo zdravu flotu za „Jat". Dugovi kompanije stoje, a predlog je da se pitanje privatizacije i problem dugova reši u paketu - naglašava Miljković.

Tajni razgovori

Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da država nema jasnu strategiju o tome šta treba uraditi sa nacionalnom aviokompanijom.

- Plan revitalizacije „Jata" zasniva se na povećanju broja putnika u ovoj godini i to za 100 odsto, a da nije jasno navedeno kako će se to postići. Najveći problem „Jata", od koga svi beže, jesu dugovi koji su se gomilali tokom devedesetih godina, i teško je reći koliko tačno iznose. Osnivanje nove firme nije loš potez, ali jeste to da dugove treba da plati država. To znači da će ih platiti građani Srbije - smatra Bušatlija.
a2

Imovina „Jata"

- 12 aviona u vlasništvu

- Dve poslovne zgrade na Novom Beogradu, četiri objekta na beogradskom aerodromu i nekoliko u Vršcu

- Veliki broj poslovnica u Beogradu, Nišu i Vršcu

- Poslovne zgrade u Amsterdamu, Londonu i Milanu

- Stanovi u Atini, Skoplju i na Ohridu

On kaže i da je važno da država, i ako proda deo „Jata", ne izgubi pravo da kontroliše ključne stvari.

- Ne treba se lako odreći nacionalne aviokompanije. Dobar primer za to je Italija, koja se suprotstavila standardima EU i iz budžeta izdvojila 200 do 300 miliona evra pomoći „Alitaliji" - navodi Bušatlija.

Inače, sa predstavnicima turske kompanije pre nedelju dana iza zatvorenih vrata razgovarali su generalni direktor „Jata" Srđan Radovanović i njegov zamenik Vladimir Ognjenović, a detalji se drže u najstrožoj tajnosti.

S. GAVRIĆ

 Отправлено: 09.04.10 15:41. Заголовок: НЕ МОЖЕ СЕ СЕДЕТИ НА..

НЕ МОЖЕ СЕ СЕДЕТИ НА ДВЕ СТОЛИЦЕ СТОКО ПРОДАНА!

PRESS

Stajnberg: Srbija ključni partner SAD u regionu zapadnog Balkana

Zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg izjavio je da je Srbija ključni partner SAD u regionu i ocenio da su „odnosi SAD i Srbije odlični"
s
Dobra saradnja... Stajnberg i Dačić
Dobra saradnja... Stajnberg i Dačić

Stajnberg je u sredu uveče razgovarao sa predsednikom Borisom Tadićem, a juče i sa ministrom policije Ivicom Dačić i istakao da SAD podržavaju Srbiju na putu ka EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Stajnberg je podržava napore koje Srbija i Tadić preduzimaju za rešavanje problema u regionu i izgradnju evropske budućnosti i posebno pozdravio usvajanje Deklaracije o Srebrenici. Kada je reč o Kosovu, on je rekao da se SAD, pored razlika koje postoje između Vašingtona i Beograda oko statusa, zalažu za pronalaženje rešenja praktičnih pitanja građana na Kosovu.

Predsednik Tadić je rekao je da su se njih dvojica saglasili da su netačne informacije da BiH preti rat!

- Stajbergu sam naglasio da Srbija ima i svoje crvene linije, a jedna od njih je Kosovo i Metohija. Rekao sam da Srbija ne priznaje, niti će ikada priznati Kosovo, da smo privrženi ideji da se nađe kompromisno rešenje - rekao je Tadić.

MUP Srbije je saopštio da su se ministar Ivica Dačić i Džejms Stanjberg saglasili da srpska policija u američke bezbednosne službe odlično sarađuju po pitanjima borbe protiv organizovanog kriminala i međunarodnog terorizma.

 Отправлено: 10.04.10 19:15. Заголовок: Mićune, nema po..

Mićune, nema podele Kosova!
Ideju Dragoljuba Mićunovića o mogućoj podeli Kosova na srpski i albanski deo odbacile sve stranke, uključujući i DS koja sumnja da je izjava autentična

BEOGRAD - Ideju predsednika skupštinskog Odbora za inostrane poslove Dragoljuba Mićunovića, koji je u Sloveniji izjavio pre nekoliko dana da je podela Kosova na srpski i albanski deo "jedno od mogućih rešenja" predstavnici opozicije dočekali su "na nož". Predstavnici stranaka na vlasti uglavnom nisu želeli da je komentarišu.

Ministarstvo: Ne odričemo se teritorije

Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Zvonimir Stević, funkcioner SPS, zatečen je Mićunovićevom izjavom.
- To stvara dodatnu konfuziju! Mislim da je ta izjava pogrešno prenesena jer niko, prema Ustavu, nema prava da se olako odriče dela državne teritorije - kaže Stević.

Potpredsednik Nove Srbije Dragan Jovanović kaže da je Mićunovićev nastup čudan.
- Državna politika naše zemlje zalaže se za Kosovo kao neotuđivi deo Srbije. Nije to njegova dedovina! Mićunović bi, kao predsednik Odbora za spoljne poslove, morao da obrati pažnju na to šta i gde govori - poručuje Jovanović.

I šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić kaže da nije iznenađen.
- Jednostavno, ne sme se olako odricati dela teritorije! DSS će sigurno pitati Mićunovića u parlamentu šta je pod ovim mislio - kategoričan je Aligrudić.

Prvi čovek poslaničkog kluba SRS Dragan Todorović kaže da je vreme da se zapitaju svi oni koji su insistirali na tome da Mićunović bude na čelu Odbora za inostrane poslove.
- I raniji je taj čovek pokazao da ne brine za državne interese - ističe Todorović.
Portparol DS Jelena Trivan, s druge strane, nije želela da komentariše Mićunovićevu izjavu.
- Dešavalo se već da se pojave neke izjave u stranim medijima, a da uopšte nisu autentične - kaže Trivanova.

U Predsedništvu Srbije takođe nisu želeli da komentarišu ovu izjavu. Dragoljub Mićunović nije odgovarao na pozive Kurira.
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-10-04-2010/micune-nema-podele-kosova

 Отправлено: 10.04.10 22:16. Заголовок: Коментар дана Долаза..

Коментар дана
Долазак Рио тинта или још једна велика пљачка Србије
Слободан Јовановић
петак, 09. април 2010.

Многи су за аустралијску компанију “Рио тинто”[1] чули тек недавно када су медији известили да су кинеске власти ухапсиле и осудиле четворицу директора ове велике корпорације[2]. Аустралијски држављанин Стерн Ху, један од директора компаније, осуђен је на десет година затвора док су његове кинеске колеге осуђене на 14, осам и седам година затвора због примања мита од 13 милиона долара, као и за индустријску шпијунажу кинеских компанија које експлоатишу бројна рудна богатства ове огромне земље.

„Рио тинто“ је британско-аустралијска рударска компанија која има седиште у Лондону и Мелбурну. Ова компанија је основана још давне 1873. када је међународни конзорцијум инвеститора од шпанске владе купио комплекс рудника у близини реке по имену Рио тинто у Шпанији. Од тада компанија је постала једна од водећих светских рударских корпорација која се бави експлоатацијом руда алуминијума, бакра, угља, уранијума и дијаманата. Не треба помињати да поменута компанија има представништва по целом свету.

Компанија „БХП Билитон“, која представља највећу светску рударску компанију и која је настала 2001. године спајањем аустралијске БХП компаније и британско-холандског „Билитона“, понудом од 147 милијарди долара желела је да откупи „Рио тинто“, али је руководство компаније одбило ову понуду.[3]

Европски призвођачи челика су изразили забринутост због могућности да једна компанија преузме монопол у истраживању и експлоатацији руда у читавом свету. Али ово није крај бригама антимонополиста пошто су и већ поменути Кинези више него заинтересовани за куповину ове компаније. Наиме, Кинези су били у игри око куповине ове корпорације а висина њихове понуде износила је читавих 200 милијарди долара.[4]

Рио Тинто долази у Србију

Минерал јадарит, који је у Србији откривен 2006. године, због сличности са минералом из филма одмах је добио егзотично име “криптонит”. „Рио тинто“ је одмах по открићу вредног и ретког минерала у јадарском басену у околини Лознице, као и у Јаноку у околини Краљева, дошао у Србију како би могао да у будућим рудницима експлоатише поменути минерал.

Без обзира на то ко на крају буде постао већински власник компаније „Рио тинто“, готово је сигурно да ће ова компанија, која своје представништво у Србији има у виду београдске фирма “Рио Сава експлорејшн”, имати монопол на експлоатацију овог вредног минерала. Директор поменуте српске фирме Ненад Грубин истиче да директни трошкови досадашњих геолошких истраживања премашују десет милиона долара[5], “док су представници ‘Рио тинта’ задовољни добијеним резултатима тако да планирају да започну израду прелиминарне студије изводљивости за експлоатацију јадарита”.

Министарство рударства и енергетике је навело да се у следећих неколико година може очекивати отварање рудника јадарита уколико све буде текло по плану.

На основу свега овога можемо да закључимо да је на помолу још једна у низу трговина српским природним богатством. Не би требало много да нас чуди уколико наше политичко руководство, у име наводних страних улагања, допусти да ова компанија преузме потпуну контролу над експлоатацијом рудног богатства наше земље јер “како је оценило Министарство рударства и енергетике, отварање рудника био би значајан економски подстицај и сигнал и другим светским мултинационалним компанијама да дођу и улажу у сектор рударства у Србији”.[6]

Поменути минерал је у басену Јадра открио 2006. године Крис Стенли из Лондонског природњачког музеја. Исте године минерал је и званично проглашен за нов. Међутим, с обзиром на то да је истраживање овог минерала, чије је откриће својевремено изазвало огромну медијску пажњу како код нас, тако и у свету, сада готово пало у заборав тако да се скоро у нашој јавности више и не говори о евентуалној огромној исплативости његове експлоатације, питање је где ће завршити средства из страних улагања која покривају трошкове истраживања.

С обзиром на то да нема најновијих извештаја о току истраживања и плановима за отварање нових рудника за експлоатацију откривеног минерала, чије је откриће CNN прогласио једним од највећих научних открића 2006. године, намеће се питање да ли су сви послови, као и уговори, већ склопљени или ће евентуална експлоатација морати да сачека боље дане. У међувремену, мораћемо да сачекамо да нека друга компанија са “огромним страним улагањима” попут италијанског “Фијата” обезбеди бољи животни стандард грађанима Србије.

 Отправлено: 11.04.10 21:52. Заголовок: Odluka o minimalcu n..

Odluka o minimalcu najverovatnije sutra
Iako su sindikati tražili povećanje minimalne cene rada na 92 dinara, Vlada Srbije će, po svemu sudeći na telefonskoj sednici, doneti odluku o povećanju minimalca sa sadašnjih 87 na 90 dinara, kaže ministar Ljajić

МАРШ СА ВЛАСТИ БАГРО ЛОПОВСКА!

BEOGRAD - Vlada Srbije će, najverovatnije tokom sutrašnjeg dana, na telefonskoj sednici, doneti odluku o povećanju minimalne cene rada sa sadašnjih 87 na 90 dinara, kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
- Kada Socijalno-ekonomski savet ne može da se usaglasi oko minimalne cene rada odluku o tome, prema zakonu, donosi vlada, na predlog resornog ministarstva - precizirao je Ljajić.
Predlog sindikata je bio da se minimalna cena radnog sata za ovu godinu poveća na 92 dinara, ali su se tom predlogu, kao i zalaganju da minimalna cena iznosi 90 dinara, usprotivili predstavnici Unije poslodavaca Srbije u Socijalno-ekonomskom savetu.
Povećanjem minimalne cene rada za tri dinara uvećaće se minimalna zarada za 500 dinara.
U Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije nalaze se, inače, predstavnici vlade, poslodavaca i sindikata.

Tim povodom, oglasio se i predsednik Skupštine akcionara Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenivši da bi povećanje minimalnih zarada u ovom trenutku predstavljalo dodatno opterećenje za privredu, u vrednosti oko pedeset miliona evra na godišnjem nivou.
- Može se računati da bi se za gotovo milion zaposlenih povećale plate. Za očekivati je da bi to bilo opterećenje, samo za plate, otprilike pedesetak miliona evra godišnje. Ako bi se u to računali i doprinosi, to bi iznelo skoro 100 miliona evra povećanja i opterećenja za privredu - precizirao je Atanacković.
Predlog sindikata za povećanje minimalne cene rada za 870 dinara, na 16.008. dinara, sa sadašnjih 15.138 dinara, UPS je odbio.
Ta tema bila je, prema rečima Atanackovića, glavna na zasedanju Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije prošle nedelje, a UPS smatra da ako ne postoje pokazatelji na osnovu kojih bi trebalo povećati zarade, da onda to ne treba ni uraditi.

- Kada se poveća minimalna zarada, onda se po koeficijentima u 80 odsto preduzeća povećavaju sve druge plate. Ako se za 540 dinara poveća minimalna zarada, onda se, recimo, nekome ko ima koeficijent tri, plata poveća za 1.600, ko ima koeficijent pet za 2.500 dinara i tako dalje - objašnjava on.
Atanacković je istakao da je sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da se ne povećavaju plate u javnom sektoru i naglasio da ako se minimalna zarada poveća, to bi sigurno izazvalo i povećanje zarada zaposlenih u javnim službama.
Atanacković je naglasio da se očekivalo da na protekloj sednici vlade bude doneta odluka o tome ali da, kako ništa nije saopšteno, verovatno to nije ni razmatrano.
Predsednik skupštine UPS-a navodi da ako bude odlučeno da se poveća minimalna zarada, tada UPS predlaže kompromisno rešenje na osnovu koga bi se to uvećanje zarada kompenzovalo poslodavcima kroz rast neoporezivog dela zarade.

- Trenutno neoporezovani iznos zarade je 5.900 dinara. Mi smo tražili da se to poveća za onaj iznos koliko se opterete poslodavci povećavanjem zarada. Pri tom bi budžet ostao na istom, a radnici bi dobili. Međutim, to nije prihvaćeno, tako da je sada ostalo da se utvrđuje konsenzusom. Bio je predlog da bude 90 dinara minimalna cena po satu, dakle tri dinara povećanje, a sada vidim da se operiše i o tome da to bude povećanje za pet dinara i da minimalna zarada bude 92 dinara po satu - rekao je on.
Atanacković je podsetio da se visina minimalne zarade utvrđuje jednom u šest meseci i da postoje vrlo jasni kriterijumi kako se to obavlja.

- Ti kriterijumi su rast cena na malo, rast ili opadanje zaposlenosti, bruto nacionalni proizvod....To se kod nas retko kad poštovalo, uvek se prihvatalo ono što sindikati traže, a oni traže uvek više od realnog - ističe Atanacković.
On je dodao da kada se uzmu u obzir kretanja u prošloj godini, minimalna zarada trebalo bi da bude manja nego što je ustanovljena.
Atanacković je podsetio da je Ministarstvo finansija u januaru ove godine odbilo mogućnost da se poveća minimalac i da imajući u vidu da od januara do marta nije došlo do značajnih poboljšanja, onda nema osnova za povećanje minimalnog nivoa zarade.
Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta poslodavci su izneli kompromisni predlog da se, u slučaju povećanja cene minimalnog radnog časa za tri dinara po satu, sa sadašnjih 87,00 na 90,00 dinara, neoporezivi deo zarade poveća sa sadašnjih 5.900,00 dinara na iznos od 10.950,00 dinara, kako bi se privrednim subjektima omogućilo da na taj način iskompenzuju povećanje minimalne bruto zarade, za koje, kako tvrde, nemaju sredstava iz sopstvenih izvora.

 Отправлено: 11.04.10 21:54. Заголовок: Konačan stav vl..

Konačan stav vlade o "Jatu" do četvrtka

БРАЋО РУСИ, ГДЕ СТЕ...
Koncept privatizacije nacionalnog avioprevoznika je uglavnom zasnovan na stvaranju nove kompanije, koja će kao takva biti atraktivna za potencijalne investitore, kaže državni sekretar Miodrag Miljković

BEOGRAD - Konačan predlog o načinu privatizacije "Jat ervejza", na kome rade tri ministarstva i kabinet premijera Srbije Mirka Cvetkovića, trebalo bi da bude usaglašen do četvrtka, odnosno do sledeće sednice vlade, izjavio je državni sekretar za vazdušni saobraćaj Miodrag Miljković.
- Na usaglašavanju novog koncepta privatizacije nacionalnog avioprevoznika radi, pored kabineta premijera Cvetkovića, Ministarstva ekonomije, Ministarstva finansija, Ministarstva infrastrukture i Agencija za privatizaciju. Koncept je uglavnom zasnovan na tome da se stvori nova kompanija, koja će praktično biti nacionalni avioprevoznik, odnosno da se napravi tako da bude atraktivna za potencijalne investitore - kazao je on.
Miljković je naveo da je "Turkiš erlajnz" još prošle godine ponudio "Jat ervejzu" da se formira nova kompanija i da turska strana ima većinski paket.
- To su oni tražili još prošli put kad su krenuli u pregovore s menadžmentom "Jat ervejza", ali nisam učestvovao u tim pregovorima, tako da ne znam zašto to nije realizovano. Znam da su Turci prestali jednostavno da se javljaju neko vreme - rekao je on.
Miljković je dodao da srpska vlada još nije uključena u pregovore o strateškom partnerstvu "Jat ervejza" i "Turkiš erlajnza".

U nacionalnom avioprevozniku kažu da će u restrukturiranju "Jat ervejza" biti primenjen model "Zastave" i "Fijat" automobila i da bi u novu kompaniju trebalo da pređu piloti i manji deo menadžmenta, kao i cela flota.
Za uspostavljanje strateškog partnerstva sa "JAT ervejzom" zainteresovano je više svetskih kompanija, a "Turkiš erlajnzu" je već dostavljena tražena dokumentacija, rečeno je u srpskoj nacionalnoj avokompaniji.
"JAT ervejz" je nedavno u Beogradu vodio pregovore sa visokom delegacijom "Turkis erlajnza", koja će na osnovu tih razgovora dostaviti procenu upravnom odboru kompanije, koji će doneti odluku o daljim koracima.
U medijima se pojavila informacija da su predstavnici "Turkiš erlajnza" predložili srpskoj vladi da zajedno osnuju novu aviokompaniju pod imenom "Er Srbija" i da su Turci spremni da ulože 10 novih aviona za 51 odsto vlasništva u tom preduzeću, kojem bi država obezbedila tretman domaćeg avio prevoznika.

"JAT ervejz" bi po tom predlogu, prema špekulacijama u medijima, otišao u stečaj sa svojim velikim dugovima.
Nacionalni avio prevoznik je 2009. godinu završio sa dugom od 25 miliona evra i akumuliranim gubitkom iz devedesetih godina prošlog veka od 146 miliona evra.
"JAT ervejz", u kome je zaposleno 1.200 ljudi, u svom vlasništvu ima 12 aviona starih više od 20 godina i koristi još tri zakupljena aviona.
Kompanija poseduje dve poslovne dve poslovne zgrade na Novom Beogradu, četiri objekta na beogradskom aerodromu i nekoliko u Vršcu, veliki broj poslovnica u Beogradu, Nišu i Vršcu, poslovne zgrade u Amsterdamu, Londonu i Milanu, kao i stanove u Atini, Skoplju i na Ohridu.

 Отправлено: 12.04.10 23:52. Заголовок: Утеривање геноцида..

Утеривање геноцида у школу

Зоран Аврамовић
недеља, 11. април 2010.

Ко је пажљиво пратио јавну и политичку дебату о Сребреници, могао је да чује необичан број различитих ставова. Српска јавност се упетљала око разликовања „злочина свих свих зараћених страна“ и „злочина геноцида“.

Оставимо по страни питање откуда већ петанест година држање ове теме на дневном реду унутрашње (српске) и спољне (ЕУ) политике као и оно које сеже у наредне године. Да ли ће Сребреница и злочини свих постати ствар проучавалаца друштва, али ће и даље бити део дневне политике?

Да ће српски политички живот и даље бити под претежним протиском једне трагедије од пре 15 година, уверавају нас ставови неких народних посланика владајуће већине и директора неких НВО, по којима српско друштво мора, ако је веровати политичару које се прославио захтевом за вешањем политичких противника на Теразијама, да се бесконачно „денацификује“ а по директору Грађанских иницијатива, да преузме пример немачког искуства из Другог светског рата. Дакле, мора се истарати ђаво из Срба. Питање је само постоји ли ђаво?

Да би се истеривање ђавола продужило, није довољно форсирање теме из тзв. „суочавања са прошлошћу“ на политичком и јавном терену. Потребно је да оне постану део српских институција. Којих? Па оних које су најодговорнијe за социјализацију, образовање и васпитање младих. Школе и просветне установе.

Дакле, док расправа траје, политичар и директор НВО – без референци о образовању – предлажу да Сребреница уђе у наставне програме. Тако, директор Грађанских иницијатива пише: „Да ли ћемо, рецимо, у школске програме увести и тему ратних злочина и геноцида у Сребреници као што су то учинили у Немачкој поводом збивања у Другом светском рату? Чињеница да је одговорност за холокауст тема којом се цело немачко друштво бави темељно и дугорочно није ни на који начин умањила његов углед, значај његове културе, његову економску снагу“ (Миљенко Дерета, „Амандмани на Сребреницу“, Политика, 1. април 2010).

Шта се мора приговорити оваквим предлозима? Најпре, немогућа аналогија између Сребренице и холокауста. Такво поређење и контекстуализација геноцида над шест милиона Јевреја и више хиљада сребреничких муслимана је чист пример увреде за милионе побијених Јевреја. Антисемитска државна политика се пореди са једним ратним догађајем који је био једини таквог карактера у трогодишњем рату у БиХ и без докумената о издавању наредбе за масовно убијање заробљених војника, може да говори једино о антисрпској острашћености а не залагању за правду за жртве.

Друго, није тачно да холокауст није утицао на углед, културу и економију Немачке. Тај догађај је део општег памћења а оно структуира разнолике вредносне ставове и практична понашања међу народима и појединцима. А не сме се заобићи ни геополитички историјски контекст након Другог светског рата.

Треће, предлагачи не разумеју структуру просветних установа. Модерно образовање (програми, уџбеници, рад наставника, наставна средства) утемељено је на научним сазнањима. Школски програми и уџбеници, као и сви други елементи наставног процеса, заснивају се на резулататима научних знања како о природи, тако о друштву и човеку. Стављање Сребренице у контекст наставе превиђа чињеницу да у актуелним полемикама о овом злочину учествују обични грађани, политичари, судови (и правници) и понеки научник. Доминантан је политички говор, а у демократским друштвима такав став није релевантан за просвету.

Ако неко мисли да Сребреница треба да уђе у школске програме, онда: 1) тај догађај мора научно да се истражи, 2) и сви други злочини би имали место у наставном програму.

Шта је проблем са Сребреницом? Теорија појма геноцид. Ако тежимо истини о друштвеним догађајима, онда је најпоузданија научна истина. Истина свакодневнице, политичара и судија је испод истине коју утврђује наука. Политичари и судије користе појмове које наука утврђује, а то значи да није коначна реч суда о неком догађају (јер примењује позитивне прописе), већ реч науке из чијих теоријских поставки се изводе облици праксе. Како сада стоје ствари, научни појам геноцида (истребљивање свих категорија једне нације са свесном намером и планом) не може да се примени на случај Сребреница.

Четврто, евентуално насилнио убацивање овог догађаја у наставне програме изазваће крупна незадовољства родитеља и ученика, пре свега у Србији, а и тамо где живе Срби. Тако, уместо да социјализује децу за разумевање и превазилажење трагичних догађаја, школа ће постати место јавних и потиснутих осујећености. Школа ће ићи једним, а друштвена стварност другим путем.

Уосталом, већ смо нешто слично имали са партизанском црно-белом сликом југословенске и српске историје. Ко сме да двапут понавља исте грешке.

 Отправлено: 16.04.10 22:23. Заголовок: OKRUGLI STO O OPRAVD..

OKRUGLI STO O OPRAVDANOSTI PRODAJE "TELEKOMA SRBIJA"
Osniva se odbor građana za praćenje prodaje "Telekoma"
Aleksandra Smiljanić: Može se očekivati da će novi većinski vlasnik "Telekoma" otpustiti veliki broj radnika i zatvoriti vrata te kompanije za domaće stručnjake i dobavljače opreme, a neće garantovati očekivana velika ulaganja

BEOGRAD - Grupa intelektualaca i stručnjaka za telekomunikacije koji osporavaju prodaju većinskog udela države u "Telekomu Srbija" predložila je juče osnivanje odbora građana koji će pratiti rad Vlade Srbije u postupku prodaje te kompanije i ukazivati građanima na posledice vladinih odluka.

Oni su na okruglom stolu o opravdanosti prodaje "Telekoma" pozvali poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da obezbedi odgovore na pitanja postavljena u otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom odluke vlade o prodaji te kompanije.

Pismo Tadiću je upućeno 6. aprila i do sada nije odgovoreno ni na jedno od postavljenih 11 pitanja. Među potpisnicima pisma su bivša ministarka telekomunikacija Srbije Aleksandra Smiljanić, rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Mirko Vasiljević, član Akademije ekonomskih nauka Mlađan Kovačević, naučni savetnik Nebojša Popov i glavni urednik Balkanmagazina Slavoljub Kačarević.

Kovačević: Prodaja po diktatu MMF

Mlađan Kovačević je rekao da su neosnovane izjave premijera Mirka Cvetkovića da "Telekom" treba prodati kako bi Srbija pokazala da nije socijalistička zemlja, kao i da država ne može obezbediti dobro upravljanje tom kompanijom.

- Na čelu "Telekoma" treba da budu stručni, a ne partijski ljudi, a čak i u slučaju da nema takvih stručnjaka u zemlji, oni mogu da se nađu u inostranstvu i bolje je njih dobro platiti nego prodavati "Telekom" - rekao je Kovačević.

Vlast u Srbiji je odlučila da proda "Telekom", prema njegovim rečima, po diktatu Međunarodnog monetarnog fonda i da bi obezbedila novac za otplatu prevelikog javnog duga.



U pismu upućenom predsedniku Srbije, koje je podržalo i oko 1.500 građana, istaknuto je da je odluka o prodaji "Telekoma" od strateškog značaja i da zbog toga javnost treba da zna koji stučnjaci su pripremili analizu o opravdanosti većinske privatizacije te kompanije i kako će se sprečiti štetne posledice po građane i zaposlene u "Telekomu" kad država ne bude njen većinski vlasnik.

- Opravdana je bojazan da će budući većinski vlasnik "Telekoma" na duži rok zadržati monopol u fiksnoj telefoniji u Srbiji i na osnovu njega imati velik profit, jer nijedna konkurentska kompanija neće moći da brzo izgradi infrastrukturu koju je "Telekom" gradio više od 100 godina - izjavila je Aleksandra Smiljanić.

Ona je istakla da se ni razvijene zemlje, poput Belgije, Švedske, Finske, Norveške, Italije, Slovenije, nisu odrekle većinskog udela u telekomunikacionim kompanijama.
- Može se očekivati da će novi većinski vlasnik "Telekoma" otpustiti veliki broj radnika i zatvoriti vrata te kompanije za domaće stručnjake i dobavljače opreme, a neće garantovati očekivana velika ulaganja - dodala je Smiljanićeva.

Ona je rekla da se vlada nije izjasnila da li namerava da proda i infrastrukturu "Telekoma" i negirala je da je fiksna telefonija u Srbiji u lošem stanju, što je jedan od razloga, kako su naveli predstavnici vlade, za prodaju "Telekoma".

- Prodajom "Telekoma" sečemo granu na kojoj sedimo, jer su telekomunikacije kičma razvoja svake zemlje - ukazao je Miodrag Popović.

Iskustvo zemalja u okruženju je pokazalo, kako je dodao, da su usluge u telefoniji poskupele posle privatizacije telekomunikacionih kompanija.

Predsednik sindikata "Telekoma" Miroslav Joksimović je rekao da se zaposleni u toj kompaniji zalažu da država ostane njen većinski vlasnik.

- Država Srbija se prodajom "Telekoma" odriče prihoda od velikih investicija koje je imala u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a imaće i velike probleme sa radnicima koji će u "Telekomu" ostati bez posla kad dođe novi vlasnik - naglasio je Joksimović.

 Отправлено: 21.04.10 00:11. Заголовок: Умрла је једна од он..

Умрла је једна од оних које су одговорне за уништавање и распродају Србије. Не могу да се радујем ничијој смрти, али ову не могу да жалим...

цитата:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/185919 ... cevic-Vuco Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUCOM) Biljana Kovačević - Vučo preminula je danas u Beogradu posle duge i teške bolesti.

Ово су реакције српских грађама кад оде неко ко је чинио само зло овој земљи...
http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=1&t=23111

 Отправлено: 22.04.10 09:51. Заголовок: Колумне Ђорђа Вукади..

Колумне Ђорђа Вукадиновића
Црвена линија мазохизма
Ђорђе Вукадиновић
среда, 14. април 2010.

Сви који су мислили да је предускршње усвајање једностране сребреничке декларације у скупштини Србије врхунац неодговорности и самопонижења актуелне српске власти још једном су се преварили. Наиме, дефинитивно су чак и од те мучне скупштинске дебате још мучнији били покушаји накнадног „вађења“ и „контроле штете“ којима данима присуствујемо.

Први и вероватно најнеукуснији гест у том правцу било је тобоже „хитно“ (одмах сутрадан?!) покретање питања Декларација о осуди злочина над Србима, чиме су, заправо, српске жртве у последњем балканском рату двоструко понижене и деградиране. Најпре тиме што су безразложно изостављене у декларацији о Сребреници, а онда и тиме што се српска скупштина удостојила да их се сети тек онда када се појавила потреба за овом „утешном“ декларацијом, не би ли се тако некако у јавности амортизовао негативан ефекат због усвајања оне прве. Разуме се, таква накнадна, алиби декларација о осуди (и) српских жртава никога у свету не занима, већ има искључиво унутрашњеполитички ефекат и представља тек неку врсту смоквиног листа за коалицију СПС-ПУПС-Јединствена Србија.

Ништа бољa није била ни навијачка сеанса Бориса Тадића на утакмици Партизан-Макаби, где су увек спремне камере РТС-а свако мало хватале председника у спонтаном загрљају или раздраганом чаврљању са премијером РС Милорадом Додиком. Идеја је, очито, била да се демонстрира како односи између Србије и Српске нису ни мало нарушени након усвајања ове декларације и да су ту и даље у питању „два тела, а једна душа“. У овом тренутку није јасно шта је то Милорад Додик добио заузврат због ове јавне опроснице Тадићу и колико ће она уопште уродити плодом са једне и друге стране Дрине.

Једно је злочин, чије праве димензије треба истражити а кривце казнити, а нешто друго је његова политичка злоупотреба. А нешто треће бесмислени национални мазохизам и самопонижење. Прва истраживања показују да је српско јавно мњење боље од тзв. политичке елите препознало разлику између неопходне осуде злочина и његове политичке инструментализације. Малтене до задњег часа у владајућој коалицији су веровали да ће у причу око декларације увући и Напредњаке и ЛДП (на радикале и ДСС нико није ни рачунао). Али Николић и Јовановић су се на крају извукли, сваки са својим разлозима и својом рачуницом, и оставили Тадића да сам куса врућу сребреничку кашу, једва намичући чак и просту скупштинску већину за нешто што је, према председниковој најави од пре три месеца, требало да буде „израз најширег националног консензуса“.

Иако професионални психолог, председник је, изгледа, након овог прилично очигледног фијаска, упао у жрвањ класичног одбрамбеног механизма познатог као „сладак лимун“, те је ову, у сваком погледу дискутабилну и проблематичну декларацију прогласио „исказом највишег патриотизма“, а датум њеног усвајања назвао „великим даном за Србију“, наглашавајући да се захваљујући овој декларацији Србија „после дуго времена појавила у добром контексту“.

Званични Брисел и Вашингтон су, додуше, млако похвалили потез српске скупштине. А вероватно су тако нешто претходно и обећали српским колегама. Њихови медији, разуме се, нису имали такву обавезу. А ни стрпљења, ни интереса, ни воље да својој публици потанко тумаче хашку правну софистику, по којој Србија, додуше, „није крива“, али „није учинила све да спречи“ злочин у Сребреници. Зато су њихови извештаји и реакције на српску декларацију били колико једнострани толико и очекивани. „Србија се извињава за сребренички масакр“, „Српски парламент осудио убиство 8000 Муслимана у источној Босни“ били су најчешћи наслови, након којих је, по правилу, ишло подсећање на догађаје из 1995. које је, очекивано, било апсолутно у знаку „званичне“ бошњачке верзије, верзије коју су почетком прошле године бошњачки и албански лобисти на челу са Јелком Кацином провукли и кроз европски парламент. И која нас, скупа са евентуалним одштетним захтевима и „Даном сећања“, попут омче чека на нашем даљем „европском путу“.

Из угла просечног западног медијског конзумента, као и из визуре европске политичке и медијске елите, ствари су мање-више јасне и недвосмислене: Срби, додуше, „босански“ Срби, али то је углавном исто, под командом Ратка Младића и Слободана Милошевића (и то је углавном исто) починили су геноцид у Сребреници и сада је Србија преузела одговорност за тај злочин и извинила се жртвама, али га из унутрашњеполитичких разлога још увек није и сасвим експлицитно квалификовала као „геноцид“. (Збиља, где је ту онај „добар контекст“ о којем је сутрадан по усвајању декларације говорио председник Тадић, и да ли је то онај „повратак међународног кредибилитета и имиџа“ о којем је у ноћи када је декларација усвајана говорила шефица посланичке групе „За европску Србију“ Нада Колунџија?!)

Србија у свом односу према ЕУ данас неодољиво подсећа на заљубљеног женика који је изабраници свога срца унапред поклонио све (имање, новац, углед, породично наследство), а заузврат добио само неодређена обећања – и покоји пољубац у чело. И сад зависи од њене добре воље и мрвица њене милостиње.

Закључно са овом сребреничком декларацијом, претходно усвојеним статутом Војводине и најављеном продајом „Телекома“ (а то, заправо, и нису толико одвојене ствари као што се на први поглед чини) ова влада је прешла многе „црвене линије“ . И ту, бојим се, више никакво вађење и никакав „кризни Пи Ар“, нити медијско ходочашћење по српским манастирима и стратиштима не може помоћи. Па све и да, рецимо, Партизан са Борисом Тадићем на трибинама на крају постане првак Европе. А заузврат смо добили, у најбољем случају, само покоји благонаклон дипломатски смешак, а у најгорем циничне коментаре, попут оних Јелка Кацина и Дорис Пак, наших знаменитих „европских известилаца“, како оно што је учињено ни из далека није довољно и како „слање недовршених порука није она европска политика и преузимање одговорности за помирење“. При чему, поштено говорећи, није јасно која је од те две реакције по нас гора и поразнија. Уосталом, ако лаже коза, не лаже рог. У наредним месецима и годинама сви ћемо лако моћи да видимо и осетимо спољнополитичке ефекте и размере ове најновије вајне моралне и дипломатске „победе“ наше власти

 Отправлено: 23.04.10 23:51. Заголовок: BEOGRAD 24. 04. 20..

BEOGRAD 24. 04. 2010

PRESS

Istraga o paljenju ambasade SAD: Stiglo naređenje, povlači se!

Preko motorole sam čuo naređenje da se povuče jedinica policije koja je 21. februara 2008. čuvala Ambasadu SAD tokom mitinga „Kosovo je Srbija"
s
General Tešić tvrdi da Žandarmerija nije čuvala ambasadu tokom mitinga za Kosovo 2008.
Ko će da odgovara... General Tešić tvrdi da Žandarmerija nije čuvala ambasadu tokom mitinga za Kosovo 2008.

Bivši komandant Žandarmerije, general Borivoje Tešić, tvrdi da ima informacije ko je sve odgovoran za paljenje Ambasade SAD tokom mitinga „Kosovo je Srbija" 21. februara 2008. godine. Tešić, koji je penzionisan četiri meseca posle ovog mitinga, prvi put u javnosti govori o okolnostima koje su dovele do paljenja Ambasade SAD u Beogradu.
a1
Petar Petković, DSS

Petković, DSS: Niko od nas nije odgovoran

Portparol DSS-a Petar Petković kaže za Press da niko iz njegove stranke nije učestvovao u podsticanju nasilja i paljenju Ambasade SAD.

- Istina je da smo uvek delovali u odbrani pravne države i zakonitosti. Svi u DSS-u koji su učestvovali u obavljanju važnih državnih poslova uvek su poštovali zakon. Dužnost je državnih organa da istraže sva relevantna saznanja, ali vlast nikad ne sme lažne navode da koristi kao predmet obračuna sa opozicijom - kazao je Petković.

Aleksandar Nikitović nije želeo da komentariše navode da se nalazi pod istragom policije zbog umešanosti u paljenje Ambasade SAD.

On ne želi direktno da otkrije ime čoveka koji je naredio povlačenje policije ispred Ambasade SAD, ali kaže da jedinicama komanduje direktor policije, odnosno Milorad Veljović. Prema njegovim rečima, uvidom u dokumentaciju MUP može utvrditi ko je izdao naređenje, jer policija čuva Plan obezbeđenja javnog skupa i snimke radio-veza.

Tešić: Svojim ušima sam čuo

General kaže za Press da pripadnici Žandarmerije tokom mitinga zbog samoproglašenja Kosova nisu bili zaduženi da čuvaju Ambasadu SAD u ulici Kneza Miloša.

- Američku ambasadu čuvale su snage redovne policije. Uvidom u Plan obezbeđenja skupa, koji se čuva u MUP-u, može se videti ko je komandovao tim jedinicama. Prema istom planu jedinice Žandarmerije bile su raspoređene dalje od ambasada Hrvatske i SAD, na sasvim drugim pozicijama, a upotrebljene su tek kada je Ambasada SAD počela da gori. Naš prvi susret sa demonstrantima bio je „Rudo" (kod pivare BIP-a)... Ali, bio sam na radio-vezi i svojim ušima sam čuo naređenje da se „jedinice koje obezbeđuju Ambasadu SAD radi bezbednosti povuku!" U prevodu, policija je povučena zbog opasnosti da će im životi biti ugroženi, pa je zgrada Ambasade SAD tako ostala nezaštićena - kaže Tešić.

Na naše pitanje ko je izdao naređenje, bivši komandant Žandarmerije ne želi da odgovori.

- Neću da kažem ko je izdao naređenje, ali to se može saznati preslušavanjem snimaka jer se u MUP-u snimaju sve radio-veze. Sve se zna! Kao što se zna odakle kreće naređenje. Iz štaba MUP-a za grad Beograd, a zna se ko rukovodi njima i svim jedinicama na terenu. Kao komandant Žandarmerije jedino od direktora policije mogu da primam naređenja. On komanduje svim jedinicama - kaže Tešić.

Tešić dodaje i da ga za protekle dve godine niko od nadležnih nije pozvao, niti mu tražio izjavu o dešavanjima 21. februara!

- Četiri meseca posle paljenja Ambasade SAD, u junu 2008. prevremeno sam penzionisan. Do danas nisam dobio obrazloženje zašto i da li je paljenje ambasade uzrok. Dok sam bio u MUP-u, tražio sam od direktora policije Milorada Veljovića da se čitav događaj ispita! Ne znam zašto to nije učinjeno, a možda su oni to radili i mimo mog znanja - dodaje Tešić.

On nije želeo da komentariše informaciju koju je objavio list „Danas", da je Aleksandar Nikitović, šef kabineta bivšeg premijera Vojislava Koštunice, pod istragom zbog sumnje da je naredio policiji da se povuče ispred Ambasade SAD. U vreme tog mitinga ministar policije Dragan Jočić bio je u bolnici zbog teške povrede, a državna sekretarka Mirjana Orašanin na službenom putu u Crnoj Gori.
a2

Stimler: krivci moraju da odgovaraju

Ataše za štampu Ambasade SAD u Srbiji Brajan Stimler kaže za Press da su SAD „i dalje veoma zainteresovane da se istraga o napadu na ambasadu okonča i da oni koji su odgovorni za napad odgovaraju pred sudom".

S druge strane, ministar policije Ivica Dačić kaže da prilikom posete SAD u januaru američki zvaničnici nisu tražili od njega da se pokrene ova istraga.

- O paljenju ambasade nisam razgovarao ni sa kim u Americi. Ali, bilo je razgovora ovde, u Ambasadi SAD, jer oni dve godine nisu dobili nikakve informacije, niko se time nije bavio - kaže Dačić.

- Ne poznajem Nikitovića, niti znam da li je imao udela u povlačenju policije. Znam da jedinicama policije komanduje direktor policije, a kako to izgleda na višim instancama i da li je njemu neko davao naredbe, to pitajte direktora policije Veljovića - kaže Tešić.

Dačić: Istraga tek počela

Direktor policije Milorad Veljović, kada smo mu ispričali šta je izjavio bivši komandant Žandarmerije, rekao je za Press da „ne želi da komentariše Tešićeve navode". Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je za Press da policija po nalogu Tužilaštva vodi istragu o paljenju Ambasade SAD.

- Sve je na početku, sagledaće se sva nova saznanja kao što su snimci ambasada. Počeli smo da prikupljamo snimke, jer do sada to nije urađeno. Jedna od tema istrage biće i da li se policija povukla ispred ambasade SAD i po čijem naređenju - kaže Dačić, i dodaje da će biti ispitani svi akteri. On napominje da još niko nije saslušan i da nisu dobili zahtev da se ispita uloga Aleksandra Nikitovića.
b

fakti

n Na mitingu „Kosovo je Srbija", održanom 21. februara 2008, prema izveštajima medija bilo je nekoliko stotina hiljada građana

n Predsednik Srbije Boris Tadić 21. februara nije bio u Srbiji, već u poseti Rumuniji

n SAD su kao najodgovornije za paljenje ambasade označile bivšeg premijera Vojislava Koštunicu i njegovog šefa kabineta Aleksandra Nikitovića

n U Zapaljenoj ambasadi SAD poginuo je Zoran Vujović (21) iz Čaglavice

n Posle mitinga oštećeno je osam ambasada i više od 90 prodavnica i pričinjena velika materijalna šteta

n Samo na gradskoj infrastrukturi šteta je bila 8,2 miliona dinara

n Tokom nemira snimljen je čuveni video-klip „Kosovo za patike", koji je na „Jutjubu" videlo više od milion ljudi

n Devojke koje su tada ukrale patike i garderobu, Maja Trbojević i Jovana Petrović, osuđene su na po 10 meseci zatvora, uslovno 4 godine

B. BOJIĆ

 Отправлено: 24.04.10 20:15. Заголовок: Оно што и врапци з..

Оно што и врапци знају
Небојша Катић
четвртак, 22. април 2010.

(Политика, 21.4.2010)

Судећи по изјавама српских званичника, празна буџетска каса која се некако мора попунити није разлог због кога се Телеком продаје. Држава своју монополску компанију продаје због тога што је приватна својина ефикаснија од државне. То је аксиом који и врапци знају, па нема разлога да у светлу приватизациону будућност не пође и ЕПС, као и све друго што је преостало.

Оваква објашњења морају обрадовати грађане јер приватизација, тај чаробни лек за све проблеме, све дубље прожима Србију. Истина, многи грађани су без посла, или имају посао али не примају плате, или примају плате, али за њих нико не уплаћује порезе и доприносе. Све те муке постају неважне пред чињеницом да се данас живи у систему који је, као што то и врапци знају, далеко бољи и ефикаснији од оног претходног.

Приватизација је удахнула нови живот и ревитализовала домаћу индустрију – машинску, хемијску, електро и коју све не. Од извозне моћи српске приватизоване индустрије конкуренцију подилази језа. Јужно и источно од Београда све пуца од живота и привредне активности, а српска емиграција хрли назад у Србију. Приватизовани медији показују како се успешно стиже до највиших стандарда и објективности у извештавању. Чини се да и ниво опште културе никада није био виши него у време овог приватизационог процвата. Тема је ипак преозбиљна, па је боље оставити иронију по страни.

Много опасније од продаје Телекома јесте прихватање олаке аргументације која ту продају прати, пристајање и навикавање на фразе и којештарије које понижавају интелигенцију грађана и ругају се чињеницама и искуству. Управо је овакав квазидебатни амбијент један од важнијих разлога пропадања домаћег привредног система и опасног ширења дефетизма и безнађа.

Област телекомуникација добро илуструје сву испразност актуелне аргументације. Србија је прво продала Мобтел норвешком Теленору и ту продају је назвала приватизацијом. Теленор је, међутим, у већинском власништву норвешке државе. Српски врапци, можда због даљине, још нису стигли до Норвешке.

Ако сутра Дојче телеком постане власник домаћег Телекома, није лоше знати да је (комбиновано) државно учешће Немачке у Дојче телекому око 32 одсто. На овај начин, немачка држава је највећи појединачни акционар и може контролисати све што се у тој компанији догађа.

Иста је ситуација и са Франс телекомом, другом компанијом која је, како се чује, заинтересована за српски Телеком. Овде је француска држава (са око 27 одсто учешћа) далеко највећи акционар компаније, будући да нико други не прелази ни пет одсто акционарског власништва.

У структури расутог власништва, држава не мора имати апсолутни већински пакет како би контролисала компанију. Иако су готово све телекомуникационе компаније ушле у процес приватизације, мудрије државе разумеју њихов стратешки значај, не одричу их се, и настављају да надзиру њихово пословање и утичу на стратешку оријентацију. Подједнако важно, у процесу приватизације те (мудрије) државе су и својим грађанима омогућиле да купе акције ових државних монопола.

У српској јавности се вешто, дуго и упорно ставља знак једнакости између државног власништва и државног управљања компанијом. Управљање је увек посао професионалних менаџера, али државно власништво обезбеђује стратешку контролу над оним компанијама чија важност превазилази пуки комерцијални интерес. Телекомуникације, енергетика или водоснабдевање, на пример, управо су такве делатности.

У српском моделу државна имовина прелази у партијску и предаје се на управљање партијским кадровима, који су најчешће без професионалног кредибилитета или управљачког искуства. Ово није феномен који проистиче из државне својине по себи, већ је реч о злоупотреби политичког положаја и монопола власти. По сличној логици, критике на рачун домаћих приватних предузећа било би исправније усмерити ка неукости, примитивизму, или бескрупулозности њихових власника, а поготово ка амбијенту у коме се много више постиже блискошћу са властима него професионалним знањем.

И када све буде приватизовала и продала странцима, Србија ће бити у исто тако тешком положају у каквом се већ годинама налази и велики део источне Европе. Новац од продаје Телекома је кап у мору финансијских потреба Србије. Само би професионализација, а не приватизација државних монопола могла отворити перспективу Србији. Продаја Телекома је добра прилика да се о томе коначно проговори и да се рашчисти са „опште познатим истинама“ које су уништиле домаћу економију.

 Отправлено: 20.05.10 23:35. Заголовок: Beograd 20. 05. 20..

Beograd 20. 05. 2010

Press

Saznajemo: Nemački VAC ipak kupuje Večernje novosti

Većinski vlasnik „Večernjih novosti" uskoro će postati nemačka medijska korporacija VAC, saznaje Press u izvorima bliskim Vladi Srbije. Prema ovim informacijama, VAC uskoro treba da dobije dugoočekivani dokument od Komisije za zaštitu konkurencije, koji dokazuje da kupovinom 60 odsto akcija „Novosti" VAC neće prekršiti Zakon o monopolskom ponašanju.
1

Sagovornik Pressa blizak vrhu Vlade Srbije navodi da Komisija za zaštitu konkurencije „razmišlja" kako će da saopštiti ovu odluku.

- VAC je od Komisije za zaštitu konkurencije 2008. tražio dozvolu da kupi „Novosti", ali komisija dve godine nije donela odluku. Prema tadašnjem Zakonu o zaštiti konkurencije, „ćutanje" komisije značilo je da dozvola nije data. Međutim, zakon je promenjen krajem prošle godine i komisiji je sada određen rok u kome mora da odgovori na zahtev, a u slučaju da odgovora nema, smatra se da je doneta pozitivna odluka. To se i dogodilo. VAC je početkom godine podneo novi zahtev, rok za odgovor je istekao, što znači da nemačka kompanija može da postane većinski vlasnik „Novosti" - kaže izvor Pressa.

Ovakva „odluka" komisije zapravo znači i da je država odlučila da „Novosti" preuzme VAC i pored poslovnih veza koje nemačka kompanija ima sa Stankom Subotićem, za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog kriminala!

U Komisiji za zaštitu konkurenciju juče nije bilo moguće dobiti nikakvu informaciju o VAC-ovoj kupovini „Novosti". Predsednica saveta komisije Dijana Marković-Bajalović nije odgovarala na brojne pozive novinara Pressa. Član saveta komisije Petar Đukić na naše pitanje da li je komisija donele odluku da VAC može da kupi „Novosti" kaže da „o tome ne može da govori" i uputio nas na predsednicu saveta.

Direktor VAC-a u Srbiji Maks Vinterfild, koji je i na čelu kompanije „Štampa sistem", kaže za Press da „nema saznanja" da je Komisija donela odluku u njihovu korist.
2
Cane više nije prepreka... Nemački VAC, koji je blisko sarađivao sa Stankom Subotićem, licem sa srpske poternice, uskoro će postati vlasnik „Novosti"

- Svi rokovi za razmatranje našeg zahteva su prošli. Ako je tačno da je kupovina odobrena, onda je to dobro. Kad budemo imali zvaničan odgovor komisije, imaću više komentara - kaže Vinterfild.

Direktor i glavni urednik „Večernjih novosti" Manojlo Vukotić kratko je rekao da „nema komentar" na saznanja Pressa da je VAC dobio dozvolu komisije da može da kupi „Novosti".

Većinski paket akcija „Novosti" kupile su firme „Trimaks investment" (24,98 odsto), „Ardos holding" (24,89) i „Karamat holding" (12,55 odsto), koje su u vlasništvu srpskog biznismena Miše Beka. Država u „Novostima" ima 29,51 odsto akcija. Stanko Subotić je 12. marta izjavio da je on dao novac Beku za kupovinu „Novosti", ali je VAC to demantovao tvrdnjom da su oni obezbedili novac kojim je Beko kupio akcije „Novosti".

 Отправлено: 22.05.10 00:03. Заголовок: Ekskluzivno otkrivam..

Ekskluzivno otkrivamo: Grci kupuju RTV B92!

Grčka televizija Antena vodi vrlo intenzivne pregovore sa rukovodstvom RTV B92 o kupovini ove medijske kuće, saznaje Press. Vlasnik TV Antena, grčki biznismen Minos Kirijaku, već je krajem decembra prošle godine u Srbiji kupio TV Foks!

Prema našim informacijama, pregovori Antene i B92 o kupovini 100 odsto akcija ove medijske kuće prilično su odmakli i grčka kompanija je već u B92 poslala svoju revizorsku kuću koja priprema dokumentaciju za preuzimanje.

Cena po kojoj bi B92 bio prodat Grcima nije poznata, ali se očekuje da bi čitav posao mogao biti završen vrlo brzo, možda već i u narednih 30 dana.

Prema informacijama do kojih je došao Press, medijska kuća B92 zbog sve težih uslova poslovanja u Srbiji već izvesno vreme pokušava da pronađe kupca ili strateškog partnera i za taj posao već su angažovali i jednu od najpoznatijih domaćih konsultantskih kuća. B92 je nekoliko puta do sada pokušavao da proda deo svojih akcija, poslednji put čak i kao „obveznice B92", ali su ovi pokušaji propali jer nije bilo zainteresovanih kompanija.

S druge strane, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV B92 Veran Matić nije želeo da prokomentariše saznanja Pressa, već je samo poručio da „B92 nije na prodaju"!

TV Antena, koja na svojim kanalima forsira zabavni program, krajem decembra 2009. godine kupila je 49 odsto akcija televizije Foks za jedan evro, ali uz preuzimanje dugova koji su iznosili oko šest miliona evra. Kako prema Zakonu o radiodifuziji jedna kompanija ne može da bude većinski vlasnik dve televizije u Srbiji koje imaju nacionalnu frekvenciju, očekuje se da će se kao formalni kupac B92 pojavila neka od mnogobrojnih firmi vlasnika Antene. Zasad u Srbiji samo vlasnik TV Pink Željko Mitrović ima vlasništvo i u nekoj drugoj televiziji, i to zakonom dozvoljenih 4,5 odsto akcija TV Avala.
2
Grčki gazda... Minos Kirijaku

U RRA, koja mora da odobri svaku promenu vlasništva u televizijama, kažu da „nemaju zvaničnih informacija" o prodaji B92.

Vlasnik Antene Minos Kirijaku bio je u Beogradu 16. decembra, kada je dogovorio kupovinu TV Foks, a prema nezvaničnim informacijama, tada ga je primio i predsednik Srbije Boris Tadić, a ovom sastanku posredovao je grčki premijer Georgi Papandreu.

(S. M.)

 Отправлено: 27.05.10 12:07. Заголовок: Otima od Srbije daje..

Otima od Srbije daje Hrvatima!
Rukovodstvo „Borelija“ optužuje funkcionera DS-a Boška Ristića:
Otima od Srbije daje Hrvatima!
Četvrtak - 27.05.2010
Boško Ristić, poslanik Demokratske stranke i član Visokog saveta sudstva, nelegalno rasprodaje imovinu društvenog preduzeća „Boreli“ iz Sombora u korist hrvatskog „Borova“, tvrdi rukovodstvo te firme.

Naime, kao advokat hrvatske firme, Ristić je od 2006. godine, mimo zakona, lično prodao između 10 i 15 lokala, i to po višestruko nižoj ceni od tržišne, optužuje u izjavi za „Alo!“ generalni direktor „Borelija“ Mirko Vujanović.

On kaže da državni organi moraju da zaustave sve sudske i izvršne postupke do potpisivanja bilateralnog sporazuma o sukcesiji sa Hrvatskom.
- Imovina „Borelija“ je deo problema sukcesije i nije moguće prodavati je sve dok Srbija i Hrvatska ne potpišu bilateralni sporazum. U zakonu stoji i da nikakav promet ovakve imovine niti promena vlasnika nije moguća bez saglasnosti Vlade Srbije - objašnjava za „Alo!“ Vujanović.
Prema njegovim rečima, Ristić direktno radi na štetu Srbije, a u korist Hrvatske.

- On se poziva na neke međunarodne ugovore i tvrdi da je sve legalno, a u našem zakonu jasno stoji da se imovina ovakvih preduzeća ne sme prodavati. U „Boreliju“ trenutno radi oko 700 ljudi i mi ne možemo čak ni jednu mašinu da zamenimo bez odobrenja Agencije za privatizaciju, a on slobodno krčmi našu imovinu - ogorčen je Vujanović.
Generalni direktor „Borelija“ tvrdi i da je Ristić lokale prodavao i po višestruko nižoj ceni od tržišne i da je već to osnov da država kupoprodajne ugovore proglasi ništavnim.
- Lokal u centru Sombora prodao je za 500 evra po kvadratu. Sumnjamo i da je firma SUCCES iz Niša koja na isti način želi da kupi dva lokala u Nišu i jedan u Kruševcu u njegovom vlasništvu, ali to zasad ne možemo da dokažemo - navodi Vujanović.
On kaže i da se već pet godina sude i pokušavaju da ostvare svoja prava, ali bezuspešno.
- Iako koristimo sva pravna sredstva, Ristićev uticaj u pravosudnom sistemu, kao i u gradu Nišu, gde živi, očigledno je veoma velik. Otud različite presude po istim pitanjima, od izvrših odluka o iseljenju iz lokala uz asistenciju policije do rešenja da su kupoprodajni ugovori ništavni, što su primeri iz Privrednog suda iz Sremske Mitrovice i Valjeva, koje će verovatno na Višem sudu biti oborene pod Ristićevim uticajem - navodi Vujanović.
Vujanovićev stav podržavaju i zaposleni i kompletno rukovodstvo „Borelija“, a saopštenje u kojem upozoravaju na nelegalnu prodaju imovine potpisali su i predsednik Skupštine preduzeća Milan Jovanović i predsednik Sindikata Stipan Ezgeta.
- Da li je spojivo da poslanik, predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i član Visokog saveta sudstva zastupa interese firme iz druge države i interese druge države protiv interesa firme iz svoje države i svoje države u kojoj je član najviših organa - navodi se u saopštenju.


Boško Ristić: Sve je po zakonu

Boško Ristić tvrdi da su optužbe rukovodstva „Borelija“ neosnovane i poziva ih da se, ukoliko imaju bilo kakve sumnje, obrate sudu.
- U Zakonu o sukcesiji stoji da pravo na raspolaganje imovinom imaju one firme koje su imale vlasništvo 31. 12. 1990. godine, a „Boreli“ tada nije ni postojao - tvrdi Ristić.
Na pitanje o njegovoj „dostojnosti“ da kao član Visokog saveta sudstva procenjuje dostojnost drugih sudija kada, kako ga rukovodstvo „Borelija“ optužuje, zastupa interese strane firme i države na štetu svoje države i domaće firme, Ristić odgovara da je njegova profesija advokata odvojena od njegove stranačke funkcije.
Ristić negira i da je firma SUCCES iz Niša u njegovom vlasništvu i da je lokale prodavao ispod cene.
- Nisam ja prodavao lokale, ja sam zastupao stranku. Lokale je prodavao „Boreli“, a cena je postignuta na licitaciji - tvrdi Ristić.

Gordana Simonović

 Отправлено: 25.06.10 18:16. Заголовок: U lavoru će se ..

U lavoru će se brčkati 70 odsto građana Srbije

ДОБРОДОШЛИ У ЕУ, НАИВЧИНЕ. (ОВАЈ СМАЈЛИЋ НЕМА ВЕЗЕ СА ТЕМОМ, АЛИ МЕ ПОДСЕТИО НА ЈЕДНОГ НАШЕГ ЧЛАНА... )

BEOGRAD - Gotovo 70 odsto građana Srbije ove godine ne planira da otputuje na letovanje, pokazalo je istraživanje agencije TNS "Medijum galup". Istraživanje je sprovedeno sredinom juna, intervjuisanjem 1.032 građana Srbije koji reprezentuju punoletnu populaciju cele zemlje.

Ove godine se za letovanje, prema istraživanju, najmanje opredeljuju stanovnici centralno-zapadne Srbije u poređenju sa ostalim regionima.

Planove za letovanje češće imaju mladi, stanovnici iz gradskih sredina, zaposleni i oni sa višim mesečnim primanjima. Oni koji će ove godine letovati najčešće se opredeljuju Grčku i Crnu Goru, a potom i za banje Srbije. Za domaći turizam (banje i planine u Srbiji) ukupno se opredeljuje čak svaki peti građanin koji planira letovanje, naveo je "Medijum galup".

 Отправлено: 01.07.10 17:18. Заголовок: Dragan Šutanova..

цитата:

Dragan Šutanovac, ministar odbrane, posetio Novi Pazar Vojska Srbije dogodine bez regruta NOVI PAZAR - Ministar odbrane Dragan Šutanovac očekuje da će tokom iduće godine prestati da se šalju vojni pozivi regrutima, jer će profesionalizacija Vojske Srbije biti završena do kraja ove godine. Šutanovac je istakao da Ministarstvo odbrane priprema predlog odluke o ukidanju vojnih poziva, koji će biti upućen vladi i parlamentu. Tokom obilaska područja Peštera ministar odbrane je dodao da završetak procesa profesionalizacije oružanih snaga predstavlja jednu od najvećih reformi u našem društvu u poslednjih nekoliko decenija. Šutanovac je izrazio zadovoljstvo velikim interesovanjem mladih sa područja Sandžaka na konkurse za prijem u profesionalnu vojnu službu. On je istakao da je Vojska Srbije kroz proces profesionalizacije sigurno najveći poslodavac u zemlji i pozvao mladiće i devojke da konkurišu. Ministar odbrane je naglasio da time Srbija dobija multietničku vojsku i dodao da na Vojnoj akademiji ove godine, posle dugog niza godina, postoji multietnička generacija u čijem sastavu ima Bošnjaka, Mađara, Roma... Šutanovac je ponovio da će proces profesionalizacije vojske, koji se sprovodi u sklopu reformskih procesa i po planu Ministarstva odbrane, biti završen do kraja godine.

Брукамо се из дана у дан,из месеца у месец... и тако већ годинама...