Отправлено: 24.12.09 16:07. Заголовок: У КАНЏАМА ЕВРОПСКЕ АЖДАЈЕ

ЕС спасает Cербию из объятий Москвы
http://slon.ru/articles/223410/
Евросоюз неожиданно быстро согласился принять заявку Сербии, чтобы противостоять российскому влиянию 0
Не очень ждали | Призрак русского медведя

Пятен, не окрашенных в цвета ЕС, на карте Европы все меньше: мирная европейская империя первой в истории расширяется исключительно за счет присоединения добровольцев. Никаких завоеваний, никакого шантажа. Просто чем больше стран континента входит в ЕС, тем менее уютно чувствуют себя оставшиеся снаружи.

Сегодня Белград официально подает заявку на вступление Сербии в Евросоюз. Единственная страна бывшего Восточного блока, пока что не сделавшая этого – Босния и Герцеговина.

Для участия в торжественной церемонии подачи заявки в Стокгольм, столицу председательствующей в ЕС до 1 января 2010 года Швеции, прибыло все государственное руководство Сербии: президент Борис Тадич, премьер-министр Мирко Цветкович, вице-премьер, курирующий евроинтеграционные процессы, Божидар Джелич, шеф сербской дипломатии Вук Еремич и начальница Канцелярии по евроинтеграции Милица Делевич. Сам факт передачи пакета «евродокументов» должен состояться в 16:30 по московскому времени в резиденции шведского премьера Фредерика Райнфелдта, помогать которому будут глава МИД Швеции Карл Бильдт и комиссар ЕС по вопросам расширения Оли Рен.

В соответствии с процедурой, принятой в ЕС, первичное рассмотрение заявки произойдет в первой половине наступающего 2010 года, когда место председателя займет Испания. Вопрос будет вынесен на заседание Совета министров ЕС, затем, в случае одобрения, его передадут Еврокомиссии, которая после анализа ситуации в самой Сербии вынесет решение о присвоении стране статуса «кандидат в члены ЕС». По утверждению сербских чиновников, их задачей является получение этого звания до конца 2010 года, одновременно с Черногорией, еще недавно входившей в один с Сербией госсоюз.

НЕ ОЧЕНЬ ЖДАЛИ
Однако еще месяц назад никто не мог предположить, что 2009 год станет для официального Белграда столь удачным в вопросе евроинтеграции: экономическая ситуация в стране ухудшалась, гей-парад в столице власти были вынуждены отменить, ряд принятых законов (прежде всего – о СМИ) не отвечал европейским стандартам, и самое главное, – местным спецслужбам, несмотря на все усилия, никак не удавалось арестовать двух остающихся на свободе обвиняемых, разыскиваемых Трибуналом по бывшей Югославии (МТБЮ), – генерала Ратко Младича и экс-президента республики хорватских сербов Горана Хаджича.

На последнем пункте особенно настаивала Голландия – именно из-за непреклонной позиции Амстердама было заморожено не только Соглашение о стабилизации и ассоциации, подписанное между Брюсселем и Белградом еще весной 2008 г., но и переходный торговый договор, позволяющий Сербии экспортировать свою продукцию в ЕС.

Однако позитивные сигналы из Брюсселя стали поступать еще в ноябре. Сначала главный прокурор Гаагского трибунала Серж Браммерц, выступая с докладом перед Совбезом ООН, впервые за долгое время позитивно оценил усилия сербского правительства, направленные на арест Младича и Хаджича. Таким образом, он фактически снял претензии со стороны Голландии, настаивавшей на получении Сербией позитивной оценки от Гааги как на условии размораживания процесса евроинтеграции.

Затем, уже в начале декабря было принято решение об отмене туристических виз в страны ЕС для граждан Сербии. Разговор об этом шел уже последние лет пять, однако реализовать данные намерения Евросоюз решил только сейчас. Вскоре после этого произошло еще одно событие – Совет глав МИД ЕС принял решение о размораживании с 2010 г. переходного торгового договора с Сербией, объяснив это все тем же сотрудничеством Белграда с МТБЮ и проведением в стране «ключевых реформ, направленных на вступление в ЕС».

Таким образом, за последний месяц уходящего года кабинет премьера Мирка Цветковича неожиданно выполнил практически все задачи в «евросфере»: под вопросом осталась лишь ратификация Соглашения о стабилизации и ассоциации, которая, судя по осторожным заявлениям европейских чиновников, может произойти в ближайшие месяцы.

ПРИЗРАК РУССКОГО МЕДВЕДЯ
На первый взгляд, столь резкое потепление в отношениях между Белградом и Брюсселем объяснить трудно: ничего существенного власти Сербии за минувший год не сделали, а вот ЕС свое отношение к нам поменял, причем очень резко. «Причину стоит искать в серьезно улучшившихся связях между Белградом и Москвой, дополнительный толчок которым дал октябрьский визит в сербскую столицу президента РФ Дмитрия Медведева», – считает аналитик белградского Института политических исследований Александр Павич. По его мнению, Брюссель решил, что весьма неосмотрительно с его стороны было бы отдавать Сербию под контроль Москвы – уж слишком много крупных проектов на территории этой страны запланировали российские компании. «Нефтяники из РФ уже активно работают в регионе, на подходе – реализация «Южного потока», кроме того, идет речь о миллиардном кредите и заходе в Сербию структур РЖД, прошла информация о переговорах о строительстве россиянами АЭС. Добавьте к этому рост евроскептицизма, вызванного отсутствием прогресса на пути в ЕС, которого не было из-за торможения этого процесса самими европейцами, и изменение поведения Брюсселя получает свое объяснение. Европе не нужен российский плацдарм на Балканах, и лучший способ этого избежать – поскорее взять Сербию под свое крыло», – констатирует собеседник Slon.ru.

Правда, особого единодушия по этому вопросу в Европе поначалу не было: так, еще в начале ноября глава МИД Франции Бернар Кушер активно отговаривал Белград от идеи подавать заявку на членство в ЕС. Примерно тогда же и в том же ключе высказывался и шеф шведской дипломатии Карл Билдт. По его словам, еще в ноябре тема кандидатуры Сербии вообще не рассматривалась в Брюсселе серьезно. Однако поворот в головах политиков произошел после того, как о поддержке Сербии заявили сначала глава МИД Великобритании Дэвид Милибенд, а затем – и канцлер Германии Ангела Меркель .

После того, как Берлин и Лондон сумели убедить голландцев не препятствовать пути Сербии в ЕС, стоит ожидать еще большего прогресса Белграда на этом пути. В ближайшие полгода председателем ЕС будет Испания, которая, кроме всего прочего, активно поддерживает Сербию в борьбе против независимости Косова. Именно анонимные источники из Мадрида утверждают, что правительство Испании будет настаивать на скорейшей ратификации Договора о стабилизации и присоединении, равно как и на выделении для Сербии дополнительных финансовых средств из фондов ЕС. Примечательно, что неожиданно возникшую идиллию в отношениях Брюсселя и Белграда не смогут испортить даже внеочередные парламентские выборы в Сербии, о возможности проведения которых в ближайшее время говорят все громче: дело в том, что ключевая оппозиционная Сербская прогрессивная партия бывшего радикала Томислава Николича в вопросе вступления в ЕС не отличается от правящей ныне коалиции «За европейскую Сербию».

Велько Миланкович, Белград

 Отправлено: 02.05.11 23:11. Заголовок: Tači pozvan na ..

Tači pozvan na beatifikaciju Jovana Pavla II
Privremeni premijer Kosmeta Hašim Tači prisustvovaće u nedelju beatifikaciji bivšeg pape Jovana Pavla Drugog u Vatikanu kao jedan od zvanica, saopštila je privremena Vlada samoproklamovane republike Kosova i Metohije.
Vesti online pre 1 dan | Beta
Vesti online: Tači pozvan na beatifikaciju Jovana Pavla II
Vesti online

"Na poziv države Vatikana, visoka državna delegacija Kosova i Metohije učestovaće u ceremoniji beatifikacije pape Jovana Pavla Drugog. Delegaciju će predvoditi premijer Kosova Hašim Tači, a u njoj će biti i ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj", stoji u saopštenju. Kako je navedeno, to će biti prva državna poseta predstavnika kosovskih institucija Vatikanu nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti te južne srpske pokrajine koju Vatikan...
[BR]http://www.naslovi.net/2011-05-01/vesti-online/taci-pozvan-na-beatifikaciju-jovana-pavla-ii/2508746<\/u><\/a>

И сада као ови не признају сецесију ... све је то иста ГАМАД ...

М.Д
папа јован правио ЧУДА ! .... ма ти лопови варају сами себе ...

 Отправлено: 24.12.09 16:10. Заголовок: Заявка в ЕС – ясный ..

Заявка в ЕС – ясный сигнал, каковы стратегические ориентиры Сербии во внешней политике»
http://slon.ru/articles/225154/
Представитель Канцелярии по европейской интеграции правительства Сербии Владимир Меджак 0
о готовящемся вступлении Сербии в ЕС:

Можно сказать, что вчерашнее событие (подача заявления на вступление Сербии в ЕС – Slon.ru) – исторический рубеж для нашей страны. Подача заявки на членство в ЕС – прежде всего, результат усилий и напряженной работы всех институтов Сербии, начиная с 2000 года, с момента, когда было принято решение о том, что членство в ЕС является для нас стратегической целью. Заявка представляет собой результат волеизъявления граждан Сербии, продемонстрированного на президентских и парламентских выборах 2008 года. Все усилия, предпринятые с 2000 года, сейчас дают результаты.

Обстоятельства сложились так, что три важных события произошли менее чем за месяц: это решение об отмене виз для граждан Сербии (30 ноября), размораживание переходного торгового соглашения (7 декабря) и подача заявки на членство в ЕС (22 декабря). Подача заявки – логичный шаг, и сейчас сложились наиболее благоприятные обстоятельства для его реализации. Подача заявки для Сербии, прежде всего, означает подтверждение ранее принятых решений и ясный сигнал о том, в каком направлении движется Сербия и каковы ее стратегические ориентиры как в международной, так и во внутренней политике. Кроме того, это даст новый импульс процессу реформ, которые необходимо реализовать на пути к полноправному членству в ЕС, и которые потребуют от нас новых усилий.

В процессе евроинтеграции весьма неблагодарным делом является попытка оценить сроки определенных шагов. Сербия 9 лет работала над тем, чтобы три события произошли меньше чем за месяц, в то время как в других странах эти события были разделены годами. В процессе евроинтеграции прогнозирование относительно дат тех или иных событий может быть и контрпродуктивно, так как в этом процессе есть множество действующих лиц, от позиций которых зависит динамика процесса. Поэтому мы больше сосредоточены на том, когда мы сможем завершить процесс реформирования, а членство в ЕС будет результатом тех успешных изменений, что демонстрирует пример с отменой виз в ЕС для граждан Сербии. Одностороннее определение сроков может привести либо к появлению нереальных ожиданий, если сроки чересчур оптимистичны, либо к деморализации, если они определены слишком консервативно.

Подача Сербией заявки на вступление в ЕС не будет иметь прямых последствий для отношений Сербии и РФ. Договор о свободной торговле, подписанный в 2000 году, остается в силе, наша страна и далее готова приветствовать российские инвестиции. Дальнейшее приведение сербских законов в соответствие с нормами ЕС, что представляет собой продолжение процесса присоединения Сербии к ЕС, приведет к упрочению юридических гарантий для российского капитала в нашей стране. Только после вступления Сербии в ЕС торговый режим будет приведен в соответствие с нормами, которые применяются в других странах Евросоюза на основании Стратегического договора, который РФ подпишет со всем Евросоюзом. С другой стороны, инвестиции РФ в Сербию станут инвестициями в одного из членов ЕС, что неминуемо повысит их ценность.
Велько Миланкович, Белград

 Отправлено: 30.12.09 12:43. Заголовок: Сеча српских судиј..

Сеча српских судија

Бранко Радун
уторак, 29. децембар 2009.

Високи савет судства републике Србије је на седници одржаној дана 16.12.2009. године донео одлуку о избору судија у судовима Србије, око чега се у српским медијима води оштра полемика. Савет је без образложења дао списак судија који остају у судству, а при томе остаје без посла 730 судија, дакле, више од трећине. Јавност је реаговала бурно, јер је велик број судија, по многима бољих од оних што су остали у судовима, овом одлуком избачено из судске професије. Остало је без посла много «достојних и стручних» људи, па је један део јавности био оправдано револтиран. Нису заштићене од «отказа» ни квалитетне и изузетно угледне судије који су остали на улици, а по ставовима упућенијих у ову проблематику су у судству остали, па и напредовали они који нису довољно стручни и достојни, а неретко ни минимално морални да би обављали ову изузетно значајну друштвену улогу. Скандалозна чистка је обављена од врха – од Врховног суда – до дна – локалних судова који су у великом броју укинути.

Нису изабрани за судије око пола кривичара Врховног суда (судије које се баве кривичним делима). Од пет председника кривичних већа Врховног суда, само је један остао судија. Сада или онда нису били ваљани као председници кривичних већа или су им сада пронашли неке «мане». Сва је прилика да је нешто треће у питању. Драгана Бољевић, председница Друштва судија, које је оштро критиковало изборну процедуру, једна је од више од седамстотина судија које нису прошле општи избор каже да је управо то разлог што није изабрана. Она је рекла да «изјаве да сваки судија, па и ја, зна зашто није изабран су апсурдне, кафкијанске и потпуно у супротности са циљевима реформе правосуђа, а то су независно, одговорно и отворено судство. Отворености у овом поступку није било нимало, а независност није популарна у овом тренутку». Она указује у изјави Политици да је и Европска комисија констатовала политизацију Високог савета судства и да је због тога знала да постоји могућност да не буде изабрана.

Прво што се могло чути је да су многе судије које су имале срећу да буду изабране везане на неки начин за ДС и неке владајуће странке. Демократе тврде да судије нису биране по политичкој припадности или опредељењу, у шта многи оправдано сумњају. Но, наравно, нико не говори да «нове судије» морају имати директне везе са овом странком, али је очито из приложеног и од оног што се могло сазнати, да су многи од оних који су остали то успели захваљујући посредним или непосредним везама са моћницима, који су «јаки», а то значи део политичко-финансијског естаблишмента. Како је много судија овом приликом отпало – везе и то «јаче» су радиле и одрадиле посао за многе.

Није нам толико битно што је било примера непотизма и «веза», јер је тога овде увек било, већ то што размере ове појаве воде деградицији судства. Наиме, како је неразумно укинут велики број локалних судова и судских радних места, многи су морали да испадну из игре, те су «везе» у великом броју пресудиле судијама, а са њима и судству Србије.

Како је дошло до тога да углавном «озбиљније и достојније» судије буду отпуштени то јест неизабрани, а они који имају слаб учинак или су попустљиви према притисцима моћника да остану и напредују у судству. Па тако што су они који су озбиљније и поштеније радили свој посао, те имају иза себе искуство и резултате, нису рачунали да им треба нека «политичка јака веза» или «подршка неког тајкуна», док они који немају репутацију као поштене, часне или способне судије су се активно укључиле у процес лобирања трагајући за «подршком» где год би могли доћи до ње. То не значи да се лобирало само преко једне странке, у овом случају ДС, или уопште преко неке владајуће странке – већ да се лобирало преко моћника који имају «позицију».

Кад упоредимо понашање поштених и угледних судија са онима који то нису, јер су били умешани у неке мутне политичке или финансијске процесе, онда се та разлика још више уочава. Наиме, ови други нису ни морали да се посебно ангажују да нађу неку «јачу везу» пошто су својим досадашњим «радом» већ постали заслужни чланови политичко-финансијско-регионалних кланова и интересних лобија. Дакле, они који су до сада гајили добре везе и «сарађивали» са политичарима, тајкунима и безбедњацима су били сигурни да ће проћи на овој препреци и бити именовани за судије.

Примећено је да су неке судије које су учествовале у аминовању изборне крађе на оним локалним изборима из 1996. прошле ово «сито и решето» на чуђење обично неупућене чаршије која је веровала да ће овде бити њихов крај каријере. Но, нова владајућа олигархија више воли једног «покајаног судију», то јест оне који су нешто згрешиле, па су сада много кооперативније, но «праведнике» који наивно верују да добар судија не треба да се боји за свој посао и који верује да је судство независно од извршне власти. Ово је наравно супротно од идеје хришћанског покајања, јер заправо владајући естаблишмент жели послушне судије, а они који имају мрљу у каријери им то могу пружити пре него они који не могу лако бити уцењени. Стога су им ближи они који су «радили» са бившим режимом, јер очито «поштују власт» но, они који су и онда и сада веровали да се мора судити по закону, без обзира на притиске који долазе «одозго», па макар били и «демократске оријентације». Тако се могло десити да људи бившег режима који су на време нашли заштиту код нових власти остану у судовима, а они који су веровали да са реформом судства долази време «достојнијих и стручних» су се преварили у процени и у великом проценту остали без посла у суду. А многи вероватно неће наћи места у адвокатури, јер је «улазница» превисока за оне који су поштено радили, а «приватницима» није потребна нова конкуренција.

Оно што је видљиво је да је чистка била нарочито оштра међу кривичарима и у тужилаштву, дакле, онима који се баве класичним криминалом. То нам говори да нова проевропска власт жели да контролише криминалну политику, то јест оне који се боре против криминала. Жели да им они буду послушнији но досад и да им не сметају. Неки би опет рекли да је «криминална револуција» транзиционе Србије ушла у фазу легализације.

На тај начин су политичке и «друге структуре» добиле нову «вазалну заклетву» од једног броја новоизабраних судија који су постављене на значајне позиције у судству Србије. Тиме је судство дошло у још већу зависност од политичко-финансијске олигархије него што је икад било те је на тај начин престало бити посебна и аутономна грана власти у држави.

На све то је млако реаговало Друштво Судија и синдикат правосуђа, тражећи образложење за оне судије које нису изабране. Ова и сличне ситуације показују како су људи недовољно солидарни и не спремни да се боре. Нарочито је то изражено код оних који су образованији и амбициознији. Насупрот тога обични радници који протестују на међународној прузи код Лапова или ратни војни инвалиди из Зрењанина су својом упорношћу успели да остваре уступке и да тако покажу да се може нешто постићи и у ово транцизионо време – иако нас сви убеђују да није тако. Надамо се да ће судије и запослени у суду (о тим отказима се готово није ни говорило) то схватити и превазићи страх и подељеност и пружити отпор урушавању судства у Србији. Јер ако они неће да се боре за правду кад су они сами у питању ко ће, и ако неће сада – када ће.

 Отправлено: 05.01.10 15:41. Заголовок: Греция поддерживает ..

Греция поддерживает вступление Сербии в ЕС
04.01, 21:53 РИА «Новости»
АФИНЫ, 4 янв — РИА Новости, Алексей Богдановский. Греция поддерживает полноправное членство Сербии в Европейском Союзе и не планирует признавать независимость Косово, заявил в понедельник в интервью сербскому изданию «Вечерние новости» греческий премьер-министр Йоргос Папандреу.

«Греция полностью поддерживает перспективу полного вступления Сербии в ЕС и будет рядом с сербским народом в этом долгом и требовательном процессе», — сказал Папандреу, который посетил Сербию в понедельник с кратким рабочим визитом.

По его словам, Греция готова предложить новую «дорожную карту», которая способствовала бы вступлению стран Западных Балкан в ЕС уже в 2014 году. С точки зрения Греции, вступление Сербии и других стран региона в Евросоюз в столетнюю годовщину Первой мировой войны было бы глубоко символичным событием.

На вопрос, подвергалась ли Греция давлению извне по вопросу о признании независимости Косово, Папандреу ответил: «Позиция Греции по данному вопросу известна, и она не изменится».

«Стабильность региона и международная законность — краеугольные камни нашей политики, и мы привержены усилиям, которые направлены на создание в Косово системы безопасности и благосостояния для всех его жителей, включая сербскую общину», — подчеркнул Папандреу.

Греция заявила о том, что не поддержит одностороннее провозглашение независимости сербского края Косово, однако Афины поддерживают миссии ЕС в регионе. Кроме Греции, в Евросоюзе независимость Косово не признают Испания, Кипр, Румыния и Словакия.

Албанские власти Косово 17 февраля 2008 года провозгласили независимость от Сербии в одностороннем порядке при поддержке США и ряда стран ЕС. К сегодняшнему дню самопровозглашенное государство признали 63 страны. Сербия, а также Россия, Китай, Индия и ряд других влиятельных стран отказались признать независимость Косово, считая, что косовские албанцы своим отделением грубо нарушили нормы международного права.

 Отправлено: 05.01.10 15:50. Заголовок: Ma ko hebe Grcku :s..

Ma ko hebe Grcku

Oni su bankrotirali , ni sebi ne mognu da pomognu .

Grcku treba izbaciti iz EU , kvari im imidz.

Papandreu je luda krava .

 Отправлено: 05.01.10 17:02. Заголовок: Jos jednom se zalaze..

Jos jednom se zalazem za neodlozno izbacivanje Grcke iz EU . . To im je jedini spas .

 Отправлено: 05.01.10 17:10. Заголовок: Kusha пишет: Jos j..

Kusha пишет:

цитата:

Jos jednom se zalazem za neodlozno izbacivanje Grcke iz EU . . To im je jedini spas .

Немој више молим те. Могу онда преко реда да приме нас. Кукала нам мајка.

 Отправлено: 05.01.10 18:03. Заголовок: Новая тактика России..

Новая тактика России в выборах за рубежом

Россия корректирует тактику в отношении других государств.
Об этом ещё раз свидетельствуют обстоятельства, сопровождавшие состоявшиеся 12 декабря 2009 года президентские выборы в Абхазии.
Россия пытается укрепить свои позиции в странах не столько через участие в избирательном процессе, сколько усиливая экономическое влияние – главным образом через связанные с государством корпорации.
Возможно, кризис способствует усилению позиций России через увеличение влияния отечественного крупного бизнеса.

К началу 2000-х годов алгоритм действий российского руководства на президентских выборах в важных для него странах постсоветского пространства заключался в поддержке президента или его официального преемника в том случае, если с руководством данного государства у Москвы ранее складывалось конструктивное сотрудничество.

Российские руководители учли уроки поражения поддержанных ими кандидатов на выборах в этих государствах и сегодня действуют более осторожно.

Новая тактика была впервые использована Кремлём за пределами постсоветского пространства, в ходе президентских и парламентских выборов в Сербии в 2007 году.
Затем – в преддверии президентских выборов на Украине, которые должны состояться в январе 2010 года.
Также она применялась в ходе состоявшихся 12 декабря 2009 года президентских выборов в Абхазии.
«Сегодня Москва, где только это возможно, активно работает с действующим руководством стран.

Вместо ставки на одного конкретного политика или партию она контактирует сразу с несколькими серьезными кандидатами, готовыми на конструктивный диалог с ней» – считает Михаил Нейжмаков, руководитель Центра анализа международной политики ИГСО.

По его словам, Россия пытается укрепить свои позиции не столько через участие в избирательном процессе, сколько с помощью увеличения экономического влияния – главным образом через связанные с российским государством корпорации.

 Отправлено: 05.01.10 20:55. Заголовок: Posto milioni Ukraji..

Posto milioni Ukrajinaca zive i rade u Rusiji , lepo im dati slobodan dan , poslati ih besplatnim autobusima , vozovima , avionima u Ukrajinu i proveriti jesu li glasali proruskog kandidata . ...Ovo vazi i za Gruziju .

DPS u Crnoj Gori na taj nacin uvek dobija izbore i referendum , jer hiljade Hrvata , Muslimana , Albanaca imaju placee avionske ( ako zive daleko ) ili karte za vpoz i autobus ako zive blize Crnoj Gori .
Osim prevoza placa se i dnevnica i hrana .

 Отправлено: 08.01.10 18:20. Заголовок: Српско правосуђе бес..

Српско правосуђе беспомоћно у Стразбуру
Горан Цветић
среда, 06. јануар 2010.
Прашина око реизбора судија у Србији полако се слеже. Реизбор је изазвао праву експлозију коментара у медијима како од аналитичара, тако и од грађана. Неки коментари грађана били су веома оштри.

Међутим, оно што упада у очи је да како једни, тако други у великој мери испуштају из вида чињеницу да је српско правосуђе под будним оком Европског суда за људска права у Стразбуру. Тај суд ће, у догледно време, и бити показатељ да ли је реизбор судија у Србији био адекватан. Поступак у Стразбуру траје мало дуже, али је правичан. Код нас влада уверење да су све судске инстанце из иностранства неправедне, али један суд за који се то не може рећи је управо Европски суд. Хвала богу да постоји, иначе бисмо били препуштени недостатку контроле које је до сада владало у српском правосуђу. Надам се да се то неће наставити, пошто би то било бесмислено како за грађане, тако и за државу која то плаћа (из наших џепова).

У јануару прошле године сам написао чланак који је указао на све наведено и констатовао да је, до тада, пред судом у Стразбуру донето 26 пресуда поводом представки грађана Србије од којих је 25 било против Републике Србије. Једини могући закључак је био да Србији у Стразбуру следи катастрофа[1]. Дакле, можемо дискутовати да ли је реизбор судија био овакав или онакав, али време и Стразбур ће рећи своје. Мислим да је непримерено да адвокати коментаришу реизбор судија. Јер, то би било као кад би судије коментарисале пријем једног адвоката у чланство Адвокатске коморе. Стога ћу се бавити само још једном неуспешном годином коју је српско правосуђе забележило у Стразбуру.

На самом почетку 2009. скор је био: Европски суд/грађани Србије 25 : Србија 1. На почетку 2010. године скор је следећи: Европски суд/грађани Србије 37 : Србија 2. Дакле од 39 пресуда, Србија се одбранила у само две. Ако се овај тренд настави можемо предвидети да ће Србија успети да се одбрани у једном предмету годишње пред судом у Стразбуру. Надам се да су они који су спровели реизбор судија то имали у виду. А ако је реизбор био политички, као што сугеришу неки аналитичари[2], онда би свима требало да буде јасно да један добијен случај годишње неће промаћи будном оку Савета Европе и ЕУ.

Додуше, право није толико егзактна наука као статистика да би се до оваквог закључка са сигурношћу и дошло. Али, нажалост, ништа у Србији није логично до те мере да не бисмо могли претпоставити да ће Србија и убудуће бити у могућности да се одбрани у само једном спору годишње. Рецимо, код нас се сложени компјутер који малтене може да „скува ручак“ зове „рачунар“, али је логично да се „надметање“ зове „тендер“. Одиста нелогично, али хајде да се задржимо на теми: Србија у Стразбуру 2009. године и нова ревија неуспеха нашег правосуђа.

Почећемо од јединог случаја у коме се Србија одбранила, а то је предмет Молнар Габор против Србије од 8. децембра 2009. године. У том спору радило се о питању старе девизне штедње код Војвођанске банке. Г. Молнар се жалио Стразбуру пошто је имао правноснажну пресуду суда у Суботици донету 1993. године на основу које је суд наложио тој банци да му исплати 15.584 немачких марака са каматом од 1. јануара 1993. године. Ту одлуку потврђују и Окружни суд у Суботици и Врховни суд Србије 1996. године. Али, онда долази преокрет и г.. Молнар прави грешку. Он не тражи принудно извршење те пресуде све до 2001. године пошто „није имао средстава да то учини“. У међувремену бива донет Закон o измирењу oбaвeзa пo oснoву девизнe штeдњe грађана из 1998, са допунама из 2002, који предвиђа да се све обавезе по основу старе девизне штедње имају измирити до 2012, односно 2016. године. При томе, сва принудна извршења по пресудама у вези са старом девизном штедњом се морају обуставити. Са друге стране, наш закон о облигационим односима предиђа да се све обавезе утврђене правноснажним судским пресудама имају испоштовати у року од 10 година. У овом случају се радило о очигледном судару два закона.

Једина одлука у корист Србије пред судом у Стразбуру 2009. године је тако донета са најмањом могућом већином судија – 4:3. При томе је интересантно да је и наш судија Поповић гласао у корист г. Молнара. Јер, суд је био у дилеми да ли да подржи његов захтев пошто је, за разлику од других штедиша, имао правноснажну пресуду коју ваља испоштовати у року од 10 година или дати превагу законима о старој девизној штедњи. Десило се ово друго. Пошто по устаљеној пракси Стразбура државе имају широку могућност да уређују своју економску политику, а држава Србија је била у ситуацији тешке економске кризе, Суд је нашао да нема повреде на правично суђење пошто је Србија законима о старој девизној штедњи направила фер баланс између општег интереса друштва и легитимног захтева г. Молнара. Стога је постепена исплата оправдана како према њему, тако према и осталим лицима у његовој ситуацији. Да ли је наш судија Поповић гласао у корист г. Молнара у правној вери, зато што је знао како ће гласати остале судије или из револта због досадашњих одлука Стразбура – није познато. Али је јасно да је Србија добила овај спор искључиво због правне грешке г. Молнара. Да је тражио новац од банке пре доношења закона о старој девизној штедњи, добио би га. Ако га је банка одбила, могао је тражити принудно извршење пре доношења закона о старој девизној штедњи и – опет би добио. Али, ето, људи праве грешке, па ће г. Молнар добијати свој новац у ратама.

Следећи случај који је побудио пажњу јавности је Винчић и други против Србије од 1. децембра 2009. године. У први мах, по реакцији нашег заступништва у јавности се чинило да је реч о спору који је Србија добила у Стразбуру, Али, та „одушевљена“ реакција није значила никакву победу. Напротив, то је тежак пораз државе од 31 члана Самосталног синдиката ваздухопловних инжењера Србије уз тешке речи суда у Стразбуру који је овај случај окарактерисао као један од оних који су пример поступања који не улива поверење у правосуђе једне земље. А „одушевљење“ нашег заступника је лежало у чињеници да се Стразбур у овом предмету изјаснио да је од 7. августа 2008. године, у принципу, уставна жалба пред Уставним судом Србије делотворно правно средство, те да грађани Србије од тог датума морају да исцрпе и то правно средство пре него што се обрате Стразбуру. То у складу са чињеницом да је тог дана одлука по првој уставној жалби објављена у „Службеном гласнику“ РС.

Пре него уђемо у детаље пресуде Винчић,треба објаснити шта значи став суда у Стразбуру да уставна жалба, у принципу, представља делотворно правно средство. То значи да грађани који хоће у Стразбур пре тога морају да исцрпе могућност изјављивања уставне жалбе пред Уставним судом Србије. Међутим, речи „у принципу“ значе и да је дозвољено доказивати и супротно, тј. да уставна жалба није делотворно правно средство. Ово стога што се, након наведеног става Стразбура, сада и време одлучивања пред Уставним судом узима у обзир при оцени да ли је суђење окончано у разумном року. Дакле, уколико се незадовољни грађанин након одлуке по уставној жалби обрати Стразбуру, има право да у дужину трајања поступка урачуна и време утрошено на одлучивање по његовој уставној жалби пред УС.

Уставни суд ради пуном паром и до сада је усвојио већи број уставних жалби, само на седници од 22. децембра 2009. њих 16.[3] Примерен је став председнице УС др Босе Ненадић да ће тај суд посебно обратити пажњу на квалитет одлука, те да ће тај принцип бити примаран у односу на време у коме су одлуке донете. Међутим, УС тренутно ради у саставу од 10 уместо 15 судија и то је тако већ две године. Поставља се питање зашто Врховни савет судства не убрза рад УС избором осталих 5 судија, а то питање ће из Стразбура стићи кад-тад. При таквом стању ствари, Уставни суд о једној уставној жалби одлучује и преко годину и по дана, а има случајева да се ближи и период од две године у којем одлука није донета. Први закључак је да Уставни суд Србије, да би остао ефективни заштитник људских и уставних права, мора под хитно добити 5 судија који му болно фале да би задржао статус делотворног и ефикасног правног средства. Да тај Суд ради са 2/3 судија већ преко две године је заиста несхватљиво, а верујем да тај став деле и судије УС којима је помоћ нових 5 колега преко потребна. Други закључак је да ће одлучивање по једној уставној жалби у периоду од 2 године све мање бити делотворно средство, будући да се број уставних жалби енормно увећава. У 2009. их је било око 2300 и број ће расти. У овој години реално можемо очекивати да ће и неколико стотина неизабраних судија користити овај једини правни лек који им је на располагању пре Стразбура.

Суштина случаја Винчић је кратка и јасна. Након штрајка 2004. године Синдикат инжењера и ЈАТ су закључили споразум којим је предвиђено да 31 радник прекида штрајк под условом да им се одмах исплати дуговано, при чему је споразум потписао генерални директор ЈАТ-а. Споразум није испоштован и 31 тужилац поднео је тужбу, при чему су одлуке Окружног суда у Београду у идентичној правној ситуацији биле различите, мада је тај суд 27. септембра 2006. заузео правни став у погледу тих предмета (!?). Суд у Стразбуру је њихове притужбе спојио у један предмет и навео да „без обзира на то какав исход спора треба да буде (у Србији), сама правна несигурност у конкретном случају је жалиоце лишила права на правично суђење пред Окружним судом у Београду“. Одштета: у складу што су поносно и минимално тражили од суда само трошкове представке Стразбуру, држава је обавезана да сваком од 31 тужиоца исплати по 300 евра, дакле укупно 9.300 евра.

Финансијски, Србија је најгоре прошла у октобру 2009. у осетљивом случају Салонтаји-Дробњак коме треба да исплати укупно 15.000 евра, и то 12.000 за душевне болове, а 3.000 за трошкове. Г. Салонтаји-Дробњак је био делимично лишен пословне способности, а поступак је покренут од стране Општинског суда у Врбасу преко локалног Центра за социјални рад. Овоме је претходило око 200 тужби које је тужилац поднео против свог бившег послодавца почев од 1973. године, од којих је број спорова и добио. Након што је претио директору фирме ловачким ножем и лажном бомбом, тужилац је 1996. осуђен за кривично дело угрожавања сигурности, при чему му је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи која је престала 1998. године. Међутим, он је наставио са тужбама тако да је због бројних поступака које је водио суд по службеној дужности наложио утврђивање његовог психичког стања.

Поступак је после бројних перипетија спровео у фебруару 2005. године Општински суд у Новом Саду који је тужиоца делимично лишио пословне способности, а ову одлуку је потврдио како Окружни суд, тако и Врховни суд Србије упркос повредама поступка за лишење пословне способности. Наиме, тужиоцу није било омогућено да буде лично саслушан пред судом пошто је био у притвору због претњи које је у међувремену упутио двојици судија у Врбасу. Поред тога, суд није дозволио да га у поступку заступа пуномоћник по његовом избору, већ лице постављено од стране суда и то из Центра за социјални рад које је тужиоцу било непознато.

Након тога, суд у Врбасу је у више наврата одбијао да (физички) прими тужиочеве захтеве за враћање пуне пословне способности. Услед тога, иако државама даје широке могућности да делају и уређују ову осетљиву материју, Европски суд је пресудио у корист тужиоца. Указујући на наведене озбиљне повреде поступка, Европски суд је нашао да је Србија повредила чл. 6 Европске конвенције за људска права – повреда права на правично суђење и право на приступ суду, као и чл. 8 – право на приватан и породичан живот тужиоца. Наш заступник г. Царић је у коментару ове пресуде у потпуности признао учињене пропусте.

Иначе, вођење великог броја поступака и није непознато нашој пракси. Г. Вучићевић, уредник листа Прес, обавестио је јавност прошле године да је један политичар засуо тај лист са 196 тужби!? Није познато шта су наши судови предузели поводом тог политичара, сем да су по једној тужби поступили у рекордном року и донели пресуду. Свакако, у корист политичара.

Баш у вези са слободом изражавања у штампи, Европски суд је у два, чак духовита случаја, Бодрожић и Вујин, као и Бодрожић против Србије нашао да је Србија повредила право на слободу изражавања ова два новинара листа Кикиндске. Наиме, господа Бодрожић и Вујин су у свом листу на духовит начин коментарисали казне за увреду од 150.000 динара које им је изрекао кикиндски Општински, односно зрењанински Окружни суд, називајући у свом тексту тужиоца, адвоката С. К. – „плавушом“. Адвокат је опет тужио и новинари су поново осуђени за увреду и кажњени новчаном казном. И док су заступници Србије навели да „поређење мушкараца са женама, нарочито плавушама, представља напад на лични интегритет и достојанство мушкараца, према преовлађујућем схватању друштвене средине Тужене“, Европски суд није показао разумевање за овакву аргументацију наводећи: „Суд је затечен аргументом домаћих судова с тим у вези, што је касније и Влада потврдила, да поређење одраслог мушкарца са плавушом представља напад на интегритет и достојанство мушкараца... Суд сматра да је тај аргумент понижавајући и неприхватљив... Текстови подносилаца представке су очигледно садржали одређени степен подсмевања али се, у околностима предмета, нису могли сматрати увредљивим да би била потребна оштра санкција кривичне осуде.“ Налазећи повреду права на изражавање из чл. 10 Европске конвенције, истоветну одлуку је Суд донео и у самосталном случају г. Бодрожића који је у свом чланку „Реч има фашиста“ изложио критици извесног историчара Ј. П. због чега је осуђен за клевету. И док у првом случају два новинара нису тражили никакву одштету, у случају г. Бодрожића суд му је доделио симболичну накнаду од 500 евра. Али, делује да овим људима није било до новца, већ до победе слободе изражавања и правне победе у Стразбуру. А нема сумње да су у случају Бодрожић и Вујин изнети ставови Суда који доводе у питање ограничења слободе изражавања у Србији уведене изменама и допунама Закона о јавном информисању. Конкретно Суд наводи:

1) да јавне личности, а посебно политичари, као и оне које се упусте у јавну дебату, морају трпети виши ниво критике од лица која делају у приватном капацитету;

2) да слобода изражавања представља један од суштинских основа демократског друштва. Она важи не само за „информације“ или „идеје“ које су пожељне или се сматрају неувредљивим, већ и за оне које вређају, шокирају или узнемиравају;

3) да штампа врши битну функцију у демократском друштву. Иако штампа не сме да прекорачи одређене границе, посебно у вези са угледом и правима других, њена дужност је упркос томе да саопштава – на начин доследан њеним обавезама и одговорностима – информације и идеје о свим питањима од јавног интереса. Новинарска слобода, такође, покрива могуће позивање на одређени степен претеривања, или чак на провокацију;

4) прибегавање кривичном гоњењу новинара за изнете увреде које покрећу питања од јавног значаја треба сматрати сразмерним само у веома изузетним околностима које подразумевају најозбиљнији напад на права појединца. Сматрати другачије би новинаре заплашило у њиховом доприносу јавној расправи о питањима која утичу на живот заједнице и, уопштеније, угрозило штампу у вршењу њене важне улоге „јавног чувара“ („public watchdog“).

Наредни случај у коме је дошло до варница је Недељко Фелбаб против Србије у коме је Србија обавезана да тужиоцу исплати 4.000 евра одштете, као и 500 евра трошкова. У том предмету Србија је тражила да Суд одбаци представку због злоупотребе права, пошто је адвокат тужиоца употребио изразито јаке изразе за заступнике РС: он је поднеске Владе у вези са чињеницама и правне аргументе назвао „примитивним“, „подмуклим“ и „лукавим“, и додао да их је могао припремити само „неко ко је видео Правни факултет са улице“. Влада је, стога, позвала Суд да представку прогласи недопуштеном или, алтернативно, да лиши адвоката подносиоца представке права да га даље заступа. Међутим, Суд није прихватио ове захтеве Србије, наводећи да се, иако је употреба увредљивог језика у поступцима пред Судом без сумње неприкладна, представка може одбацити због злоупотребе само у изузетним околностима. Затим је Суд у овом класичном породично-правном предмету нашао повреде права на суђење у разумном року, права на породичан и приватан живот, као и непостојање делотворног средства за тужиоца да убрза поступак, при чему је у дужем временском приоду био онемогућен да виђа своју децу због неблаговременог судског извршења.

У случају Стојановић против Србије Суд је нашао да повреда права на приватност из чл. 8 Европске конвенције постоји и кад се лицу на одслужењу затворске казне повреди право на кореспонденцију, а то право му је повређено на тај начин што су му затворске власти читале приватна писма. А у случају Милошевић Стразбур је нашао да тужилац није благовремено и лично изведен пред судију Петог општинског суда у Београду који има овлашћење да преиспита његов притвор или га укине, већ је то учињено тек након 41 дана од лишења слободе. Стога је Суд нашао повреду чл. 5 става 3 Европске конвенције који налаже да свако лице лишено слободе мора без одлагања бити изведено пред судију са наведеним овлашћењима и наложио Србији да г. Милошевићу исплати одштету у износу од 3.000 евра и 500 евра трошкова.

Пет предмета Немет, Симић,, Милица Поповић, Гришевић и М. В. против Србије су класични случајеви суђења у неразумном року. Све укупно у ових 5 спорова држава је обавезана да подносиоцима представки исплати износ од 13.800 евра правичне накнаде и трошкова.

Г. Немет је провео 13 година пред новосадским судовима због поделе брачне тековине и због тога добио одштету и трошкове у износу од 2.600 евра. У случају Поповић тужиља Милица Поповић није доживела крај поступка започетог 1984. пред Четвртим општинским судом у Београду (!?). Поступак је наставио њен син. У овом предмету представка је поднета због неизвршавања пресуде донете 23. октобра 1984. године. Овом пресудом утврђено је да је подноситељка представке власник 36 одсто предметног стана и гараже, док је власник преостала 64 одсто био њен ванбрачни супруг. Решењем Четвртог Општинског суда у Београду од 30. марта 1987. године донетим у ванпарничном поступку утврђено је физичка деоба у конкретном случају није могућа, те да физичку деобу треба извршити путем јавне продаје. Деоба до данас није извршена. Одштета: 2400 евра укључујући трошкове.

У мом прошлогодишњем чланку о Стразбуру сам се бавио још једним случајем Поповић који је почео 1984. године, али пред Трећим општинским судом у Београду. Да ли је 25 година трајања судског поступка светски рекорд? Замислите, није. Уставни суд Србије је недавно усвојио уставну жалбу жалиоца чији спор траје пуних 30 година! Шта ће нама паметним Србима све ово? И зашто су људи доведени дотле да као она два парничара из Ниша и Аранђеловца буквално проливају крв и секу прсте у судницама? То мора престати једном и за свагда.

У протеклој години било је и правде, али и големе неправде пред судовима Србије. Овога пута се нећу бавити неправдама које су се прошле године десиле. То су учинили грађани у својим коментарима. Највеће неправде се дешавају, гле чуда, у имовинско-правним споровима велике вредности. Али ћу цитирати моћни voxpopuli, једног грађанина Србије који се зове Слободан Станковић, који је пре реизбора судија, у коментарима Политике написао у јулу 2009. године следеће: „Судство је, бар у мом систему вредности, последњи и најважнији део фронта на ком се бије одлучна битка између добра и зла – и ако зло ту прође – нема нам спаса.“[4]

Ваљда је зато закључно са мартом 2009. године број представки грађана Србије пред Европским судом био – 2084. Замислите када се том броју, евентуално, придружи и велики број неизабраних судија које ће се позвати на Европску конвенцију за заштиту људских права!


--------------------------------------------------------------------------------

[1]http://www.vidovdan.org/arhiva/article1708.html

[2]http://www.nspm.rs/politicki-zivot/operacija-700-kako-je-izvrsena-najveca-cistka-u-istoriji-srpskog-pravosudja.html

[3]http://www.ustavni.sud.rs/page/113-naslovna/101013/cnt/saop%C5%A1tenje-sa-41-redovne-sednice-ustavnog-suda-odr%C5%BEane-22-decembra-2009-godine-kojom-je-predsedavala-dr-bosa-nenadi%C4%87-predsednik-ustavnog-suda.sr-Latn-CS.htm

[4]http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Uvodi-se-radna-subota-za-neazurne-sudije.sr.html

 Отправлено: 08.01.10 18:47. Заголовок: Шпанија: ЕУ неће фин..

Шпанија: ЕУ неће финансијски помоћи Грчкој
четвртак, 07. јануар 2010.
МАДРИД – Шпанија, која од 1. јануара председава ЕУ, искључила је могућност да друге земље ЕУ финансијски помогну Грчкој која има огроман дефицит јавног сектора.

Државни секретар за европска питања у шпанској влади Дијего Лопес Гаридо изјавио је у Мадриду да је економска координација унутар Европске уније потребна, али да „постоји и ограничење: не треба иводити финансијско спасавање” по америчком узору - „bail out”.

„Свака земља је одговорна за свој буџет”, додао је он рекавши и да свака земља ЕУ треба да се „носи са својим буџетским ризицима”.

Дефицит јавног сектора Грчке је 2009. године, у време смене на власти, експлозивно порастао и процењује се на 12,7 одсто бруто националног производа, по некима и на 17 одсто, док ЕУ допушта свега три одсто минуса.

Грчка је под великим притиском европских партнера и тржишта да реформише сектор јавних финансија који је у једној од најгорих криза у њеној историји.

Стручњаци Европске комисије и Европске централне банке су синоћ допутовали у Грчку да би размотрили стање.

Грчка влада је у уторак одлучила да дефицит врати у границе Пакта стабилности до 2012. године, годину дана раније него што је првобитно предвиђала.

И сама председвајућа ЕУ, Шпанија, има прекомерни дефицит, од 9,5 одсто за 2009. годину, а намерава да га ове године смањи на 8,1 одсто мерама штедње које ће бити објављене крајем јануара.

(Бета–АФП)

ЕТО ВАМ ЕУ БУДАЛЕ ЕВРОПЕЈСКЕ.

 Отправлено: 08.01.10 18:56. Заголовок: Бранка пишет: Шпани..

Бранка пишет:

цитата:

Шпанија: ЕУ неће финансијски помоћи Грчкој

А они что ? Ждали помощи ? Ха-ха-ха.....
Бежать надо из этого ЕУ , без оглядки...

 Отправлено: 30.08.10 21:37. Заголовок: Хроника Данијел Серв..

Хроника
Данијел Сервер: Србија да престане да се бори за изгубљено у време Милошевића и да се окрене ЕУ

понедељак, 30. август 2010.

Стручњак у америчком Мировном институту Данијел Сервер данас је изјавио да би Србија требало да престане да се бори за повраћај изгубљеног у време Слободана Милошевића, пре свега Косова, и да се посвети својим европским прерспективама.

Износећи то мишљење у дебати на овогодишњем Бледском форуму, посвећеном збивањима у међународним односима, Сервер је рекао да би Србија променом своје политике у значајној мери одблокирала и европску перспективу Босне и Херцеговине.

Он је рекао, како преноси словеначка агенција СТА, и да је БиХ у "замци" Дејтонског споразума, при чему се заложио за његово мењање.

Серверово гледиште снажно је подржао шеф дипломатије БиХ Свен Алкалај, нагласивши да БиХ на путу ка ЕУ онемогућавају Дејтонски споразум, али и превелика условљавања Уније.

Поновивши да је улазак у ЕУ перспектива БиХ, Алкалај је нагласио да је приоритет његове земље, ипак, чланство у НАТО, јер би то, како је навео, значило "мирну Босну", односно стабилну БиХ.

„Косовски“ министар за европске интегреције Бесим Бећај је рекао да Приштина од Брисела очекује снажније подстицаје кад се ради о хватању воза за ЕУ.

У расправи је учествовао и хрватски шеф дипломатије Гордан Јандроковић, који је казао да је интеграција Западног Балкана у ЕУ, кључ за стабилност југозападне Европе.

И остали учесници Форума, међу којима су државници, интелектуалци, политичари из више земаља и међународних организација, привредници и представници медија, исказали су жељу да се Западном Балкану снажно отвори европска перспектива.

При томе су, посебно истичући значај улоге коју у региону има Србија, нагласили да је неопходно да се међу државама Западног Балкана повећа ниво поверења и разумевања.

(Танјуг)

 Отправлено: 21.09.10 23:50. Заголовок: Хроника Александар П..

Хроника
Александар Павић: Оружана сила Србије за безбедност геј-параде, не и земље

уторак, 21. септембар 2010.
По слову Резолуције 1244 Савета безбедности УН, Србија има право да на Косово и Метохију пошаље своје особље које би учествовало у одржавању реда, мира и правног поретка у покрајини.[1] Резолуција је усвојена у јуну 1999, и од тада ни једна београдска власт није формално затражила спровођење ових њених одредби. До нелегалног и једностраног проглашења независности „Косова“ у фебруару 2008, ово нечињење се још донекле могло и оправдати настојањем да се на било који начин не да повод косовским Арбанасима и њиховим западним покровитељима да, под изговором наводне београдски-спонзорисане „дестабилизације“, минирају статусне преговоре о српској покрајини и прогласе Београд „јединим кривцем“ што су ови, засигурно „са жаљењем“, посегли за наводно „једином могућом преосталом опцијом“ – једностраним отцепљењем Косова и Метохије.

Може се лако замислити и ситуација у којој би дириговани западни мас-медији лансирали глобалну кампању нових оптужби на рачун Београда, која би била и довољно цинична да убаци подтекст пропагандној флоскули о „најновијој српској агресији“, који би могао гласити нешто попут: „ето, евро-атлантски савезници су све учинили да се мирним путем дође до праведног решења кроз преговоре, али је баук Велике Србије поново васкрсао и угушио последњу наду за постизање мира у складу са Резолуцијом 1244“.

Сада, међутим, пошто су западне силе морале да под пуном светлошћу дана у пуној мери стану иза сопственог безакоња, за такве и сличне менталне баријере и суптилне обзире више нема потребе, и Србија сада мирно може да затражи то своје право, у складу са поменутом резолуцијом, која је, без обзира на сву режирану медијско-политичку драматургију и необавезујуће резолуције у Генералној скупштини УН, још увек једини важећи међународно-правни документ када је реч о јужној српској покрајини. Но, дубоко у трећој години нелегалне и нелегитимне „косовске независности“, садашњој владајућој коалицији у Србији не пада напамет да тако нешто тражи. Одуставши од своје већ слабашне резолуције коју је требало представити пред Генералном скупштином УН 9.9.2010. о саветодавном мишљењу Међународног суда правде о легалности једностраног отцепљења „Косова“ и пристајући на нову, скројену од стране ЕУ „пријатеља“, у којој је релативизовано чак и позивање на Повељу УН,[2] која садржи веома незгодно подсећање на „суверену једнакост“ свих држава-чланица,[3] власт у Србији неуморно наставља да понавља да ће се за 15% територије Србије борити „искључиво политичким, правним и дипломатским средствима“. Но, то нипошто не значи да београдски режим има аверзију према употреби оружане силе на својој територији, када и где му то одговара.

Према медијским најавама, у својој најновијој инкарнацији после претходних неуспеха, геј-парадирање у Београду, заказано за 10. октобар 2010, треба да ужива заштиту бројних припадника Министарства унутрашњих послова.[4] Пажљивијим посматрачима је постало јасно да се тиме, заправо, садашња власт у Београду јасно вредносно одредила, претпостављајући „вредности“ промоције и одбране хомосексуализма, које се тумаче као „европске“,[5] вредностима одбране земље,[6] и то дела земље који се сматра колевком данашњег српског идентитета. Јер, у условима када су физички напади и притисци на преостале Србе на Косову и Метохији већ рутинска, свакодневна појава, када се повећавају притисци на српско становништво у Рашкој области (тј. „Санџаку“ за оне који фаворизују стару османлијску терминологију) од стране радикалних исламистичких елемената,[7] београдске власти ни не помишљају да ангажују оружану силу за заштиту српског народа на тим подручјима. С друге стране, режим је спреман да покрене моћну оружану силу ради заштите радикалних геј-активиста којима се прохтело да „парадирају“ усред Београда и тиме на силу наметну своје светоназоре (опет) већинском становништву земље.

Хипокризија режима се сликовито огледа у речима представника државног врха. На промоцији официра Војске Србије 11. септембра, председник Србије Тадић је, алудирајући на могуће реакције поводом одржавања геј-параде, изјавио: „Нећемо толерисати насиље нити претње којима се угрожава било која институција или државни орган,“[8] што је ажурност која се од Тадића још није чула када је реч о раду нелегалних и неуставних „косовских“ органа и њиховог насиља против неарбанашке популације у јужној српској покрајини. Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је, са своје стране, најавио да ће двоструке стандарде власти према већинском, српском становништву у земљи, и лично демонстрирати: „Ако тога дана не будем имао других обавеза, појавићу се на скупу. И то пре свега, да својим присуством додатно покажем да полиција заиста брине о безбедности свих грађана.“[9] А да су предвиђене мере безбедности нешто о чему угрожени народ на Косову и у Рашкој може само да сања потврдио је неименовани полицијски званичник, по којем ће чак пет полицајаца чувати сваког од најављених учесника поворке: „Такве мере заштите се не памте у Србији.“[10] Другим речима, 10. октобра, београдски режим се заправо спрема да пошаље свету не само поруке „толеранције“, већ и следећу поруку већинском народу у земљи: „У односу на хомосексуалне активисте, српски житељи историјских српских земаља су грађани трећег реда.“ То је порука која ће београдским властима свакако донети још који поен рејтинга у Бриселу и Вашингтону, али која већ изазива растуће незадовољство међу припадницима многих национално-оријентисаних организација у Србији.

Један од првих одговора на накане режима могао се наћи на транспаренту навијача београдског фудбалског клуба „Црвена звезда“: „Народ гладан, протеран, издан, а ви би са „поносом“ да шетате“.[11] А у обраћању јавности под називом „Каква влада - таква и парада“,[12] више националних организација је позвало јавност Србије да на параду гледа као на „моралну тачку која нам је неопходна за стварање широког покрета отпора против система који нас је разорио по свим нивоима. Зато је 10. октобар дан за почетак антирежимских интеграција у Србији, и то свих оних појединаца, група и организација које су против система који нас понижава као породичне људе, слободне грађане и родољубе.[13]

Дакле, јасно је да је у садашњем општем контексту дешавања у Србији, најављена „парада поноса“ нека врста црвене мараме за многе који су незадовољни општим стањем у држави и друштву, и да ће реакција на њу бити, како реакција против агресивних парадера хомосексуалистичких вредности,[14] тако и реакција против оних који им заправо обезбеђују оквир за деловање, притом их фаворизујући у односу на, бар досад, тиху већину. Већину коју на парламентарним изборима 2008. осим тога да ли подржава организовање геј-параде, нико није питао ни да ли подржава доношење Статута Војводине, који од северне српске покрајине прави државу-у-држави – а добила га је, ни да ли треба доносити скупштинску декларацију о Сребреници која даје за право западним ратно-пропагандним фалсификатима о том догађају – а добила ју је, ни да ли подржава продају најбољег, најпрофитабилнијег и најелитнијег српског државног предузећа, Телекома Србије и изручење телекомуникационе инфраструктуре земље у стране руке – што, тендером најављеним за крај септембра, тек треба да добије, итд. И то је сасвим логично.

Рекло би се да многима боде очи аутистичност припадника геј-покрета и београдских власти који сматрају да, у општим економским недаћама и социјалном безнађу, у условима наставка перманентног, западно-спонзорисаног распарчавања земље, треба „поносно парадирати“ сексуалну оријентацију која је страна убедљивој већини популације, уз трошење огромног новца за обезбеђење и нападну демонстрацију силе које се режим, иначе, упорно одриче када је реч о одбрани територијалне целовитости земље. Чини се да је и овде на снази стара грчка изрека: „Кога богови желе да униште, прво му одузму памет.“

(Фонд стратешке културе, 21.9.2010)

[1] Резолуција 1244 СБ УН, анекс 2, тачка 6: Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције: - Везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством; - Обележавање/чишћење минских поља; - Одржавање присуства на местима српске културне баштине; - Одржавање присуства на главним граничним прелазима. (http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI_KONVENCIJE/rezolucija_1244_lat.pdf) Према S/1999/649 наведеном у резолуцији, СРЈ има право на повратак до хиљаду припадника поменутог особља.

[2] Изворна резолуција коју је поднела Република Србија у другом пасусу јасно назначава да ће Генерална скупштина УН донети закључак о саветодавном мишљењу МСП „вођена начелима утврђеним у Повељи Уједињених Нација“ (http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/LTD/N10/465/99/PDF/N1046599.pdf?OpenElement), док је у „пријатељски“ измењеној резолуцији усвојеној 9.9.2010. ГС УН само „свесна циљева и начела Уједињених Нација“ и „има(јући) у виду своје функције и овлашћења према Повељи Уједињених Нација“ (http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/LTD/N10/509/08/PDF/N1050908.pdf?OpenElement).

[3] Повеља Уједињених Нација, Члан 2, тачка 1 и 4, итд. (http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI_KONVENCIJE/povelja_un_lat.pdf)

[4] „Параду поноса обезбеђиваће 5.000 полицајаца“, Београдски дневни лист Press, 9.9.2010.

[5] Види, нпр. „Лазар Павловић: Парада поноса у Београду је изузетно важна за европске интеграције“, Данас, 11.9.2010.

[6] „И Косово и геј-парада“, Бранко Радун, http://www.vidovdan.org/2010-03-21-19-46-21/2389-2010-09-18-20-47-28<\/u><\/a>

[7] „Бити Србин у Новом Пазару,“ Наташа Јовановић, Печат магазин, http://www.pecat.co.rs/2010/09/biti-srbin-u-novom-pazaru/<\/u><\/a>

[8] „Тадић – нећемо толерисати насиље“, новинска агенција Бета, 11.9.2010.

[9] „Параду поноса обезбеђиваће 5.000 полицајаца“, Press.

[10] Исто.

[11] http://www.oaza.rs/sport/delije/index.php?lang_id=1&page_id=215&idv=2479<\/u><\/a>

[12] http://www.dverisrpske.com/tekst/1872237<\/u><\/a>

[13] 19.9.2010.

[14] Организација „Двери српске“ је упозорила да је на једном од главних сајтова који промовишу „параду поноса“ појавила „неморална и скандалозна слика жене у молитвеној пози са минђушама од иконица која у руци држи имитацију мушког полног органа“ (http://www.dverisrpske.com/tekst/1872280).

 Отправлено: 10.10.10 20:10. Заголовок: Александар Тијанић: ..

цитата:

Александар Тијанић: "На делу војна операција завођења ванредног стања" недеља, 10. октобар 2010. Генерални директор Радиотелевизије Србије (РТС) Александар Тијанић изјавио је данас ФоНету да је на улицама Београда на делу "војна операција привременог завођења ванредног стања", брилијантно изведена од непознатог ума. "Одлично организована, стратешки планирана" акција, оценио је Тијанић и упозорио да "све што се ваља улицама, заврши у општем насиљу" и "самоубилачким нападима хулигана на полицију". "Једно је питање сексуалног укуса, али какве везе ово има са сексуалним укусом", запитао је Тијанић. Он је указао да "РТС страда као традиционална мета сваког ко изађе на улицу". Тијанић је изразио бојазан да све ово није генерална проба за нешто, али није прецизнији одговорио на питање каква генерална проба и за шта. (Фонет)

Надајмо се да јесте само претходница...генерална проба смене власти...

 Отправлено: 28.05.11 15:55. Заголовок: UZALUD STE SE BRUKAL..

UZALUD STE SE BRUKALI ,,EVROPEJCI ,, !!

Хроника

Хари Ван Бомел: Хапшење Младића недовољно за статус кандидата


петак, 27. мај 2011.

ХАГ- Потпредседник Комитета за европске послове холандског парламента Хари ван Бомел изразио је данас задовољство хапшењем бившег команданта војске Републике Српске Ратка Младића, али сматра да то "није довољно" да би Србија добила статус кандидата за чланство у Европској унији.

"Задовољан сам што је Ратко Младић ухапшен, али то није довољно да би Србија добила статус кандидата за ццланство у ЕУ", рекао је Ван Бомел за агенцију Тањуг.

"Још чекамо на последњег бегунца (Горана Хаџића). Проблем са Косовом, такође, мора бити решен, а и реформа правосуђа мора бити унапређена", додао је он.

Бомел је недавно, почетком маја, био у саставу делегације холандског парламента која је посетила Београд.

(Танјуг)
http://www.nspm.rs/hronika/hari-van-...kandidata.html

SVAKA CAST HOLANDSKIM GOVNIMA !!!

 Отправлено: 08.06.11 16:44. Заголовок: Holandija odbila rat..

цитата:

Holandija odbila ratifikaciju SSP Tanjug | 08. jun 2011. 14:27 Holandski parlament nije danas prihvatio predlog predsednika Komiteta za spoljne poslove Henka Jana Ormela da otpočne proces ratifikacije SSP Srbije i Evropske unije SSP HOLANDIJA - Holandski parlament nije danas prihvatio predlog predsednika Komiteta za spoljne poslove Henka Jana Ormela da otpočne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije. "Nažalost, parlamentarna većina nije prihvatila ovaj predlog", rekao je Ormel po završetku sednice parlamentarnog Komiteta za evropske poslove na kojem je ovaj predlog iznet. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do sada je ratifikovalo 18 od 27 parlamenata država članica EU. Holandija je nastavak evropskih integracija Srbije, pa samim tim i ratifikaciju S S P, uslovljavala punom saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenjem Ratka Mladića.

Хвала Холандијо, хвала парламентарци Холандије, останите доследни, не дајте да вас убеде, издржите, знам да је тешко кад се ови наши мамлази и се*оње еуропејске гурају, лактају и утрпавају, али издржите кумим вас Богом, увек гласајте као данас, ништа више не тражим од вас.

 Отправлено: 08.06.11 19:44. Заголовок: И по Русски Голландс..

И по Русски
Голландский парламент отверг соглашение о приближении Сербии к ЕС


Голландский парламент не принял сегодня предложение председателя Комитета по внешним делам Хенка Яна Ормела о начале процесса ратификации Соглашения о стабилизации и ассоциации между Сербией и Евросоюзом.

«К сожалению, парламентское большинство не приняло это предложение», - заявил Ормел агентству «Танюг» после заседания парламентского Комитета по европейским делам, на котором было представлено данное предложение.
Соглашение о стабилизации и ассоциации к настоящему моменту ратифицировали 18 из 27 парламентов стран-членов ЕС.

Голландия выставила условие для продолжения европейской интеграции Сербии, а тем самым и ратификации ССП, в виде полного сотрудничества Сербии с Гаагским Трибуналом, то есть ареста Ратко Малдича. Член Комитета по европейским делам голландского парламента Хенк Ян Ормел оценил, что с учетом того, что Младич находится в гаагской тюрьме, пришло время и голландскому парламенту продемонстрировать свою добрую волю. По его словам, Сербия – важная европейская страна, но до вступления в ЕС необходимо, чтобы она показала свою приверженность базовым ценностям ЕС.

Голландские собеседники телеканала «РТС», однако, не захотели высказаться по поводу того, соответствует ли сейчас Сербия условиям для получения статуса кандидата и начала переговоров о присоединении

Бывший министр иностранных дел, а ныне голландский вице-премьер Максим Ферхаген оценил вчера, что Сербия достойна уважения как любая страна, желающая вступить в ЕС.

«Наш премьер и действующий министр иностранных дел заявили, что Сербия должна рассматриваться как нормальная страна, с нормальными условиями для членства. Я убежден, что при обсуждении Соглашения о стабилизации и ассоциации в парламенте большинство депутатов будут рассматривать Сербию именно так», - заявил Ферхаген, до ареста Младича являвшийся одним из упорнейших противников приближения Сербии к Евросоюзу.


Перевод - Српска.Ру
Tanjug

 Отправлено: 08.06.11 20:47. Заголовок: сталкер пишет: И по..

сталкер пишет:

цитата:

И по Русски Голландский парламент отверг соглашение о приближении Сербии к ЕС

Ха-ха-ха....
А что, Тадич рассчитывал, что сдав Младича, его сразу в ЕС возьмут ????
Неее... теперь он на "крючке".
Совершив гнуснейшее из предательств, его теперь будут заставлять сдавать всё и вся.
И отвертеться он не сможет, иначе ему пригрозят , что он может стать "нелегитимным", а это значит, что: минимум - его повесят, максимум - порвут на куски.
Обычная судьба всех предателей.
Предавши один раз, они вынуждены предавать ещё и ещё.
А ВЫПОЛНЯТЬ условия ПРЕДАТЕЛЕЙ никто, никогда не собирается.
Посмотрите на Горбачова, посмотрите на Лужкова.
Какая то сраная Латвия, и то - отказала ему в гражданстве, несмотря на то, что он вкладывал в Латвию УКРАДЕННЫЕ У РУССКИХ деньги.

цитата:

После отказа Латвии, Лужков просит гражданства Австрии Юрий Лужков, пытавшийся получить вид на жительство в Латвии, перевел свой взгляд на Австрию. Как сообщает издание Die Presse, бывший столичный мэр намерен подать соответствующее заявление в австрийском консульстве в Москве. По данным издания, заявление Лужков должен подать лично. Однако до сих пор этого не произошло. 17 января МВД Латвии включило экс-мэра в список лиц, чей въезд в страну нежелателен. Таким образом, бывший градоначальник не сможет получить в стране вид на жительство, которого добивается, по сообщениям местных СМИ, с конца минувшего года. http://delo.ua/world/posle-otkaza-latvii-luzhkov-pr-150461/

Кстати, Лондон его тоже не принимает....

цитата:

МОСКВА, 25 октября. Бывший столичный градоначальник Юрий Лужков подал документы на получение британской визы. Как передает Life News, специально для этого он прилетел из Австрии и лично посетил британское посольство, простояв в очереди как обычный гражданин, заполнив анкету и сдав отпечатки пальцев. Однако с ней у него возникли некоторые трудности. Поэтому не исключено, что он ищет в Латвии «запасной аэродром» для мягкого приземления в Европе.

Так что Тадичу до ЕС - как до Луны раком....

 Отправлено: 07.06.14 18:30. Заголовок: МАРИН ЛЕ ПЕН: Срби,..

МАРИН ЛЕ ПЕН: Срби, бежите од Европске уније, она вам је гарант за банкрот и урушавање државе
http://www.srbijadanas.net/marin-le-pen-srbi-bezite-od-evropske-unije-ona-vam-je-garant-za-bankrot-urusavanje-drzave/

Свако даље проширење је лоше за Европску унију. Србија нам је пријатељска земља. А када смо некоме пријатељи, не зовемо га да нам се придружи у кошмару. Улазак у ЕУ је сигуран пут за банкрот, за урушавање друштвеног напретка постигнутог последњих педесет година.

Овај савет нашој власти и народу ексклузивно, преко „Новости“, шаље лидер француског „Националног фронта“ Марин Ле пен, наводећи као пример Словенију „која је некада била богата, а сада презадужена“.Шеф партије чије се име више не изговара стидљиво и са врха усана, после значајног успеха на недавним локалним изборима, за наш лист анализира општи успон деснице у Европи, српске стратешке дилеме, а открива и шта јој смета у важећем концепту „мондијалистичког казина“…

Против сте овакве Европе, а ипак сте посланик у Европском парламенту?

- Да нисам тамо, ко би причао у име Француске? Потребно је да представници патриота буду у ЕП да би блокирали напредак ЕУ, која не престаје да узима све већу власт. Не знам како бисмо томе могли да се супротставимо другачије, осим да будемо у сржи инстанци које одлучују?

Србија је, као и Француска, платила велику цену у Првом светском рату. Сада смо сведоци покушаја ревизије историје – жртве се претварају у кривце…

- Французи и Срби немају никакву одговорност за тај рат. Сведоци смо намере идеолошког искоришћавања догађаја из историје да би се утицало да данашња збивања. Треба истрајати и пружати отпор таквом цинизму. Није на другима да нам намећу како ћемо посматрати сопствену историју. Добро се види шта је циљ свему томе, да нас увере да је ЕУ пројекат мира и да би било рата да није ње. То је потпуни апсурд. Између 1945. и 1973. није било рата, а није било ЕУ. Реалност је таква да је мир, нажалост, очувало нуклеарно одвраћање.

НАТО је први пут пре неколико дана признао да је бомбардовање Србије 1999. било без одобрења СБ УН?

- Наравно да је то била агресија и кршење међународног права. То је историјска реалност. За то сам да Француска изађе из НАТО. Знате шта мислимо о начину на који су Американци дошли да би откинули Косово од Србије. Од тада смо их више пута видели на делу, у Ираку, Сирији, Либији. Данас их видимо у Украјини. А све је почело на Косову. Била је то нека врста теста. Отворена је Пандорина кутија, дозвољено је страној сили да дође, организује и одлучи о подели територије коју је тражила мањина. И видећемо то свуда.

Ко је одговоран за драму у Украјини?

- Визија ЕУ о Украјини је потпуно искривљена. Грађани су у страху. Нема другог излаза до федерализације Украјине, да би сваки део могао да заштити своје економске интересе, један историјски и географски оријентисан према Истоку, а други према Западу. Одбити такву реалност значи подстицати грађански рат.

Колико је потребна јака Русија да би се контрирало Вашингтону и НАТО у међународним односима, да се више не би догађале сличне ситуације?

- Потребан нам је мултиполарни свет. У том свету Русија има суштинску улогу. Она је контратег и за економски модел. Мислим да САД, и ЕУ која је прати у стопу, баш због тога тренутно и развијају хладни рат према Русији. А Русија би требало да нам буде природни партнер. Руски модел је потпуно супротан америчком. Он је одржив, патриотски, штити традицију и националне вредности, одбија мондијализам који од трговине прави закон изнад свих осталих закона. Желим свет у ком нације разговарају равноправно, а не онај у ком ће бити потчињене вољи технократа, Вашингтона, Брисела или Берлина.

Како објашњавате успех ваше политичке опције?

- Увек смо били храбра странка, која се усуђивала да каже истину Французима, онда када је било политички коректно да се све то пориче, без озбира на то да ли је реч о имиграцији, ЕУ или разузданости либерализма, што смо открили још деведесетих.

Да ли за ту популарност дугујете и либералном капитализму, јер је незадовољнима отворио врата за протесте?

- Немамо на чему да му захваљујемо, јер иза тога стоји много патње. „Национални фронт“ се током осамдесетих борио против социјалистичког екстремизма, а сада се налази у ситуацији да се бори против либералног екстремизма који представља велику опасност у свету, а нарочито по Европу. Величина политичке странке се огледа у томе да открије истинске проблеме и да се бори против њих. То је разлог због ког се ми данас боримо против тотално слободне размене, потпуно отворених граница и свеопштег социјалног и монетарног дампинга који је од једног од најбогатијих делова света направио континент у банкроту.

Зашто кажете да је мондијализација систем у коме робови производе да би се продавало незапосленима?

- Мислим да сам пронашла доста тачну дефиницију. Амерички модел је наметнуо овај систем, у ком огромна маса новца више нема никакву везу с реалношћу произведеног богатства. Овај модел се спроводи у корист неколико стотина људи, а на штету стотине милиона. Од казина је направио неку врсту правила живљења у свету. Увек са истим добитницима, и истим губитницима.

Како изаћи из тога?

- Нацијом. Нација је природна структура за успостављање просперитета и равнотеже, супротстављање нелојалној међународној конкуренцији, за борбу против финансијских спекулација, осигурање безбедности грађана и одбрану њиховог идентитета.

Зар државе нису јаче заједно, у Европи, него самостално и одвојено?

- С том причом је готово. Ту теорију су нам продавали да би нам наметнули Европу. Реалност је потпуно другачија. ЕУ је збир слабости. Доказ је пред нама. Бројке саме говоре. Француска изрека каже да дрво треба оцењивати по његовим плодовима. Еврозона је црна рупа светског раста већ десет година. Незапосленост и сиромаштво су порасли до спектакуларних пропорција, а заједничка монета је на вештачком дисању с милијардама које немамо, али их ипак некако налазимо да бисмо је спасли. Била је створена као средство за борбу утицаја с доларом, али не само да то није постала, него се сада преговара и скандалозни споразум о слободној размени између САД и ЕУ. Види се да је крајњи циљ, у ствари, био стварање униполарног света. Верујем у Европу нација, у којој ће државе слободно сарађивати међу собом, али не против интереса својих грађана. Присуствоваћемо пролећу европских народа. Мислим да ће почетак тога бити предстојећи избори за Европски парламент.

Може ли поново доћи до великог рата?

- Увек имам тај страх. Немати га, значи бити потпуно неодговоран. Не знам, само, да ли би могао да има исти облик који смо познавали кроз историју. Замислимо да се сутра уруши долар. Мислите ли да то неће изазвати ризике од јаког конфликта? Не мора то обавезно да буде прича о границама. То може да буде и сучељавање економских модела. Може, на пример, да буде монетарни рат. Треба бити свестан да Европа није спонтано мирољубиво место. И, баш због тога, треба се заштити, како од великих утицаја једних на друге, тако од жеље једне суперсиле да наметне своје погледе и моделе остатку света.

Прича се да не волите странце?

- То није истина. Екстремну имиграцију, којој смо изложени и која је наметнута Француској, ниједан народ не би прихватио. Не можемо да примамо стотине хиљада људи сваке године, када немамо довољно посла ни средстава да хранимо сународнике. Потпуно је легитимно да Француска буде привржена одбрани свог идентитета, вредности, обичаја, начина живота. Сви се слажу да Банту одбране свој идентитет, али нико се не слаже да то раде Французи. Имиграција може да буде прихватљива, али у разумним оквирима, сходно тренутку историје одређене земље и, у сваком случају, уз њену сагласност.

БИЋЕМО НА ВЛАСТИ ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА

Надате ли се да бисте могли једнога дана да преузмете власт у Француској?

- Очекујемо да се то догоди у следећих десетак година. И, нисмо у томе усамљени. То важи за патриоте у многим другим земљама. Разум ће нас повести повратку нацији и њеној заштитничкој улози. Није далеко време када ће се затворити заграда иза овог несрећног искуства.

УВЕК НА ВАШОЈ СТРАНИ

Шта је остало од француско-српског пријатељства?

- Не знам када је реч о властима, али ми смо увек били пријатељи Србије. Томе сведоче и многобројни Срби који живе у Француској, као наши стари и верни пријатељи. Срби су велика нација.