Отправлено: 20.08.09 18:06. Заголовок: ХАШКИ ИНКВИЗИТОРИ И СРБИ

/18.8.2009/
Методы работы гаагской инквизиции
МЕТОДИ РАДА ХАШКЕ ИНКВИЗИЦИЈЕ


Ближайший соратник Ратко Младича, находящийся в застенках гаагского судилища генерал Армии Республики Сербской Здравко Толимир обвинил начальство и служащих тюрьмы Гаагского трибунала в употреблении в отношении его физической силы. Как пишет газета "Вечерне новости", "обслуге" гаагского судилища зачем-то захотелось в очередной раз взять у Толимира отпечатки пальцев и сфотографировать его для "идентификации".

В обнародованном на прошлой неделе заявлении генерала говорится: "Я был вызван 28 июля на допрос к управляющему тюрьмой. В кабинете я заметил несколько человек и техническую аппаратуру. Они захотели взять у меня отпечатки пальцев, но я отказался, так как мне до сих пор не вернули требуемые мной документы, отобранные у меня в моей квартире в Белграде".

Напомним, что Здравко Толимир был захвачен в мае 2007 года после активного сопротивления сербскому спецназу у себя на квартире в Белграде, и вынесен из дома в мешке для перевозки трупов. Затем его доставили на территорию Республики Сербской, где его и арестовали возле города Братунац.

Далее, в заявлении Толимир указывает, что к нему применили физическую силу лица, которых он никогда не видел ни в суде, ни в тюрьме, и взяли у него отпечатки пальцев, и сделали фотографии. Применение к Толимиру подобных мер, в том числе лишение сна, навязывание ношение электронной аппаратуры на теле совсем не случайно. Перед началом суда над генералом гаагской инквизиции во что бы то ни стало надо сломать его железную волю, о которой они хорошо знают. Подобных мер физического и психологического воздействия не применялось ни к одному сербу, попавшему в гаагские застенки.

В своем заявлении Толимир отмечает, что при первом появлении в зале судебных заседаний трибунала он отказался подтверждать свои имя и фамилию, так как, он был незаконно захвачен в Белграде, и у него незаконно изъяли необходимые для защиты документы, доказывающие, по его словам, "незаконные действия Сербии, Боснии и Герцеговины и органов гаагского трибунала".

Толимир потребовал, чтобы судебная палата в соответствии с ее обязанностями, провела расследование, на каком основании к нему была применена физическая сила: "Я требую от Палаты расследования, почему ко мне были применены запрещенные методы воздействия".

Источник: ИА "Русская линия"
Михаил Ямбаев, к.и.н., н.с. Института славяноведения РАН

 Отправлено: 02.02.10 01:00. Заголовок: /1.2.2010/ Караджич ..

/1.2.2010/
Караджич официально подал запрос об откладывании суда
Бывший президент Республики Сербской Радован Караджич подал официальный запрос с просьбой отложить начало судебного процесса в связи с тем, что секретарь суда, вопреки правилам, прекратил оплату работу восьми юридических советников Караджича, помощника и следователя, хотя суд официально начался еще 26 февраля, на это решение Караджич в свое время также подал жалобу, решение по которой должен будет принять председатель Трибунала Патрик Робинсон.
Если судья Робинсон подтвердит решение секретаря то «возможно и не будет потребности в том, чтобы откладывать суд», но «маловероятно», что Караджич «будет участвовать в суде, на котором он должен будет столкнуться с прокуратурой и всеми ее ресурсами имея лишь одного члена команды, без сотрудников и следователя. Такой суд был бы фарсом», - указала защита. Сейчас, из-за проблем с финансированием Караджичу помогают только его правовой советник Питер Робинсон и один ассистент.

Српска.Ру

 Отправлено: 25.02.10 18:57. Заголовок: „Наслеђе“ Макијавели..

„Наслеђе“ Макијавелија

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију 23. и 24. фебруара 2010. одржаће у Хагу конференцију Оцена наслеђа Међународног трибунала. Како саопштава информациони центар УН у Москви, циљ конференције су обухватне консултације о кључним елементима наслеђа Међународног трибунала за бившу Југославију и ван њених граница.
Хашки трибунал, како га најчешће називају медији, судски је орган који је утврдио СБ УН, позван да у начелу утврди правду, казни кривце, оправда оклеветане и да искристалише ситуацију која је родила балканске ратове с краја 20. века. Какво је наслеђе трибунала? Одлучили смо да се обратимо са тим питањем експертима.

За време свог постојања од 1992. године – говори балканолог Јелена Гускова – трибунал је важио за необјективан и врло једностран, исполитизован, не суд, већ судилиште. И само неке цифре убедљиво сведоче о томе. 66% свих гоњених од стране трубинала су Срби. У затвору у Шевингену међу 19 преминулих 16 је Срба. Од 27 ухапшених шефова држава, премијера, министара одбране и осталих државних посленика бивше Југославије – 19 је Срба. Срби су осуђени у Тринубалу на укупно 904 године затвора! Хрвати на 171, чак и Македонци који су тамо ратовали свега неколико дана на 12 година укупно. А косовски Албанци на свега 19.
Вапијуће чињенице… Није ваљда да то и јесте наслеђе Хашког трибунала? И како све то треба тумачити? Јелена Гускова сматра да…

Трибунал сасвим очигледно има политички циљ – потврдити кривицу само једног народа у свим ратовима последње балканске кризе. И последњи и главни циљ је да оправда агресију НАТО-а против Југославије 1999. године.
Ипак, ради чега је сазвана ова конференција о наслеђу?

Чини ми се да је један од задатака конференције да покаже како много и марљиво они „раде“ и како је много још случајева остало нерешено и да покаже СБ да је потребно продужити делатност трибунала. По нашем мишљењу, треба затворити овај трибунал, сматра Јелена Гускова.
Наш други експерт, Георгиј Енгељгардт, у многоме се слаже са госпођом Гусковом. Ипак, слависта каже…

Најважније његово наслеђе је то што је Хашки трибунал постао један од кључних инструмената за преформатирање постјугословенског простора. Ма како да се односимо према самом трибуналу, речи Хашки трибунал на читавом простору Југославије људи перципирају сврло опрезно и конкретно. Треба разумети да су практично све државе бивше Југославије, на овај или онај начин, биле приморане да сарађују са трибуналом. А захтев беспоговорне сарадње са Хашким трибуналом прожима читаву новију историју контаката европских међународних организација са Србијом, који ни из далека нису позитивни.
Не треба заборавити да је током читаве делатности овом суду пружана снажна протекција од стране угледних чланова СБ као што су САД, Велика Британија, Француска.
Добија се безалтернативни закључак – Трибунал као да је основан само да би се доказала свеопшта кривица једне нације, која је именована за криву. Иза њега стоје снаге са којима је скупо расправљати, што је Београду било очигледно показано 1999. године. Тако да ако некоме и донесе корист проучавање наслеђа Хашког трибунала, то су само верни следбеници Макијавелија. Ако хоћете да владате светом, уврдите међународни суд и он ће све учинити за вас.



25.02.2010

 Отправлено: 12.03.10 16:37. Заголовок: /11.3.2010/ Трибунал..

/11.3.2010/
Трибунал не отпустил генерала Лазаревича в Ниш на лечение
Гаагский Трибунал отверг просьбу генерала Армии Югославии на пенсии Владимира Лазаревича о временном освобождении в связи с плохим состоянием здоровья. Трибунал уже осудил Лазаревича на 15 лет заключения за якобы совершенные им преступления против косовских албанцев в 1999 году, когда он возглавлял Приштинский корпус Армии Югославии, на этот приговор был подана апелляция, процесс по которой еще продолжается.
Генерал Лазаревич просил отпустить его на свободу на период с 1 марта по 12 апреля, чтобы провести в Нише операции в связи с тромбозом на правой ноге. Отказывая в запросе вече Трибунала объявило, что по мнению тюремных врачей потребности в оперативном лечении у Лазаревича нет, как указывается в решении Трибунала, врач назначил Лазаревичу другое лечение, предписав носить эластичные чулки. В прошлом году Трибунал отпускал Лазаревича в Ниш на лечение с 25 мая по 5 августа. Информация о состоянии здоровья гаагских заключенных является секретной, по доступной информации, Лазаревича уже прооперировали один раз в Гааге и один раз в Нише.

Српска.Ру

 Отправлено: 01.04.10 10:25. Заголовок: BEOGRAD 31. 03. 20..

BEOGRAD 31. 03. 2010

BETA

Bramerc oprezan u novoj proceni saradnje Srbije i Haga

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da hapšenje haških begunaca nema alternativu i da. iako je njegov prethodni izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom bio pozitivan, ne znači da će to automatski biti i sledeći

"Sto se tiče procene, zaista želim da budem oprezan. Treba reći i da, ukoliko je prethodni izveštaj bio pozitivan, to ne znači da će, automatski, biti i sledeći. To je nova procena, i novi izveštaj koji će biti završen u drugoj polovini maja", rekao je Bramerc.
On je saradnju Srbije sa Hagom ocenio kao profesionalnu, navodeći da je ona ranije bila "vertikalna" - Tribunal je nametao saradnju, a da je sada postala mnogo više "horizontalna", ali je istakao da nema alternative hapšenju preostalih haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Na pitanje može li Srbija da se nada da će sa postojećim stepenom saradnje i posle narednog Bramercovog izveštaja nastaviti proces evropskih integracija i ratifikaciju SSP-a, glavni haški tužilac je rekao da je njegov posao pravni, a da je na političkoj vlasti EU da "da političku težinu" njegovom izveštaju.
"Moj mandat nije da dajem mišljenje ko može a ko ne, i u kom trenutku, da se pridruži EU. Međutim, svi posmatrači, i u Tribunalu i van njega, slažu se da je politika uslovljavanja važan faktor i da je dala rezultate. Svi su saglasni da je, naročito zahvaljujući podršci i ohrabrivanju od EU, ostvaren značajan napredak u zemljama bivše Jugoslavije", poručio je Bramerc.
On je dodao da "nema nikakvog razloga da veruje da se (Mladić i Hadžić) ne nalaze u Srbiji" i istakao da je uprkos saradnji njegovih saradnika na terenu i srpskih vlasti, "glavni posao na vlastima Srbije", odnosno da je "suština akcije u njihovim rukama".
Bramerc je najavio takozvani "rezidualni mehanizam" koji UN nameravaju da uspostave ukoliko Mladić i Hadžić ne budu uhapšeni pre zatvaranja Tribunala.
"Ovaj sistem će, u stvari, naslediti Tribunal kada bude zatvorio svoja vrata. Radna grupa Saveta bezbednosti i Služba za pravna pitanja UN trenutno aktivno rade na formi koja će biti data ovom mehanizmu. Ovaj mehanizam će godinama tretirati preostala pitanja.
Imaće, takođe, i model koji bi automatski bio aktiviran prilikom hapšenja nekog od begunaca, kako bi se održalo suđenje", rekao je Bramerc.
Komentarišući kritike na račun Tribunala da nije pođednako strog prema svim zemljama bivše Jugoslavije, glavni haški tužilac je naglasio da se sud rukovodi sakupljenim dokazima i težinom počinjenih dela, a ne "etničkim izborom".

 Отправлено: 01.04.10 10:43. Заголовок: МАРШ СТОКО!!!!!! :sm..

МАРШ СТОКО!!!!!!

Серж Брамерц: Хапшење Ратка Младића нема алтернативу

четвртак, 01. април 2010.

Београд - Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц каже да ће извештај о сарадњи Србије бити завршен у другој половини маја али да сад не зна каква ће бити процена.

То што је претходни извештај био позитиван не значи да ће, аутоматски, бити и следећи, јер је реч о новој процени, рекао је он у интервјуу Вечерњим новостима. За Брамерца хапшење преосталих бегунаца Ратка Младића и Горана Хаџића нема алтернативу.

У последњим извештајима је могло да се види да је сваког пута дошло до побољшања, и то у различитим доменима сарадње.

Свестан сам, додао је он, да се следећи извештај чека с нестрпљењем, али је сада прерано да се о њему говори.

Према његовим речима постоји добра професионална сарадња, са Србијом.

"Надам се и даље да ће све бити учињено да бегунци буду ухапшени. За то нема алтернативе. Што се тиче процене, заиста желим да будем опрезан", рекао је он.

Сви посматрачи, и у Трибуналу и ван њега, слажу се да је политика условљавања важан фактор и да је дала резултате. Сви су сагласни да је, нарочито захваљујући подршци и охрабривању од ЕУ, остварен значајан напредак у земљама бивше Југославије.

"Желимо, дакле, да ЕУ настави с таквим приступом, али треба тачно раздвојити судски, технички процес, с једне стране, и процес политичког одлучивања, с друге", каже Брамерц.

"Сви се слажемо да је примарна одговорност за хапшење бегунаца на земљама у региону, у генералном смислу, а сада посебно на Србији. Знам да власти у Србији раде активно по овом питању, што је и потврђено на оперативним састанцима", оценио је он.

(Фонет)

 Отправлено: 01.04.10 10:56. Заголовок: Бранка пишет: Серж ..

Бранка пишет:

цитата:

Серж Брамерц: Хапшење Ратка Младића нема алтернативу

Зае*ется пыль глотать.... этот Брамерц...

цитата:

Разговоры о том, что последнее место пребывания Ратко Младича - Россия, начались после того, как стало известно, что его сын Дарко часто там бывает. Последний раз Дарко вернулся из России три недели назад.

 Отправлено: 13.04.10 21:22. Заголовок: Да ли Хашки трибун..

цитата:

Да ли Хашки трибунал пружа оптуженом поштене шансе? Лен Ферфеке уторак, 13. април 2010. (Фолкскрант (Volkskrant), Амстердам, 13.4.2010) Када је канадски професор Дерил Робинсон (Darryl Robinson) пре две године објавио изузетно критичан спис о трибуналу за бившу Југославију (Хашком трибуналу), очекивао је много негативних реакција. Па, уосталом, написао је да трибунал иде предалеко само да би постигао осуде, а да је тиме нанета штета положају оптужених. То није популаран став. Погледајмо само реакције на процес против Радована Караџића који се данас поново наставља. Вишемесечно одлагање и десетине хиљада евра које је као додатну помоћ успео да добије тај босанско-српски оптуженик, изазива неразумевање код многих. По њима, оптужени имају превише права. Чак је, и међу правницима-научницима, дуго времена, владало мало интересовања за тешкоће са којима се срећу оптуженици трибунала. Међутим, на сопствено изненађење, Робинсон се суочио са много позитивних реакција на свој чланак. „На конгресима се све више учесника слаже са мојом критиком“, каже он.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/da-li-haski-tribunal-pruza-optuzenom-postene-sanse-q.html


Остаје нам да се надамо да ће се тај политички суд што пре распасти и да ће се бар неко од Срба које су продали српски издајници, вратити жив...

 Отправлено: 23.04.10 20:48. Заголовок: Milovanović: St..

Milovanović: Stanišić i SDB Srbije bili umešani u sukobe

HAG - General u penziji Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanović rekao je na suđenju Jovici Stanišiću pred Haškim tribunalom da su Stanišić i Služba državne bezbednosti Srbije bili umešani u rat u BiH.

Stanišić, koji je bio načelnik SDB Srbije, i njegov pomoćnik i prvi komandant crvenih beretki Franko Simatović Frenki optuženi su za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-95 godine.

Milovanović, koji je tokom rata bio načelnik Glavnog štaba VRS, naveo je da mu je Stanišić, u februaru 1995, na sastanku u mestu Šamarice na Petrovoj gori u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini preneo da bi on, Milovanović, trebalo da preuzme komandovanje operacijom "Pauk" u okolini Velike Kladuše.

Žrtve i Srbi

General Milovanović je danas izjavio i da je Željko Ražnatović Arkan sa svojom paravojskom "pre početka rata počeo čišćenje u Bijeljini, ubijanje i proterivanje Muslimana".

- Ne samo Arkanu, nego i drugim paravojnim formacijama cilj nije bila sloboda srpskog naroda, nego sticanje bogatstva... Njihove žrtve u BiH i RSK bile su Muslimani i Hrvati, a kada je nestalo njihovog bogatstva, žrtve su postali i Srbi - izjavio je general Milovanović.

- Pitao sam ga po čijoj odluci. Stanišić mi je odgovorio da je to odluka vrhovne komande RS i Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije. Na nekom papiru mi je olovkom pokazao ime Slobodana Miloševića, pretpostavljam da nije hteo da se čuje njegovo ime. Ja sam mu rekao da taj čovek meni ne komanduje, nego Ratko Mladić i, eventualno, ako on nije tu, Radovan Karadžić - dodao je on.

Na sastanku je bio i Simatović, koga je Milovanović, kako je rekao, prethodnog dana video na ratištu oko Velike Kladuše, u policijskoj uniformi, zajedno sa oficirom crvenih beretki Radojicom Božovićem.

Vojske RS i RSK i crvene beretke su u operaciji "Pauk" pružale podršku snagama takozvane Autonomne oblasti zapadna Bosna, koju je u Cazinskoj krajini proglasio Fikret Abdić, u odbrani pred ofanzivom Armije BiH.
Milovanović je ispričao da je odbio nalog koji mu je Stanišić preneo, uz obrazloženje da "ne želi da komanduje muslimanskom vojskom", odnosno Abdićevim snagama.

- Cazinska krajina bila je ionako izvan naše zone... Nama su pre rata određene granice Una-Sava-Drina-Neretva, a Cazinska krajina je bila preko Une - kazao je general Milovanović.
Stanišić je, po rečima svedoka, na istom sastanku upozorio da bi zbog nesloge u političkom i vojnom vrhu RSK mogao biti izgubljen rat.

Iz dnevnika generala Mladića, tužilac Grum je svedoku predočio više zapisa o sastancima sa Stanišićem, Simatovićem i generalima Vojske Jugoslavije, održanim između 1993. i 1995. godine.
Milovanović, koji je bio Mladićev bliski saradnik od, kako je rekao, 1981. kada su zajedno službovali u JNA u Titovom Velesu, potvrdio je da su dnevničke zabeleške pisane Mladićevom rukom. Na poziv tužioca, on je određene delove dnevnika glasno pročitao.

U belešci od 6. aprila 1995, sa sastanka u Beogradu, Mladić je citirao Stanišićeve reči da je "izdvojio 150 ljudi iz Slavonije" za operaciju u BiH. Tom sastanku prisustvovao je i general Momčilo Perišić, tadašnji načelnik Generalštaba VJ.

Prilikom susreta 30. maja 1995, Stanišić je, prema Mladićevim zabeleškama, zatražio "da se moji ljudi maksimalno uvaže kad se planiraju operacije" u RSK, navodeći da su tamošnji oficiri "prvih dana mojim ljudima rekli da su paravojska".

- Mogu dati 120 perfektnih ljudi koji bi za sedam dana došli tamo iz istočne Slavonije, ali ne bi trebalo da se angažuju, jer smo već dali 80 ljudi iz Erduta i 80 iz Đeletovaca - rekao je na istom sastanku Stanišić, kako je zapisao general Mladić, a danas pročitao svedok Milovanović.

Posle pominjanja istočnoslavonskog sela Đeletovci, u kojem je bila baza paravojne formacije "škorpioni", tužilac Grum prikazao je u sudnici početak snimka na kojem je zabeleženo kako pripadnici "škorpiona" u okolini Trnova u julu 1995. streljaju šest zarobljenih muslimanskih mladića iz Srebrenice. Stanišić i Simatović optuženi su za taj zločin na osnovu tvrdnje tužilaštva da su "škorpioni" bili pod kontrolom SDB Srbije.
Svedok Milovanović je, pošto je pogledao deo snimka, izjavio da na njemu nisu vojnici VRS, zato što "u VRS nije bilo crvenih beretki", dodajući da ne može da kaže kojoj su formaciji pripadale snimljene osobe.
Pošto mu je tužilac Grum prikazao drugi snimak sa smotre jedinice u Đeletovcima, pre odlaska na bosansko ratište, Milovanović je rekao da se na zastavi vidi oznaka "škorpiona".

Povezanost vrha SDB Srbije i političkog vrha RS, tužilac Grum danas je dokazivao i fotografijama na kojima su Stanišić i Simatović prikazani zajedno sa predsednikom RS Radovanom Karadžićem i predsednikom Skupštine RS Momčilom Krajišnikom.

General Milovanović će svedočenje na suđenju Stanišiću i Simatović nastaviti iduće nedelje. Njega je na svedočenje obavezao Tribunal, pošto je odbio da dobrovoljno da iskaz.

 Отправлено: 18.05.10 22:42. Заголовок: Серж Брамерц: Србиј..

цитата:

Серж Брамерц: Србија јесте вољна да ухапси хашке бегунце уторак, 18. мај 2010. ХАГ – Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да не доводи у сумњу вољу српских власти да ухапсе преостала два хашка бегунца Ратка Младића и Горана Хаджића, али да остаје питање зашто и поред свих активности они нису ухапшени. http://www.nspm.rs/hronika/serz-bramerc-srbija-jeste-voljna-da-uhapsi-haske-begunce.html

Имате погрешну информацију Серж... није Србија вољнда да ухапси никога од хероја који су бранили српски народ, вољни су ови издајници на власти, а они нису Србија, они су ништа. Продане душе. Смрадови. Фукара... Не репрезентују они Србију,они су представници својих налогодаваца са запада.
Србија - то су њени грађани који не би дали своје хероје ни за шта на свету....
Е, зато Младића никада нећете ухапсити. Не надајте се.

 Отправлено: 24.05.10 22:53. Заголовок: Hag 24. 05. 2010 ..

Hag 24. 05. 2010

Tanjug

Tribunal 3. juna razmatra zahtev Šljivančanina za reviziju

Žalbeno veće Haškog tribunala zakazalo je za 3. jun raspravu na kojoj će obaviti preliminarno razmatranje zahteva za reviziju pravosnažne presude, kojom je Veselin Šljivančanin osuđen na 17 godina zatvora, izjavio je večeras Tanjugu njegov branilac Novak Lukić

On je istakao da je za 16 godina rada ovo prvi put da Haški tribunal uopšte uzima u razmatranje neki zahtev za reviziju presude.
Lukić je napomenuo da će konačna odluka o prihvatanju ili ne prihvatanju zahteva biti doneta pošto Žalbeno veće na tom ročištu sasluša i oceni relevantnost novih dokaza zbog kojih se traži ponavljanje postupka.
Šljivančanin je pravosnažnom presudom Žalbenog veća 5.maja 2009. osuđen na 17 godina zatvora zbog pomaganja u zločine nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. Tom odlukom je Žalbeno veće Tribunala preinačilo prvostepenu kaznu od pet godina i povećalo je na čak 17 godina zatvora, proglasivši Šljivančanina krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara, 20. i 21. novembra 1991. Prvostepenom presudum, izrečenom 2007, Šljivančanin je bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen za pomaganje u njihovom mučenju.
Zahtev za reviziju pravosnažne presude, koju su Šljivančaninovi advokati podneli 28. januara ove godine, utemeljen je na novoj činjenici ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.
Panić je ranije saslušan kao svedok u postupku protiv Šljivančanina, ali bi pred Žalbenim većem trebalo da posvedoči da uveče 20. novembra 1991, tokom razgovora kojem je prisustvovao, Mile Mrkšić nije obavestio Šljivančanina o svojoj odluci da sa farme Ovčara povuče vojnu policiju, čime je zarobljenike ostavio u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koji su ih te noći streljali.
U kritično vreme, novembra 1991, Panić je bio načelnik štaba Prve gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mile Mrkšić, a čiji je oficir za bezbednost bio Šljivančanin.
Tribunal je Mrkšića pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva zarobljenika na Ovčari.
Žalbeno veće je pravosnažnu presudu, donetu uz protivljenje dvoje od petoro sudija, zasnovalo na nalazu da je Šljivančanin "morao" znati da je Mrkšić te večeri naredio povlačenje vojne policije JNA sa Ovčare.
Veće je u presudi zaključilo da je, iako o tome nema direktnih dokaza, da je "jedini razumni zaključak da je Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao zaštitu koju je JNA pružala ratnim zarobljenicima na Ovčari".
Šljivančaninov branilac je ocenio da nove činjenice, otkrivene kroz iskaz Miodraga Panića, osporavaju takav zaključak Žalbenog veća.
Panić je, kako je navedeno u zahtevu za reviziju, "potvrdio da je bio prisutan kada je Šljivančanin razgovarao sa svojim komandantom, da je čuo razgovor i da Mrkšić nije rekao Šljivančaninu ništa o bilo kakvom naređenju koje je izdao da se povuku vojnici JNA koji su štitili ratne zarobljenike na Ovčari".
U zahtevu za reviziju presude, odbrana je zatražila da Žalbeno veće sasluša Panićevo svedočenje i poništi osuđujuću presudu Šljivančaninu.
Odbrana je takođe u zahtevu naznačila i da su trojica sudija Žalbenog veća odlučila da osude Šljivančanina" na osnovu okolnosti koje nisu ispitane od strana u postupku, niti od prvostepenog veća", znajući da Šljivančanin neće moći da uloži žalbu na pravosnažnu presudu, što je, po braniocima, protivno osnovnim građanskim pravima koje garantuje 170 država.
Za 16 godina rada, Tribunal nije do sada prihvatio nijedan zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude.

 Отправлено: 29.05.10 20:13. Заголовок: HAG 29. 05. 2010 ..

HAG 29. 05. 2010

TANJUG

Pred Haškim tribunalom, 68 odsto optuženih su Srbi

Od ukupnog broja optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, 68 odsto su Srbi, 22 odsto su Hrvati, dok Bošnjaka ima tek sedam odsto, što u Tribunalu prvenstveno objašnjavaju činjenicom da je Srbija vodila čak tri rata u poslednjoj deceniji prošlog veka
Od ukupnog broja optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, 68 odsto su Srbi, 22 odsto su Hrvati, dok Bošnjaka ima tek sedam odsto, što u Tribunalu prvenstveno objašnjavaju činjenicom da je Srbija vodila čak tri rata u poslednjoj deceniji prošlog veka.Hrvatske snage su učestvovale u ratovima na svojoj teritoriji i prostorima BIH, a Bošnjaci samo u BIH.
Kosovski Albanaci ccine 5.6 odsto, a Makedonci dva odsto optuženih. Haško tužilaštvo je od 1993. do 2004. godine, kada je po nalogu Saveta bezbednosti UN prestalo da podiže nove optužnice, optužilo ukupno 161 osobu, a potom 20 optužnica povuklo. Od 141 optuženog, Srba je čak 95.
Pored toga što su učestvovale u tri rata, srpske snage su imale i najbolje naoružanje, najogranizovaniju vojsku ssto je mahom nasledjeno od bivše JNA koja se raspada cepanjem Jugoslavije, a što je mnogo laksse za dokazivanje komandne odgovornosti u odnosu na odgovornost u paravojnim formacijama u kojima su mahom delovale druge strane.
Pored toga, kako su predstavnici Tribunala objasnili novinarima koji su boravili u studijskoj poseti tom sudu koju je organizovala Misija OEBS u Srbiji, Srbi su dugo posle sukoba odbijali saradnju sa Tribunalom i nisu dozvoljavali istražiteljima da rasvetle zločine koji su se dogodili nad njihovom populacijom u Bosni, Hrvatskoj pa i na Kosovu.
Tek pošto je završeno podizanje optužnica, Srbija je otpočela saradnju u pravom smeru, ali to je vech bilo kasno, smatraju u Tribunalu.
Za razliku od Srba, Hrvati i muslimani od samog osnivanja Tribunala 1993. godine "bombarduju" haške istražitelje dokazima protiv Srba i rade na ukupnoj medijskoj propagandi koja ih stavlja u poziciju žrtava, a saradjuju i sa brojnim medjunarodnim organizacijama koje su boravile na tim prostorima.
Prema proceni predsednika Tribunala u Hagu Patrika Robinsona i glavnog tužioca Serzza Bramerca, svi postupci koji su u toku, kao i proces protiv Radovana Karadžića trebalo bi da budu pravosnažno okončani (pred Žalbenim vechem) do 2014. godine, kada je predvidjeno zatvaranje ovog suda. Oni su, pak, najavili formiranje rezidualnog mehanizma koji će se baviti rešavanjem onih pitanja koja ostaju i posle zatvaranja tog suda, uključujući i sudjenja preostaloj dvojici begunaca Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću.
Kad se završe sudjenja i zzalbeni postupci, prestaju i razlozi za postojanje Tribunala, ali pre završetka njegovog rada Savet bezbednosti UN mora doneti odluku o stvaranju rezidualnog mehanizma koji će se baviti pitanjima daljih mera zaštite svedoka, uslovnog puštanja na slobodu i važnih zahteva za pomoć od sudova za ratne zločine iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Predsednik Haškog tribunala pozvao je nedavno vlasti i kancelarije Ujedinenih nacija u državama bivše Jugoslavije da se pozabave pitanjem formiranja informativnih centara u regionu koji će omogućavati efikasan pristup spisima i dokumentima tog suda posle njegovog zatvaranja.
Pred tribunalom je trenutno u toku 16 predmeta protiv 38 optuženih.
Od tog broja, četiri predmeta je pred Žalbenim većem, 10 sudjenja je u toku protiv 25 optuženih i u dva predmeta optuženi su u bekstvu - Mladić i Hadžić.
Haški tribunal osnovan je 1993. godne Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a prva optužnica je podignuta godinu i po dana kasnije 7. novembra 1994. godine protiv Dragana Nikolića koji je u vreme rata u BiH bio upravnik logora "Sušica"kod Vlasenice.
Za 16 godina rada, Tribunal je okončao postupke protiv 123 optuženog u 87 predmeta, u kojima je 12 optuženih oslobodjeno optužbi, 61 osudjen, 19 ih je umrlo, a ostali su procesuirani pred domachim sudovima.

 Отправлено: 10.06.10 23:07. Заголовок: HAG 11. 06. 2010 PRE..

цитата:

HAG 11. 06. 2010 PRESS Hag: Vojska Republike Srpske počinila genocid u Srebrenici Haški tribunal proglasio je oficire Vojske Republike Srpske Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu krivim za genocid nad muslimanima u Srebrenici u julu 1995. i osudio ih na doživotnu robiju Hag je osudio još pet oficira Vojske i policije RS, Draga Nikolića (35 godina), Ljubomira Borovčanina (17 godina), Vinka Pandurevića (13 godina), Radivoja Miletića (19 godina) i Milana Gvera (5 godina). U presudi se navodi da su Popović i Beara, kao načelnici za bezbednost Drinskog korpusa i Glavnog štaba VRS, imali „genocidnu nameru da unište zarobljene muslimane kao etničku grupu, koju su sproveli kroz streljanje oko 7.000 zarobljenih". Osuđeni Drago Nikolić nije imao genocidnu nameru, ali je značajno doprineo sprovođenju genocida. Presudom je potvrđeno da je Vojska RS posle zauzimanja Srebrenice ubila „najmanje 5.336 identifikovanih osoba", kao i da bi broj žrtava, na osnovu predočenih dokaza, mogao porasti do 7.826. - Obim i priroda operacije ubijanja, sa zapanjujućim brojem smrti, sistematski i organizovani način na koji je sprovedena... dokazuje van svake sumnje da je to bio genocid - rekao je predsedavajući sudija Karmel Ađijus, ali se u presudi ne precizira ko je i kada doneo odluku da se zarobljenici streljaju. Dodaje se da je uklanjanje stanovništva iz Srebrenice i Žepe naredio predsednik RS Radovan Karadžić marta 1995, ali je odluka da se svi zarobljeni muslimani odvoje od porodica i ubiju doneta „do jutra 12. jula" 1995. posle sastanaka komandanta VRS Ratka Mladića s predstavnicima Unprofora i muslimanskog stanovništva u Bratuncu. - Mladić je na tim sastancima poručio muslimanima da „mogu opstati ili nestati", tražeći da se svi muškarci predaju - naznačio je sudija Ađijus. (E. P.)

Нико не одговара за поклане Србе, за побијену децу, за отету земљу и порушене светиње... само Срби одговарају што су бранили своје на своме... ако се ова неправда не исправи, овај свет мора да пропадне...

 Отправлено: 15.07.10 00:14. Заголовок: Хашки суд ће преис..

Хашки суд ће преиспитати пресуду Веселину Шљиванчанину
PDF Штампа Ел. пошта
среда, 14. јул 2010.

ХАГ – Трибунал у Хагу је прихватио захтев одбране бившег официра ЈНА Веселина Шљиванчанина да ванредно преиспита правоснажну пресуду којом је Шљиванчанина осудио на 17 година затвора због злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. године.

У историји Трибунала то је први случај прихватања захтева за преиспитивање пресуда, као последњег правног лека.

Апелационо веће Трибунала ће, како је навело у одлуци, ускоро заказати расправу о преиспитивању пресуде.

У мају 2009. године, исто веће Трибунала је, усвојивши жалбу Тужилаштва, повећало казну Шљиванчанину са пет на 17 година затвора, прогласивши га кривим за помагање убиства, а не само за мучења 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, 20-21. новембра 1991.

Шљиванчанин је тада био начелник за безбедност Гардијске бригаде ЈНА којом је командовао Миле Мркшић. Трибунал је Мркшића због помагања злочина на Овчари правоснажно осудио на 20 година затвора.

Шљиванчанинова одбрана је затим поднела захтев за ванредно преиспитивање пресуде, тврдећи да постоје нове чињенице које показују да Шљиванчанин у новембру 1991. није знао да је наређено да се са Овчаре повуче војна полиција ЈНА. Потом су заробљенике стрељали припадници локалне Територијалне одбране и паравојних формација.

У јуну ове године пред Трибуналом је одржана расправа на којој је одбрана као нову чињеницу представила сведочење Миодрага Панића, који је био начелник штаба Гардијске бригаде ЈНА.

Панић је изјавио је да је 20. новембра 1991. присуствовао састанку Мркшића и Шљиванчанина, и да Мркшић није помињао повлачење војне полиције са Овчаре.

Данашњом одлуком, Апелационо веће је прихватило Панићево сведочење као нову чињеницу која оправдава преиспитивање пресуде.

То веће којим председава Теодор Мерон је у правоснажној пресуди закључило да је „Мркшић морао рећи Шљиванчанину” да је повукао војну полицију, иако се првостепено веће у пресуди којом је Шљиванчанина осудило на пет година затвора, тим разговором уопште није бавило.

(Бета)

 Отправлено: 23.09.10 16:08. Заголовок: Према речима Тадића,..

Према речима Тадића, Србија је један од лидера у борби против организованог криминала и решена је да у региону буде фактор стабилности.
http://serbian.ruvr.ru/2010/09/22/21670581.html<\/u><\/a>
Игор Гојковић, Григориј Соколов
Као хладан туш на ове Тадићеве изјаве стигла је порука главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца да власти у Београду "морају учинити више" да би Ратко Младић и Горан Хаџић били ухапшени, као и да "ЕУ треба да одржи притисак на Србију".

Брамерц је прецизирао да у Србији "постоји јаз између изражене политичке спремности "за хапшење бегунаца, тока саме потраге и онога што је неопходно учинити да би она била успешна".

Ево коментара руског правног експерта Александра Мезјаева:

Пре свега, желели бисмо да истакнемо да изјава главног хашког јавног тужиоца Брамерца превазилази његова овлашћења. Јавни тужилац делује на основу правних аката. У овом случају то је МТБЈ, којим ова овлашћења главног тужиоца нису предвиђена. Међутим, Брамерц није први јавни тужилац Хашког трибунала, који је прекорачио своја овлашћења. Његови претходници су себи такође дозвољавали сличне изјаве. Хашки трибунал је већ одавно постао инструмент политичког притиска на Србију, пре свега у Савету Безбедности, а у току последњих година и у европским институцијама, између осталог, у Европској унији. Такође бисмо желели да истакнемо: Брамерцова изјава о томе да Србија не сарађује у потпуности с трибуналом не одговара истини. Србија је испунила практично све захтеве Хашког трибунала, укључујући и целу предају највишег политичког своје сопствене земље.

Већ је одавно време да данашње власти у Србији схвате да што више буду испуњавале стално нове и нове захтеве, тим дрскији ће ови захтеви бити. И биће практично бесконачни. Очигледно, следећи захтев ће бити признавање Косова, а онда следе Војводина и Санџак, што све може да се заврши потпуним распадом српске државности.

Сад ћемо се задржати на захтевима за изручење генерала Младића. Ратко Младић је Србин из Босне, и захтев према Србији да испоручи иностраног грађанина је правно неодржив. Тим пре што засад нема доказа о томе да се Младић налази на територији Србије. Осим тога, са сигурношћу се може рећи да је оно што знамо под називом „догађаји у Сребреници" - међународна провокација. И генерал Младић за њих не сноси никакву одговорност. Зато сам на последњем састанку с Младићевим сином изразио сигурност да генерал никад неће бити ухапшен, пошто за то нема никаквих основа.

 Отправлено: 12.11.10 00:05. Заголовок: Александар Мезјајев:..

Александар Мезјајев: Крваве игре Хашког трибунала

четвртак, 11. новембар 2010.
На брифингу, одржаном у Међународном трибуналу за бившу Југославију, један новинар поставио је питање: је ли жив Радован Караџић? Наиме, испоставило се да су у току неколико сати колале гласине о његовој изненадној смрти. Пре тога су засаедања трибунала два пута прекидана, јер се Караџић лоше осећао. Руководилац пресс-службе МТБЈ је, међутим, убедила присутне новинаре, да се она „поноси врхунским нивоом медицинске услуге, која је доступна свим оптуженицима трибунала“.[1] Оваква тврдња не одговара стварности и изискује посебну пажњу не само у вези са процесом против Радована Караџића, него и у вези са догађајима у процесу против лидера Српске радикалне странке, професора Војислава Шешеља.

Последња главна одлука Међународног трибунала за бившу Југославију био је налог да се изврши нови лекарски преглед Војислава Шешеља. Како се види из одлуке суда, још у току септембра судско веће добило је три поверљива медицинска закључка о стању здравља В.Шешеља. Међутим, након тога донета је одлука да се одреди нова медицинска експертиза. Та одлука изазива озбиљну бојазан. Као прво, секретаријату МТБЈ наложено је да одреди конкретне лекаре. Друго, за одређивање (не за обављање експертизе, већ управо за одређивање лекара) дат је рок од... читавих три месеца.

Међутим, 25. октобра, још пре обављања прегледа, В.Шешељу су морали извршити операцију на срцу (аблација). Она је изазвана тиме, што су од августа код Шешеља почели напади атипичне тахикардије и аритмије. Међутим, та операција је праћена чудноватим околностима. Као прво, одмах после операције резултати ЕКГ били су толико необични, да су лекари изјавили како је „апарат у квару“. И нико није могао да објасни, зашто се у главној клиници Холандије (Броново) није пронашао други апарат ЕКГ. А потом, кроз неколико дана, сада већ у затвору, резултати ЕКГ опет нису саопштени, чак ни Шешељу лично. И поново је као разлог наведен „квар апарата“, овог пута оног затворског. И ми у све то треба да поверујемо? Ако узмемо у обзир да је лекар МТБЈ и даље онај исти П.Фалке, који је непосредно учествовао у убиству Слободана Милошевића, онда је све јасно: нас поново лажу!

У вези са предстојећим медицинским прегледом В.Шешеља, трба се сетити како је вршен такав преглед Слободана Милошевића. Посебно бриљантна илустрација „високог нивоа медицинске помоћи затвореницима“ МТБЈ заправо је игра са резултатима анализа крви С.Милошевића, буквално неколико недеља пре његове смрти. Читаоцима предочавам резултате сопственог истраживања, на основу званичних докумената МТБЈ.

У јесен 2005. године, са циљем да проверим тврдње начелника затвора о томе да С.Милошевић не узима преписане му лекове, од њега је узета крв на анализу. И резултат анализе саопштио је начелник затвора на следећи начин: „С.Милошевић не узима преписане му лекове, већ узима оне који му нису преписани“.[2] У ствари, резултати анализе крви били су следећи: „У крви је откривен низак ниво преписаних лекова и низак ниво непреписаних лекова“. Без било каквих додатних објашњења, начелник затвора квалификује дати закључак о анализи крви као резултат умишљеног чињења С.Милошевића. Касније ћемо видети, да за такав закључак није било основа, али је најважније то, што је аналогни закључак дао не само начелник затвора, него и лекар. У свом писму од 6. јануара 2006. године П.Фалке понавља закључке начелника затвора: „Пробе су показале, да он узима преписане му лекове у недовољним количинама, или их не узима уопште“, а такође да он „узима препарате, које му нисам преписао ни ја, нити други“.[3] Токсиколог Д.Угес, који је вршио анализу крви, без обзира на низ ограда,[4] такође је закључио: „Постоје озбиљни основи да се сматра, да је имало места нередовном узимању преписаних препарата. Очигледно да то може бити узрок високог притиска“.[5]

Само је један лекар, Тоу, у свом закључку навео целих пет могућих узрока за ниску концентрацију преписаних препарата у крви С.Милошевића, а управо: слаба асорпција гастроентерологије; недовољно придржавање упутстава; интеракција са другим супстанцама; снижена асорпција ензима; брза размена материја.[6] Међутим, пре објављивања извештаја доктора Тоуа, П.Фалке није допуштао никаква друга објашњења, осим неузимања препарата. Без обзира на то што Фалке и уопште нема потребне квалификације да би давао такве закључке какве је давао, он је свесно формирао код судског већа негативни лик С.Милошевића,[7]који, тобоже, специјално погоршава своје здравље, како би отишао на лечење.

Слободан Милошевић је 12. јануара 2006. године захтевао да се изврши нова анализа крви. Та анализа, извршена након узимања препарата под сталним надзором које му је преписао Фалке, показала је да је у крви откривен исти онај ниво препарата, као и раније. Тврдње начелника затвора, а што је још важније - лекара на челу са Фалкеом, срушене су.Међутим, најзначајнији елеменат умишљености наведених лица било је то, што су они ту чињеницу сакрили од судског већа. У својим извештајима судском већу П.Фалке је тврдио, да С.Милошевић такође „узима непреписане му препарате“. Међутим, у извештају токсиколога Угеса наведена су само два таква препарата - Диазепам и Нордазепам. Наименовани адвокати су утврдили, да је управо Фалке преписао С.Милошевићу Диазепам средином октобра 2005. године. При том се други препарат – Нордазепам – по признању доктора Тоуа, који је вршио поновљену експертизу, у организму човека ствара од Диазепама.[8]

Најзад, према закључку доктора Угеса, ниво оба препарата у крви „пренизак је за било који фармаколошки ефекат“.[9] Ако се узме у обзир да се оба препарата могу налазити у крви дуже време (неколико месеци), као и то да они не могу негативно утицати на високи притисак (па чак и индиректно вршити позитивни утицај приликом високог притиска), постаје јасно да је против С.Милошевића организована провокација. То да је то била управо провокација, потврђује опет mensrea (кривицу) свих учесника. У својој представци судском већу наименовани адвокати су истицали: „Ни један од извештаја, упућених судском већу, није садржао информацију о томе, да је (наведени у свим извештајима као „непреписани“) Диазепам у више наврата преписиван С.Милошевићу од стране затворског лекара Фалкеа: а) у току целокупног периода боравка С.Милошевића у затвору; б) нарочито у току три дана средином октобра 2005. године“.[10] Тај део провокације срушен је тако очигледно, да је чак и тужилаштво трибунала било принуђено да призна, да „више не сматра, да је оптужени узимао Диазепам другачије, него што му је било преписано“.[11]

Међутим, без обзира на очигледни фијаско, секретаријат и доктор П.Фалке су покушали да се оправдају. Али, како то увек бива у случајевима евидентне лажи, оправдање је било кудикамо трапавије. На пример, Фалке је изјавио да је, у суштини, последњи пут С.Милошевић узимао Диазепам не средином октобра, већ 7. новембра 2005. године, тојест, три недеље пре узимања крви на анализу. Отуда и оправдани закључак секретара трибунала: „Према томе, низак ниво Диазепама у крви С.Милошевића није у вези са чињеницом преписивања тог препарата од стране доктора Фалкеа 15-17. октобра 2005. године“.[12] То и јесте одговор на оптужбу адвоката да су лекари и секретаријат сакрили преписивање Диазепама и да тај препарат не може бити означен као „непреписани“!

Оправдања затворског лекара и секретара у суштини су представљала нове доказе њихове недобронамерности и наметнула нова питања. Наименовани адвокати обратили су пажњу на то, да датум 7. новембар 2005. године није унет у документа, која су предата С.Милошевићу у одговор на његов захтев да му се предочи целокупна медицинска документација. Касније су лекар и секретаријат доставили судском већу медицински картон лекова, који су издати С.Милошевићу. Испоставило се, да се та варијанта картона разликовала од оне, која је дата С.Милошевићу. А разлика се тицала управо Диазепама! У првој варијанти копије картона узимање тог препарата означено је као „наставити са узимањем“,[13] а у другој копији (тог истог документа, који је предочен судском већу) као „по потреби“. П.Фалке доводи у заблуду и друге лекаре, који су вршили своју експертизу. Рецимо, доктор Тоу, како се види из његовог извештаја, не зна да С.Милошевић узима Диазепам од 7. новембра 2005. године (јер се позива једино на 15-17. октобар исте године). Такође је из извештаја доктора Угеса јасно, да он није био информисан о томе, да је С.Милошевићу био преписан још један од бензодиазепина (у овом случају – диазепама), и то преписан од Фалкеа лично, и то сасвим недавно. И као директна последица тога, ни Тоу, ни Угес нису разматрали деловање диазепама, узетог 7. новембра 2005. године.

Три дана пре смрти С.Милошевића, 7. марта 2006. године, судијама је изненада саопштено, да је у крви С.Милошевића, узетој на анализу 12. јануара (то јест, то се саопштава тек након два месеца!!!), пронађен њему непреписани препарат – Рифампицин, који је могао изазвати неутрализацију преписаних му препарата за лечење високог притиска.[14] Те манипулације јасно показују, да МТБЈ не само да није пружао медицинску помоћ затворенику. Скривање резултата анализе крви и манипулације са њима говоре о извршењу умишљеног злочина против С.Милошевића - преписивање препарата, који као минимум производе ефекат неутрализације оних лекова, који би требало да лече хипертензију. У тој ситуацији одбијање захтева С.Милошевића да оде на лечење у Русију апсолутно је јасно, чак и неопходно, јер би у противном случају прва анализа крви, урађена у Москви, показала присуство свих тих супстанци, којима су тровали Милошевића. Управо зато је судско већ морало не просто да НЕ ПРИМЕТИ гаранције, које је Руска Федерација дала Хашком трибуналу о безусловном испуњењу свих захтева у погледу С.Милошевића, укључујући његов повратрак у трибунал у било ком року. У одлуци Трибунала да одбије захтев Милошевића да оде на лечење, гаранције Русије једноставно се не помињу, као да их уопште није ни било!

Био сам у прилици да директно упитам једног од чланова тог судског већа, зашто су он и његови саучесници игнорисали само постојање гаранција Руске Федерације. На то је судија Ј.Бономи одговорио, да, као, не може да открива тајне разматрања међу судијама. Ето тако, налазећи се у Русији и дајући интервју за читаоце руског часописа међународних правника, британски судија није се ни трунке збунио да игнорисање гаранција Русије објасни на тако дрзак начин. Али хашка компанија треба да зна, да ми добро знамо разлоге за њихово понашање. Управо је зато приликом одређивања медицинске комисије за професора Војислава Шешеља, неопходно захтевати медицински конзилијум не у саставу лекара, које одреди сам трибунал, већ само оних лекара, које одабере пацијент лично.

(Фонд стратешке културе, 10.11.2010)

[1] Види. пресс-релеасе МТБЈ: http://www.icty.org/sid/10477.<\/u><\/a>

[2] Internal Memorandum from T. MacFadden, Chief of Detention, to H.Holtius, Registrar of 19 December 2005, para 3.

[3] Писмо П. Фалкеа– секретару МТБЈ Х.Холтиусу од 6. јануара 2006 године: «Re: Medical Data concerning Mr. Slobodan Milosevic», Документ МТБЈ IT-02-54-T, p.45634

[4] На пример, Угес се позива на низ фактора, који компликују његов рад, поред осталог, непостојање дијагнозе (!) и малу прецизност методике анализе крви. У значајној мери општи тон писма изгледа овако: «дешава се тако, а дешава се и сасвим другачије». Према томе, очигледан је покушај Угеса да са себе скине одговорност за било какве тачне резултате. Тим пре су чудни његови закључци: то су поново закључци истражитеља, а не лекара, а такође закључци који су изван оквира медицинске компетенције, јер токсиколог не може давати мишљење о узроцима притиска..

[5] Писмо Р. Угеса на захтев секретараМТБЈ од 24. јануара 2006 године, Документ МТБЈ: IT-02-54-T, p.45627.

[6] Cм.: Assigned Counsel Submission of 20 January 2006, para 9, p.5.

[7] Ibid., para 10.

[8] См.: Report of Dr. Touw, 20.01.2006, p.3, Документ МТБЮ: IT-02-54-T, p.45566.

[9] См. Report of Dr.Uges, 24.01.2006., Документ МТБЮ: IT-02-54-T, p.45627.

[10] См.: Assigned Counsel Submissions Pursuant to Order on Release of Medical Information of 6 February 2006, para 26.

[11] Confidential Submissions on Accused’s Medical Condition of 28.02.2006, para 5.

[12] Сonfidential Deputy Registrar Submission Pursuant to the Trial Chamber’s Order for Submissions from Registrar on Medical Information of 14 Frebruary 2006.

[13] Медицински картон, приложен у: Attachment A to the Confidential submissions, filed by Assigned Counsel 6.02.2006

[14] Internal Memorandum of 7.03.2006, from J.Hocking, Deputy Registrar; to: Judge Robinson, ДокументМТБЈ: IT-02-54-T, p.45508.

 Отправлено: 07.12.10 23:14. Заголовок: Русија је против оду..

Русија је против одуговлачења постојања међународних трибунала

7.12.2010, 14:27

© www.icty.org

Русија је изразила забринутост због одуговлачења предмета Међународних трибунала за бившу Југославију и Руанду. Државе, створене на постјугословенском простору и Руанда су спремне да саме врше правосуђе. Ову позицију је изложио заменик сталног представника РФ при ОУН Александар Панкин на отвореној седници Савета Безбедности.

Рок за завршетак рада Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) требало је да истекне крајем ове године. Међутим, његови представници стално инсистирају на продужавању својих овлашћења. Пре пола године МТБЈ је реферисао Савету безбедности о спремности да заврши разматрање предмета 2012. године, а последњи апелациони предмет 2014. године. Сад главни јавни тужилац МТБЈ Серж Брамерц, већ говори о 2015. години. Међународни судски орган је требало непристрасно да анализира ситуацију и да кривце позове на одговорност. Нажалост, овај задатак није у потпуности реализован због политичке ангажованости МТБЈ. Пресуде које је донео у многоме су се прилагођавале политичкој реалности, насталој на Балкану и интересима западних земаља. Објекте прогона углавном представљају српски политичари и грађани. За време постојања МТБЈ одржана су 142 суђења. 92 од њих су била против Срба, истиче руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за проучавање словенских народа РАН Јелена Гускова.

Шездесет шест одсто предмета јесу предмети против Срба. Срби су укупно до данас осуђени на више од 400 година, док су Хрвати осуђени на 80, а Муслимани на још мање. Необјективност, једностраност трибунала изазива озбиљне бојазни код руководилаца многих земаља. И уопште, треба поставити питање о томе да се провери делатност трибунала, да се она оцени.

Главни задатак трибунала је био, сматра Јелена Гускова, да ухапси српске лидере и у Хрватској, и у Србији, и у Босни и Херцеговини, да докаже да су управо они наводно главни кривци за догађаје на Балкану 90-их година, и да се самим тим оправда НАТО агресија против Југославије 1999. године.

У насталим околностима наставак рада Међународног трибунала за бившу Југославију губи смисао. Напротив, на дневном реду треба да се појави питање о дефинисању конкретних рокова за завршетак његовог рада.

 Отправлено: 28.12.10 16:25. Заголовок: 13:14 27.12.2010 Мос..

13:14 27.12.2010
Москва воздержалась от защиты сербских патриотов
Говоров Кирилл
http://news.km.ru/moskva-vozderzhalas-ot-zashchity-serbskikh-patriotov<\/u><\/a>
Как выясняется, «гаагское правосудие», ставшее синонимом ангажированности и несправедливости, отнюдь не собирается сворачивать свою деятельность, как это предписано его уставными документами. Подобно некоему вирулентному штамму, оно демонстрирует завидную живучесть, трансформируясь во все новые институции, которые преследуют всю ту же цель – наказать деятелей движения сербского сопротивления за непослушание воле западных элит в период расчленения ими бывшей Югославии.

22 декабря Совет Безопасности ООН сделал сербам очередной «шикарный рождественский подарок», приняв резолюцию № 1966, в соответствии с которой учрежден новый международный уголовный трибунал с неудобоваримым названием «Международный остаточный механизм уголовных трибуналов» (МОМУТ). Россия, кстати, единственная из всех стран – членов Совбеза воздержалась при голосовании. Но и своего права вето она тоже не использовала, согласившись тем самым с созданием нового института «гаагского правосудия»

Официально целью нового органа называется завершение деятельности международных трибуналов по бывшей Югославии и Руанде. Но обращает на себя внимание, что отделение этого «трибунала» по бывшей Югославии начнет функционировать с 1 июля 2013 года – в то время как резолюция допускает возможность для пока еще действующего Международного трибунала по бывшей Югославии (МТБЮ) рассматривать дела до 31 декабря 2014 года. Учитывая, что Совбез уже имеет богатый опыт произвольной пролонгации сроков действия МТБЮ, то нет никаких оснований считать, что появившаяся судебная «двустволка» будет «работать» по сербам четко до указанного срока.

Содержащаяся в резолюции СБ ООН неопределенная бюрократическая формулировка с «просьбой», чтобы МТБЮ «принял все возможные меры к тому, чтобы» завершить деятельность к 31 декабря 2014 года, лишь свидетельствует в пользу такой версии дальнейшего развития событий. Напомним, что в свое время «гаагская фемида» уже благополучно проигнорировала прямое требование Совбеза завершить все процессы к концу 2008 года. Так что, видимо, и на этот раз поговорка о том, что «нет ничего более постоянного, чем временное», получит свое очередное подтверждение.

Наконец, нельзя не отметить, что новая «карательная десница» западного правосудия в целях максимальной эффективности получит в свое распоряжение практически полный организационный карт-бланш и арсенал «сравнительно честных способов» расправ над неугодными сербскими политиками и общественными деятелями. В этом смысле новый суд будет скорее напоминать нещадно хулимые либералами всех мастей советские «тройки» НКВД, нежели судебный орган в классическом смысле этого слова. Судите сами: если прежний статут МТБЮ запрещает выдвижение более одного судьи от одного государства, то устав МОМУТ не исключает такую возможность. Как нетрудно догадаться, это позволит подобрать «правильный кадровый состав» людей в мантиях из представителей двух-трех всем известных государств для «повышения эффективности» данного суда. Более того, правила процедуры нового трибунала отданы на откуп (для разработки и принятия) самим судьям, что делает аналогию с репрессивными органами времен сталинских репрессий еще более уместной.

А еще один «нормативный перл» – ст. 6 Статута МОМУТ – позволяет передавать дела на рассмотрение в те государства, «в которых был арестован обвиняемый». До какой степени США поднаторели в искусстве отлавливания «беглых» псевдопреступников по всему миру, показывает недавняя история с экстрадицией гражданина РФ Виктора Бута.

Наконец, отдельного упоминания заслуживает более чем странная позиция российской дипломатии, которая в очередной раз не захотела портить отношения с Западом по известному принципу «ничего не вижу, ничего не знаю – моя хата с краю».

Решение Совбеза ООН и российской дипломатии в частности оценивает советник председателя Конституционного суда РФ, генерал-майор милиции в отставке Владимир Овчинский:

– Мы все видели, насколько субъективен был процесс над Слободаном Милошевичем, и как Гаагский трибунал совершенно не принимал во внимание его показания по преступлениям с другой стороны. Все обвинения вешались только на одного человека. Как известно, палачи со стороны косовских албанцев были попросту отпущены.

Многие международные структуры в последнее время действуют против национальных интересов России. Поэтому наша страна ни в коем случае не должна ратифицировать международную конвенцию о международном уголовном суде, а также принимать участие в деятельности нового трибунала. Напротив, следует блокировать его деятельность.

В последние годы общей тенденцией являются попытки создания структур мирового правительства. Особенно такие усилия наращиваются в условиях кризиса. В книге Жака Аттали «Мировой кризис» вообще формулируется программа по захвату власти мировым правительством. Такую же программу в России выдвинул в своих статьях Гавриил Попов. История с «Викиликс» также показывает, что существуют некие параполитические мировые структуры, которые с точки зрения обладания информацией стоят выше национальных структур, и они пытаются «свалить» национальные правительства вплоть до Америки. Международный трибунал вписывается в общую структуру мирового управления.
Источник: KMnews

 Отправлено: 31.03.11 13:09. Заголовок: /29.3.2011/ Судья Га..

/29.3.2011/
Судья Гаагского Трибунала обвинил НАТО в военных преступлениях

Председательствующий судья Баконе Молото сравнил на суде в Гааге положение генерала Момчило Перишича, обвиняемого в преступлениях в ходе войны в БиГ и Хорватии с положением офицеров НАТО в Афганистане в свете преступлений, совершенных в ходе этой войны.

Когда прокурор Марк Хармон в своей заключительной речи витийствовал о «объединенных действиях» Армии Югославии Генштаб которой возглавлял Перишич и Армии Республики Сербской, которая в ходе войны совершила преступления над несербами, судья Молото прервал его выступление и сравнил это с ситуацией в Афганистане.

Напомнив об обвинениях сил из состава войск НАТО в Афганистане в преступлениях над мирными жителями, судья Молото спросил прокурора, «значит ли это, что все командиры НАТО чьи подразделения объединено действуют, ответственны за военные преступления».

Отметив, что это «политически взрывоопасный вопрос» прокурор Хармон, кстати американец, заявил, что «цель НАТО не этническая очистка Афганистана, а борьба против Талибана». На замечание судьи Молото, что и «Перишича не обвиняют в этнических чистках», прокурор ответил, что обвинение в «насильственном перемещении 25 000 – 30 000 мусульман из Сребреницы равно этническим чисткам».

Приняв эти объяснения, южноафриканский судья Молото продолжил настаивать на том, чтобы прокурор объяснил ему в чем различие между положением генерала Перишича и нынешней ситуаций с офицерами НАТО.

Хармон вновь повторил, что «стратегической целью» боснийских сербов было насильственное отделение от мусульман и хорватов, путем удаления несербов со значительных территорий БиГ. Перишич, по мнению прокурора, это осознавал и несмотря на это оказывал им помощь и поддержку, необходимую для продолжения войны и преступлений.

«В Афганистане НАТО не ставит целью этнические чистки… Как американец я знаю об уголовном преследовании американцев, совершивших преступления, некоторые даже отбывают пожизненное заключение… В случае Перишича никто не понес уголовное наказание за преступления», - заявил прокурор.

«Но офицеры НАТО также знают о совершении в Афганистане преступлений, но они продолжили участие в этой войне. Значит ли это что они все виновны», - ответил сулья Молото.
Прокурор Хармон согласился, что с подобной точки зрения ситуация теоретически «идентична».

На помощь прокурору пришел второй судья Педро Давид из Аргентины, оценивший, что сравнение ответственности Перишича с ответственностью офицеров НАТО в Афганистане недопустимое и «обманчивое» обобщение.

Перевод – Српска.Ру

 Отправлено: 06.06.11 22:10. Заголовок: Прокурор МТБЮ готови..

Прокурор МТБЮ готовит Сербии "трудные вопросы" о Младиче

© REUTERS/ Martin Meissner

20:19 06/06/2011
МОСКВА, 6 июн - РИА Новости. Сербия должна объяснить, почему обвиняемый в военных преступлениях генерал Ратко Младич так долго находился на свободе, сообщает в понедельник агентство Рейтер со ссылкой на главного обвинителя Международного трибунала по бывшей Югославии (МТБЮ) Сержа Браммерца.
Ратко Младич был арестован 26 мая в Сербии и экстрадирован в Гаагу 31 мая. Младич командовал армией Республики Сербской в Боснии и Герцеговине в ходе конфликта 1992-1995 годов. МТБЮ обвиняет Младича по 11 пунктам в преступлениях против человечности, нарушении законов и обычаев ведения войны в связи с этническими чистками в БиГ, а также в терроре против мирного населения во время осады боснийской столицы Сараево, захвате заложников из числа персонала ООН и геноциде мусульманского населения города Сребреница в июле 1995 года.
По словам Браммерца, Белград должен ответить на "трудные вопросы", почему Младичу удалось так долго оставаться на свободе, на территории Сербии.
В то же время главный обвинитель МТБЮ отметил, что Сербия выполнила одно из своих основных обязательств перед Международным трибуналом по бывшей Югославии, когда задержала экс-коммандующего армией боснийских сербов.
Как отмечает агентство, вступление Сербии в ряды Евросоюза во многом зависит от сотрудничества Белграда со следствием по делу Ратко Младича. По оценкам экспертов, Сербия может до конца этого года получить статус официального кандидата в ЕС.
Первые слушания по делу Младича прошли в пятницу, 3 июня. Следующее заседание суда назначено на 4 июля.

 Отправлено: 15.06.11 17:52. Заголовок: "Хаг прво узима ..

"Хаг прво узима људе, а затим почиње да сакупља податке о њима"

9.06.2011, 19:14

© www.icty.org

Суђење Ратку Младићу неизбежно ће бити исполитизовано, убеђен је наш саговорник, руски политиколог, а 90-их година сарадник војне мисије УН на Балкану Владимир Азаров.

Предумишљеност у односу према бившем команданту армије босанских Срба наслеђе је последње деценије прошлог века, када су западне земље искључиво у Србима виделе претњу по стабилност на Балкану, говори експерт.



Ради се о томе што су СРби чинили већину у југословенској армији и наставили су да испуњавају свој задатак „неразједињавања страна“. Рат на Балкану имао је међуетнички и међукофесионални карактер, али западне специјалне службе су одабрале модел према којем су Срби представљали највећу опасност, тобоже покушавајући да створе Велику Србију. У ствари Срби су покушали да одбране територијалну независност места где су компактно живели њихови сународници на територији бивших република Југославије.

Етнички и религиозни конфликт довео је до тога да је Босна и Херцеговина постала најспорнија територија балканског рата 90-их, истиче Владимир Азаров. Апотеоза босанског конфликта је град Сербреница, где је по подацима Међународног трибунала за бившу Југославију преко 8000 муслимана било убијено и учинили су то српски одреди под руководством генерала Младића.



У Сребреници су се појавили муслимански одреди који су почели да чисте српска села у околини – становнике су стрељали, депортовали... Места у којима су живели Срби око Сребренице су била опустошена. То је, наравно, знало српско руководство, и оно је организовало војну операцију против муслиманске енклаве. Српска команда, као у добра стара витешка времена је предложила: хајде да пошаљемо из града жене и децу. Што је и било учињено. Црвени крст и Црвени полумесец су дали аутобусе. Старци, жене и деца су оптутовали. Остали су само мушкарци, већина је планирала да брани град. Водила се поштена борба међу странама. На крају су Срби добили битку.

По речима Владимира Азарова, аритметика прорачуна жртава у Сребреници не подноси никакву критику, довољно је рећи да је у жртве било записано мал те не више људи него што је живело у граду пре рата, а међу погинуле муслимане су укључили и пре тога убијене Србе. Леш је леш, тешко је одредити његову националност, објашњава Владимир Азаров. Али ствар је била учињена, појавио се феномен Сребренице, у читавом свету разглашеног српског злочина због којег не престаје да се каје српско руководство у Београду. На крају је Ратко Младић изручен Хагу у рангу главног ратног злочинца са Балкана, а бивши командант трупма Босне и Херцеговине Насер Орић чији су борци, као указују историчари, уништили преко 150 српских села и убили више од 3000 Срба, пре неколико година је ослобођен одуком Међународног трибунала.



Више пута сам видео сукобе који су се дешавали у Босни и Херцеговини: како су муслимани, Срби и Хрвати убијали једни друге. Преда мном Срби су ископавали гробове својих предака у Сарајеву и слали тела умрлих рођака у Републику Српску и Србију. Зато што су се плашили да ће ове гробове оскврнити муслимани. Али, нажалост, у свету о томе врло мало знају... Сећам се да су на Ускрс муслимани поклали српско село. У знак одмазде буквално после 9 дана Срби су поклали муслиманско које се налазило поред. Зато је сада тешко назвати Ратка Младића ратним злочинцем. То је исто као када би се сада сви генерали Великог Отаџбинског рата назвали злочинцима – они су штитили своју земљу.

По мишљењу нашег саговорника, Хаг прво узима људе, а затим почиње да сакупља податке о њима. Против Ратка Младића, сматра Владимир Азаров, Међународни трибунал сада нема ништа конкретно. Што не укида чињеницу да ће генерал икада напустити шевингенски затвор... – закључује руски политиколог, сарадник војне мисије УН на Балкану 90-их година Владимир Азаров.