Отправлено: 20.08.09 18:06. Заголовок: ХАШКИ ИНКВИЗИТОРИ И СРБИ

/18.8.2009/
Методы работы гаагской инквизиции
МЕТОДИ РАДА ХАШКЕ ИНКВИЗИЦИЈЕ


Ближайший соратник Ратко Младича, находящийся в застенках гаагского судилища генерал Армии Республики Сербской Здравко Толимир обвинил начальство и служащих тюрьмы Гаагского трибунала в употреблении в отношении его физической силы. Как пишет газета "Вечерне новости", "обслуге" гаагского судилища зачем-то захотелось в очередной раз взять у Толимира отпечатки пальцев и сфотографировать его для "идентификации".

В обнародованном на прошлой неделе заявлении генерала говорится: "Я был вызван 28 июля на допрос к управляющему тюрьмой. В кабинете я заметил несколько человек и техническую аппаратуру. Они захотели взять у меня отпечатки пальцев, но я отказался, так как мне до сих пор не вернули требуемые мной документы, отобранные у меня в моей квартире в Белграде".

Напомним, что Здравко Толимир был захвачен в мае 2007 года после активного сопротивления сербскому спецназу у себя на квартире в Белграде, и вынесен из дома в мешке для перевозки трупов. Затем его доставили на территорию Республики Сербской, где его и арестовали возле города Братунац.

Далее, в заявлении Толимир указывает, что к нему применили физическую силу лица, которых он никогда не видел ни в суде, ни в тюрьме, и взяли у него отпечатки пальцев, и сделали фотографии. Применение к Толимиру подобных мер, в том числе лишение сна, навязывание ношение электронной аппаратуры на теле совсем не случайно. Перед началом суда над генералом гаагской инквизиции во что бы то ни стало надо сломать его железную волю, о которой они хорошо знают. Подобных мер физического и психологического воздействия не применялось ни к одному сербу, попавшему в гаагские застенки.

В своем заявлении Толимир отмечает, что при первом появлении в зале судебных заседаний трибунала он отказался подтверждать свои имя и фамилию, так как, он был незаконно захвачен в Белграде, и у него незаконно изъяли необходимые для защиты документы, доказывающие, по его словам, "незаконные действия Сербии, Боснии и Герцеговины и органов гаагского трибунала".

Толимир потребовал, чтобы судебная палата в соответствии с ее обязанностями, провела расследование, на каком основании к нему была применена физическая сила: "Я требую от Палаты расследования, почему ко мне были применены запрещенные методы воздействия".

Источник: ИА "Русская линия"
Михаил Ямбаев, к.и.н., н.с. Института славяноведения РАН

 Отправлено: 18.06.11 01:03. Заголовок: Колумне Ђорђа Вукади..

Колумне Ђорђа Вукадиновића
„Ханибал“ анте портас

Ђорђе Вукадиновић
понедељак, 06. јун 2011.
Након што је пропао његов славни покушај да преласком преко Пиринеја и Алпа Римљане победи на домаћем терену, и након што је Картагина у другом пунском рату поражена, мада још не и дефинитивно уништена од стране Рима, картагински војсковођа Ханибал био је приморан да преда власт и оде у изгнанство. Било је то 195. године пре нове ере. Римљани су тражили његову смену (и „изручење“), и прогонили су га широм тада познатог света. Никада му нису заборавили понижење и страх који им је својевремено задао. Његова предаја, односно изручење римској правди, била је ултимативни услов који је Рим постављао владарима и државама у којима је Ханибал налазио уточиште. Ханибал је тринаест година избегавао потерама, потуцао се по афричким и малоазијским дворовима, а онда, коначно, у далекој Битинији, чији је краљ био суочен са ултиматумом да га преда или буде уништен од моћног Рима, извршио самоубиство.

Не знамо шта би тачно стајало у римској оптужници против Ханибала. Претпостављам, „прекомерна употреба силе“ и „кршење обичаја рата“. Вероватно оних обичаја којих су се Римљани држали након што су, неколико деценија касније, Картагину до темеља срушили и спалили, малобројно непобијено становништво продали у робље, а по пољима око града посули со, како ту ни убудуће никакав живот више не би могао да се зачне.

Од тада су прошла двадесет и два века, а ви драги читаоци сами извуците одговарајући закључак. За прву руку, ја сугеришем само два. Први: за поражену страну, била она крива или права, никада нема праведног суда. Друго, нема сумње да историја – барем у оном технолошком смислу – напредује. Наиме, оно што су Римљани у Картагини покушавали са сољу, данашња Империја неупоредиво лакше и ефикасније постиже бомбама са осиромашеним уранијумом. (Узгред, јесте ли се некада запитали зашто се, на пример, најславнији филмски психопата зове баш Ханибал (Лектор), а не, рецимо, Гај, Јулије или Марко?)

Историја се, наравно, никада не понавља дословно, али неке паралеле се тешко могу избећи. Свеједно да ли је у питању Бин Ладен или Ратко Младић. Свеједно да ли су и за шта они криви (Бин Ладен је, по сопственом признању, јесте). Свеједно и колика је њихова кривица, на једној, и колике су њихове заслуге на другој страни. Али империјална (победничка) правда је империјална правда и ту нема много разлике. Сем што се Ханибал убио, што су Бин Ладена убили – а Младића понижавају. И што је мој утисак да су прва двојица прошла у суштини боље.

На страну што ми Ратко Младић никада није био симпатичан и што ме је у оно време помало иритирала његова уочљива театралност и појмовна конфузија у јавним наступима које је очигледно волео. Али био је несумњиво храбар, није се богатио на народној муци и војници су га поштовали. А генерал Радован Радиновић који му је некада био професор (као и комплетном тадашњем војном врху СРЈ и Републике Српске) каже да је вероватно реч о „најталентованијем српском официру од Живојина Мишића наовамо“, при чему дотични генерал уопште није никакав национални романтик, а још мање „талибан“ или некритички љубитељ Младићевог „лика и дела“. Али баш због тога његова похвала има већу тежину.

Ратко Младић је још током рата постао глобални српски национални симбол, како у позитивном, тако и у негативном смислу, а тај митски статус се још додатно увећао током година хашког скривања. (И то се, свиђало нам се, или не, неће променити без обзира на то колико још Новак Ђоковић освојио турнира и гренд слемова.) Зато и верујем да је „рушење Младићевог мита“ био важан, ако не и најважнији разлог ове потере за њим. Нема то никакве везе са „међународном правдом“, а још мање опасношћу коју би Младић на слободи за било кога данас могао да представља. Требало га је ухватити живог, приказати остарелог и болесног, представити као егоистичног и излапелог старца и извргнути руглу. При чему је, да се не лажемо – под условом да је последњих десетак година уопште могао одлучивати о себи и својим поступцима, закључно са овим последњим догађајима везаним за хапшење – том урушавању мита генерал донекле и сам допринео. Знам да то неће пријати неким ушима, али хоћу рећи – или од саме чињенице скривања Караџића и Младића није требало правити национални мит – или је онда у томе требало истрајати до краја. Јер он није ни Милошевић ни Шешељ, па да „побеђује Хашки трибунал“, нити се то од њега може очекивати.

У мору намерно пласираних баналности и ефемерија у вези његовог хапшења, којима је последње две недеље напросто бомбардована српска јавност, и који заслужују посебан текст, тачније, студију, готово незапажено је прошла Младићева изјава да за злочин у Сребреници одговорност сносе „паравојска, параполиција и параполитика“. Изјава веома важна и стога – разуме се – затурена. И ја му у тој ствари верујем. И мени се чини, мада ће то сада, нажалост, бити најмање битно, да се његова, Младићева кривица у најбољем, односно, најгорем случају, креће у оквирима правно више него проблематичне „командне одговорности“ (шта је знао, шта је морао да зна, шта је могао или морао да спречи), одговорности која, узгред буди речено, уопште није важила за муслиманске команданте око Сребренице, или за албанске „војсковође“ на Косову и Метохији.

Младићева одговорност – сем што су његова матична држава и народ изгубили рат у коме до краја нису знали ни да ли уопште учествују – може се тицати управо те, евентуалне, командне одговорности за стрељање још увек неутврђеног броја мушкараца и младића након уласка у Сребреницу. Све остало („геноцид“ итд.) биће директни покушаји наметања „победничке правде“, са циљем ликвидације Републике Српске. А саучествовање саме српске стране, српске политике, власти, пре свега, али и доброг дела опозиције, медија и интелигенције у том пројекту представљаће тешку срамоту и тешко избрисиву „љагу“ на националном образу, памћењу и идентитету.

Она, пак, друга „љага“ о којој је говорио председник Тадић, она представа о Србима као кривцима и злочинцима, не само да неће бити скинута, него ће, захваљујући сликама и извештајима који су поводом Младићевог хапшења поново преплавили глобалне медије, бити само још додатно учвршћена и овековечена.

На крају крајева, треба ли уопште подсећати да то што су се у име тадашњих „евро-афро-азијских“ интеграција, односно, у покушају да изађу у сусрет захтеву моћног непријатеља, одрекли најчувенијег сународника и протерали га, Картагини није донело спас?

(краћа верзија овог текста објављена је у Политици)

 Отправлено: 21.08.09 17:38. Заголовок: /21.8.2009/ Суд над ..

/21.8.2009/
Суд над Стояном Жупляниным начнется 14 сентября.

Судебное вече Гаагского суда назначило предпроцессную конференцию по делу Стояна Жуплянина и Миче Станишича на 4 сентября, а суд начнется десятью днями позднее, - сообщает радио «Свободная Европа».
Жуплянин и Станишич обвиняются в преступлениях против человечности, нарушении законов и обычаев войн и объединенном преступном заговоре в ходе войны в Боснии. Мичо Станишич во время войны был министром внутренних дел «Сербской Республики БиГ», а Стоян Жуплянин – членом Кризисного штаба «сербской автономной области Краина», а затем советником по внутренним делам Радована Караджича. Станишич добровольно сдался Трибуналу в марте 2005 и за прошедшее время несколько раз был временно отпущен на свободу, Жуплянин был схвачен в Сербии в июне 2008 года.

Српска.Ру

 Отправлено: 16.07.09 22:31. Заголовок: СРПСКИ ПРЕЛЕТАЧИ, ИЗДАЈНИЦИ, ПРОДАНЕ ДУШЕ

Nećemo na ulicu zbog Mladića
Ako bi uhapsili nekoga od haških optuženika ne bismo organizovali protesni skup,ističe zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, dodajući da su protestovali kada je uhapšen Radovan Karadžić zbog načina na koji je uhapšen

Mi smatramo da Haški tribunal nije dobro radio svoj posao,
da je u više navrata pokazao potpuno različite aršine,
rekao je on.
Tu pre svega mislim na presude Naseru Oriću i Fatmiru
Ljimaju, ali i svim Srbima, koje te dvostruke aršine jasno
pokazuju. Iako to nema veze s tim da li vi želite u Evropu
ili ne, mi nismo slepi i nismo kreteni da bismo mogli da
hvalimo nešto što nije na najbolji način obavilo svoj
posao, objasnio je Vučić.
Hapšenje preostalih haških optuženika Mladića i Hadžića
obećala je vlast i uradiće sve što je u njihovoj moći da to
naprave. Ja se ne bih bavio tom temom u ovom trenutku.
Uostalom, imate još samo jedan slučaj, Mladića. Ko još
pominje Hadžića, koga on još interesuje. Srbija će se
suočavati s problemima mnogo ozbiljnijim od Tribunala u
Hagu, ali ne želim još o tome da govorim, istakao je
Vučić.
Prema njegovim rčima vlast Demokratske stranke neće ići na
izbore dok ne uradi apsolutno sve da uhapsi generala
Mladića. Dakle, ili će to da urade ili će da se desi ne
znam šta... Ako ga ne nađu, a budu izašli na izbore, to
znači da niko živ ne zna gde je on i da ne može da ga
pronađe. To je njihova glavna stvar i jedina stvar koju
jure.


http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=72852&sectionId=37&seriesId=82

 Отправлено: 16.07.09 22:53. Заголовок: А ја идиоткиња, кад ..

А ја идиоткиња, кад су били избори за градску власт, сећам се, дошла ми у кућу стара професорка руског, нисмо се виделе годинама, и каже жена да ништа не верује Вучићу, а ја упорна као магаре - гласаћу за њега, гласаћу за њега, он се бори за српске интересе (писала сам ти чини ми се о њој, иначе она је Коштуничин гласач).
Сад јој морам, првом приликом, признати да сам била будала над будалама.

 Отправлено: 16.07.09 23:14. Заголовок: Verujem samo sebi, a..

Verujem samo sebi, ali ponekad ni sebi. Posebno kad sam dugo bio veran....

>nepoznati autor.... skunkking <

 Отправлено: 20.07.09 21:46. Заголовок: Има ли иког да ми на..

Има ли иког да ми налупа једно десетак добрих шамара што сам гласала за овог смрада и веровала да ради у интересу српског народа? Е, Бранка, будалетино једна. Ништа, ако нико неће, направићу сама себи један монокл још вечерас. Кад може отац Макарије да самог себе казни бичевањем, могу и ја један добар ударац да задам тој празноглавки - можда ће се једном опаметити.
Она стока издајничка Вучић у свом ауторском тексту за НИН (однедавно у власништву истих оних који су нас бомбардовали - бр.3055, 16.7.2009), између осталих бљувотина, написао је и ово:

" ... Зашто мислим да је појава СНС важна Европљанима? Разлог је једноставан. Базични курс Србије ка ЕУ неће се мењати, чиме се гарантује стабилност не само Србији, већ и у региону. Такође, ЕУ неће зависити од способности, воља и хтења само једне политичке елите, већ ће морати да тражи такмаце на српској политичкој сцени својим дојучерашњим, или чак и данашњим миљеницима. Истовремено, мислим да су уз бројна неслагања , задовољни да са руководством СНС имају отворен и искрен однос.

Зашто је ЕУ важна за Србију са становишта СНС? Зато што Србија нема довољно снаге, новца и знања да покрене своју привреду без кредита и помоћи из ЕУ. Зато што српска пољопривреда може да не пропадне само ако нам буду доступни фондови ЕУ. Зато што од Европе можемо много да научимо о функционисању демократских режима и владавини права. "

 Отправлено: 22.07.09 22:48. Заголовок: Тадићев избор Ђор..

Тадићев избор

Ђорђе Вукадиновић
понедељак, 20. јул 2009.

Б. Тадић и Б. Пајтић

У цара Тројана козје уши! У Демократској странци нема сагласности око статута Војводине! Та велика тајна демократске Србије за коју већ месецима знају и врапци са грана коначно је ових дана и јавно потврђена. Прошле недеље је, наиме, министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић (а он би се заиста тешко могао сматрати политичким авантуристом и слободним стрелцем) гласно рекао да су поједине одредбе Предлога статута Војводине несагласне са уставом, да би на ту његову изјаву већ сутрадан оштро реаговао покрајински одбор Демократске странке поручивши да једино Уставни суд (а не „индивидуалне импресије“) може да процењује уставност правних аката.

Дакле, нису то више само „медијске спекулације“ и „неоснована прижељкивања“ опозиционих политичара и злобних аналитичара. Тиква је пукла, или је пред самим пуцањем и верујем да чак ни маркетиншко-политички чаробњаци са Андрићевог венца више неће моћи да је слепе и закрпе.

Предлагачима статута се мора одати признање да су заиста све покушали – сем, наравно, да одустану од свог наума – уколико је наум уопште био њихов. После неуспелог „блицкрига“ прошле јесени („све је готово, све је јасно, нема никаквих проблема, још само да то републичка скупштина и формално верификује, али, ето, никако да стигне због опструкције у парламенту итд“), прешло се на позициони рат и тактику исцрпљивања противника. По принципу топло-хладно, наизменично су се смењивали претње и притисци на председника Тадића (оштре изјаве Ненада Чанка и челника мађарске коалиције, претње рушењем владе и интернационализацијом случаја) са периодима конструктивне тишине и пружањем прилике председнику да „преломи паметно“.

Ма, само да га ми усвојимо, тј. некако прогурамо кроз скупштину, а после, ако баш мора, нека се оспоравају и обарају поједине одредбе на Уставном суду! Као да је некоме било изузетно стало да се предлог статута по сваку цену усвоји у предложеном облику, па да се онда има папир којим се може махати, на чије се неодређене одредбе према потреби може позивати и који у (не)повољним околностима може послужити као „правни основ“ различитим пројектима за даље дестабилизовање и цепање Србије.

Није ово никакво параноисање и „теорија завере“, већ ствар елементарне политичке логике, искуства и здраве памети. Зашто би иначе Јелко Кацин и Дорис Пак, осведочени велики пријатељи мале и по могућству што мање Србије, толико бринули за судбину војвођанског статута и у (не)спремности власти да га усвоји видели ни више ни мање него тест демократичности и европеизације српског друштва?

Нема никакве сумње да је контроверзни Предлог статута плод политичке кухиње у покрајинској филијали Демократске странке – с тим да му корени леже у омнибус-закону из 2002. и у контроверзној одлуци Председништва ДОС-а из двехиљадите, по којој је тзв. „аутохтоним војвођанским странкама“ поклоњено чак педесет одсто места на заједничкој изборној листи. Али мора се признати да је и његово тренутно заустављање превасходно резултат несклоности страначког врха ДС-а да и даље (са)учествују у овом пројекту урушавања државе. Јесте да су се о Предлогу статута веома оштро и неповољно изјаснили многи правни стручњаци, Српска православна црква, опозиција, бројна грађанска удружења и националне организације. Јесте да су, са малом задршком, свој негативни став према статуту изнели и неки чланови владајуће коалиције попут СПС-а и Јединствене Србије. Али очигледно је да је да ствар ипак остала заглављена због отпора у централи демократа и у окружењу председника Тадића.

Овај статут, али и читава клима која је око њега створена у покрајинској јавности, представља увод у даље лабављење државног јединства и затезање односа између Београда и Новог Сада. Он је први корак ка некој будућој федерализацији – и феудализацији – Србије и отварању и интернационализацији „војвођанског питања“, са перспективом његове „црногоризације“. А видели смо и на примеру велике (СФРЈ) и „мале“ Југославије (СРЈ) како такве ствари – барем на Балкану – по правилу завршавају.

Хтео не хтео, Борис Тадић ће овде морати да решава својеврсну квадратуру круга у готово немогућем покушају да не ризикује расцеп у странци и истовремено не постане директно одговоран за даље институционално урушавање државе којој стоји на челу и на очување чије територијалне целовитости се заклео. Рекло би се да то, у принципу, не би смело да представља тежак избор и нерешиву дилему. Али не и када је реч о српској политици и политичарима и у ситуацији када вас да кренете у једном смеру сиренски маме и дискретно гурају многи фактори, почев од „страних пријатеља“, па до површних и/или излобираних медија и сопствене партијске номенклатуре. (А при томе вас, на другој страни, ионако већ сматрају непоправљивим издајником.)

Све у свему, из актуелног војвођанског ћорсокака постоје само два чиста излаза. Или да уставни и законодавни одбор Скупштине Србије затраже претходно мишљење Уставног суда о Предлогу статута и да се он, у случају готово извесне неповољне оцене, врати на дораду у покрајинску скупштину, а одговорни за његово доношење позову на политичку одговорност. Или да се Предлог, овакав какав је, коначно стави на дневни ред скупштине и, сходно владајућем расположењу и посланика и грађана, одбаци са убедљивом већином. И да се онда крене у озбиљну децентрализацију и, евентуално, паметну регионализацију Србије која не би угрожавала њену државну целовитост и функционалност. Све друго, попут помињане „правно-техничке редактуре“ текста статута или његовог најављеног „усаглашавања са текстом пратећег закона“ и сличне правно-политичке заврзламе и акробације усмерене на „спасавање Пајтићевог образа“ и очување привида страначког јединства само ће мало замутити воду, пролонгирати нашу државноправну агонију и никоме неће бити од користи.

 Отправлено: 25.07.09 00:00. Заголовок: ЈЕДАН ОД КЛОВНОВА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ - ПАЛМА

Нема шансе да Влада падне
Ова Влада ће изгурати цео мандат, јер Србија никада није била популарнија у Европи него сада
Због куповине жирафе о мени су новине писале 20 дана. Све то ми је било симпатично. Политичари не могу да уживају само привилегије, мора и та лоша страна да се осети

У Србији више нису у моди политичари-аналитичари. Србија хоће политичаре-реализаторе, политичаре са делима. То ће бити критеријум за следеће изборе

Закон о медијима погодиће само новинаре, јер да би платили само једну казну, мораће да раде две године


Председник ЈС, Драган Марковић Палма, у разговору за Правду каже да ће три посланика ЈС гласати против Предлога закона о информисању. Он сматра да то неће угрозити рад Владе, за коју очекује да опстане цео мандат.
Због чега нећете да гласате за закон о информисању?
- Закон не ставља политичаре и новинаре у исти положај. Овај закон ће сметати новинарима, а не политичарима. Политичари могу да се крију иза имунитета, а новинари не многу да се крију иза свог слова. Досадашња пракса у судству показала је да су новинари изгубили 80 одсто процеса са политичарима. То је довољна штета за новинара и редакцију за коју ради, јер уколико се два или три пута деси да новинар плати казну, тај лист ће изгубити тираж, јер ће се смањити популарност.
Ви сте такође били мета новинарских критика. Није вам то сметало?
- Да, био сам због жирафе. Шта сам требао да урадим? Посао новинара је да истражује, да пише оно што је занимљиво, што би људи волели да знају. Показало се да држава није дала новац за куповину те жирафе зато што сам ја учествовао у формирању власти. Али, о томе се писало 20 дана и то свакодневно. Ипак, то не значи да ћу тражити да се казне новинари. Мени је то било симпатично. Политичари не могу да уживају само привилегије, мора и та лоша страна да се осети.
Шта вам у закону највише смета?
- Трн у оку ми је да неко од новинара треба да ради две године како би платио казну. Изгласавањем овог закона, не убрзава се улазак у ЕУ.
Мислите ли да су Владини амандмани ублажили Предлог закона о информисању?
- Не могу да кажем да нису. Смањен је депозит од 50.000 евра, неке су казне преполовљене. Али, ја нисам за то да се доносе казне у тренутку када је светска економска криза и када су смањени тиражи новина, да се кажњавају новинари. Уколико нека редакција плати оно што је зарадила продајом тиража за недељу дана, та реакција ће затворити своју фирму и неће више моћи да ради. Нису у питању овде власници медија, јер ће они сутра бити власници нечег другог. Проблем су запослени у медијима.
Хоће ли Влада успети да обезбеди већину за усвајање овог закона?
- Не знам шта ће бити и ја се не бавим сакупљањем већине у парламенту.
А да ли то може да буде претња опстанку Владе?
- Нема шансе! Ово није претња опстанку, јер се дешавало да су и друге странке гласале против неких других предлога закона. Треба да постоје различита мишљења, јер је то демократија. Када би сви исто мислили, онда би требало да будемо сви у истој партији. Ова Влада ће изгурати цео мандат, јер Србија никада није била популарнија у Европи него сада. Ова Влада је успела да грађане Србије ослободи виза. Недавно сам путовао за Грчку, колона на граници је била дужа од три километра. Журио сам, претекао их, али су се неки побунили. Изашао сам из аута, али људи се нису бунили када су видели да сам то ја. Рекли су само: „Захваљујући њему нећемо више морати да вадимо визе како би путовали у Грчку". Тог тренутка схватио сам да је неко наградио мој рад.
Да ли је то утицало на пораст рејтинга ЈС?
- Избори у Земуну и Вождовцу показују да смо добили дупло више гласова него на претходним изборима. Нећу да кажем да је то захваљујући мени, и други су заслужни за успех. У Врњачкој Бањи, прошле године, СПС није прешао цензус, а ЈС је ишла сама на изборе. У Ковину, на локалне изборе, СПС и ПУПС су изашли заједно и добили три одборника, а ове године СПС и ЈС су изашли заједно и добили смо осам одборника. ЈС има велику популарност у Србији.
Може ли се рећи да ЈС постаје један од важнијих фактора на политичкој сцени Србије?
- У Србији више нису у моди политичари-аналитичари. Србија хоће политичаре-реализаторе, политичаре са делима. То ће бити критеријум за следеће изборе.
Да ли сте задовољни радом ваше коалиције у Влади?
- ЈС није добила ниједну функцију. ЈС нема ниједног директора, неко јавно предузеће, државног секретара... Могу да кажем да је нашој странци требало да припадне 15 места у УО државних предузећа.
Зашто сте одустали од тога?
- Нисам одустао. Дали су нам само три места од обећаних 15.
Ко је узео остала места у УО?
- Узеле су велике рибе. Јер, они мисле по принципу - велика риба прогута малу. То само има у води, али у политици тога нема.
Предраг Јеремић

 Отправлено: 25.07.09 20:19. Заголовок: ПРЕДСТАВА ЗА НАИВНЕ ..

ПРЕДСТАВА ЗА НАИВНЕ - АКО ЈОШ ИМА ТАКВИХ У СРБИЈИ
КАО, УПУЋУЈУ ЖАОКЕ ЈЕДАН ДРУГОМ ...
ВУЧИЋУ И ЂУРИШИЋУ - НА ТО ВИШЕ НИКО НЕ НАСЕДА...
Марко Ђуришић: Вучић очигледно тешко подноси ове вруће дане
субота, 25. јул 2009.
Заменик председника СНС-а Александар Вучић оптужио је ДС да „стоји иза негативне кампање која се последњих дана води у медијима против СНС”. Функционер ДС-а Марко Ђуришић одбацио је у изјави за „Блиц” Вучићеве оптужбе, оценивши да заменик председника СНС „очигледно тешко подноси ове вруће дане”.

- Нека Вучић објасни грађанима где је био и шта је радио, а ДС са тим нема баш никакве везе - рекао је Ђуришић.

Иначе, Ратко Кнежевић, кум Мила Ђукановића, изјавио је да су се Вучић и Томислав Николић састали са Станком Суботићем и Милом Ђукановићем у париском хотелу „Риц” 2007, што су они демантовали. Николић тврди да су у Париз ишли на састанак с инвеститорима за изградњу гасне електране у Новом Саду. Вучић је у прекјучерашњој изјави за „Блиц” рекао да ће јавно показати пасош како би доказао да тврдње Драгана Тодоровића о његовом наводом путу у Москву и састанку са Суботићем нису тачне. Међутим, он то јуче није учинио на конференцији за штампу.

(Блиц)

 Отправлено: 18.08.09 17:29. Заголовок: Зашто је ЕУ важна за..

Зашто је ЕУ важна за Србију са становишта СНС? Зато што Србија нема довољно снаге, новца и знања да покрене своју привреду без кредита и помоћи из ЕУ. Зато што српска пољопривреда може да не пропадне само ако нам буду доступни фондови ЕУ. Зато што од Европе можемо много да научимо о функционисању демократских режима и владавини права. "

Koji je ovo smrad. Od svi smradova on mi je najodvratniji. Bolje bi bilo da cita knjige i nauci nesto o ekonomiji.

 Отправлено: 18.08.09 17:49. Заголовок: Ако ЕУ нуди кредите,..

Ако ЕУ нуди кредите, они не иду у српске економике.
Они су иду у џепу неколико представника власти.
И зато желим да се ЕУ , да више, више, више новца у свој џеп... а на економику српску пљуне.....

 Отправлено: 20.08.09 12:05. Заголовок: В чем еще обвинят..

В чем еще обвинят Россию?


Во главе СМИ, которые распространяют негативные стереотипы о России, «недемократичной, с отсутствием рынка» стране, стоит Б92, радиопередача которого «Пешчаник» более всего отличается антирусскими настроениями. В этой передаче мы могли слышать лишь непрекращающиеся тирады против газового соглашения, вредного и нелегального.

Кроме этого, по мнению Николы Самарджича и других авторов «Пешчаника», «русские уже давно обанкротились, у них нет денег, а те деньги, которые русские должны нам заплатить, гарантируем мы, а не они, гарантирует НИС». (30.01.2009).
Другому автору, Серджану Поповичу особенно мешает та надежда Сербии на «нашего друга, обанкротившуюся Россию, которую сейчас, ни с того ни с сего, провозгласили мировой силой».
Теофил Панчич даже не пытается скрыть своих эмоций, когда говорит: «Вот, Коштуница и Ко, радикалы и прочие заявляют: альтернатива – это Путин, альтернатива – это Россия. Эта альтернатива лично для меня абсолютно бессмысленна, проигрышна и отвратительна».

Но это негативное отношение к России авторов «Пешчаника», высказываемое на радио Б92 доходит до открытой ненависти и абсурдных теорий заговора.
Пера Лукович сходит с ума, если видит хоть что-то русское по телевидению, он бы «расстрелял сначала тех русских, а потом и тех наших, которые взяли от русских».

Еще дальше идет Ненад Прокич, который старается показать, как за главными покушениями в сербской истории стояла русская тайная полиция (от убийства князя Даниила в 1860 г. и убийства князя Михаила в 1868 г., вплоть до убийства Александра Карагеоргиевича в 1903 г. и убийства Зорана Джинджича в 2003 г.).

На десерт этой чудной «заговорологии» – утверждение Прокича, что русские виноваты в Холокосте, так как специально некий тайный агент охранки написал в Париже в 1898 г. «Протоколы сионских мудрецов».

Такие заявления комментирует Слободан Антонич: «И такую сатанинскую империю кто-то в Сербии хочет поставить выше таких друзей, как США? Никогда!» (журнал «Печать», №12, с. 48-50).
Русский империализм в корне плох, а Россия виновата почти во всех бедах этого мира – это квинтэссенция всех антирусских заявлений в СМИ, которые, к сожалению, остаются без внимания критики.
Когда бы хоть кто-то сказал что-либо подобное о западной стране, то сразу бы подвергся клеймению в СМИ и НПО-секторе как обскурантист, экстремист или фашист, использующий речи различных фобий.
К таким антирусским кампаниям присоединилось, к нашему большому сожалению, и РТВ (радио и телевидение Воеводины).
В своей сатирической передаче «Ночная смена» (17.06.2009 г.) они перешли всякие меры хорошего вкуса. Первую собаку, побывавшую в космосе они назвали «офицером Лайка», выбранного ввиду «нетолерантности к другим». У СССР были проблемы, так как ракеты летали на алкоголе, а сотрудники крали это «топливо». После идет зарисовка о спорте, где российские атлетки (в передаче это переодетые мужчины) разговаривают о применении допингов. Ельцина показали настоящим алкоголиком, не отвечавшим за свои действия, а Путина – смешным дзюдоистом, который борется с вымышленным противником или с самим собой, в отсутствии оного.
Ясно, что речь идет о политической сатире, но такая концентрация негативных стереотипов о России и русских уже стала мешать и тем, кто не является ярым русофилом. Странно только, что подобные СМИ получают рекламные заказы от НИС, которые они же потом и поливают грязью.

 Отправлено: 20.08.09 12:29. Заголовок: Kusha ! Брате ! И ..

Kusha ! Брате ! И код нас има такви МУДАКИ , коjи обливают грязью све Руско !!! Иако сами - Руски !!!

 Отправлено: 20.08.09 17:01. Заголовок: Sergej, moje misljen..

Sergej, moje misljenje je da je Srbija podeljena ali samo do jednog trenutka.
Ovi koji podrzavaju NATO i EU su kukavice. Uvek je takvih bilo. Kada je bio rat bezali su i kritikovali sve samo ne NATO jer se plase.
Kada procene da se stvari menjaju svi oni ce da se okrenu Rusiji i bice veci Rusi od Rusa...
Tada ih treba samo prepoznati... u rudare... lustracija..
Javne licnosti su zavrsile karijeru i oni ce se boriti do poslednjeg dolara. B=92 vec sada okrece list. Nisu oni mutavi!

 Отправлено: 08.08.09 19:05. Заголовок: СВИ НЕПРИЈАТЕЉИ СРПСКОГ НАРОДА

СРБИ И РУСИ КРОЗ ИСТОРИЈУ ИМАЈУ ЗАЈЕДНИЧКЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ.
Желим да на овој теми јасно раздвојимо жито од кукоља.
Да све оне који су нам наносили зло - обележимо, да се зна - доста су Срби окретали и други образ. Већ одавно је било време да узвратимо ударац.
/8.8.2009/
История рассудит, кто интернационалисты, а кто - наёмники.
Историја ће пресудити ко су интернационалисти, а ко најамници.
http://www.srpska.ru/article.php?nid=12173

Во времена оные и не столь уж отдалённые российских добровольцев, отправлявшихся бороться за свободу и независимость сербских братьев, провожали, как героев, речами и цветами. Встречали с ещё большим почётом, вручали правительственные награды. Российские газеты писали о "волонтёрах-патриотах" восторженные статьи.
Ну а теперь Россия не просто бросила сербов на произвол судьбы. Она участвует в дискриминационных санкциях против них. А немногих сыновей своих, что, невзирая на все препятствия, едут проливать кровь во искупление нашей общей вины в демпечати обзывают наёмниками. Западная пресса, радуясь таким "подаркам" и нагнетая антисербские настроения, с восторгом их перепечатывает.




Канадский наемник

Между тем счёт арабским, турецким, афганским боевикам, которые воюют в Боснии и Герцеговине в составе мусульманских формирований, уже идёт на тысячи. Потянулись на шелест долларов и немецких марок, что платят наёмникам, и западноевропейские "дикие гуси". Упоминания о них пусть скупо, но попадаются в итальянской, французской, немецкой печати. В югославской таких фактов предостаточно, но мы из-за блокады к ней доступа не имеем. На днях же пришлось затронуть эту неприятную для официального Лондона тему и английской печати. К этому вынудили трагические обстоятельства гибель двух британских граждан Теда Скиннера и Дерека Арнольда близ города Травник в Боснии.
"Одному из убитых чуть более 20 лет, другому за 40, пишет газета "Гардиан". Тот, что помоложе, шотландец, и, похоже, он дезертировал из полка "Арджил энд Сазерленд Хайленд". Второй носил знаки отличия парашютного полка и говорил, что был капитаном британской армии. Оба работали военными инструкторами, обучая мусульманских боевиков. Пока неясно, кто их убил. Район, где обнаружили тела, с недавних пор превратился в арену ожесточённых столкновений".




Британский наемник




Чешские и британские наемники 108-й бригады ХВО

Британская пресса сообщает, что с 1991 года в Хорватии и Боснии сражается целая группа англичан, которые сформировали международную бригаду "Дикие гуси". Многие из них приобрели боевой опыт в Анголе, зоне Персидского залива и в Ольстере. По рассказам наёмников хорваты платят им довольно щедро. К примеру, те, что заключили трёхлетние контракты с хорватской группировкой "Чёрные легионы", могут рассчитывать на вознаграждение в 10 тысяч фунтов стерлингов.
Известно о гибели по меньшей мере ещё трёх британских наёмников. 24-летний, Эдвард Уайт, дезертировавший из второго батальона королевского танкового полка, расквартированного в графстве Дорсетшир, убит в ноябре 1991 года. Бывший солдат, 35-летний Джон Ламберт, сражён шрапнелью в сентябре прошлого года. По оценке Форин офис, на стороне хорватов и мусульман воюют в общей сложности более ста англичан.








Французский наемник

Газета "Сан" цитировала недавно одного из них, похвалявшегося тем, что убил серба: "Я был рад, что попал в него, сербские солдаты заслуживают смерти". О другом газеты рассказывали, как он предлагает доставить на линию фронта медикаменты, ворует их и сбывает на "чёрном рынке", чтобы на вырученные деньги купить несколько доз героина.
Британское правительство, надо сказать, на редкость терпимо относится к этим "диким гусям". Многие из них совершенно спокойно приезжают домой провести отпуск, навестить родных. А Рон Уэрн, чьё воинское удостоверение с гербом хорватского совета обороны было опубликовано на фотоснимке в газете "Гардиан" даже дал обширное интервью британскому телевидению. Он рассказал, как воевал сначала за хорватов, потом - за мусульман в мостарской бригаде "армии Боснийской республики". Сейчас он служит в 4-й диверсионной роте и специалируется "на рейдах по глубоким тылам сербской армии".




Похороны британского наемника Джона Роунли (John Ronley) возле деревни Ланиста, северная Босния, 29.08.1992

И всё-таки, несмотря на массированную антисербскую пропаганду в средствах массовой информации, в глазах общественного мнения Великобритании "борцы за демократию" героями не стали. В отличие от более двух тысяч британских добровольцев, сражавшихся в конце 30-х годов в составе интербригад против франкистского режима в Испании, таких, как ставший впоследствии знаменитым писателем Джордж Оруэлл, автор романа "1984", который едва не погиб от тяжёлой раны в горло и который всегда вспоминал об этом "самом волнующем периоде моей жизни".

Сергей Свистунов: // "Правда" 38 (26992) от 25 февраля 1993 года.

Список иностранных наемников, убитых в ходе войн на территории бывшей Югославии.

К сожалению о боевиках Аль-Каиды, участвовавших в войне на стороне боснийских мусульман, информации практически нет.

Brian (фамилия неизвестна) (Denmark)
Центральная Босния – убит в результате неудачной шутки британского наемника

Frank (фамилия неизвестна) (British)
Босния и Герцеговина – бывший солдат Французского Иностранного Легиона, убит в ходе операции "Maestral II", служил в составе 1-й гвардейской бригады.

Heinz (фамилия неизвестна) (Germany)
Широки Брег, БиГ – убит в результате разборок между наемниками
Ноябрь 1, 1994

Janos (фамилия неизвестна) (Hungary)
Операция «Олуя» - воевал в Хорватии с 1991 года, в момент гибели служил в Гвардейской бригаде
Август 6, 1995

Mak (фамилия неизвестна) (Great Britain)
Мостар, БиГ – убит в первом же бою в результате «дружественного огня»

Marcel (фамилия неизвестна) (France)
Операция «Масленица», Хорватия- служил под командованием аргентинского наемника полковника Саведра в 1-м ударном батальоне «Вукови», позднее включенном в 4-ю бригаду. Убит в операции по захвату моста.

Meho (фамилия неизвестна) (Austria)
Район Посавины, БиГ- расстрелян в плену.

Stefan (фамилия неизвестна) (Germany)
Широки Брег, БиГ- убит в результате разборок между наемниками
Ноябрь 1, 1994

Abu Ibrahim Al-Turki (Turkey)
Сараево, БиГ – турок из Великобритании, убит французскими солдатами UNPROFOR возле сараевского аэропорта в 1993 году.

Derek Arnold (Great Britain)
Травник, БиГ – служил инструктором у хорватов, захвачен в плен мусульманами и казнен.
Февраль 5, 1993

Alaslan Bahattin (Turkey)
Район Посавины, БиГ – вступил в 106-ю бригаду боснийско-хорватской армии, через 15 дней убит в бою.
Октябрь 21, 1992

Francesco Bider (Italy)
Кошара, Косово – служил снайпером в 138-й бригаде УЧК «Agim Ramada», убит сербским снайпером.
Май 7, 1999

Constantin Biekse (Germany)
Широки Брег, БиГ – убит в ходе разборок между наемниками
Ноябрь 1, 1994

Michael Holte Biering (Denmark)
Тузла, БиГ – в составе небольшого отряда, в который входило еще двое британских наемников попал в окружение в районе Тузлы, убит в бою.
Ноябрь 9, 1992

Альберт Боровой (Ukraine)
Босански Брод, БиГ – бывший советский десантник, приехал в Хорватию в марте 1992 года, вступил в Хорватско-Мусульманскую Демократическую Партию и 101-ю бригаду Хорватского Вече Обороны, известную огромным количеством наемников, предположительно убит осколками снаряда в районе Дервенты.
Июль 31, 1992

Andreas Buhner (Germany)
Лесковац (Посавина) – служил в 104-й бригаде ХВО, ночью забрел на свое минное поле.
Октябрь 24, 1992

Agron Bytyqi (United States of America)
Тюрьма в Прокупле, Сербия. – вместе с двумя братьями служил в Атлантической бригаде УЧК, в которую входило около 400 граждан США после окончания бомбардировок настолько обнаглел, что попытался въехать в Сербию через переход Мердаре в форме УЧК и с медалями, доставлен в тюрьму в Прокупле в 2001 году его тело и тела братьев найден в захоронении возле села Петрово.
Mehmet Bytyqi (United States of America)
Тюрьма в Прокупле, Сербия

Ylli Bytyqi (United States of America)
Тюрьма в Прокупле, Сербия

Thomas Crowley (Ireland)
Южный сектор, Хорватия – служил в 9-м батальоне ХОС, затем в 114-й бригаде Хорваткой Армии, погиб на минном поле под Дубровником.
Июнь 10, 1995

(имя неизвестно) Estok (Hungary)
Ласлово, Хорватия – оборонял этническое венгерское село Ласлово (Szent-Laszlo) под Осиеком, погиб в бою с югославской армией, вместе с британским наемником по имени Edward White, двумя венгерскими и одним боснийским наемниками.
Ноябрь 23, 1991

Alexandre Fernandez (Portugal)
Район Посавины, БиГ – ветеран войны в Анголе, в 1991 году вступил в Интернациональный взвод, возглавляемый испанцем по имени Eduardo Rosa Flores, в бою под Осиеком потерял глаз, вскоре вернулся в строй, вступив в качестве наемника в 106-ю бригаду ХВО, подорвался на мине в ходе патрулирования в районе Посавинского коридора.
Октябрь 6, 1992

Malcolm Frame (Great Britain)
Горни Рахич, БиГ – шотландец, ветеран французского Иностранного Легиона, служил в 108-й бригаде ХВО – застрелен из охотничьего ружья сербским крестьянином при штурме села Горни Рахич.

David Freel (Rhodesia)
Сплит, Хорватия – ветеран войн в Родезии, ЮАР и Анголе, работал в Лондоне телохранителем, в Хорватии воевал с 1991 года в Хорватской национальной гвардии, Хорватской Армии, бригаде «Король Томислав» ХВО. Застрелился.

Dominique Gay (France)
Дубровник, Хорватия
Июнь 30, 1992 – убит в ходе бомбежки Дубровника.

Stojan Gogov (Bulgaria)
Винковцы, Хорватия – служил в 109 бригаде Хорватской Армии, за особые успехи награжден хорватским гражданством, за два дня до рождения сына был застрелен в своей квартире.
Июнь 2, 1992

Ivan Herman (Austria)
Овчара, Вуковар, Хорваия
Ноябрь 22, 1991

Mohamed Jah (Gambia)
Травник, БиГ – мусульманин из Гамбии, служил сначала в отряде ХОС в Посавине, затем в 104-й бригаде ХВО, убит в бою с сербами в районе Травника.

Edmond Jardas (Belgium)
Лика, Хорватия – фламандец, служил в 118-й бригаде ZNG-RH/HV и возможно в 9-й гвардейской бригаде HV, убит в 1993 году.

Andreas Kolb (Germany)
Горни Вакуф, БиГ – приехал в Хорватию весной 1992 года как журналист и фотограф, вскоре вступил в отряд наемников «Викинг», убит мусульманским снайпером.
Ноябрь 8, 1993

John Lambert (Great Britain)
Турич (район Посавины), БиГ – бывший английский солдат, после того, как его компания разорилась, с целью быстрого заработка приехал в Хорватию. Через несколько дней погиб при минометном обстреле.

Thomas Otto Raimond Linder (Germany)
Мостар, БиГ – бывший парашютист французского Иностранного Легиона, в 1991 году вступил в хорватскую полицию, в феврале 1992 ему был присвоен чин лейтенанта и он был переведен в Зринско-Франкопанский батальон в район Купреса, а затем под Мостар, погиб при минометном обстреле при штурме казарм ЮНА, пи попытке вытащить раненого британского наемника.
Май 20, 1992

Anthony Grant Mann (Great Britain)
Осиек, Хорватия – бывший британский десантник, служил в Северной Ирландии, приехал в Хорватию в 1991 году, сначала вступил в отряд «Черные Орлы», а затем из-за разногласий с командованием в отряд наемников под командованием Эдуардо Роса Флореса, убит в Осиеке 23 марта 1992, обстоятельства гибели наемника полны загадок, по результатам вскрытия скорее всего убит своими.

Erwin van der Mast (Netherlands)
Тень, Хорватия
Декабрь 17, 1991

Pierre L. Metral (France)
Томиславград, БиГ – бывший офицер французской армии, скорее всего первый иностранный наемник, приехавший на войну в Боснию, убит в Томиславграде при минометном обстреле, в 1999 году в честь него названа улица в городе Сесветски Кралевац.
Апрель 23, 1992

Jean-Michel Nicolier (France)
Вуковар, Хорватия – первый иностранный наемник, убитый в ходе войны в Югославии, расстрелян сербами после взятия Вуковара.
Ноябрь 19, 1991

Ronnie Pereversov (Canada)
Мостар, БиГ – ветеран британской и родезийской армий, а также французского Иностранного Легиона. В 1992 году воевал в качестве снайпера в Посавине в составе 108-й бригады ХВО, после ранения в ногу вернулся во Францию, чтобы официально разорвать контракт с Легионом, в 1994 году вернулся в Боснию, где сражался в составе отряда «Викинг» бригады «Король Томислав» как гранатометчик, затем перешел в 1-ю гвардейскую бригаду ХВО, убит в селе Жупания под Мостаром.

Francois Pires (France)
Кулина, БиГ
Октябрь 3, 1992

Cody Richmond (Great Britain)
Гребина, БиГ – служил во 2-м батальоне 104-й бригады ХВО, пропал без вести в ходе вылазки к сербским позициям.

Francois Roulet (France)
Маркович Поле, БиГ – в ноябре 1991 года вступил в 1-ю гвардейскую бригаду ХВО, затем работал инструктором в 140-й бригаде в Загребе, стал одним из первых иностранных наемников, воюющих в Боснии, где он воевал в составе 108-й бригады ХВО, специализировался на борьбе с танками, считается что на его счету до восьми сербских танков, убит при штурме сербской деревни в двух километрах от Маркович Поля.
Декабрь 26, 1992

John Rowley (Great Britain)
Церик (район Посавины), БиГ – бывший моряк и солдат Иностранного Легиона, служил в разведывательно-диверсионном взводе 2-го батальона 108-й бригады, состоящем в основном из наемников. Убит при штурме сербского села Церик.
Август 29, 1992

Jurgen Schmidt (Germany)
Дуретбегов Долац, БиГ – служил в противотанковом подразделении 134-й бригады ХВ, затем перебрался в Боснию, где вступил в бригаду «Eugen Kvaternik» ХВО, убит в засаде возле села Дуретбегов Долац, рядом с Горним Вакуфом.
Январь 24, 1993

Hans Schtefen (German)
Травник, БиГ – немец из восточной Германии, в сентябре 1992 года вступил в боснийскую армию, после подготовки в Риеке вступил в 7-ю бригаду в Яйце, участвовал во множестве боев, покончил с собой 1 января 1994 года в Травнике.
Январь 1, 1994

Edmund Skinner (Great Britain)
Травник, БиГ – вступил в боснийскую армию в октябре 1992 года, работал инструктором и разведчиком в боснийской армии, кроме того подрабатывал в качестве разведчика для Чеширского полка британской армии в составе UNPROFOR, а также помогал британской разведке САС, подробности смерти неизвестны скорее всего его мусульманским «работодателям» не понравилась что Скиннер передавал информацию о планах мусульман англичанам.
Февраль 5, 1993

David Stallard (Great Britain)
Хорватия – ветеран Иностранного Легиона, убит в Хорватии в 1991 ли 1992 году.

Hans Strassburger (Germany)
Остра Лука, БиГ – ветеран Иностранного Легиона, служил в 106-й бригаде ХВО, затем в 4-й гвардейской бригаде ХВО в качестве снайпера, подорвался на мине.
Сентябрь 12, 1995

Assad Tahirovic (Australia)
БиГ – воевал в Ливане и против советских войск в Афганистане, в 1991 году вступил в Хорватскую Национальную Гвардию и 109-ю бригаду в Винковцах, весной 1992 года перешел в разведывательно-диверсионный взвод в 108-й бригаде ХВО.

Christian Thomas (Great Britain)
Томиславград, БиГ – ирландец или валлиец, воевал в 9-м батальоне ХОС, затем перешел в ХВО, убит возле деревни Суица к северу от Томиславграда.

Johannes Tilder (Netherlands)
Тюрьма в Книне – бывший офицер голландской армии вместе с отрядом из 18 наемников, в основном датчан, с ноября 1991 года служил в 118-й бригаде Хорватской Национальной Гвардии, затем присоединился к 9-й гвардейской бригаде ХВ в Госпиче, в 1992 году был ранен, но после ранения вновь вернулся в хорватскую армию и в 1993 году принял участие в операции MEDAK, был произведен в чин капитана и в течение последующего года исполнял обязанности офицера связи и занимался контактами с французами из UNPROFOR, по неизвестным причинам оказался в зоне контролируемой сербами и попал в плен, находясь в тюрьме много рассказал о зверствах хорватской армии и иностранных наемников. Расстрелян.
Май 10, 1994

Unknown Volunteer (United States of America)
Мостар, БиГ – гражданин США, член ХОС, погиб при атаке на аэродром, контролируемый ЮНА.
Октябрь 7, 1992

Неизвестный (Australia)
Район Купреша, БиГ – служил в боснийско-хорватской армии, ХВО убит английским наемником

Неизвестный (Germany)
Гребина, БиГ – служил во 2-м батальоне 104-й бригады, убит при вылазке к сербским позициям в 1993 или 1994 году.

Неизвестный (Germany)
Остра Лука, БиГ- вступил в ХВО в сентябре 1995, служил в 4-й гвардейской бригаде, через несколько дней погиб вместе с Хансом Страссбургером при подрыве на мине.

Неизвестный (Scotland)
Брчко, БиГ – ветеран Шотландской Гвардии и Иностранного Легиона, вступил в 108-ю бригаду ХВО, убит сербским снайпером в первый же день службы.

Неизвестный (Hungary)
Ласлово, Хорватия – служил в Хорватской Национальной Гвардии, вместе с другими наениками – двумя венграми, боснийцем и англичанином погиб при обороне села Ласлово от сил ЮНА.
Ноябрь 23, 1991

Неизвестный (Great Britain)
Широки Брег, БиГ – убит немецкими наемниками в ходе внутренних разборок.

Неизвестный (Great Britain)
Широки Брег, БиГ – убит немецкими наемниками в ходе внутренних разборок

Неизвестный (Algeria)
Кошара, Косово - служил в 138-й бригаде УЧК «Agim Ramada», убит в бою с сербской армией в районе Кошары на албанской границе.

Неизвестный (France)
Кошара, Косово – приехал в Албанию в 1999 году и заявил главному инструктору УЧК «Delta Forcat Komando» что он инструктор по минно-взрывному делу, французский офицер и разведчик, ему не поверили и предложили показать умения на деле и помочь боевикам УЧК в Косово в разминировании, в первый же день подорвался на первой мине.

Неизвестный (France)
Кошара, Косово – боевик УЧК, убит в бою с сербами возле Кошары на албанской границе.

Неизвестный
Кошара, Косово- один из группы, состоящей из троих наемников, убитых сербами под Кошарой.

Неизвестный
Кошара, Косово

Неизвестный
Кошара, Косово

Неизвестный (France)
Ливно, БиГ – служил под командованием аргентинского наемника Саведры в 1-м ударном батальоне известном как «Вукови», позднее включенном в 4-ю гвардейскую бригаду, подорвался на фугасе в районе Ливно в 1992 году.

Неизвестный (Poland)
Хорватия – один из небольшой группы польских наемников, служивших в Хорватской Армии, погиб где-то в Хорватии в первой половине 1992 года, подробности неизвестны.

Edward White (Great Britain)
Ласлово, Хорватия – служил в британской армии, в Королевском Танковом полку в Германии, дезертировал и уехал в Хорватию, где вступил в интернациональный отряд, где стал снайпером, убит солдатами сербского паравоенного отряда при попытке убежать из осажденного Ласлово.
Ноябрь 24, 1991

Eric Williams/di Tomaso (Canada)
Мостар, БиГ – ветеран Иностранного Легиона, служил в отдельном подразделении ХВО под названием «Tuta Grupa», убит снайпером в районе деревни Бьело Поле под Мостаром осенью 1993 года.

Christian Wurtenberg (Switzerland)
Осиек, Хорватия – швейцарский журналист, приехал в Хорватию осенью 1991 года, затем вступил в Хорватскую Национальную Гвардию, интернациональный отряд Спаниарда Флореса 28 декабря в Осиеке, через девять дней был убит хорватами, из дневника, возвращенного семье было вырвано несколько страниц, информация на компьютере стерта, английский журналист Paul Jenks, через несколько месяцев попытавшийся выяснить обстоятельства гибели коллеги также был убит, остается лишь предполагать, что швейцарец узнал и мог раскрыть какие-то тайны войны, которые общественности знать не полагалось.
Январь 6, 1992

Неклюдов Дмитрий
Српска.Ру

 Отправлено: 10.08.09 22:23. Заголовок: Да, за правое дело р..

Да, за правое дело русские сражались, а эти не за правое!

 Отправлено: 15.07.09 21:59. Заголовок: Хит-парад сербоненавистников.

Правое гражданское движение «Наши» из Аранджеловца оклеило несколько городов плакатами с изображением «самых ненавидимых» людей в Сербии. В их хит-парад вошло пять человек, выделяющихся своим расизмом, ненавистью и сербофобией: председательница Фонда за гуманитарное право Наташа Кандич, лидер ЛДП Чедомир Йованович, председатель Лиги социал-демократов Воеводины Ненад Чанак, председательница Хельсинкского комитета по правам человека Соня Бисерко, а также председательница Фонда политических деятелей Соня Лихт. И логотип Телеканала Б92 с подписью «без конкуренции».

«Министерство по правам человека и правам меньшинств подаст в суд в связи с угрозой безопасности ряда людей. В интересах всех граждан быть защищенными от самовольного поведения отдельных людей, распространяющих ненависть и скрывающихся за ложными опросами, в которых выражают свои личные позиции», - заявил госсекретарь в министерстве Марко Караджич.
Он отметил, что авторы плакатов по сути создают расстрельные списки. «В списке находятся политики, борцы за права человека, журналисты… Очевидно, что у нас есть проблемы с отдельными личностями, скрывающимися за фантомными организациями, угрожающими обществу. Разумеется это не останется безнаказанным, а последствия коснутся и тех, кто оказывает им поддержку», - заявил Караджич.

Председатель объединения «Наши» Иван Иванович заявил в интервью газете «Борба» ,что его организация провела Интернет анкетирование и опрашивала людей на улицах, кто по их мнению является наибольшим сербофобом и действует против интересов своей страны и народа. «Все опрошенные указали телеканал Б92, а так как это учреждение, то мы поставили возле их логотипа подпись «без конкуренции». В нашем опросе первое место заняла Наташа Кандич, опрошенные отмечали ее выступления за отсоединение Косово. Затем идут Чедомир Йованович, Ненад Чанак, Соня Бисерко и Соня Лихт. Все они нарушали Конституцию Сербии, но не понесли наказания», - рассказал Иванович, отметив, что Ненада Чанака опрошенные упоминали из-за его выступлений за автономию Воеводины.

 Отправлено: 16.07.09 09:47. Заголовок: М-да, хорошенький хи..

М-да, хорошенький хит-парад... Хотя, может, по сути их и больше будет...

 Отправлено: 16.07.09 10:11. Заголовок: Так это самые, самые..

Так это самые, самые....

 Отправлено: 30.08.09 00:47. Заголовок: Политички живот Упут..

Политички живот
Упутство Хелсиншког одбора за добијање међународних награда
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/uputstvo-helsinskog-odbora-za-dobijanje-medjunarodnih-nagrada.html
Маринко М. Вучинић
среда, 26. август 2009.

Соња Бисерко

Обележавање четрнаесте годишњице прогона више од двеста хиљада Срба из Хрватске у акцији „Олуја“ и злочина почињених у току ове редарствене акције хрватске војске била је јединствена прилика за наше истакнуте боркиње за људска права и њихове организације које се иначе тако истрајно залажу за суочавање са злочинима почињеним у наше и име Србије да својим манифестацијама и перформансима покажу бригу и за људска права прогнаних Срба. Међутим, оне се нису појавиле, нити су се огласиле саопштењима. За њих су жртве српског народа оправдана последица погрешне националне политике и зато су оне задужене да се боре за људска права само оних народа који су били изложени великосрпској агресији и геноциду.

Срби по овим боркињама за људска права не заслужују да „Жене у црном“ развију своје транспаренте и одају почаст српским жртвама у акцији „Олуја“. То вероватно не би било довољно политички коректно, а Срби ионако по њима себе стално приказују као највеће жртве геноцида и етничког чишћења, позивајући се чак и на искуства из Другог светског рата. Срби су најзад добили оно што су заслужили као извршиоци геноцида у Босни и агресори на Хрватску.

Није се огласила овим поводом ни Соња Бисерко чија организација не пропушта прилику да осуди опасне појаве српског нацизма. Зато није пропустила да у интервјуу у листу Борба изнесе основне идеолошке ставове о српској колективној кривици и појави српског фашизма и ксенофобије, овога пута као добитница награде града Вајмара која се додељује истакнутим појединцима и организацијама у свету које се активно и често и по цену властите сигурности залажу за слободу и једнакост свих људи, за спречавање геноцида, заштиту мањина, жртви ратова...

Јасно је да Соња Бисерко не испуњава основни услов за добијање ове награде јер се она и не залаже за слободу и једнакост свих људи, будући да се права Срба и њихове жртве не третирају једнако као права и жртве других народа изложених великосрпском национализму. Њен основни став садржан је у тврдњи да је Србија аутистична и ксенофобична земља, а људска права нису прихваћена као имплант неолибералне демократије. Без обзира на то што сва релевантна истраживања говоре о предоминантној проевропској оријентацији наших грађана и отворености наше земље (организација великих међународних спортских такмичења, гостовање светских музичких звезда, повећан број туриста, борба за либерализацију визног режима), ова селективна боркиња за људска права истрајава на тврдњи о доминацији ксенофобије и аутизма у Србији. Управо су недавни избори за Европски парламент показали успон ксенофобичне и расистичке деснице у Европи, а у земљама Балкана расту или су већ на власти конзервативне и ксенофобичне политичке парије и покрети.

Недавно је објављен податак да четвртина Немаца одобрава поједине нацистичке идеје. Међутим, за Соњу Бисерко је једино Србија легло аутизма у коме није могуће применити стандарде Европске уније у заштити људских права. Узрок томе је што наше политичке елите не дозвољавају било какав дијалог на тему недавне прошлости када су људска права масовно кршена. А какав би се дијалог и могао водити када су боркиње за људска права већ пресудиле да је реч о колективној кривици српског народа. Треба избрисати сећања на српске жртве у Подрињу и многобројним логорима и стратиштима у Босни и Хрватској и једино тако ће Срби, а посебно нове генерације моћи да се суоче са злочинима и усвоје нову културу сећања у којој има места само за жртве других народа.

Права истина је увек целина, целовит историјски и друштвени контекст одређених догађаја, и једино суочавање са таквом истином може унапредити нашу културу сећања, али и укупну политичку културу. Соња Бисерко не одустаје, и даље без икакве ваљане аргументације тврди да је целокупна државна енергија концентрисана на негирање геноцида, а да је Србија изабрала изолацију и ксенофобију. Соња Бисерко не пропушта да посебно истакне да Србија није прихватила демократску трансформацију Југославије као стварне федералне државе и изабрала је ратну опцију. Србија је пресудни фактор у разбијању југословенске федералне државне творевине јер није пристала да судбину Срба препусти на бригу новим „демократским“ националним државама, већ је поставила питање заштите људских, националних и историјских права свог народа на отцепљеним територијама бивше заједничке државе. И то је био довољан разлог да се Србија и данас третира као реметилачки фактор на овом делу политички нестабилног Балкана који уцењује цео регион и одуговлачи његов опоравак, при томе бранећи наводно свој територијални интегритет и не прихватајући нову реалност на Балкану, а и спречава међународну легализацију Косова као самопроглашене независне државе.

Управо овако формулисаним бајатим тезама Соња Бисерко показује да је остала заробљена у свом идеолошком аутизму несвесна дубоких промена у нашем друштву. Њој као да још нико није јавио да су се у Србији збиле озбиљне (не и довољно дубоке и доследно спроведене) друштвене промене и да тај свет о коме она тако запенушано говори више не постоји осим у билтенима Хелсиншког одбора за људска права и Великој Србији Српске радикалне странке. Она такође тврди да је Србија подривала и даље подрива све међународне напоре да бившу Југославију, а сада србијанско друштво повеже са евроатлантским интеграцијама. Њој смета што Србија замишља да је земља социјалне правде, упркос тајкунизацији земље, а у ствари се српски народ истрајно противи америчком неолиберализму и империјализму. А то је већ неопростив грех и недопустиви аутизам. Соња Бисерко стоји на мртвој стражи неолиберализма и америчког империјализма, а Срби се не уклапају у ту врсту подаништва, желећи још и да одбране целовитост и територијални интегритет своје државе.

Довољан разлог да Соња Бисерко не буде задовољна вођењем спољне политике је и тај што Србија упорно не прихвата најважније резултате нове америчке империјалне политике – независну државу Косово. Зато србијанско друштво (увођење србијанства је још један покушај цепања јединственог српског идентитета) не иде у сусрет нормализацији у региону и стално се изнова јавља као реметилачки фактор.

Соња Бисерко говори о маргинализацији хашких пресуда и њиховој релативизацији. Тако она истиче речи председника Републике Србије Бориса Тадића: „Ми смо народ који заслужује поштовање и не дамо никоме да гази наше достојанство, као што не дамо онима који хоће да нам узму Косово, тако не дамо онима који, плашећи се живота, желе да нам ускрате будућност и унизе наше достојанство.“ А шта би друго могао да каже председник наше републике осим да брани достојанство државе и народа, а при томе је положио заклетву да ће чувати уставни поредак Србије, њен интегритет и територијалну целовитост. Међутим, по Соњи Бисерко свако залагање за поштовање нашег националног достојанства је недопустиво. За њу је посебан проблем у изградњи њене пре свега селективне визије културе сећања јер она стално инсистира на неспремности наше политичке елите да буде јавни носилац културе која подразумева критичку рефлексију недавне прошлости. Једино тако се може створити модерна српска нација и то следећи образац који подразумева негирање и потирање националног и културног идентитета, безрезервно прихватање неолибералне економије и праведног америчког империјализма, колективне кривице и оптужбе да је великосрпска политика највећи, ако не и једини кривац за рат у бившој социјалистичкој Југославији. Уместо покајништва и безрезервног признавања своје кривице српска елита својим порицањем континуирано генерише аутизам, ксенофобију и посебну верзију српског нацизма. Соња Бисерко је посебно забринута што аналитичари попут Ђорђа Вукадиновића и Слободана Антонића стављају знак једнакости између невладиних организација које се баве људским правима (осим одбране и заступања људских и грађанских права Срба) и селективним суочавањем са прошлошћу са организацијама које се баве одбраном српских националних интереса, што је само по себи у тумачењима Соње Бисерко пузајући облик српског фашизма. То је та „слобода“ која дозвољава све, чије границе слободе мишљења треба да одређују искључиво посвећене боркиње за људска права и њихове организације.

Соња Бисерко се не либи да отворено говори о нашим/њеним присталицама које је укорила што нису са више страсти реаговали на текст позоришне представе „Српски Фауст“. Ни овога пута није могла бити заобиђена вечно присутна тема о Добрици Ћосићу и тзв. одлучујућој улози његовог политичког круга у артикулацији државне стратегије. У овакву тврдњу вероватно још увек верује само Соња Бисерко и њени поклоници, настојећи да што убедљивије подупре своју тезу о предоминацији концепта српског национализма и ксенофобије у нашем друштву.

У овом интервјуу постоји и једна специфична потерница издата за носиоцима српске ксенофобије. На потерници су Слободан Милошевић, Добрица Ћосић, Ђорђе Вукадиновић, Слободан Антонић и Љиљана Булатовић. То је вероватно допринос листа Борба ширењу медијских слобода. Као и увек, агилно удружење Независних новинара Србије и Надежда Гаће нису се огласили поводом ове потернице.

Тврдња о прећуткивању ратних злочина и неспремности Срба и српске елите да се суочи са злочинима из грађанских ратова представља још једну од упоришних тачака политичких симплификација у разарању српског идентитета и српске историјске свести. Чињеница да постоји сарадња са Хашким трибуналом није довољан доказ да је Србија дубоко у процесу суочавања са последицама вођења погрешне и погубне националне политике. То још једино не види или из њима знаних разлога неће да види тај ексклузивни круг боркиња за људска права.

Ево неколико примера како треба да узгледа процес нашег суочавања са прошлошћу. Резултати су заиста поражавајући, али нам говоре о стварним дометима ове веома утицајне, активне и добро организоване политичке групације. У тексту „Пастрмка из Вишеграда“ Динко Глухоњић пише: „У Вишеграду, дакле, слабо ко једе пастрмку из Дрине у оном ресторану поред саме ћуприје, јер знају да су се пастрмке не тако давно гостиле људским месом. Само, кад бисте сада те из Вишеграда питали зашто не једу пастрмку, нема шансе да бисте добили искрен одговор. Све их питајте само то не. Остаје пуста нада да ће некада, једног дана, нека деца и унуци питати очеве и дедове: а где сте ви били и шта сте радили у време ратова деведесетих година 20. века на простору бивше Југославије? Које су се рибе јеле а које нису и зашто? Само, Вили Брант се није појавио ниоткуда, он је брижљиво стваран, четврт века се припремао терен за канцеларево кајање у варшавском гету. Код нас је мали проблем што се 14 година након Сребренице брижљиво стварају генерације деце и унука још крволочније од својих очева и дедова. Једина је нада, што би рекао Ласло Вегел, да се синови под хитно одрекну својих очева. За своје добро.“

Зоран Јанић у тексту „Симптом Ћосић“ је још експлицитнији. „Његова физичка смрт само ће га додатно канонизовати, јер у овој култури он већа сада јесте светац. Не мора нигде да се жури, вечност га већ ионако раскриљених руку чека. За друштво неспремно за било какву дубљу интроспекцију или не дај боже за прихватање одговорности за злочине, Ћосић је светац и права фигура по мери. По мери оних најподлијих и најбројнијих међу нама, што су јуче клали, а данас се залажу за национално помирење.“

Мирослав Филиповић као стални сарадник Хелсиншке повеље у тексту „Држ’те лопова – наводни тероризам на југу Србије“ демонстрира нам тај пожељни образац суочавања са прошлошћу. „Као што је косовским Албанцима под претњом смртне казне забрањено да дирају Србе, истом казном су господари Косова и ‘српским’ Албанцима ако у Прешеву или Бујановцу, или Београду, свеједно дирну Србе, или учине било шта што би успорило ово одбројавање. И због тога је у домену фантазије веровати у албански тероризам. Данашњи ниво националистичке хистерије није забележен још од Милошевићевих ’раних радова’, с тим што је популистичка основа клеронационалистичке хистерије неколико пута већа и већ дубоко прожета елементима фашизма.“

Текст Сташе Зајовић „Суочавање с прошлошћу“ садржи феминистички приступ овом проблему кроз преношење искустава „Жена у црном“. „Док сам жива стидећу се што сам Српкиња, док сам жива осећаћу гађење према народу коме припадам, док сам жива ићи ћу у Сребреницу“ (Виолета, Нова Пазова). „Срамота ме што долазим из земље која је починила злочине, овде сам да личним искуством преносим другима идеју суочавања“ (Марија, Врбас). „Туга, очај, резигнација што се негира или умањује број жртава и размере сребреничког злочина. Гађење и презир што српски народ нема ни вољу, ни снагу да призна да је саучесник, али и одговоран за злочине јер су гласали за Милошевића и Караџића“ (Перса, Сврљиг).

Борка Павићевић је у једном од својих коментара изразила неслагање са пасивношћу Демократске странке јер дозвољава све веће испољавање жудње за преузимање културне хегемоније. А управо Соња Бисерко одлично разуме колико је важна борба и настојање за придобијање и одржавање одлучујућег утицаја у креирању и вођењу културне политике. Зато није чудно што је већина „независних интелектуалаца“ из овог либерално демократског идеолошког и политичког круга укључена у остваривање културне хегемоније и то преко обављања државних и саветничких функција у министарствима културе и просвете, руководећих места у културним институцијама, кроз креирање медијске слике о Србији као неумитном тамном вилајету, учешће на конкурсима за финансирање уметничких пројеката, преко катедри друштвених наука.

Један од успешних пројеката Хелсиншког одбора могао би да буде писање упутства за добијање међународних награда за одбрану људских права и суочавање са прошлошћу. Рецепт би могао да буде једноставан. Треба само упорно истрајавати на неколико идеолошких аксиома о Србији и колективној одговорности Срба за покретање грађанског рата у Југославији, аутистичности и ксенофобичности Срба, њиховој неспремности и невољности да се суоче са злочинима почињеним у њихово име, нарастању клерикализма, фашизма и посебне врсте српског нацизма, неприхватању неолибералне економије и благодети америчког империјализма, склоности Срба да се служе популизмом и њиховој оданости ауторитарним вођама, примитивизму и антимодерности. Ово упутство би могло да има почасно место на сајту Либерално демократске партије чији је Соња Бисерко један од важнијих политичких ментора и идеолога.

Историчар Чеда Антић је у својој изјави о контроверзама српске историје најпрегнантније изразио парадоксалност наше садашње друштвене ситуације. „Чињеница је да смо пре десет година изгубили рат, али је извесно да постоје неки кругови који мисле да га нисмо довољно изгубили. Морамо да водимо рачуна о прошлости, која можда и није богзна шта, али је наша, па нам је зато дужност да негујемо успомену на њу и штитимо истину о њој.“

 Отправлено: 02.09.09 15:08. Заголовок: • Hag, 02.09.2009. ..

• Hag, 02.09.2009.
Beta
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=78377&sectionId=37
Karadžić traži od BiH dokumente o naoružavanju
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da obaveže vlasti BiH da mu dostave dokumente koji, kako tvrdi, dokazuju da je Armija BiH 1995. naoružavana iz inostranstva, uprkos embargu UN
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. U danas objavljenom podnesku sudijama, Karadžić tvrdi da je "otkrio dokaze koji su ga naveli da poveruje da je bosanska vlada učestvovala, zajedno sa drugim vladama, u tajnim isporukama oružja, koje je u mnogim slučajevima upotrebljeno za ubijanje nevinih civila".
Odbrana stoga traži da joj vlasti BiH dostave sve izveštaje i beleške o "sastanicima predstavnika vlade BiH sa zastupncima vlada SAD ili Turske, ili američkih privatnih organizacija, na kojima su razmatrane isporuke oružja, municije i vojne opreme na aerodrom u Tuzli između 1. januara i 31. marta 1995".
Karadžićevim zahtevom obuhvaćeni su i "svi izveštaji, fotografije i zapisnici o teretu koji su u Tuzlu isporučili avioni C-130 tokom februara i marta 1995", kao i svi dokumenti o prebacivanju oružja i municije iz Tuzle u Srebrenicu ili Žepu u istom periodu.
Odbrana tvrdi da su pripadnici norveškog odreda u Unproforu i humanitarni radnici, u februaru i martu 1995. godine, bili očevici isporuka oružja ABiH na aerodromu u Tuzli koje su nadgledali Amerikanci u civilnim odelima.
"Visoki zvaničnici UN nagađali su da su SAD, bilo direktno, bilo preko bliskih zemalja poput Turske, organizovale te letove. Jedne britanske novine su čak povezale isporuke oružja sa posetom tadašnjeg pomoćnika američkog državnog sekretara Ričarda Holbruka (Rićard Holbrooke) Turskoj, sredinom februara 1995", piše u Karadžićevom podnesku.
Karadžić tvrdi i da je istraga koju je sprovela holandska vlada u arhivama u Sarajevu otkrila dokumente koji potvrđuju da je 40 mitraljeza, i druga vojna oprema, 14. februara 1995. prebačeno helikopterom sa aerodroma u Tuzli u Žepu, a odatle u Srebrenicu. Oba grada tada su bila zaštićene i demilitarizovane zone UN.
Kao izvor za sve te tvrdnje, odbrana se poziva na knjigu izvesnog Keisa Vibesa (Cees Wibes) čiji je naslov "Obaveštajni rad i rat u Bosni" (Intelligence adn the War in Bosnia).
Tvrdeći da vlasti u Sarajevu poseduju izveštaje i druge dokumente koji potvrđuju te navode, Karadžić traži da Tribunal obaveže BiH da mu dostavi te materijale, zato što vlasti u Sarajevu do sada nisu odgovorile na taj zahtev koji je odbrana ranije uputila direktno ambasadi BiH u Hagu.
Karadžić je do sada Tribunalu podneo iste zahteve u vezi za dokumentima koje traži od dvadesetak država. Sudsko veće je više zemalja pozvalo da sprovedu pretrage u svojim arhivama i odgovori da li poseduje tražene dokumente.

 Отправлено: 15.09.09 22:21. Заголовок: /15.9.2009/ БИЛЯНА П..

/15.9.2009/
БИЛЯНА ПЛАВШИЧ ВЫЙДЕТ НА СВОБОДУ В КОНЦЕ ОКТЯБРЯ

Председатель Гаагского Трибунала Патрик Робинсон одобрил досрочное освобождение Биляны Плавшич в связи с тем, что в конце октября она отбудет две трети из срока в 11 лет заключения, на который она была осуждена за преступления против несербского населения во время войны в БиГ.
Согласно опубликованному решению судьи Робинсона, 79-летняя Плавшич может быть освобождена из шведской тюрьмы Хисенберг 27 октября, так как 24 октября истекают две трети ее срока. Робинсон отметил, что Плавшич достаточно раскаялась за время пребывания в заключении, «признала свою вину на ранней стадии процесса», а также «покаялась в связи с жертвами, выразив надежду, что это немного утешит родственников погибших», - указывается в решении суда. Отметив, что Плавшич не проявляла особого желания сотрудничать с Гаагской прокуратурой, Робинсон оценил, что достаточно и того, что она свидетельствовала на процессе против Момчило Краишника.
Решению об освобождении воспротивился лишь один судья Трибуна.
Напомним, что Биляна Плавшич, бывший президент Республики Сербской, добровольно сдалась Трибуналу в январе 2001, сразу после того, как против нее было вдвинуто обвинение, в октябре 2002 года она признала свою вину в изгнании мусульман и хорватов из 37 общин БиГ в 1992 году, в феврале 2003 Плавшич была осуждена Гаагским Трибуналом на 11 лет заключения.

Српска.Ру

 Отправлено: 20.09.09 18:36. Заголовок: General Pavković..

General Pavković na sahrani oca
Subota, 19. septembar 2009. 18:00


Bivši načelnik Generaštba Vojske Jugoslavije general Nebojša Pavković danas je na gradskom groblju u Jagodini, prisustovao sahrani oca Dragoslava (87).

Dragoslav Pavković, artiljerijski major Jugoslovenske narodne armije (JNA) u penziji je sahranjen uz vojne počasti i plotune iz vatrenog oružja voda Vojske Srbije.

Venac od ruža sa crvenom trakom sa natpisom od "sina Nebojše Pavkovića sa porodicom", Pavković je na grob oca položio zajedno sa suprugom Majom i dvoipogodišnjom kćerkicom Leposavom (2,5).

Sahrni je prisustovalo i nekoliko generala iz ratnog štaba Nebojše Pavkovića, Luka Karadžić, brat bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića kome idućegf meseca počinje suđenje pred Haškim tribunalom, građani i učesnici ratova iz 1990-tih na prostoru bivše Jugoslavije.

Pavkovića je 26. februra Haski tirbunal osudio na 22 godine zatvora zbog "zločina nad Albancima na Kosovu i Metohiji" 1999. u toku agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, ali ta presuda još nije pravosnažna.

Pavković je juče pušten iz pritvora u Ševeningenu na sahranu oca, a u Hag se vraća 22. septembra.

Pavković je Tanjugu kazao da će njegov tim advokata 23. septembra uložiti žalbu na presudu Haškog tirbunala.

(Tanjug)

 Отправлено: 09.10.09 19:10. Заголовок: Ban: Haški trib..

Ban: Haški tribunal prestaje sa radom 2013?
Petak, 9. oktobar 2009. 13:09


Generalni sekretar Ban Ki Mun izjavio je da Haški tribunal razmatra mogućnost da završi rad do kraja 2013. godine i da ako Ratko Mladić i Goran Hadžić do tada ne budu uhapšeni treba pripremiti neke rezervne mehanizme.

Kako prenosi "Politika", u intervjuu za medijsku korporaciju VAC, Ban je kazao da se "veoma ozbiljno razgovara o mogućim izlaznim strategijama" jer se razmatra mogućnost okončanja rada Tribunala do 2013.

"U slučaju da Ratko Mladić i Goran Hadžić ne budu uhapšeni do tada, mislim da bi trebalo pripremiti neke rezervne mehanizme", rekao je Ban u razgovoru sa Rihardom Kjeslerom, spoljnopolitickim urednikom medijske korporacije VAC.

Generalni sekretar svetske organizacije rekao je da će Ujedinjene nacije ostati na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244.

"U koordinaciji sa Evropskom unijom, naš doprinos je veliki. UNMIK i posle smanjenja misije nastavlja tesno da sarađuje sa svim prisutnim stranama. Drago mi je što je EU preko Euleksa u potpunosti preuzela ulogu. Naravno, imamo još briga, posebno za stabilnost severnog dela", kazao je on.

"Nema utvrđenog roka za povlačenje. Mi imamo mandat Saveta bezbednosti", dodao je Ban Ki Mun.

Upitan da li su posrednički napori UN u sporu između Makedonije i Grčke oko imena vremenski ograničeni, on je odgovorio da "vremenski limit ne postoji" i da se nada da će se posle izbora u Grčkoj sa novom vladom doći do nekog rešenja.

(Beta)

 Отправлено: 13.10.09 11:08. Заголовок: У одсуству великих п..

У одсуству великих политичких догађаја на Балкану пажња новинара пребацује се на оно што се дешава у Хашким трибуналу за бившу Југославију
http://serbian.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=15680&cid=219&p=02.10.2009&pn=1
Међу сензационалним вестима из Хага, истиче електронско издање Фонд стратешке културе, налази се решење о превременом ослобађању бившег председника Републике Српске Биљане Плавшић, која је одслужила 11-годишњи рок у шведском затвору на основу оптужбе Хашког трибунала. Наредбу о томе потписао је председник трибунала Патрик Робинсон 14. септембра.
У априлу 2000. године Међународни трибунал је покренуо против ње оптужницу за ратне злочине, укључујући геноцид, подсећа издање. У јануару 2001. године Плавшићева, која је заузела председничку фотељу после одласка Радована Караџића са дужности, добровољно се предала трибуналу. Даље је започела сложена правна игра. Неколико месеци касније она је потписала специјални споразум са тужилаштвом Међународног трибунала о томе да без суђења признаје своју кривицу за само један злочин (гоњења) а да се за узврат са ње скину све друге оптужбе, између осталог за геноцид. Тако је Плавшићева псотаја једна до 20 оптуженика Хашког трибунала који су признали кривицу без суђења. Међу другим познатим потписницима се може навести бивши председник Републике Српска Крајина Милан Бабић, који је по званичној верзији извршио самоубиство у затвору, као и Мирослав Деронић, који је умро прошле године у шведском затвору.
У фебруару 2003. године Плавшићева је прочитала своје признање и покајање, фактички пребацивши сву кривицу на своје бивше саборце – Милошевића, Караџића, Младића, Крајишника. Коначно су је осудили на 11 година затовра, а председник српске скупштине Момчило Крајишник, коме се судило на основу исте оптужнице, добио је 27 година затвора.
До данас је Плавшићева, пише даље аналитичар Интернет-издања Фонд стратешке културе, одлежала само 6 и по од добијених 11 година. Зашто је председник Међународног трибунала Патрик Робинсон, који се није истакао по милосрђу, донео одлуку да она буде превремено ослобођена? Могуће да је имао у виду солидне године биљане Плавшић, она ће ускоро напунити 80 година. Али могуће је и друго објашењење – преврмено ослобађање Плавшићеве има за циљ да побуди на признање кривице без суђења друге преостале оптужене. Јер време издвојено за трибунал за бившу Југославију приближава се крају и важно је осудити оптужене по сваку цену. Уз то предстоји гласно суђење Радовану Караџићу. Није искључено да се у замену са посмртно осуђивање МИлошевића, као компензација за главни неуспех Међународног трибунала, Караџићу може обећати много. Превремено ослобађање његовог бившег саборца може у вези са тим да буде за њега важан сигнал.
У међувремену у домовини име Биљане Плавшић је постало мал те не део националне културе, наставља тему на Интернет-порталу Привални новинар аналитичар листа Руски профил Дмитриј Бабић. Именом Биљане Плавшић су називали школе и стваралачке организације, а локални писци су чак издали читав низ књига под заједничким називом Имена из легенде. Али у последњих 5 година на њу су заборавили чак и бивши саборци. Смисао ретких публикација се сводио на једно: стара жена, која пати од тешког облика хипертоније, не може да се држи у условима чак и релативно комфорног шеведског, али ипак затвора.
Како је појаснио председник Међународног трибунала Патрик Робертсон, велики изречене казне Плавшићева је већ издржала, а пошто је признала своју кривицу пред међународном заједницом, има право на достојну старост. Ипак, примећује аутор чланка, тешко је тачно рећи шта Робертсон подразумева под достојном старошћу. Плавшићева се заиста налази у прединфрактном стању, потреба јој је хитна помоћ професионалних лекара. Ми само што се нисмо суочили са истим проблемом као и пре неколико година, признао је холандски правобранилац Јурген Науман. Смрт Слободана Милошевића у затвору Хашког трибунала, који је такође имао хроничне срчане сметње, показао је да се Хашки трибунал уопште не брине о својим затвореницима. Југословенски председник је молио да га пусте на лечење или кући, или у Русију. Одбијање хашког Апелационог суда довело га је до гроба. То је изазвало масовна антизападна иступања не само по читавој Србији, подсећа правобранилац, већ и у читавом низу земаља, укључујући САД, где постоји такозвана активна српска дијаспора. Изгледа да је у случају Плавшићеве неко из руководства трибунала решио да не ризикује.
Између осталог, степен ризика ипак постоји, сматра Дмитриј Бабић. И то велики. Одмах после иступања Робертсона, у муслиманском делу БиХ започели су нереди. Недавно се Сарајево у буквалном смислу претворило у поље битке: на улице је изашло око 200 муслимана, углавном рођака погинулих у последњем босанском рату. Са узвицима Доле правосуђе! Они су почели да разбијају излоге локалних продавница, покушали да запале аутомобиле и претили суседима Србима невиђеним обрачуном. За сада је полиција успела да изађе на крај са организаторима ових акција, али талас незадовољства расте.
Актуални премијер Републике Српске Милорад Додик, којег су назвали омиљеним учеником и потенцијалним насоледником бивше госпође председнице, лично је отишао у Шведску да провери стање Плавшићеве и могућност да се она доведе у домовину. Он је у званичној форми оповргао сваку умешаност Гвоздене Биљане у стрељана у Сребреници. Али не ради се више о томе, тврди аналитичар листа Руски профил. По његовом мишљењу, постоје све основе да се сматра да повратак Плавшићеве кући, које толико чека Република Српска и толико не желе босански Хрвати и муслимани, може да се претвори у још један међуетнички конфликт.
У међувремену, како саопштава лист Взгљад, бивши председник РС Радован Караџић предао је молбу Апелационом суду Међународног трибунала да се одложи датум његовог суђења, заказаног за 19. октобар. Бивши лидер босанских Срба, који, како је познато, намерава да се самостално брани, тврди да не успева да се припреми због огромног броја докумената, који захтевају проучавање. По његовом мишљењу, убрзавајући почетак суђења, трибунал га лишава права на праведност судског процеса. Претходну жалбу Караџића, који је тражио да се почетак суђења одложи за 10 месеци, судије су раније већ отклониле. Ипак, ма колико се хашки правници трудили да се осигурају, ипак их очекују непријатна изненађења. Судећи по информацијама које су процуреле ван хашких зидина, на суђењу Караџићу ће експлодирати још једна бомба међународних размера – оптужени не крије да намерава да открије и документарно потврди механизам распада Југославије и сценарио распиривања етно и грађанског рата у Босни и Херцеговини, припремљен у светским центрима моћи.
На крају нашег прегледа окренућемо се другим темама које су протекле недеље одражене у руским медијима.
20. октобра у Србији ће бити обележена 65. годишњица ослобођења Београда од стране Совјетске армије и војника НОВЈ од фашистичких окупатора. Управо тим поводом, саопштава Интернет-агенција Руска линија, приређена је посета председника Русије Дмитрија Медведева Београду. А уочи празника амбасадор Русије у Србији Александар Конузин обратио се београдским властима са молбом да се неким улицама врате називи совјетских хероја који су учествовали у ослобађању југословенске престонице. На тематској вечери Српски народ сећа се хероја у Руском дому руски амбасадор се пожалио што је данас настало време преименовања, али људи нису заборавили старе послератне називе улица са именима совјетских хероја и војсковођа.
Локални београски медији су у вези са тим саопштили да је у последњих неколико година Београд променио називе око 500 улица и да су у тој „чистки“ највише пострадале управо историјске личости и догађаји другог светског рата. Београдска Комисија за називе улица и тргова објашњава да уз сву жељу да се улицама врате имена совјетских хероја, до 20. октобра то неће моћи да се уради. А градоначелник Београда Драган Ђилас је предложио компромисну варијанту – београдске власти немају ништа против да већ постојеће улице Београда које за сада немају назив и булевари који се граде добију имена руских бораца и команданата, који су ослобађали град од фашистичких окупатора.
И на крају занимљива белешка која се појавила на Интенрет порталу Лајф.ру, где се пише углавном о новостима из света шоу-бизниса. Тамо је доспело и саопштење да чувеном режисеру Емиру Кустурици, који је у Русији одавно постао свој човек, предстоји да одигра улогу пуковника КГБ Владимира ветрова, који је почетком 80-их година сарађивао са западним специјалним службама.
Идеја да се сними филм по мотивима шпијунске књиге руског писца Сергеја Костина пала је на памет француском режисеру Кристиану Кариону. Он је наравно планирао да узме за главну улогу руског глумца, али није успео. Прво је Никита Михалков, после упознавања са сценаријем, одустао од врло повољне комерцијалне понуде француског колеге. Исто је учинио и ништа мање популаран у филмском свету глумац Сергеј Маковецки.
Сергеј је чак допутовао у Париз ради пробе шминке и костима – говори режисер. Када се Маковецки већ спремао да напусти у таксију аеродром Руаси, телефонирао му је Александар Авдејев, који је тада био руски амбасадор у Паризу: Сергеј, ви сте велики глумац. Руски народ вас обожава. И он не разуме зашто играте издајника. Размислите, добро размислите. Долетевши у Москву Маковецки је изјавио да одустаје од улоге ради спаса каријере. Као, вероватно, и Михалков… Па и Александра Авдејева, који је сада министар културе, можемо разумети – 1983. године као амбасадор он је буо умешан у скандалозни случај Фаруела. Према извештају истог тог пуковника Ветрова 47 дипломата је осумњичено за шпијунажу и протерано из Француске.
Без обзира на то што је Кристиан Карион успео да нађе више него достојну замену, нама остаје само да видимо да ли ће Емиру Кустурици поћи за руком да се преобрази у руског пребеглог пуковника. Како саопштава сајт Медија-групе Објектив, 1. октобар био је први дан снимања натуре. Атмосверу Москве совјетског доба представља украјински Харков, а затим ће се екипа преместити у Кијев. На филму заједно са Французима ради украјинска компанија Радиоглобал.


02.10.2009

 Отправлено: 12.11.09 15:51. Заголовок: Генералу Милошевичу ..

Генералу Милошевичу уменьшили срок заключения
Русская служба BBC | 13:50:13
http://www.utro.ru/news/2009/11/12/851945.shtml
Апелляционная палата Международного уголовного трибунала для бывшей Югославии (МТБЮ) сократила срок тюремного заключения бывшему генералу армии боснийских сербов Драгомиру Милошевичу с 33 до 29 лет.
Бывший генерал был приговорен к 33 годам тюрьмы в 2007 г. по обвинению в военных преступлениях и преступлениях против человечности в отношении мирного населения Боснии и Герцеговины.


Постоянный адрес новости:
http://www.utro.ru/news/2009/11/12/851945.shtml

 Отправлено: 20.11.09 16:55. Заголовок: /20.11.2009/ Решение..

/20.11.2009/
Решение Суда Правды будет бессмысленным

Председатель Международного Суда Правды в Гааге Хисаши Овада заявил вчера, что советодательное мнение этого суда о легальности одностороннего провозглашения независимости Косово и Метохии не будет выражено в форме однозначного ответа.
«Там не будет недвусмысленного ответа «да» или «нет», «за» или «против»- будет необходимо просто прочитать его. Судьи могут иметь различные мнения, которые порой отличаются», - заявил Овада в ходе видеомоста Москва-Гаага, организованного агентством РИА-Новости.
Председатель СП уточнил, что решение суда будет документом «на 30 страницах» и этот документ «просто необходимо изучить».

http://www.srpska.ru/article.php?nid=12930&new=1

 Отправлено: 21.11.09 18:49. Заголовок: Суд правде неће дати..

Суд правде неће дати једнозначни одговор „да“ или „не“
19. новембра увече у Москви и зграду руске новинске агенције РИА Новости одржан је телемост Москва-Хаг на тему Пракса и перспективе случајева Међународног суда УН. На питања московских новинара у хашком студију одговарао је председник овог судског органа, господин Хисаси Овада. На конференцији је разматрано питање разматрања тринаест случајева разне природе. Посебно интересовање новинари су показали за разматрање тужбе Србије против самопроглашене државе Косова поводом правне основаности чина самопроглашења његове независности. Да подсетимо да ће расправе о том случају бити одржане у Међународном суду УН од 1. до 11. демцембра.
Није тајна да ово питање није актуално само за Србију, већ и за Русију, која се залаже против одвајања Косова и за очување суверенитата и територијалног интегритета Србије. И зато је врло логично било питање нашег дописника Хисасију Овади какве су прогнозе разматрања овог проблема у Међународном суду и колико је одзива „за“ и „против“ стигло у Суд. Господин Овада је одговорио:
- Не могу да дам једнозначни одговор на ово питање, пошто Суд не може да га разматра пе почетка судске расправе. Што се тиче консултативног закључка, он ће бити изнет на 30 страница и неће дати једнозначни одговор „да“ или „не“, „за“ или „против“, он ће једноставно морати да се чита. Судије могу да имају различита мишљења, понекад супротна.
При томе господин Овада није прецизирао рокове за разматање случаја. А на питање једног од новинара у Москви да ли се у међународном суду УН разматрала тужба о једностраном признању независности или је то први председа, председник Суда је одговорио следеће:
- То је први случај обраћаја нашем судском органу по питању једностраног проглашења независности државе. Још и из тог разлога тешко је предвидети како ће се решавати овај случај, и какав ће бити закључак. Уопште, разматрање у расправа у сваком случају је позитивна и врло корисна, зато што омогућава да се сагледају разне тачке гледишта. Тешко је претпоставити и прогнозирати како ће кренути расправа о датом питању. И ствар овде није само у томе да ли је законито или незаконито прознање независности Косова. У сваком случају, већ само по себи је важно што се таква питања износе на разматрање.
Раније је било саопштено да је своја мишљења по питању једностраног проглашења независности Косова Суду предало 36 држава. Зна се поуздано да Русија и Кина иступају на страни Београда, а САД, Велика Британија и Француска на страни Приштине.
Била је то репортажа нашег дописника са телемоста Москва-Хаг на тему Пракса и перспективе случајева Међународног суда УН. На конференцији се разматрала и тужба Србије против самопроглашене државе Косова о правној основаности чина проглашења његове независности.
<audio>

20.11.2009

 Отправлено: 21.11.09 21:56. Заголовок: ЦРУ: Белградская ..

ЦРУ:

Белградская газета "Пресс" опубликовала 17 ноября материал, согласно которому ЦРУ составила тайный доклад, предназначенный для правительства Голландии, тормозящей процесс присоединения Сербии к ЕС, в котором утверждается, что Ратко Младич не находится в Сербии.
"Пресс" ссылается на "отлично осведомленные дипломатические источники". Напомним, что Голландия единственная из стран Евросоюза ставит условием возобновления процесса присоединения Сербии к ЕС поимку и выдачу в Гаагу опального генерала.

В докладе ЦРУ, пишет "Пресс", указывается, что "Ратко Младич находится вне досягаемости сербских спецслужб", что последние делают все, чтобы его найти, однако, все указывает на то, что генерал находится под защитой одной из иностранных спецслужб, которая не позволяет его арестовать, и, может быть, даже содержит в тайном укрытии за пределами Сербии.

Собеседник издания из западных дипломатических кругов сказал, что в докладе ЦРУ не упоминается конкретная разведывательная служба, но среди специалистов давно известно, что американцы подозревают русских в оказании помощи и защиты Младичу.
(Хе, хе...Я это и раньше знал...)


В докладе американской разведки якобы подчеркивается, что Сербия после смены власти в 2008 году сделала "абсолютно все", чтобы найти и захватить Ратко Младича и Горана Хаджича, но они "вне досягаемости органов государственной власти Сербии".

 Отправлено: 22.11.09 15:45. Заголовок: Главный прокурор Меж..

Главный прокурор Международного трибунала по бывшей Югославии выразил глубокое разочарование нежеланием России «признать существование МТБЮ»


перевод интервью .... 02.11.2009 20:09
Софья Корниенко (Амстердам)

Г-н прокурор дал экслюзивное интервью...

---В 2010 году трибунал прекращает свою работу.

Есть только одно «но»: на свободе остаются еще шесть обвиняемых, среди которых один из самых главных – обвиняемых в проведении геноцида в отношении боснийских мусульман Ратко Младич.

Геноцид – самое серьезное обвинение по «югославским» делам, за геноцид в МТБЮ еще не был осужден никто.
Однако по делам Младича и Караджича собраны все необходимые доказательства их виновности именно в геноциде.

И все-таки существует вероятность того, что Младич никогда не предстанет перед судом?

--- Теоретически – да, к сожалению.
Потому что если его не арестуют к тому моменту, как трибунал уже прекратит свое существование, то ордер на его арест потеряет силу.
Ведь не будет уже органа, который этот ордер выдал.
Но я вероятность такого развития событий даже в расчет не беру, этого не может быть и не будет!

Один из шести остающихся на свободе обвиняемых, о которых вы упомянули, предположительно находится в России.
Это Ратко Младич...

--- Я знаю только то, что он точно находится в России.
Больше у меня никакой информации нет.


- Как же вообще возможна такая ситуация?
Связано ли это с наследием «холодной войны», продолжением существования противостоящего Западу лагеря, в котором военных преступников из бывшей Югославии считают героями ???

--- Не знаю, так глубоко я вопрос не ставлю.
Я просто всякий раз обращаюсь к России с просьбой о сотрудничестве с нами и об аресте Младича.
Но пока никакого ответа от России не поступает.
Все, что они нам говорят, это то, что они якобы не знают, находится ли Младич в России.
Даже когда я сообщил российской стороне адрес, по которому Младич бывал в России (а возможно, и до сих пор живет), они отказались помочь нам.
Россия не сотрудничает с нами, к сожалению.
Я даже не знаю, по какой причине.

(а по причине очень простой - сербы наши братья !
Но для тебя , прокурор, это видимо НЕПОСТИЖИМО ! ТЕБЕ ЭТОГО НЕ ПОНЯТЬ НИКОГДА !
(примечание admin)


- В одном из своих выступлений вы заметили, что трибунала для России словно бы и не существует.

---Нет. Не существует. Россия не признает существование международного трибунала.

- Но как лично вы объясняете поведение России?
Или Италии, Австрии и Испании, которые готовы одобрить начало переговоров с Сербией о вступлении ее в ЕС и без обязательной выдачи Младича ?

--- Иногда политические интересы оказываются более приоритетными.
Как прокурор этого трибунала, я стараюсь поддерживать заинтересованность международного сообщества в его существовании.

 Отправлено: 22.11.09 18:38. Заголовок: ПРЕВЕШЋУ САМО ДЕО ОВ..

ПРЕВЕШЋУ САМО ДЕО ОВОГ ИНТЕРВЈУА - ОНО ЗА ШТА МИ НИЈЕ БИО ПОТРЕБАН РЕЧНИК... АЛИ... МИСЛИМ ДА ЈЕ ТО САСВИМ ДОВОЉНО ЗА МОЈЕ РУСОФИЛЕ ...

Главный прокурор Международного трибунала по бывшей Югославии выразил глубокое разочарование нежеланием России «признать существование МТБЮ»
ГЛАВНИ ТУЖИЛАЦ МЕЂУНАРОДНОГ ТРИБУНАЛА ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ ИЗРАЗИО ЈЕ ДУБОКО РАЗОЧАРАЊЕ НЕПРИСТАЈАЊЕМ РУСИЈЕ ДА ПРИЗНА ПОСТОЈАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТРИБУНАЛА ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ
. 02.11.2009 20:09
Софья Корниенко (Амстердам)

Г-н прокурор дал экслюзивное интервью...
ГОСПОДИН ТУЖИЛАЦ ДАО ЈЕ ЕКСЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ...
---В 2010 году трибунал прекращает свою работу.
-2010. ГОДИНЕ ТРИБУНАЛ ПРЕКИДА СВОЈ РАД
... на свободе остаются еще шесть обвиняемых, среди которых один из самых главных... Ратко Младич.
НА СЛОБОДИ ОСТАЈЕ ЈОШ ШЕСТ ОПТУЖЕНИХ, МЕЂУ КОЈИМА ЈЕ ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ ... РАТКО МЛАДИЋ.
И все-таки существует вероятность того, что Младич никогда не предстанет перед судом?
И ЧИНИ СЕ ДА ПОСТОЈИ ВЕРОВАТНОЋА, ДА МЛАДИЋ НИКАДА НЕЋЕ СТАТИ ПРЕД СУД?
--- Теоретически – да, к сожалению
-ТЕОРЕТСКИ ДА, НА ЖАЛОСТ.
Один из шести остающихся на свободе обвиняемых, ... предположительно находится в России.
Это Ратко Младич...
ЈЕДАН ОД ШЕСТ ОПТУЖЕНИХ КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ НА СЛОБОДИ... ПРЕТПОСТАВЉА СЕ ДА СЕ НАЛАЗИ У РУСИЈИ. ТО ЈЕ РАТКО МЛАДИЋ...
--- Я знаю только то, что он точно находится в России.
Больше у меня никакой информации нет.
-ЈА ЗНАМ САМО ТО, ДА СЕ ОН СИГУРНО НАЛАЗИ У РУСИЈИ.
ВИШЕ НИКАКВИХ ИНФОРМАЦИЈА НЕМАМ.

- Как же вообще возможна такая ситуация?
Связано ли это с наследием «холодной войны», продолжением существования противостоящего Западу лагеря, в котором военных преступников из бывшей Югославии считают героями ???
- КАКО ЈЕ УОПШТЕ МОГУЋА ТАКВА СИТУАЦИЈА?
ДА ЛИ ЈЕ ТО ВЕЗАНО ЗА НАСЛЕЂЕ "ХЛАДНОГ РАТА", ПРОДУЖЕТАК СУПРОТСТАВЉАЊА ЗАПАДУ ОД СТРАНЕ ЛАГЕРА, У КОМЕ ВОЈНЕ ПРЕСТУПНИКЕ ИЗ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ СМАТРАЈУ ХЕРОЈИМА?
-- Не знаю, так глубоко я вопрос не ставлю.
Я просто всякий раз обращаюсь к России с просьбой о сотрудничестве с нами и об аресте Младича.
Но пока никакого ответа от России не поступает.
Все, что они нам говорят, это то, что они якобы не знают, находится ли Младич в России.
Даже когда я сообщил российской стороне адрес, по которому Младич бывал в России (а возможно, и до сих пор живет), они отказались помочь нам.
Россия не сотрудничает с нами, к сожалению.
Я даже не знаю, по какой причине.
- НЕ ЗНАМ, ТАКО ДУБОКО ЈА НЕ ПОСТАВЉАМ ТО ПИТАЊЕ.
ЈА СЕ ЈЕДНОСТАВНО СВАКИ ПУТ ОБРАЋАМ РУСИЈИ СА МОЛБОМ ЗА САРАДЊУ СА НАМА И У ВЕЗИ ХАПШЕЊА МЛАДИЋА. АЛИ НИКАКВОГ ОДГОВОРА ОД РУСИЈЕ НЕ ДОБИЈАМО.
СВЕ ШТО НАМ ОНИ ГОВОРЕ, ТО ЈЕ, ДА ОНИ НАВОДНО НЕ ЗНАЈУ, ДА ЛИ СЕ МЛАДИЋ НАЛАЗИ У РУСИЈИ.
ЧАК И КАДА САМ САОПШТИО РУСКОЈ СТРАНИ АДРЕСУ, НА КОЈОЈ СЕ МЛАДИЋ НАЛАЗИО У РУСИЈИ(А МОГУЋЕ ЈЕ ДА И САДА ТАМО ЖИВИ), ОНИ СУ ОДБИЛИ ДА НАМ ПОМОГНУ.
РУСИЈА, НА ЖАЛОСТ, НЕ САРАЂУЈЕ СА НАМА.
ЈА ЧАК НЕ ЗНАМ, ИЗ КОЈИХ РАЗЛОГА...

Али ја знам главни хашки тужиоче, да не кажем џукело белосветска, јер сам лепо васпитана.
Руси нису издајници, и поштују хероје, поштују за разлику од српских изрода наше најбоље људе, и зато никада нећете видети српског ђенерала, ви злочинци који ћете кад тад одговарати за све пред српским народом.
И да не постоји више ниједан једини разлог, зашто поштујем и волим Путина, заштита српског ђенерала од белосветске и домаће фукаре, за мене је довољан разлог да му се поклоним.

И још један краћи део интервјуа, веома занимљив ...
-
В одном из своих выступлений вы заметили, что трибунала для России словно бы и не существует.

---Нет. Не существует. Россия не признает существование международного трибунала.

- У ЈЕДНОМ ОД СВОЈИХ НАСТУПА ВИ СТЕ РЕКЛИ, ДА ТРИБУНАЛ ЗА РУСИЈУ ЧАК И НЕ ПОСТОЈИ.
- НЕ. НЕ ПОСТОЈИ. РУСИЈА НЕ ПРИЗНАЈЕ ПОСТОЈАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТРИБУНАЛА.

 Отправлено: 22.11.09 18:51. Заголовок: http://i002.radikal...

ОВУ ПАРТИЈУ БЕЛОСВЕТСКА ОЛОШ НИКАДА НЕЋЕ ДОБИТИ.

 Отправлено: 22.11.09 19:27. Заголовок: Лондон и Вашингтон п..

 Отправлено: 22.11.09 19:34. Заголовок: Admin пишет: Лонд..

Admin пишет:
[quote]
Лондон и Вашингтон планируют в ближайшее время обвинить Россию в укрывательстве и помощи лицам, скрывающимся от преследований Гаагского трибунала - в частности Ратко Младича.
Таким образом, на Западе надеются добиться русского "да" на проект Косово"/quote]
ЛОНДОН И ВАШИНГТОН ПЛАНИРАЈУ У СКОРИЈЕ ВРЕМЕ ДА ОПТУЖЕ РУСИЈУ ЗА ПРИКРИВАЊЕ И ПОМОЋ ЛИЦИМА КОЈА СЕ СКРИВАЈУ ОД ПОТЕРЕ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА - КОНКРЕТНО СЕ МИСЛИ НА РАТКА МЛАДИЋА.
НА ТАЈ НАЧИН, НА ЗАПАДУ СЕ НАДАЈУ ДА ЋЕ ДОБИТИ РУСКО "ДА" ЗА ПРОЈЕКТ КОСОВО...

ДОБИЋЕ ПО НОСУ... ЕТО ШТА ЋЕ ДОБИТИ...

 Отправлено: 08.12.09 22:08. Заголовок: /8.12.2009/ Большинс..

/8.12.2009/
Большинство сербов поддерживают Младича и Караджича
Более 64% граждан Сербии считают, что Ратко Младича нльзя арестовывать и выдавать Гаагскому Трибуналу, а 56% уверены, что он не виновен в тех преступлениях, в которых его обвиняют, а 34% вообще не в курсе в чем же обвиняют Младича,- показали результаты последнего опроса общественного мнения, организованного миссией ОБСЕ в сотрудничестве с Белградским центром по правам человека. Против ареста Караджича 62% опрошенных, 55% считают, что он невиновен и 31% не знает сути обвинений против бывшего президента РС.
Негативно к Гаагскому трибуналу относятся 72% опрошенных, считающих, что суд несправедлив, пристрастен, необъективен и там судят только сербов.

Српска.Ру

 Отправлено: 12.12.09 23:03. Заголовок: http://www.youtube.c..

 Отправлено: 14.12.09 10:20. Заголовок: Nastavak procesa u H..

Nastavak procesa u Haškom tribunalu
14. decembar 2009. | 01:44 | Izvor: B92
Beograd -- Pred Haškim Tribunalom, na početku poslednje nedelje pre praznične pauze u radu, u sudnicama će biti nastavljena tri procesa.

Penzionisani general MUP Srbije Vlastimir Đorđević, optužen za zločine nad kosovskim Albancima 1999, nastaviće svedočenje u svoju odbranu. Saslušanjem svedoka optužbe danas se nastavlja i suđenje nekadašnjem načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću zvanom Frenki.

 Отправлено: 16.12.09 13:43. Заголовок: FoNet Bramerc: Nad..

FoNet


Bramerc: Nadam se brzom hapšenju
Glavni haški tužilac Serž Bramerc izjavio je da je napravljen napredak u analitici i operativi službi koje tragaju za beguncima Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem

Naša saradnja sa Akcionim timom, ali i sa službama je sada profesionalna i redovna i zato sam i naveo da je ostvaren napredak, rekao je Bramerc u intervjuu za Blic.
Kao što sam rekao u izveštaju Savetu bezbednosti, ocenjujem da su službe koje tragaju za Mladićem vrlo aktivne i nadam se da će do hapšenja doći što pre.
U protekle dve godine, od kako sam glavni haški tužilac, a naročito protekle godine, evidentno je poboljšana saradnja, tako da sam u svom izveštaju naveo na šta se sve ta poboljšana profesionalna saradnja odražava.
Istovremeno sam, naravno, podsetio na to da je glavni prioritet moje kancelarije hapšenje preostale dvojice begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, dodao je on.
S jedne strane, jesam izvestio o poboljšanoj saradnji i većem kvalitetu rada Akcionog tima i službi koje tragaju za beguncima, ali i da to, naravno, povećava očekivanja.
S druge strane,dodao je on, imamo odluku Evropske unije, koja je odlučila o implementaciji prelaznog sporazuma, ali i ona podseća na princip uslovnosti i neophodnosti da se nastavi sa insistiranjem na tome da begunci budu uhapšeni.
"Od mene se očekuje da u svojim izveštajima predstavim realnu situaciju. I to sam i ovog puta učinio. Naravno, savršeno sam svestan konsekvenci tih izveštaja u EU. Ali kako bih zadržao kredibilitet, moj izveštaj je morao da bude realan i objektivan." Znao sam da samo objektivan i realan izveštaj može biti prihvaćen na svim stranama, i u Beogradu i EU i Savetu bezbednosti. I da samo na osnovu takvog izveštaja oni mogu donositi svoje političke procene, zaključio je Bramerc.

 Отправлено: 16.12.09 13:45. Заголовок: Beograd 15. 12. 2009..

Beograd 15. 12. 2009

Beta


Ferhagen: Čim Mladić bude uhapšen, SSP će biti odmrznut
Holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen izjavio je danas da će Holandija konačnu odluku o odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije i EU doneti u junu, ali da će ukoliko Ratko Mladić pre toga bude uhapšen, ŠP odmah biti odblokiran

"Mi ćemo u junu doneti odluku da li ćemo započeti proces ratifikacije SSP-a, i to na osnovu sledećeg izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Srbije sa Hagom.
Ako, naravno, u međuvremenu, Mladić bude uhapšen i izručen u Hag, onda nećemo čekati do juna, već ćemo odmah početi proces ratifikacije", rekao je Ferhagen. Uoči polaska u posetu Srbiji, on je naveo da Bramercov izveštaj mora da sadrži elemente koji potvrđuju da Srbija zaista čini sve da privede pravdi odbegle haške optuženike, i da će to biti glavni kriterijum na osnovu koga će biti doneta odluka o odmrzavanju SSP-a.
"Želimo da pošaljemo pozitivan signal, da pohvalimo dosadašnju saradnju srpskih vlasti, kao što je to u poslednjem izveštaju naveo i Bramerc, i zbog toga smo ukinuli vize građanima Srbije", istakao je Ferhagen ali je dodao da "i dalje na snazi ostaje politika ohrabrivanja i pritisaka".
On je ocenio da je "EU kao celina, a ne samo Holandija, uverena da je pritisak na srpske vlasti neophodan da bi one nastavile i dalje saradnju sa Hagom".
Šef holandske diplomatije je naveo da je do promene stava njegove zemlje prema Srbiji došlo posle Bramercove ocene da "srpske vlasti čine sada sve što je u njihovoj moći da sarađuju sa Hagom, što nisu činile pre pet godina".
Dodao je da je do sada puno toga postignuto, veliki broj ljudi uhapšen, među kojima je bio i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, što je, po njegovim rečima, potvrda politike pritisaka.
Takođe je naglasio da će najbolji primer pune saradnje sa Tribunalom biti hapšenje Mladića.
"Srpske vlasti bi trebalo da urade sve što mogu da osiguraju da preostali haški optuženici budu u Hagu, uključujući i Mladića...", ocenio je Ferhagen.
Na pitanje da li Srbija treba uskoro da podnese kandidaturu za ulazak u EU, on je kazao da je "na Srbiji kako i kada će da podnese kandidaturu, ali očigledno je da je ostalo puno posla".
"Podnošenje molbe za članstvo neće ubrzati proces pridruživnaja Srbije EU, jer brzina tog procesa zavisi isključivo od ispunjenja neophodnih uslova. Nećete postati ranije član zato što ste podneli molbu", istakao je Ferhagen.
On je objasnio da uslove čine takozvani "kopenhagenški kriterijumi", odnosno održavanje dobrosusedskih odnosa, borba protiv korupcije i kriminala, vladavina prava, slobodna trgovina, kao i poštovanje ljudskih prava i sprovođenje svih neophodnih reformi.
"Zalažem se za proširenje EU, ali istovremeno sam veoma strog kada se radi o ispunjenju uslova, jer smo u prošlosti pravili greške sa zemljama koje nisu ispunile uslove, što je u velikoj meri otežalo život njihovih građana koji se žale na korupciju, nedostatak ljudskih prava...", rekao je Ferhagen.
On je najavio da će tokom sutrašnje posete Srbiji predsedniku Borisu Tadiću poručiti da je Holandija uverena u evropsku budućnost Beograda, kao i da će njegova zemlja nastaviti da podržava Beograd da bi na tom putu ispunio sve neophodne uslove.
Ferhagen je rekao da je Holandija u prošlosti za finansijsku pomoć Srbiji izdvojila 50 miliona evra i da se nada da će tokom njegove sutrašnje posete dve zemlje postaviti temelje za dalje jačanje saradnje. Dodao je da će ponoviti da je od izuzetne važnosti da Srbija nastavi da sarađuje sa Hagom, za šta je najbolji primer hapšenje Mladića i Gorana Hadžića.
Ferhagen je najavio da o odnosima Srbije i Holandije želi da govori i sa običnim ljudima, i da će se u tom smislu sastati sa 40-ak mladih ljudi, studenata, preduzetnika i privrednika.


НИКАД!!!!!!!

 Отправлено: 17.12.09 11:43. Заголовок: Haškom tribuna..

Haškom tribunalu produžen mandat
17. decembar 2009. | 01:34 | Izvor: Tanjug
Čitaj mi!

Test verzija. U saradnji FTN i firmom Alfanum. AlfaNum.

NJUJORK - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produžio je mandat Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) do kraja 2012. godine, saopšteno je iz svetske organizacije u Njujorku.

Sudu u Hagu je dato do kraja 2012. da okonča sve žalbene postupke, a sudijama da završe svoj rad do 30. juna 2010. godine.

Pet sudskih postupaka trebalo bi da budu završeni tokom 2010, tri tokom 2011, a suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću do kraja 2012, izjavio je početkom meseca predsednik Haškog tribunala sudija Patrik Robinson.

Pred MKSJ se trenutno vodi devet sudskih postupaka protiv 24 osobe, dok je za 13 žalbeni postupak u toku.

Zajedno sa MKSJ, Savet bezbednosti UN je doneo odluku da do 2012. mandat produži i Međunarodnom krivičnom sudu za Ruandu.

 Отправлено: 02.02.10 01:00. Заголовок: /1.2.2010/ Караджич ..

/1.2.2010/
Караджич официально подал запрос об откладывании суда
Бывший президент Республики Сербской Радован Караджич подал официальный запрос с просьбой отложить начало судебного процесса в связи с тем, что секретарь суда, вопреки правилам, прекратил оплату работу восьми юридических советников Караджича, помощника и следователя, хотя суд официально начался еще 26 февраля, на это решение Караджич в свое время также подал жалобу, решение по которой должен будет принять председатель Трибунала Патрик Робинсон.
Если судья Робинсон подтвердит решение секретаря то «возможно и не будет потребности в том, чтобы откладывать суд», но «маловероятно», что Караджич «будет участвовать в суде, на котором он должен будет столкнуться с прокуратурой и всеми ее ресурсами имея лишь одного члена команды, без сотрудников и следователя. Такой суд был бы фарсом», - указала защита. Сейчас, из-за проблем с финансированием Караджичу помогают только его правовой советник Питер Робинсон и один ассистент.

Српска.Ру

 Отправлено: 25.02.10 18:57. Заголовок: „Наслеђе“ Макијавели..

„Наслеђе“ Макијавелија

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију 23. и 24. фебруара 2010. одржаће у Хагу конференцију Оцена наслеђа Међународног трибунала. Како саопштава информациони центар УН у Москви, циљ конференције су обухватне консултације о кључним елементима наслеђа Међународног трибунала за бившу Југославију и ван њених граница.
Хашки трибунал, како га најчешће називају медији, судски је орган који је утврдио СБ УН, позван да у начелу утврди правду, казни кривце, оправда оклеветане и да искристалише ситуацију која је родила балканске ратове с краја 20. века. Какво је наслеђе трибунала? Одлучили смо да се обратимо са тим питањем експертима.

За време свог постојања од 1992. године – говори балканолог Јелена Гускова – трибунал је важио за необјективан и врло једностран, исполитизован, не суд, већ судилиште. И само неке цифре убедљиво сведоче о томе. 66% свих гоњених од стране трубинала су Срби. У затвору у Шевингену међу 19 преминулих 16 је Срба. Од 27 ухапшених шефова држава, премијера, министара одбране и осталих државних посленика бивше Југославије – 19 је Срба. Срби су осуђени у Тринубалу на укупно 904 године затвора! Хрвати на 171, чак и Македонци који су тамо ратовали свега неколико дана на 12 година укупно. А косовски Албанци на свега 19.
Вапијуће чињенице… Није ваљда да то и јесте наслеђе Хашког трибунала? И како све то треба тумачити? Јелена Гускова сматра да…

Трибунал сасвим очигледно има политички циљ – потврдити кривицу само једног народа у свим ратовима последње балканске кризе. И последњи и главни циљ је да оправда агресију НАТО-а против Југославије 1999. године.
Ипак, ради чега је сазвана ова конференција о наслеђу?

Чини ми се да је један од задатака конференције да покаже како много и марљиво они „раде“ и како је много још случајева остало нерешено и да покаже СБ да је потребно продужити делатност трибунала. По нашем мишљењу, треба затворити овај трибунал, сматра Јелена Гускова.
Наш други експерт, Георгиј Енгељгардт, у многоме се слаже са госпођом Гусковом. Ипак, слависта каже…

Најважније његово наслеђе је то што је Хашки трибунал постао један од кључних инструмената за преформатирање постјугословенског простора. Ма како да се односимо према самом трибуналу, речи Хашки трибунал на читавом простору Југославије људи перципирају сврло опрезно и конкретно. Треба разумети да су практично све државе бивше Југославије, на овај или онај начин, биле приморане да сарађују са трибуналом. А захтев беспоговорне сарадње са Хашким трибуналом прожима читаву новију историју контаката европских међународних организација са Србијом, који ни из далека нису позитивни.
Не треба заборавити да је током читаве делатности овом суду пружана снажна протекција од стране угледних чланова СБ као што су САД, Велика Британија, Француска.
Добија се безалтернативни закључак – Трибунал као да је основан само да би се доказала свеопшта кривица једне нације, која је именована за криву. Иза њега стоје снаге са којима је скупо расправљати, што је Београду било очигледно показано 1999. године. Тако да ако некоме и донесе корист проучавање наслеђа Хашког трибунала, то су само верни следбеници Макијавелија. Ако хоћете да владате светом, уврдите међународни суд и он ће све учинити за вас.



25.02.2010

 Отправлено: 12.03.10 16:37. Заголовок: /11.3.2010/ Трибунал..

/11.3.2010/
Трибунал не отпустил генерала Лазаревича в Ниш на лечение
Гаагский Трибунал отверг просьбу генерала Армии Югославии на пенсии Владимира Лазаревича о временном освобождении в связи с плохим состоянием здоровья. Трибунал уже осудил Лазаревича на 15 лет заключения за якобы совершенные им преступления против косовских албанцев в 1999 году, когда он возглавлял Приштинский корпус Армии Югославии, на этот приговор был подана апелляция, процесс по которой еще продолжается.
Генерал Лазаревич просил отпустить его на свободу на период с 1 марта по 12 апреля, чтобы провести в Нише операции в связи с тромбозом на правой ноге. Отказывая в запросе вече Трибунала объявило, что по мнению тюремных врачей потребности в оперативном лечении у Лазаревича нет, как указывается в решении Трибунала, врач назначил Лазаревичу другое лечение, предписав носить эластичные чулки. В прошлом году Трибунал отпускал Лазаревича в Ниш на лечение с 25 мая по 5 августа. Информация о состоянии здоровья гаагских заключенных является секретной, по доступной информации, Лазаревича уже прооперировали один раз в Гааге и один раз в Нише.

Српска.Ру

 Отправлено: 01.04.10 10:25. Заголовок: BEOGRAD 31. 03. 20..

BEOGRAD 31. 03. 2010

BETA

Bramerc oprezan u novoj proceni saradnje Srbije i Haga

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da hapšenje haških begunaca nema alternativu i da. iako je njegov prethodni izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom bio pozitivan, ne znači da će to automatski biti i sledeći

"Sto se tiče procene, zaista želim da budem oprezan. Treba reći i da, ukoliko je prethodni izveštaj bio pozitivan, to ne znači da će, automatski, biti i sledeći. To je nova procena, i novi izveštaj koji će biti završen u drugoj polovini maja", rekao je Bramerc.
On je saradnju Srbije sa Hagom ocenio kao profesionalnu, navodeći da je ona ranije bila "vertikalna" - Tribunal je nametao saradnju, a da je sada postala mnogo više "horizontalna", ali je istakao da nema alternative hapšenju preostalih haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Na pitanje može li Srbija da se nada da će sa postojećim stepenom saradnje i posle narednog Bramercovog izveštaja nastaviti proces evropskih integracija i ratifikaciju SSP-a, glavni haški tužilac je rekao da je njegov posao pravni, a da je na političkoj vlasti EU da "da političku težinu" njegovom izveštaju.
"Moj mandat nije da dajem mišljenje ko može a ko ne, i u kom trenutku, da se pridruži EU. Međutim, svi posmatrači, i u Tribunalu i van njega, slažu se da je politika uslovljavanja važan faktor i da je dala rezultate. Svi su saglasni da je, naročito zahvaljujući podršci i ohrabrivanju od EU, ostvaren značajan napredak u zemljama bivše Jugoslavije", poručio je Bramerc.
On je dodao da "nema nikakvog razloga da veruje da se (Mladić i Hadžić) ne nalaze u Srbiji" i istakao da je uprkos saradnji njegovih saradnika na terenu i srpskih vlasti, "glavni posao na vlastima Srbije", odnosno da je "suština akcije u njihovim rukama".
Bramerc je najavio takozvani "rezidualni mehanizam" koji UN nameravaju da uspostave ukoliko Mladić i Hadžić ne budu uhapšeni pre zatvaranja Tribunala.
"Ovaj sistem će, u stvari, naslediti Tribunal kada bude zatvorio svoja vrata. Radna grupa Saveta bezbednosti i Služba za pravna pitanja UN trenutno aktivno rade na formi koja će biti data ovom mehanizmu. Ovaj mehanizam će godinama tretirati preostala pitanja.
Imaće, takođe, i model koji bi automatski bio aktiviran prilikom hapšenja nekog od begunaca, kako bi se održalo suđenje", rekao je Bramerc.
Komentarišući kritike na račun Tribunala da nije pođednako strog prema svim zemljama bivše Jugoslavije, glavni haški tužilac je naglasio da se sud rukovodi sakupljenim dokazima i težinom počinjenih dela, a ne "etničkim izborom".

 Отправлено: 01.04.10 10:43. Заголовок: МАРШ СТОКО!!!!!! :sm..

МАРШ СТОКО!!!!!!

Серж Брамерц: Хапшење Ратка Младића нема алтернативу

четвртак, 01. април 2010.

Београд - Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц каже да ће извештај о сарадњи Србије бити завршен у другој половини маја али да сад не зна каква ће бити процена.

То што је претходни извештај био позитиван не значи да ће, аутоматски, бити и следећи, јер је реч о новој процени, рекао је он у интервјуу Вечерњим новостима. За Брамерца хапшење преосталих бегунаца Ратка Младића и Горана Хаџића нема алтернативу.

У последњим извештајима је могло да се види да је сваког пута дошло до побољшања, и то у различитим доменима сарадње.

Свестан сам, додао је он, да се следећи извештај чека с нестрпљењем, али је сада прерано да се о њему говори.

Према његовим речима постоји добра професионална сарадња, са Србијом.

"Надам се и даље да ће све бити учињено да бегунци буду ухапшени. За то нема алтернативе. Што се тиче процене, заиста желим да будем опрезан", рекао је он.

Сви посматрачи, и у Трибуналу и ван њега, слажу се да је политика условљавања важан фактор и да је дала резултате. Сви су сагласни да је, нарочито захваљујући подршци и охрабривању од ЕУ, остварен значајан напредак у земљама бивше Југославије.

"Желимо, дакле, да ЕУ настави с таквим приступом, али треба тачно раздвојити судски, технички процес, с једне стране, и процес политичког одлучивања, с друге", каже Брамерц.

"Сви се слажемо да је примарна одговорност за хапшење бегунаца на земљама у региону, у генералном смислу, а сада посебно на Србији. Знам да власти у Србији раде активно по овом питању, што је и потврђено на оперативним састанцима", оценио је он.

(Фонет)

 Отправлено: 01.04.10 10:56. Заголовок: Бранка пишет: Серж ..

Бранка пишет:

цитата:

Серж Брамерц: Хапшење Ратка Младића нема алтернативу

Зае*ется пыль глотать.... этот Брамерц...

цитата:

Разговоры о том, что последнее место пребывания Ратко Младича - Россия, начались после того, как стало известно, что его сын Дарко часто там бывает. Последний раз Дарко вернулся из России три недели назад.

 Отправлено: 13.04.10 21:22. Заголовок: Да ли Хашки трибун..

цитата:

Да ли Хашки трибунал пружа оптуженом поштене шансе? Лен Ферфеке уторак, 13. април 2010. (Фолкскрант (Volkskrant), Амстердам, 13.4.2010) Када је канадски професор Дерил Робинсон (Darryl Robinson) пре две године објавио изузетно критичан спис о трибуналу за бившу Југославију (Хашком трибуналу), очекивао је много негативних реакција. Па, уосталом, написао је да трибунал иде предалеко само да би постигао осуде, а да је тиме нанета штета положају оптужених. То није популаран став. Погледајмо само реакције на процес против Радована Караџића који се данас поново наставља. Вишемесечно одлагање и десетине хиљада евра које је као додатну помоћ успео да добије тај босанско-српски оптуженик, изазива неразумевање код многих. По њима, оптужени имају превише права. Чак је, и међу правницима-научницима, дуго времена, владало мало интересовања за тешкоће са којима се срећу оптуженици трибунала. Међутим, на сопствено изненађење, Робинсон се суочио са много позитивних реакција на свој чланак. „На конгресима се све више учесника слаже са мојом критиком“, каже он.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/da-li-haski-tribunal-pruza-optuzenom-postene-sanse-q.html


Остаје нам да се надамо да ће се тај политички суд што пре распасти и да ће се бар неко од Срба које су продали српски издајници, вратити жив...

 Отправлено: 23.04.10 20:48. Заголовок: Milovanović: St..

Milovanović: Stanišić i SDB Srbije bili umešani u sukobe

HAG - General u penziji Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanović rekao je na suđenju Jovici Stanišiću pred Haškim tribunalom da su Stanišić i Služba državne bezbednosti Srbije bili umešani u rat u BiH.

Stanišić, koji je bio načelnik SDB Srbije, i njegov pomoćnik i prvi komandant crvenih beretki Franko Simatović Frenki optuženi su za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1991-95 godine.

Milovanović, koji je tokom rata bio načelnik Glavnog štaba VRS, naveo je da mu je Stanišić, u februaru 1995, na sastanku u mestu Šamarice na Petrovoj gori u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini preneo da bi on, Milovanović, trebalo da preuzme komandovanje operacijom "Pauk" u okolini Velike Kladuše.

Žrtve i Srbi

General Milovanović je danas izjavio i da je Željko Ražnatović Arkan sa svojom paravojskom "pre početka rata počeo čišćenje u Bijeljini, ubijanje i proterivanje Muslimana".

- Ne samo Arkanu, nego i drugim paravojnim formacijama cilj nije bila sloboda srpskog naroda, nego sticanje bogatstva... Njihove žrtve u BiH i RSK bile su Muslimani i Hrvati, a kada je nestalo njihovog bogatstva, žrtve su postali i Srbi - izjavio je general Milovanović.

- Pitao sam ga po čijoj odluci. Stanišić mi je odgovorio da je to odluka vrhovne komande RS i Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije. Na nekom papiru mi je olovkom pokazao ime Slobodana Miloševića, pretpostavljam da nije hteo da se čuje njegovo ime. Ja sam mu rekao da taj čovek meni ne komanduje, nego Ratko Mladić i, eventualno, ako on nije tu, Radovan Karadžić - dodao je on.

Na sastanku je bio i Simatović, koga je Milovanović, kako je rekao, prethodnog dana video na ratištu oko Velike Kladuše, u policijskoj uniformi, zajedno sa oficirom crvenih beretki Radojicom Božovićem.

Vojske RS i RSK i crvene beretke su u operaciji "Pauk" pružale podršku snagama takozvane Autonomne oblasti zapadna Bosna, koju je u Cazinskoj krajini proglasio Fikret Abdić, u odbrani pred ofanzivom Armije BiH.
Milovanović je ispričao da je odbio nalog koji mu je Stanišić preneo, uz obrazloženje da "ne želi da komanduje muslimanskom vojskom", odnosno Abdićevim snagama.

- Cazinska krajina bila je ionako izvan naše zone... Nama su pre rata određene granice Una-Sava-Drina-Neretva, a Cazinska krajina je bila preko Une - kazao je general Milovanović.
Stanišić je, po rečima svedoka, na istom sastanku upozorio da bi zbog nesloge u političkom i vojnom vrhu RSK mogao biti izgubljen rat.

Iz dnevnika generala Mladića, tužilac Grum je svedoku predočio više zapisa o sastancima sa Stanišićem, Simatovićem i generalima Vojske Jugoslavije, održanim između 1993. i 1995. godine.
Milovanović, koji je bio Mladićev bliski saradnik od, kako je rekao, 1981. kada su zajedno službovali u JNA u Titovom Velesu, potvrdio je da su dnevničke zabeleške pisane Mladićevom rukom. Na poziv tužioca, on je određene delove dnevnika glasno pročitao.

U belešci od 6. aprila 1995, sa sastanka u Beogradu, Mladić je citirao Stanišićeve reči da je "izdvojio 150 ljudi iz Slavonije" za operaciju u BiH. Tom sastanku prisustvovao je i general Momčilo Perišić, tadašnji načelnik Generalštaba VJ.

Prilikom susreta 30. maja 1995, Stanišić je, prema Mladićevim zabeleškama, zatražio "da se moji ljudi maksimalno uvaže kad se planiraju operacije" u RSK, navodeći da su tamošnji oficiri "prvih dana mojim ljudima rekli da su paravojska".

- Mogu dati 120 perfektnih ljudi koji bi za sedam dana došli tamo iz istočne Slavonije, ali ne bi trebalo da se angažuju, jer smo već dali 80 ljudi iz Erduta i 80 iz Đeletovaca - rekao je na istom sastanku Stanišić, kako je zapisao general Mladić, a danas pročitao svedok Milovanović.

Posle pominjanja istočnoslavonskog sela Đeletovci, u kojem je bila baza paravojne formacije "škorpioni", tužilac Grum prikazao je u sudnici početak snimka na kojem je zabeleženo kako pripadnici "škorpiona" u okolini Trnova u julu 1995. streljaju šest zarobljenih muslimanskih mladića iz Srebrenice. Stanišić i Simatović optuženi su za taj zločin na osnovu tvrdnje tužilaštva da su "škorpioni" bili pod kontrolom SDB Srbije.
Svedok Milovanović je, pošto je pogledao deo snimka, izjavio da na njemu nisu vojnici VRS, zato što "u VRS nije bilo crvenih beretki", dodajući da ne može da kaže kojoj su formaciji pripadale snimljene osobe.
Pošto mu je tužilac Grum prikazao drugi snimak sa smotre jedinice u Đeletovcima, pre odlaska na bosansko ratište, Milovanović je rekao da se na zastavi vidi oznaka "škorpiona".

Povezanost vrha SDB Srbije i političkog vrha RS, tužilac Grum danas je dokazivao i fotografijama na kojima su Stanišić i Simatović prikazani zajedno sa predsednikom RS Radovanom Karadžićem i predsednikom Skupštine RS Momčilom Krajišnikom.

General Milovanović će svedočenje na suđenju Stanišiću i Simatović nastaviti iduće nedelje. Njega je na svedočenje obavezao Tribunal, pošto je odbio da dobrovoljno da iskaz.

 Отправлено: 18.05.10 22:42. Заголовок: Серж Брамерц: Србиј..

цитата:

Серж Брамерц: Србија јесте вољна да ухапси хашке бегунце уторак, 18. мај 2010. ХАГ – Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да не доводи у сумњу вољу српских власти да ухапсе преостала два хашка бегунца Ратка Младића и Горана Хаджића, али да остаје питање зашто и поред свих активности они нису ухапшени. http://www.nspm.rs/hronika/serz-bramerc-srbija-jeste-voljna-da-uhapsi-haske-begunce.html

Имате погрешну информацију Серж... није Србија вољнда да ухапси никога од хероја који су бранили српски народ, вољни су ови издајници на власти, а они нису Србија, они су ништа. Продане душе. Смрадови. Фукара... Не репрезентују они Србију,они су представници својих налогодаваца са запада.
Србија - то су њени грађани који не би дали своје хероје ни за шта на свету....
Е, зато Младића никада нећете ухапсити. Не надајте се.

 Отправлено: 24.05.10 22:53. Заголовок: Hag 24. 05. 2010 ..

Hag 24. 05. 2010

Tanjug

Tribunal 3. juna razmatra zahtev Šljivančanina za reviziju

Žalbeno veće Haškog tribunala zakazalo je za 3. jun raspravu na kojoj će obaviti preliminarno razmatranje zahteva za reviziju pravosnažne presude, kojom je Veselin Šljivančanin osuđen na 17 godina zatvora, izjavio je večeras Tanjugu njegov branilac Novak Lukić

On je istakao da je za 16 godina rada ovo prvi put da Haški tribunal uopšte uzima u razmatranje neki zahtev za reviziju presude.
Lukić je napomenuo da će konačna odluka o prihvatanju ili ne prihvatanju zahteva biti doneta pošto Žalbeno veće na tom ročištu sasluša i oceni relevantnost novih dokaza zbog kojih se traži ponavljanje postupka.
Šljivančanin je pravosnažnom presudom Žalbenog veća 5.maja 2009. osuđen na 17 godina zatvora zbog pomaganja u zločine nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. Tom odlukom je Žalbeno veće Tribunala preinačilo prvostepenu kaznu od pet godina i povećalo je na čak 17 godina zatvora, proglasivši Šljivančanina krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara, 20. i 21. novembra 1991. Prvostepenom presudum, izrečenom 2007, Šljivančanin je bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen za pomaganje u njihovom mučenju.
Zahtev za reviziju pravosnažne presude, koju su Šljivančaninovi advokati podneli 28. januara ove godine, utemeljen je na novoj činjenici ključnog svedoka, penzionisanog oficira JNA Miodraga Panića.
Panić je ranije saslušan kao svedok u postupku protiv Šljivančanina, ali bi pred Žalbenim većem trebalo da posvedoči da uveče 20. novembra 1991, tokom razgovora kojem je prisustvovao, Mile Mrkšić nije obavestio Šljivančanina o svojoj odluci da sa farme Ovčara povuče vojnu policiju, čime je zarobljenike ostavio u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koji su ih te noći streljali.
U kritično vreme, novembra 1991, Panić je bio načelnik štaba Prve gardijske brigade JNA kojom je komandovao Mile Mrkšić, a čiji je oficir za bezbednost bio Šljivančanin.
Tribunal je Mrkšića pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva zarobljenika na Ovčari.
Žalbeno veće je pravosnažnu presudu, donetu uz protivljenje dvoje od petoro sudija, zasnovalo na nalazu da je Šljivančanin "morao" znati da je Mrkšić te večeri naredio povlačenje vojne policije JNA sa Ovčare.
Veće je u presudi zaključilo da je, iako o tome nema direktnih dokaza, da je "jedini razumni zaključak da je Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao zaštitu koju je JNA pružala ratnim zarobljenicima na Ovčari".
Šljivančaninov branilac je ocenio da nove činjenice, otkrivene kroz iskaz Miodraga Panića, osporavaju takav zaključak Žalbenog veća.
Panić je, kako je navedeno u zahtevu za reviziju, "potvrdio da je bio prisutan kada je Šljivančanin razgovarao sa svojim komandantom, da je čuo razgovor i da Mrkšić nije rekao Šljivančaninu ništa o bilo kakvom naređenju koje je izdao da se povuku vojnici JNA koji su štitili ratne zarobljenike na Ovčari".
U zahtevu za reviziju presude, odbrana je zatražila da Žalbeno veće sasluša Panićevo svedočenje i poništi osuđujuću presudu Šljivančaninu.
Odbrana je takođe u zahtevu naznačila i da su trojica sudija Žalbenog veća odlučila da osude Šljivančanina" na osnovu okolnosti koje nisu ispitane od strana u postupku, niti od prvostepenog veća", znajući da Šljivančanin neće moći da uloži žalbu na pravosnažnu presudu, što je, po braniocima, protivno osnovnim građanskim pravima koje garantuje 170 država.
Za 16 godina rada, Tribunal nije do sada prihvatio nijedan zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude.

 Отправлено: 29.05.10 20:13. Заголовок: HAG 29. 05. 2010 ..

HAG 29. 05. 2010

TANJUG

Pred Haškim tribunalom, 68 odsto optuženih su Srbi

Od ukupnog broja optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, 68 odsto su Srbi, 22 odsto su Hrvati, dok Bošnjaka ima tek sedam odsto, što u Tribunalu prvenstveno objašnjavaju činjenicom da je Srbija vodila čak tri rata u poslednjoj deceniji prošlog veka
Od ukupnog broja optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, 68 odsto su Srbi, 22 odsto su Hrvati, dok Bošnjaka ima tek sedam odsto, što u Tribunalu prvenstveno objašnjavaju činjenicom da je Srbija vodila čak tri rata u poslednjoj deceniji prošlog veka.Hrvatske snage su učestvovale u ratovima na svojoj teritoriji i prostorima BIH, a Bošnjaci samo u BIH.
Kosovski Albanaci ccine 5.6 odsto, a Makedonci dva odsto optuženih. Haško tužilaštvo je od 1993. do 2004. godine, kada je po nalogu Saveta bezbednosti UN prestalo da podiže nove optužnice, optužilo ukupno 161 osobu, a potom 20 optužnica povuklo. Od 141 optuženog, Srba je čak 95.
Pored toga što su učestvovale u tri rata, srpske snage su imale i najbolje naoružanje, najogranizovaniju vojsku ssto je mahom nasledjeno od bivše JNA koja se raspada cepanjem Jugoslavije, a što je mnogo laksse za dokazivanje komandne odgovornosti u odnosu na odgovornost u paravojnim formacijama u kojima su mahom delovale druge strane.
Pored toga, kako su predstavnici Tribunala objasnili novinarima koji su boravili u studijskoj poseti tom sudu koju je organizovala Misija OEBS u Srbiji, Srbi su dugo posle sukoba odbijali saradnju sa Tribunalom i nisu dozvoljavali istražiteljima da rasvetle zločine koji su se dogodili nad njihovom populacijom u Bosni, Hrvatskoj pa i na Kosovu.
Tek pošto je završeno podizanje optužnica, Srbija je otpočela saradnju u pravom smeru, ali to je vech bilo kasno, smatraju u Tribunalu.
Za razliku od Srba, Hrvati i muslimani od samog osnivanja Tribunala 1993. godine "bombarduju" haške istražitelje dokazima protiv Srba i rade na ukupnoj medijskoj propagandi koja ih stavlja u poziciju žrtava, a saradjuju i sa brojnim medjunarodnim organizacijama koje su boravile na tim prostorima.
Prema proceni predsednika Tribunala u Hagu Patrika Robinsona i glavnog tužioca Serzza Bramerca, svi postupci koji su u toku, kao i proces protiv Radovana Karadžića trebalo bi da budu pravosnažno okončani (pred Žalbenim vechem) do 2014. godine, kada je predvidjeno zatvaranje ovog suda. Oni su, pak, najavili formiranje rezidualnog mehanizma koji će se baviti rešavanjem onih pitanja koja ostaju i posle zatvaranja tog suda, uključujući i sudjenja preostaloj dvojici begunaca Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću.
Kad se završe sudjenja i zzalbeni postupci, prestaju i razlozi za postojanje Tribunala, ali pre završetka njegovog rada Savet bezbednosti UN mora doneti odluku o stvaranju rezidualnog mehanizma koji će se baviti pitanjima daljih mera zaštite svedoka, uslovnog puštanja na slobodu i važnih zahteva za pomoć od sudova za ratne zločine iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Predsednik Haškog tribunala pozvao je nedavno vlasti i kancelarije Ujedinenih nacija u državama bivše Jugoslavije da se pozabave pitanjem formiranja informativnih centara u regionu koji će omogućavati efikasan pristup spisima i dokumentima tog suda posle njegovog zatvaranja.
Pred tribunalom je trenutno u toku 16 predmeta protiv 38 optuženih.
Od tog broja, četiri predmeta je pred Žalbenim većem, 10 sudjenja je u toku protiv 25 optuženih i u dva predmeta optuženi su u bekstvu - Mladić i Hadžić.
Haški tribunal osnovan je 1993. godne Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a prva optužnica je podignuta godinu i po dana kasnije 7. novembra 1994. godine protiv Dragana Nikolića koji je u vreme rata u BiH bio upravnik logora "Sušica"kod Vlasenice.
Za 16 godina rada, Tribunal je okončao postupke protiv 123 optuženog u 87 predmeta, u kojima je 12 optuženih oslobodjeno optužbi, 61 osudjen, 19 ih je umrlo, a ostali su procesuirani pred domachim sudovima.

 Отправлено: 10.06.10 23:07. Заголовок: HAG 11. 06. 2010 PRE..

цитата:

HAG 11. 06. 2010 PRESS Hag: Vojska Republike Srpske počinila genocid u Srebrenici Haški tribunal proglasio je oficire Vojske Republike Srpske Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu krivim za genocid nad muslimanima u Srebrenici u julu 1995. i osudio ih na doživotnu robiju Hag je osudio još pet oficira Vojske i policije RS, Draga Nikolića (35 godina), Ljubomira Borovčanina (17 godina), Vinka Pandurevića (13 godina), Radivoja Miletića (19 godina) i Milana Gvera (5 godina). U presudi se navodi da su Popović i Beara, kao načelnici za bezbednost Drinskog korpusa i Glavnog štaba VRS, imali „genocidnu nameru da unište zarobljene muslimane kao etničku grupu, koju su sproveli kroz streljanje oko 7.000 zarobljenih". Osuđeni Drago Nikolić nije imao genocidnu nameru, ali je značajno doprineo sprovođenju genocida. Presudom je potvrđeno da je Vojska RS posle zauzimanja Srebrenice ubila „najmanje 5.336 identifikovanih osoba", kao i da bi broj žrtava, na osnovu predočenih dokaza, mogao porasti do 7.826. - Obim i priroda operacije ubijanja, sa zapanjujućim brojem smrti, sistematski i organizovani način na koji je sprovedena... dokazuje van svake sumnje da je to bio genocid - rekao je predsedavajući sudija Karmel Ađijus, ali se u presudi ne precizira ko je i kada doneo odluku da se zarobljenici streljaju. Dodaje se da je uklanjanje stanovništva iz Srebrenice i Žepe naredio predsednik RS Radovan Karadžić marta 1995, ali je odluka da se svi zarobljeni muslimani odvoje od porodica i ubiju doneta „do jutra 12. jula" 1995. posle sastanaka komandanta VRS Ratka Mladića s predstavnicima Unprofora i muslimanskog stanovništva u Bratuncu. - Mladić je na tim sastancima poručio muslimanima da „mogu opstati ili nestati", tražeći da se svi muškarci predaju - naznačio je sudija Ađijus. (E. P.)

Нико не одговара за поклане Србе, за побијену децу, за отету земљу и порушене светиње... само Срби одговарају што су бранили своје на своме... ако се ова неправда не исправи, овај свет мора да пропадне...

 Отправлено: 15.07.10 00:14. Заголовок: Хашки суд ће преис..

Хашки суд ће преиспитати пресуду Веселину Шљиванчанину
PDF Штампа Ел. пошта
среда, 14. јул 2010.

ХАГ – Трибунал у Хагу је прихватио захтев одбране бившег официра ЈНА Веселина Шљиванчанина да ванредно преиспита правоснажну пресуду којом је Шљиванчанина осудио на 17 година затвора због злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. године.

У историји Трибунала то је први случај прихватања захтева за преиспитивање пресуда, као последњег правног лека.

Апелационо веће Трибунала ће, како је навело у одлуци, ускоро заказати расправу о преиспитивању пресуде.

У мају 2009. године, исто веће Трибунала је, усвојивши жалбу Тужилаштва, повећало казну Шљиванчанину са пет на 17 година затвора, прогласивши га кривим за помагање убиства, а не само за мучења 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, 20-21. новембра 1991.

Шљиванчанин је тада био начелник за безбедност Гардијске бригаде ЈНА којом је командовао Миле Мркшић. Трибунал је Мркшића због помагања злочина на Овчари правоснажно осудио на 20 година затвора.

Шљиванчанинова одбрана је затим поднела захтев за ванредно преиспитивање пресуде, тврдећи да постоје нове чињенице које показују да Шљиванчанин у новембру 1991. није знао да је наређено да се са Овчаре повуче војна полиција ЈНА. Потом су заробљенике стрељали припадници локалне Територијалне одбране и паравојних формација.

У јуну ове године пред Трибуналом је одржана расправа на којој је одбрана као нову чињеницу представила сведочење Миодрага Панића, који је био начелник штаба Гардијске бригаде ЈНА.

Панић је изјавио је да је 20. новембра 1991. присуствовао састанку Мркшића и Шљиванчанина, и да Мркшић није помињао повлачење војне полиције са Овчаре.

Данашњом одлуком, Апелационо веће је прихватило Панићево сведочење као нову чињеницу која оправдава преиспитивање пресуде.

То веће којим председава Теодор Мерон је у правоснажној пресуди закључило да је „Мркшић морао рећи Шљиванчанину” да је повукао војну полицију, иако се првостепено веће у пресуди којом је Шљиванчанина осудило на пет година затвора, тим разговором уопште није бавило.

(Бета)

 Отправлено: 23.09.10 16:08. Заголовок: Према речима Тадића,..

Према речима Тадића, Србија је један од лидера у борби против организованог криминала и решена је да у региону буде фактор стабилности.
http://serbian.ruvr.ru/2010/09/22/21670581.html<\/u><\/a>
Игор Гојковић, Григориј Соколов
Као хладан туш на ове Тадићеве изјаве стигла је порука главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца да власти у Београду "морају учинити више" да би Ратко Младић и Горан Хаџић били ухапшени, као и да "ЕУ треба да одржи притисак на Србију".

Брамерц је прецизирао да у Србији "постоји јаз између изражене политичке спремности "за хапшење бегунаца, тока саме потраге и онога што је неопходно учинити да би она била успешна".

Ево коментара руског правног експерта Александра Мезјаева:

Пре свега, желели бисмо да истакнемо да изјава главног хашког јавног тужиоца Брамерца превазилази његова овлашћења. Јавни тужилац делује на основу правних аката. У овом случају то је МТБЈ, којим ова овлашћења главног тужиоца нису предвиђена. Међутим, Брамерц није први јавни тужилац Хашког трибунала, који је прекорачио своја овлашћења. Његови претходници су себи такође дозвољавали сличне изјаве. Хашки трибунал је већ одавно постао инструмент политичког притиска на Србију, пре свега у Савету Безбедности, а у току последњих година и у европским институцијама, између осталог, у Европској унији. Такође бисмо желели да истакнемо: Брамерцова изјава о томе да Србија не сарађује у потпуности с трибуналом не одговара истини. Србија је испунила практично све захтеве Хашког трибунала, укључујући и целу предају највишег политичког своје сопствене земље.

Већ је одавно време да данашње власти у Србији схвате да што више буду испуњавале стално нове и нове захтеве, тим дрскији ће ови захтеви бити. И биће практично бесконачни. Очигледно, следећи захтев ће бити признавање Косова, а онда следе Војводина и Санџак, што све може да се заврши потпуним распадом српске државности.

Сад ћемо се задржати на захтевима за изручење генерала Младића. Ратко Младић је Србин из Босне, и захтев према Србији да испоручи иностраног грађанина је правно неодржив. Тим пре што засад нема доказа о томе да се Младић налази на територији Србије. Осим тога, са сигурношћу се може рећи да је оно што знамо под називом „догађаји у Сребреници" - међународна провокација. И генерал Младић за њих не сноси никакву одговорност. Зато сам на последњем састанку с Младићевим сином изразио сигурност да генерал никад неће бити ухапшен, пошто за то нема никаквих основа.

 Отправлено: 12.11.10 00:05. Заголовок: Александар Мезјајев:..

Александар Мезјајев: Крваве игре Хашког трибунала

четвртак, 11. новембар 2010.
На брифингу, одржаном у Међународном трибуналу за бившу Југославију, један новинар поставио је питање: је ли жив Радован Караџић? Наиме, испоставило се да су у току неколико сати колале гласине о његовој изненадној смрти. Пре тога су засаедања трибунала два пута прекидана, јер се Караџић лоше осећао. Руководилац пресс-службе МТБЈ је, међутим, убедила присутне новинаре, да се она „поноси врхунским нивоом медицинске услуге, која је доступна свим оптуженицима трибунала“.[1] Оваква тврдња не одговара стварности и изискује посебну пажњу не само у вези са процесом против Радована Караџића, него и у вези са догађајима у процесу против лидера Српске радикалне странке, професора Војислава Шешеља.

Последња главна одлука Међународног трибунала за бившу Југославију био је налог да се изврши нови лекарски преглед Војислава Шешеља. Како се види из одлуке суда, још у току септембра судско веће добило је три поверљива медицинска закључка о стању здравља В.Шешеља. Међутим, након тога донета је одлука да се одреди нова медицинска експертиза. Та одлука изазива озбиљну бојазан. Као прво, секретаријату МТБЈ наложено је да одреди конкретне лекаре. Друго, за одређивање (не за обављање експертизе, већ управо за одређивање лекара) дат је рок од... читавих три месеца.

Међутим, 25. октобра, још пре обављања прегледа, В.Шешељу су морали извршити операцију на срцу (аблација). Она је изазвана тиме, што су од августа код Шешеља почели напади атипичне тахикардије и аритмије. Међутим, та операција је праћена чудноватим околностима. Као прво, одмах после операције резултати ЕКГ били су толико необични, да су лекари изјавили како је „апарат у квару“. И нико није могао да објасни, зашто се у главној клиници Холандије (Броново) није пронашао други апарат ЕКГ. А потом, кроз неколико дана, сада већ у затвору, резултати ЕКГ опет нису саопштени, чак ни Шешељу лично. И поново је као разлог наведен „квар апарата“, овог пута оног затворског. И ми у све то треба да поверујемо? Ако узмемо у обзир да је лекар МТБЈ и даље онај исти П.Фалке, који је непосредно учествовао у убиству Слободана Милошевића, онда је све јасно: нас поново лажу!

У вези са предстојећим медицинским прегледом В.Шешеља, трба се сетити како је вршен такав преглед Слободана Милошевића. Посебно бриљантна илустрација „високог нивоа медицинске помоћи затвореницима“ МТБЈ заправо је игра са резултатима анализа крви С.Милошевића, буквално неколико недеља пре његове смрти. Читаоцима предочавам резултате сопственог истраживања, на основу званичних докумената МТБЈ.

У јесен 2005. године, са циљем да проверим тврдње начелника затвора о томе да С.Милошевић не узима преписане му лекове, од њега је узета крв на анализу. И резултат анализе саопштио је начелник затвора на следећи начин: „С.Милошевић не узима преписане му лекове, већ узима оне који му нису преписани“.[2] У ствари, резултати анализе крви били су следећи: „У крви је откривен низак ниво преписаних лекова и низак ниво непреписаних лекова“. Без било каквих додатних објашњења, начелник затвора квалификује дати закључак о анализи крви као резултат умишљеног чињења С.Милошевића. Касније ћемо видети, да за такав закључак није било основа, али је најважније то, што је аналогни закључак дао не само начелник затвора, него и лекар. У свом писму од 6. јануара 2006. године П.Фалке понавља закључке начелника затвора: „Пробе су показале, да он узима преписане му лекове у недовољним количинама, или их не узима уопште“, а такође да он „узима препарате, које му нисам преписао ни ја, нити други“.[3] Токсиколог Д.Угес, који је вршио анализу крви, без обзира на низ ограда,[4] такође је закључио: „Постоје озбиљни основи да се сматра, да је имало места нередовном узимању преписаних препарата. Очигледно да то може бити узрок високог притиска“.[5]

Само је један лекар, Тоу, у свом закључку навео целих пет могућих узрока за ниску концентрацију преписаних препарата у крви С.Милошевића, а управо: слаба асорпција гастроентерологије; недовољно придржавање упутстава; интеракција са другим супстанцама; снижена асорпција ензима; брза размена материја.[6] Међутим, пре објављивања извештаја доктора Тоуа, П.Фалке није допуштао никаква друга објашњења, осим неузимања препарата. Без обзира на то што Фалке и уопште нема потребне квалификације да би давао такве закључке какве је давао, он је свесно формирао код судског већа негативни лик С.Милошевића,[7]који, тобоже, специјално погоршава своје здравље, како би отишао на лечење.

Слободан Милошевић је 12. јануара 2006. године захтевао да се изврши нова анализа крви. Та анализа, извршена након узимања препарата под сталним надзором које му је преписао Фалке, показала је да је у крви откривен исти онај ниво препарата, као и раније. Тврдње начелника затвора, а што је још важније - лекара на челу са Фалкеом, срушене су.Међутим, најзначајнији елеменат умишљености наведених лица било је то, што су они ту чињеницу сакрили од судског већа. У својим извештајима судском већу П.Фалке је тврдио, да С.Милошевић такође „узима непреписане му препарате“. Међутим, у извештају токсиколога Угеса наведена су само два таква препарата - Диазепам и Нордазепам. Наименовани адвокати су утврдили, да је управо Фалке преписао С.Милошевићу Диазепам средином октобра 2005. године. При том се други препарат – Нордазепам – по признању доктора Тоуа, који је вршио поновљену експертизу, у организму човека ствара од Диазепама.[8]

Најзад, према закључку доктора Угеса, ниво оба препарата у крви „пренизак је за било који фармаколошки ефекат“.[9] Ако се узме у обзир да се оба препарата могу налазити у крви дуже време (неколико месеци), као и то да они не могу негативно утицати на високи притисак (па чак и индиректно вршити позитивни утицај приликом високог притиска), постаје јасно да је против С.Милошевића организована провокација. То да је то била управо провокација, потврђује опет mensrea (кривицу) свих учесника. У својој представци судском већу наименовани адвокати су истицали: „Ни један од извештаја, упућених судском већу, није садржао информацију о томе, да је (наведени у свим извештајима као „непреписани“) Диазепам у више наврата преписиван С.Милошевићу од стране затворског лекара Фалкеа: а) у току целокупног периода боравка С.Милошевића у затвору; б) нарочито у току три дана средином октобра 2005. године“.[10] Тај део провокације срушен је тако очигледно, да је чак и тужилаштво трибунала било принуђено да призна, да „више не сматра, да је оптужени узимао Диазепам другачије, него што му је било преписано“.[11]

Међутим, без обзира на очигледни фијаско, секретаријат и доктор П.Фалке су покушали да се оправдају. Али, како то увек бива у случајевима евидентне лажи, оправдање је било кудикамо трапавије. На пример, Фалке је изјавио да је, у суштини, последњи пут С.Милошевић узимао Диазепам не средином октобра, већ 7. новембра 2005. године, тојест, три недеље пре узимања крви на анализу. Отуда и оправдани закључак секретара трибунала: „Према томе, низак ниво Диазепама у крви С.Милошевића није у вези са чињеницом преписивања тог препарата од стране доктора Фалкеа 15-17. октобра 2005. године“.[12] То и јесте одговор на оптужбу адвоката да су лекари и секретаријат сакрили преписивање Диазепама и да тај препарат не може бити означен као „непреписани“!

Оправдања затворског лекара и секретара у суштини су представљала нове доказе њихове недобронамерности и наметнула нова питања. Наименовани адвокати обратили су пажњу на то, да датум 7. новембар 2005. године није унет у документа, која су предата С.Милошевићу у одговор на његов захтев да му се предочи целокупна медицинска документација. Касније су лекар и секретаријат доставили судском већу медицински картон лекова, који су издати С.Милошевићу. Испоставило се, да се та варијанта картона разликовала од оне, која је дата С.Милошевићу. А разлика се тицала управо Диазепама! У првој варијанти копије картона узимање тог препарата означено је као „наставити са узимањем“,[13] а у другој копији (тог истог документа, који је предочен судском већу) као „по потреби“. П.Фалке доводи у заблуду и друге лекаре, који су вршили своју експертизу. Рецимо, доктор Тоу, како се види из његовог извештаја, не зна да С.Милошевић узима Диазепам од 7. новембра 2005. године (јер се позива једино на 15-17. октобар исте године). Такође је из извештаја доктора Угеса јасно, да он није био информисан о томе, да је С.Милошевићу био преписан још један од бензодиазепина (у овом случају – диазепама), и то преписан од Фалкеа лично, и то сасвим недавно. И као директна последица тога, ни Тоу, ни Угес нису разматрали деловање диазепама, узетог 7. новембра 2005. године.

Три дана пре смрти С.Милошевића, 7. марта 2006. године, судијама је изненада саопштено, да је у крви С.Милошевића, узетој на анализу 12. јануара (то јест, то се саопштава тек након два месеца!!!), пронађен њему непреписани препарат – Рифампицин, који је могао изазвати неутрализацију преписаних му препарата за лечење високог притиска.[14] Те манипулације јасно показују, да МТБЈ не само да није пружао медицинску помоћ затворенику. Скривање резултата анализе крви и манипулације са њима говоре о извршењу умишљеног злочина против С.Милошевића - преписивање препарата, који као минимум производе ефекат неутрализације оних лекова, који би требало да лече хипертензију. У тој ситуацији одбијање захтева С.Милошевића да оде на лечење у Русију апсолутно је јасно, чак и неопходно, јер би у противном случају прва анализа крви, урађена у Москви, показала присуство свих тих супстанци, којима су тровали Милошевића. Управо зато је судско већ морало не просто да НЕ ПРИМЕТИ гаранције, које је Руска Федерација дала Хашком трибуналу о безусловном испуњењу свих захтева у погледу С.Милошевића, укључујући његов повратрак у трибунал у било ком року. У одлуци Трибунала да одбије захтев Милошевића да оде на лечење, гаранције Русије једноставно се не помињу, као да их уопште није ни било!

Био сам у прилици да директно упитам једног од чланова тог судског већа, зашто су он и његови саучесници игнорисали само постојање гаранција Руске Федерације. На то је судија Ј.Бономи одговорио, да, као, не може да открива тајне разматрања међу судијама. Ето тако, налазећи се у Русији и дајући интервју за читаоце руског часописа међународних правника, британски судија није се ни трунке збунио да игнорисање гаранција Русије објасни на тако дрзак начин. Али хашка компанија треба да зна, да ми добро знамо разлоге за њихово понашање. Управо је зато приликом одређивања медицинске комисије за професора Војислава Шешеља, неопходно захтевати медицински конзилијум не у саставу лекара, које одреди сам трибунал, већ само оних лекара, које одабере пацијент лично.

(Фонд стратешке културе, 10.11.2010)

[1] Види. пресс-релеасе МТБЈ: http://www.icty.org/sid/10477.<\/u><\/a>

[2] Internal Memorandum from T. MacFadden, Chief of Detention, to H.Holtius, Registrar of 19 December 2005, para 3.

[3] Писмо П. Фалкеа– секретару МТБЈ Х.Холтиусу од 6. јануара 2006 године: «Re: Medical Data concerning Mr. Slobodan Milosevic», Документ МТБЈ IT-02-54-T, p.45634

[4] На пример, Угес се позива на низ фактора, који компликују његов рад, поред осталог, непостојање дијагнозе (!) и малу прецизност методике анализе крви. У значајној мери општи тон писма изгледа овако: «дешава се тако, а дешава се и сасвим другачије». Према томе, очигледан је покушај Угеса да са себе скине одговорност за било какве тачне резултате. Тим пре су чудни његови закључци: то су поново закључци истражитеља, а не лекара, а такође закључци који су изван оквира медицинске компетенције, јер токсиколог не може давати мишљење о узроцима притиска..

[5] Писмо Р. Угеса на захтев секретараМТБЈ од 24. јануара 2006 године, Документ МТБЈ: IT-02-54-T, p.45627.

[6] Cм.: Assigned Counsel Submission of 20 January 2006, para 9, p.5.

[7] Ibid., para 10.

[8] См.: Report of Dr. Touw, 20.01.2006, p.3, Документ МТБЮ: IT-02-54-T, p.45566.

[9] См. Report of Dr.Uges, 24.01.2006., Документ МТБЮ: IT-02-54-T, p.45627.

[10] См.: Assigned Counsel Submissions Pursuant to Order on Release of Medical Information of 6 February 2006, para 26.

[11] Confidential Submissions on Accused’s Medical Condition of 28.02.2006, para 5.

[12] Сonfidential Deputy Registrar Submission Pursuant to the Trial Chamber’s Order for Submissions from Registrar on Medical Information of 14 Frebruary 2006.

[13] Медицински картон, приложен у: Attachment A to the Confidential submissions, filed by Assigned Counsel 6.02.2006

[14] Internal Memorandum of 7.03.2006, from J.Hocking, Deputy Registrar; to: Judge Robinson, ДокументМТБЈ: IT-02-54-T, p.45508.

 Отправлено: 07.12.10 23:14. Заголовок: Русија је против оду..

Русија је против одуговлачења постојања међународних трибунала

7.12.2010, 14:27

© www.icty.org

Русија је изразила забринутост због одуговлачења предмета Међународних трибунала за бившу Југославију и Руанду. Државе, створене на постјугословенском простору и Руанда су спремне да саме врше правосуђе. Ову позицију је изложио заменик сталног представника РФ при ОУН Александар Панкин на отвореној седници Савета Безбедности.

Рок за завршетак рада Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) требало је да истекне крајем ове године. Међутим, његови представници стално инсистирају на продужавању својих овлашћења. Пре пола године МТБЈ је реферисао Савету безбедности о спремности да заврши разматрање предмета 2012. године, а последњи апелациони предмет 2014. године. Сад главни јавни тужилац МТБЈ Серж Брамерц, већ говори о 2015. години. Међународни судски орган је требало непристрасно да анализира ситуацију и да кривце позове на одговорност. Нажалост, овај задатак није у потпуности реализован због политичке ангажованости МТБЈ. Пресуде које је донео у многоме су се прилагођавале политичкој реалности, насталој на Балкану и интересима западних земаља. Објекте прогона углавном представљају српски политичари и грађани. За време постојања МТБЈ одржана су 142 суђења. 92 од њих су била против Срба, истиче руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за проучавање словенских народа РАН Јелена Гускова.

Шездесет шест одсто предмета јесу предмети против Срба. Срби су укупно до данас осуђени на више од 400 година, док су Хрвати осуђени на 80, а Муслимани на још мање. Необјективност, једностраност трибунала изазива озбиљне бојазни код руководилаца многих земаља. И уопште, треба поставити питање о томе да се провери делатност трибунала, да се она оцени.

Главни задатак трибунала је био, сматра Јелена Гускова, да ухапси српске лидере и у Хрватској, и у Србији, и у Босни и Херцеговини, да докаже да су управо они наводно главни кривци за догађаје на Балкану 90-их година, и да се самим тим оправда НАТО агресија против Југославије 1999. године.

У насталим околностима наставак рада Међународног трибунала за бившу Југославију губи смисао. Напротив, на дневном реду треба да се појави питање о дефинисању конкретних рокова за завршетак његовог рада.

 Отправлено: 28.12.10 16:25. Заголовок: 13:14 27.12.2010 Мос..

13:14 27.12.2010
Москва воздержалась от защиты сербских патриотов
Говоров Кирилл
http://news.km.ru/moskva-vozderzhalas-ot-zashchity-serbskikh-patriotov<\/u><\/a>
Как выясняется, «гаагское правосудие», ставшее синонимом ангажированности и несправедливости, отнюдь не собирается сворачивать свою деятельность, как это предписано его уставными документами. Подобно некоему вирулентному штамму, оно демонстрирует завидную живучесть, трансформируясь во все новые институции, которые преследуют всю ту же цель – наказать деятелей движения сербского сопротивления за непослушание воле западных элит в период расчленения ими бывшей Югославии.

22 декабря Совет Безопасности ООН сделал сербам очередной «шикарный рождественский подарок», приняв резолюцию № 1966, в соответствии с которой учрежден новый международный уголовный трибунал с неудобоваримым названием «Международный остаточный механизм уголовных трибуналов» (МОМУТ). Россия, кстати, единственная из всех стран – членов Совбеза воздержалась при голосовании. Но и своего права вето она тоже не использовала, согласившись тем самым с созданием нового института «гаагского правосудия»

Официально целью нового органа называется завершение деятельности международных трибуналов по бывшей Югославии и Руанде. Но обращает на себя внимание, что отделение этого «трибунала» по бывшей Югославии начнет функционировать с 1 июля 2013 года – в то время как резолюция допускает возможность для пока еще действующего Международного трибунала по бывшей Югославии (МТБЮ) рассматривать дела до 31 декабря 2014 года. Учитывая, что Совбез уже имеет богатый опыт произвольной пролонгации сроков действия МТБЮ, то нет никаких оснований считать, что появившаяся судебная «двустволка» будет «работать» по сербам четко до указанного срока.

Содержащаяся в резолюции СБ ООН неопределенная бюрократическая формулировка с «просьбой», чтобы МТБЮ «принял все возможные меры к тому, чтобы» завершить деятельность к 31 декабря 2014 года, лишь свидетельствует в пользу такой версии дальнейшего развития событий. Напомним, что в свое время «гаагская фемида» уже благополучно проигнорировала прямое требование Совбеза завершить все процессы к концу 2008 года. Так что, видимо, и на этот раз поговорка о том, что «нет ничего более постоянного, чем временное», получит свое очередное подтверждение.

Наконец, нельзя не отметить, что новая «карательная десница» западного правосудия в целях максимальной эффективности получит в свое распоряжение практически полный организационный карт-бланш и арсенал «сравнительно честных способов» расправ над неугодными сербскими политиками и общественными деятелями. В этом смысле новый суд будет скорее напоминать нещадно хулимые либералами всех мастей советские «тройки» НКВД, нежели судебный орган в классическом смысле этого слова. Судите сами: если прежний статут МТБЮ запрещает выдвижение более одного судьи от одного государства, то устав МОМУТ не исключает такую возможность. Как нетрудно догадаться, это позволит подобрать «правильный кадровый состав» людей в мантиях из представителей двух-трех всем известных государств для «повышения эффективности» данного суда. Более того, правила процедуры нового трибунала отданы на откуп (для разработки и принятия) самим судьям, что делает аналогию с репрессивными органами времен сталинских репрессий еще более уместной.

А еще один «нормативный перл» – ст. 6 Статута МОМУТ – позволяет передавать дела на рассмотрение в те государства, «в которых был арестован обвиняемый». До какой степени США поднаторели в искусстве отлавливания «беглых» псевдопреступников по всему миру, показывает недавняя история с экстрадицией гражданина РФ Виктора Бута.

Наконец, отдельного упоминания заслуживает более чем странная позиция российской дипломатии, которая в очередной раз не захотела портить отношения с Западом по известному принципу «ничего не вижу, ничего не знаю – моя хата с краю».

Решение Совбеза ООН и российской дипломатии в частности оценивает советник председателя Конституционного суда РФ, генерал-майор милиции в отставке Владимир Овчинский:

– Мы все видели, насколько субъективен был процесс над Слободаном Милошевичем, и как Гаагский трибунал совершенно не принимал во внимание его показания по преступлениям с другой стороны. Все обвинения вешались только на одного человека. Как известно, палачи со стороны косовских албанцев были попросту отпущены.

Многие международные структуры в последнее время действуют против национальных интересов России. Поэтому наша страна ни в коем случае не должна ратифицировать международную конвенцию о международном уголовном суде, а также принимать участие в деятельности нового трибунала. Напротив, следует блокировать его деятельность.

В последние годы общей тенденцией являются попытки создания структур мирового правительства. Особенно такие усилия наращиваются в условиях кризиса. В книге Жака Аттали «Мировой кризис» вообще формулируется программа по захвату власти мировым правительством. Такую же программу в России выдвинул в своих статьях Гавриил Попов. История с «Викиликс» также показывает, что существуют некие параполитические мировые структуры, которые с точки зрения обладания информацией стоят выше национальных структур, и они пытаются «свалить» национальные правительства вплоть до Америки. Международный трибунал вписывается в общую структуру мирового управления.
Источник: KMnews

 Отправлено: 31.03.11 13:09. Заголовок: /29.3.2011/ Судья Га..

/29.3.2011/
Судья Гаагского Трибунала обвинил НАТО в военных преступлениях

Председательствующий судья Баконе Молото сравнил на суде в Гааге положение генерала Момчило Перишича, обвиняемого в преступлениях в ходе войны в БиГ и Хорватии с положением офицеров НАТО в Афганистане в свете преступлений, совершенных в ходе этой войны.

Когда прокурор Марк Хармон в своей заключительной речи витийствовал о «объединенных действиях» Армии Югославии Генштаб которой возглавлял Перишич и Армии Республики Сербской, которая в ходе войны совершила преступления над несербами, судья Молото прервал его выступление и сравнил это с ситуацией в Афганистане.

Напомнив об обвинениях сил из состава войск НАТО в Афганистане в преступлениях над мирными жителями, судья Молото спросил прокурора, «значит ли это, что все командиры НАТО чьи подразделения объединено действуют, ответственны за военные преступления».

Отметив, что это «политически взрывоопасный вопрос» прокурор Хармон, кстати американец, заявил, что «цель НАТО не этническая очистка Афганистана, а борьба против Талибана». На замечание судьи Молото, что и «Перишича не обвиняют в этнических чистках», прокурор ответил, что обвинение в «насильственном перемещении 25 000 – 30 000 мусульман из Сребреницы равно этническим чисткам».

Приняв эти объяснения, южноафриканский судья Молото продолжил настаивать на том, чтобы прокурор объяснил ему в чем различие между положением генерала Перишича и нынешней ситуаций с офицерами НАТО.

Хармон вновь повторил, что «стратегической целью» боснийских сербов было насильственное отделение от мусульман и хорватов, путем удаления несербов со значительных территорий БиГ. Перишич, по мнению прокурора, это осознавал и несмотря на это оказывал им помощь и поддержку, необходимую для продолжения войны и преступлений.

«В Афганистане НАТО не ставит целью этнические чистки… Как американец я знаю об уголовном преследовании американцев, совершивших преступления, некоторые даже отбывают пожизненное заключение… В случае Перишича никто не понес уголовное наказание за преступления», - заявил прокурор.

«Но офицеры НАТО также знают о совершении в Афганистане преступлений, но они продолжили участие в этой войне. Значит ли это что они все виновны», - ответил сулья Молото.
Прокурор Хармон согласился, что с подобной точки зрения ситуация теоретически «идентична».

На помощь прокурору пришел второй судья Педро Давид из Аргентины, оценивший, что сравнение ответственности Перишича с ответственностью офицеров НАТО в Афганистане недопустимое и «обманчивое» обобщение.

Перевод – Српска.Ру

 Отправлено: 06.06.11 22:10. Заголовок: Прокурор МТБЮ готови..

Прокурор МТБЮ готовит Сербии "трудные вопросы" о Младиче

© REUTERS/ Martin Meissner

20:19 06/06/2011
МОСКВА, 6 июн - РИА Новости. Сербия должна объяснить, почему обвиняемый в военных преступлениях генерал Ратко Младич так долго находился на свободе, сообщает в понедельник агентство Рейтер со ссылкой на главного обвинителя Международного трибунала по бывшей Югославии (МТБЮ) Сержа Браммерца.
Ратко Младич был арестован 26 мая в Сербии и экстрадирован в Гаагу 31 мая. Младич командовал армией Республики Сербской в Боснии и Герцеговине в ходе конфликта 1992-1995 годов. МТБЮ обвиняет Младича по 11 пунктам в преступлениях против человечности, нарушении законов и обычаев ведения войны в связи с этническими чистками в БиГ, а также в терроре против мирного населения во время осады боснийской столицы Сараево, захвате заложников из числа персонала ООН и геноциде мусульманского населения города Сребреница в июле 1995 года.
По словам Браммерца, Белград должен ответить на "трудные вопросы", почему Младичу удалось так долго оставаться на свободе, на территории Сербии.
В то же время главный обвинитель МТБЮ отметил, что Сербия выполнила одно из своих основных обязательств перед Международным трибуналом по бывшей Югославии, когда задержала экс-коммандующего армией боснийских сербов.
Как отмечает агентство, вступление Сербии в ряды Евросоюза во многом зависит от сотрудничества Белграда со следствием по делу Ратко Младича. По оценкам экспертов, Сербия может до конца этого года получить статус официального кандидата в ЕС.
Первые слушания по делу Младича прошли в пятницу, 3 июня. Следующее заседание суда назначено на 4 июля.

 Отправлено: 15.06.11 17:52. Заголовок: "Хаг прво узима ..

"Хаг прво узима људе, а затим почиње да сакупља податке о њима"

9.06.2011, 19:14

© www.icty.org

Суђење Ратку Младићу неизбежно ће бити исполитизовано, убеђен је наш саговорник, руски политиколог, а 90-их година сарадник војне мисије УН на Балкану Владимир Азаров.

Предумишљеност у односу према бившем команданту армије босанских Срба наслеђе је последње деценије прошлог века, када су западне земље искључиво у Србима виделе претњу по стабилност на Балкану, говори експерт.



Ради се о томе што су СРби чинили већину у југословенској армији и наставили су да испуњавају свој задатак „неразједињавања страна“. Рат на Балкану имао је међуетнички и међукофесионални карактер, али западне специјалне службе су одабрале модел према којем су Срби представљали највећу опасност, тобоже покушавајући да створе Велику Србију. У ствари Срби су покушали да одбране територијалну независност места где су компактно живели њихови сународници на територији бивших република Југославије.

Етнички и религиозни конфликт довео је до тога да је Босна и Херцеговина постала најспорнија територија балканског рата 90-их, истиче Владимир Азаров. Апотеоза босанског конфликта је град Сербреница, где је по подацима Међународног трибунала за бившу Југославију преко 8000 муслимана било убијено и учинили су то српски одреди под руководством генерала Младића.



У Сребреници су се појавили муслимански одреди који су почели да чисте српска села у околини – становнике су стрељали, депортовали... Места у којима су живели Срби око Сребренице су била опустошена. То је, наравно, знало српско руководство, и оно је организовало војну операцију против муслиманске енклаве. Српска команда, као у добра стара витешка времена је предложила: хајде да пошаљемо из града жене и децу. Што је и било учињено. Црвени крст и Црвени полумесец су дали аутобусе. Старци, жене и деца су оптутовали. Остали су само мушкарци, већина је планирала да брани град. Водила се поштена борба међу странама. На крају су Срби добили битку.

По речима Владимира Азарова, аритметика прорачуна жртава у Сребреници не подноси никакву критику, довољно је рећи да је у жртве било записано мал те не више људи него што је живело у граду пре рата, а међу погинуле муслимане су укључили и пре тога убијене Србе. Леш је леш, тешко је одредити његову националност, објашњава Владимир Азаров. Али ствар је била учињена, појавио се феномен Сребренице, у читавом свету разглашеног српског злочина због којег не престаје да се каје српско руководство у Београду. На крају је Ратко Младић изручен Хагу у рангу главног ратног злочинца са Балкана, а бивши командант трупма Босне и Херцеговине Насер Орић чији су борци, као указују историчари, уништили преко 150 српских села и убили више од 3000 Срба, пре неколико година је ослобођен одуком Међународног трибунала.



Више пута сам видео сукобе који су се дешавали у Босни и Херцеговини: како су муслимани, Срби и Хрвати убијали једни друге. Преда мном Срби су ископавали гробове својих предака у Сарајеву и слали тела умрлих рођака у Републику Српску и Србију. Зато што су се плашили да ће ове гробове оскврнити муслимани. Али, нажалост, у свету о томе врло мало знају... Сећам се да су на Ускрс муслимани поклали српско село. У знак одмазде буквално после 9 дана Срби су поклали муслиманско које се налазило поред. Зато је сада тешко назвати Ратка Младића ратним злочинцем. То је исто као када би се сада сви генерали Великог Отаџбинског рата назвали злочинцима – они су штитили своју земљу.

По мишљењу нашег саговорника, Хаг прво узима људе, а затим почиње да сакупља податке о њима. Против Ратка Младића, сматра Владимир Азаров, Међународни трибунал сада нема ништа конкретно. Што не укида чињеницу да ће генерал икада напустити шевингенски затвор... – закључује руски политиколог, сарадник војне мисије УН на Балкану 90-их година Владимир Азаров.

 Отправлено: 15.06.11 19:01. Заголовок: Optužena za rat..

цитата:

Optužena za ratne zločine Albina Terzić izjavila da nije kriva Autor Onasa 2011-06-15 15:00:00 http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/iz-minute-u-minutu/40276-optuzena-za-ratne-zlocine-albina-terzic-izjavila-da-nije-kriva.html Sud BiH: Izjašnjenje o krivnji Sud BiH potvrdio je 5. maja optužnicu u predmetu Albina Terzić Na ročištu za izjašnjenje o krivnji pred Odjelom I za ratne zločine Suda BiH, optužena Albina Terzić izjasnila se da nije kriva, saopštio je Sud BiH. Sud BiH potvrdio je 5. maja optužnicu u predmetu Albina Terzić, koja optuženu Terzić tereti za krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. U optužnici se, između ostalog, navodi da je optužena Albina Terzić, u periodu od maja 1992. godine pa do sredine jula iste godine, kao pripadnica vojne policije Hrvatskog vijeća obrane (HVO), sama ili zajedno sa drugim pripadnicima HVO-a, učestvovala u nečovječnom postupanju prema civilima srpske nacionalnosti. Civili su bili nezakonito zatvoreni u prostorijama osnovne škole u Odžaku i u tvornici "Strolit", također u Odžaku.

Зашто Албина Терзић није у Хагу?
http://blog.b92.net/text/6951/Zlo%C4%8Din%20bez%20kazne%20(3)/
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:328804-Albina-Terzic-optuzena-za-zlocine-nad-Srbima

Суд БиХ потврдио оптужницу против Албине Терзић
Субота, 07 мај 2011
Петак, 6. Мај, 2011.| Аутор: Агенција ТАНЈУГ

БАЊА ЛУКА- Суд Босне и Херцеговине потврдио је оптужницу у предмету Албина Терзић, која је терети за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва.

У оптужници се, између осталог, наводи да је Албина Терзић, у периоду од маја 1992. године па до средине јула исте године, као припадница војне полиције Хрватског већа обране (ХВО), сама или заједно са другим припадницима ХВО-а, учествовала у нечовечном поступању према цивилима српске националности.
Детаљније...

Српски логораши о мучењу 1992.
Субота, 30 април 2011
Нина је батинала затворенике у Оџаку
Срна | 28. 04. 2011. - 09:54h

БИЈЕЉИНА - Албина Терзић звана Нина била је припадник злогласник "Зденкиног вода" у саставу ХВО-а и активно је учествовала у батинању и сексуалном злостављању српских заточеника у основној школи у Оџаку 1992. године, кажу бивши српски логораши из овог града.

Некадашњи логораши причају како је Терзићева, за коју је Тужилаштво БиХ предложило одређивање мера забране, насумично одређивала који ће од затвореника добити батине или бити сексусално злостављан.

- Понашала се веома бахато. Тукла нас је, шамарала, присуствовала сексуалним злостављањима затвореника. Терала нас је да у ставу "мирно" певамо усташке песме, испричао је агенцији Срна један од затвореника који је преживио страхоте у оџачкој основној школи.
http://www.serb-victims.org/content/blogcategory/65/313/

 Отправлено: 20.07.11 15:52. Заголовок: Новости 24 Хаджич бу..

В Сербии арестован бывший президент
12:52 / 20.07.2011

Горан Хаджич. Фото: ntv.ru

Власти Сербии арестовали бывшего президента самопровозглашенной Республики Сербская Краина Горана Хаджича. Это последний из участников конфликта на территории бывшей Югославии, разыскиваемый ООН по обвинению в военных преступлениях.

Об аресте Хаджича сообщают сербские СМИ. Официального подтверждения этой информации, а также каких-либо подробностей пока не поступало.

Во время войны в Хорватии в 1991–1995 годах Хаджич командовал отрядам хорватских сербов и был лидером самопровозглашенной Республики Сербская Краина, напоминает BBC. Международный трибунал по бывшей Югославии разыскивает Хаджича по обвинению в военных преступлениях, убийствах, казнях, пытках и депортации около 20 тысяч человек из города Вуковар.

Хаджич – последний из обвиняемых в преступлениях во время войны в бывшей Югославии. Всего в списке Гаагского трибунала значился 161 человек. После арестов Стояна Жуплянина, Радована Караджича и Ратко Младича Горан Хаджич оставался самым разыскиваемым МТБЮ лицом.

Последний раз его видели в 2004 году в сербском Нови-Саде. Хаджич жил в доме, принадлежавшем его семье, и сумел скрыться перед самым началом полицейской операции по его задержанию. Власти Сербии объявили награду в пять миллионов евро за информацию о местонахождении Хаджича. Ранее представители Евросоюза и ряда ведущих стран ЕС неоднократно заявляли о том, что арест Хаджича является непременным условием вступления Сербии в организацию.

Конфликт в Хорватии начался после того, как в июне 1991 года входившая в состав Югославии республика провозгласила свою независимость. В ходе вооруженного столкновения хорватские силы противостояли Югославской народной армии и формированиям местных сербов, поддержанных властями в Белграде.

В декабре 1991 года была провозглашена независимая Республика Сербская Краина с населением 480 тысяч человек, 91% из которых составляли сербы. Таким образом, Хорватия лишилась значительной части территории. В последующие три года Хорватия проводила ограниченные вооруженные операции против Сербской Краины. В августе 1995 года хорватская армия развернула масштабную операцию "Буря" и в считаные дни прорвала оборону краинских сербов. Падение Краины обернулось исходом из Хорватии почти всего сербского населения, составлявшего до войны 12%.

Конфликт сопровождался взаимными этническими чистками сербского и хорватского населения. В ходе этого конфликта, по разным оценкам, погибли от 20 до 26 тысяч человек (в большинстве – хорваты), около 550 тысяч стали беженцами. Территориальная целостность Хорватии была окончательно восстановлена в 1998 году, отмечает РИА Новости.



Новости 24
Хаджич будет доставлен в Гаагу через неделю
Об этом сообщил сербский прокурор по военным преступлениям

Хаджич будет доставлен в Гаагу через неделю

Иван КОМАРОВ — 20.07.2011 15:44

Бывший лидер хорватских сербов Горан Хаджич будет экстрадирован в Гаагу не ранее чем через неделю, сообщил сербский прокурор по военным преступлениям.

До этого времени самый разыскиваемый международным трибуналом по бывшей Югославии останется под стражей.

«Он (Хаджич), согласно нормативно-правовой базе для военных преступников, будет экстрадирован в Гаагу не позднее чем через неделю», - рассказал представитель прокурора Бруно Векарич.

Другой представитель обвинения - Бруно Векарич сообщил, что главный прокурор МБТЮ Серж Браммерц приветствует арест Хаджича.

«Таким образом, сегодня арестован последний из 161 человека, против которого трибунал выдвинул обвинения», - цитирует слова Суинена «Интерфакс».

 Отправлено: 20.07.11 18:51. Заголовок: Арестованный Хаджич ..

Арестованный Хаджич скрывался в России
17:20 / 20.07.2011
Горан Хаджич. Фото: 1tv.ru

Арестованный сербскими властями Горан Хаджич некоторое время мог скрываться в России. Бывший лидер хорватских сербов, обвиняемый Международным трибуналом по бывшей Югославии в военных преступлениях, уже доставлен в Белград для предъявления ему обвинительного заключения.

Хаджич с момента своего "исчезновения" в 2004 году, когда в отношении него были выдвинуты обвинения, находился в России, пишет сербская пресса. Однако каких-либо подробностей о предполагаемом местонахождении не приводится. Отмечается лишь, что обвиняемый вернулся в Сербию два года назад и "перемещался по Воеводине между несколькими местами".

При этом сербские СМИ указывают, что о перемещениях Хаджича знала часть сербских спецслужб и руководства страны, получавшая информацию от Интерпола. "У Хаджича не было сети пособников, но он получал очень важную информацию из центра, который был ответственен за его поимку", – цитирует РИА Новости сербскую прессу.

В настоящее время арестованный уже доставлен в здание Специального суда в Белграде для установления его личности и предъявления ему обвинительного заключения. Судья примет решение о содержании Хаджича под стражей и выполнении условий для выдачи его МТБЮ. Решение судьи может быть обжаловано в течение трех дней. Как сообщил адвокат арестованного, Хаджич может быть выдан в Гаагу менее чем через семь дней.

По словам прокурора по военным преступлениям Владимира Вукчевича, Хаджич был арестован с поддельными документами. В момент задержания он был вооружен, однако не оказал сопротивления. В последнее время Хаджич находился в контакте только с несколькими людьми, один из которых был арестован вместе с ним, рассказал Вукчевич.

Ранее новость об аресте Горана Хаджича подтвердил сербский президент Борис Тадич. По его словам, Хаджич был арестован в гористой местности Фрушка Гора, расположенной в крае Воеводина на севере Сербии.

Арест Хаджича был последним требованием Гаагского военного трибунала, выполнение которого увеличит вероятность вступления Сербии в Евросоюз. "Сербия уже завершила наиболее сложную главу в истории ее сотрудничества с Гаагой и продолжит выполнять свои международные обязательства", – цитируют Тадича "Известия". Тадич поздравил разведслужбу страны с успешным проведением операции, а также сообщил, что Сербия инициировала расследование с целью найти сообщников Хаджича, помогавших ему скрываться от властей.

В свою очередь, российский МИД выразил надежду, что суд над бывшим лидером хорватских сербов Гораном Хаджичем будет объективным и не будет использован в целях искусственного затягивания работы МТБЮ.

Хаджич являлся президентом Республики Сербская Краина – территориального образования хорватских сербов, существовавшего в Хорватии в период конфликта 1991–1995 годов. МТБЮ обвиняет Хаджича в преступлениях против человечности и нарушении законов и обычаев ведения войны. Он скрывался от международного правосудия около семи лет.

 Отправлено: 20.07.11 19:02. Заголовок: Бранка пишет: Тадич..

Бранка пишет:

цитата:

Тадич поздравил разведслужбу страны с успешным проведением операции,......

А я поздравляю Тадича ! Он следующий кандидат в Гаагу или Гуантамо.... или в кому.
Или он надеется купить лояльность америкосов сдачей СВОИХ правителей и солдат в ЧУЖОЙ суд ???
Пусть посмотрит вокруг, и увидит судьбу всех марионеток Запада.
Милошевич, Хуссейн, Мубарак, Каддафи...... сколько их там ещё.... и у ВСЕХ ОДНА И ТА ЖЕ СУДЬБА !
Либо Гаага, либо кома....

 Отправлено: 20.07.11 21:00. Заголовок: 20/07/2011Главные но..

20/07/2011Главные новости
С арестом Горана Хаджича мандат нынешнего МТБЮ должен быть исчерпан - Косачев


МОСКВА, 20 июля. /ИТАР-ТАСС/. Глава комитета Госдумы по международным делам Константин Косачев рассчитывает на "объективное и беспристрастное" следствие по делу бывшего президента самопровозглашенной республики Сербская Краина Горана Хаджича в Гаагском трибунале.

"Арест Хаджича - это нормальный итог деятельности МТБЮ /Международного трибунала по бывшей Югославии/. Нужно проводить расследование, но объективное и беспристрастное расследование", - заявил он сегодня ИТАР-ТАСС.

Косачев оговорился при этом, что к МТБЮ у российской стороны остается много вопросов. Прежде всего, уточнил он, вызывает непонимание определенные перекосы в его деятельности - преступления с сербской стороны расследуются крайне тщательно, а действия других участников событий на Балканах воспринимаются "весьма пассивно" или не принимаются во внимание вообще. "Складывается впечатление, что Гаагский трибунал подводит юридическую основу под западную трактовку конфликта в бывшей Югославии, - считает глава комитета. - И напрашивается вывод об излишней политизированности МТБЮ".

Косачев отметил, в частности, что деятельность нынешних лидеров Косова, которых обвиняют в торговле человеческими органами, могла бы также стать предметом расследования Гаагского трибунала. "Но здесь должно вестись предварительное следствие. Очевидно, что усилий одной только миссии Евросоюза явно недостаточно. На мой взгляд, необходимо задействовать структуры ООН", - сказал глава комитета.

Косачев добавил, что мандат нынешнего Гаагского трибунала с арестом Хаджича должен быть завершен. "В том виде, в котором существует сегодня Международный уголовный трибунал по бывшей Югославии, - он себя исчерпал. Арест Хаджича в итоге должен положить конец его существованию", - заключил он.

В июле 2004 года МТБЮ выдвинул против Хаджича обвинения в нарушении законов и обычаев войны и преступлениях против человечности по 14 пунктам, среди которых: преследование, пытки, убийства, насильственное перемещение, жестокое обращение с военнопленными, необоснованное уничтожение имущества и другие преступления в отношении хорватского и другого несербского населения. Одним из ключевых моментов в предъявленном Хаджичу обвинении является расстрел 264 хорватских военнопленных в ноябре 1991 года на ферме "Овчара" близ города Вуковар. Кроме того, Хаджичу вменяется в вину, что по его приказу сербы заставили 50 хорватских военнопленных пройти по минному полю возле села Ловас в 20 км от Вуковара, в результате чего 21 человек погиб.

Руководитель хорватских сербов Горан Хаджич, последний из крупных сербских военных преступников, остававшихся на свободе, арестован, сообщили сегодня представители правоохранительных органов Сербии. Его передача в Гаагу ожидается в течение суток.

 Отправлено: 06.09.11 16:16. Заголовок: Трибунал осудил бойц..

Трибунал осудил бойца Младича на 27 лет
16:20 / 06.09.2011
http://www.dni.ru/society/2011/9/6/218346.html

Бывший начальник генштаба югославской армии Момчило Перишич приговорен к 27 годам лишения свободы. Подобный приговор ожидает и генерала Ратко Младича.

Международный трибунал признал вину одного из подчиненных генерала Ратко Младича в многочисленных военных преступлениях. Обвинительное заключение в отношении Момчило Перишича было готово 24 февраля 2005 года и опубликовано 7 марта 2005 года. Суд над руководителем генштаба начался 2 октября 2008 года и закончился только в январе 2011-го.

Перишич находился в должности начальника генштаба с августа 1993 года по ноябрь 1998-го. Один из крупнейших эпизодов, по которым обвинялся военный, заключается в содействии подготовке и проведению кампании снайперских обстрелов боснийской столицы Сараево в период с августа 1993 года по ноябрь 1995-го. Тогда невинными жертвами стали сотни мирных жителей.

Кроме того, Момчило Перишич был причастен к военным преступлениям на территории Хорватии, Боснии и Герцеговины. Ему вменялось в вину, что он не наказал виновных в обстреле гражданских районов хорватской столицы Загреб в мае 1995 года, а также допустил истребление мусульман в боснийском Сребренице в июле-ноябре 1995 года.

В обвинительном заключении сказано, что Перишич оказывал крупную кадровую и тайную материальную поддержку армии Республики Сербской в Боснии и Герцеговине и формированиям сербов в самопровозглашенной Республике Сербская Краина на территории Хорватии.

Перишич отверг все обвинения, выдвинутые в его адрес, и заявил в суде, что лишь защищал свой народ. Приговор бывшему руководителю генштаба может означать, что подобный приговор ожидает и генерала Ратко Младича, чей арест вызвал недовольство значительной части сербов. Младич является одним из главных обвиняемых в массовой убийстве боснийцев в Сребренице.

Отметим, что розыск и выдача Гаагскому трибуналу военных, обвиняемых в военных преступлениях 90-х годов, является одним из условий вхождения Сербии в Евросоюз.

 Отправлено: 12.09.11 18:38. Заголовок: Главни јавни тужилац..

Главни јавни тужилац Хашког трибунала отпутовао у радну посету Београду
Тагови: Вести 12.09.2011, 18:14


Главни јавни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију /МТБЈ/ Серж Брамерц отпутовао је данас у дводневну радну посету Београду како би с руководством Србије разматрао питања даље сарадње у текућим судским процесима.

Ово је прва посета Брамерца Србији након хапшења и предаје Хагу бившег команданта војске босанских Срба Ратка Младића и бившег председника Републике Српска Крајина која више не постоји, Горана Хаџића – последњих лица, која је трибунал тражио. Први је ухапшен и испоручен Хагу у мају, а други у јулу ове године.

За данас Брамерц има планиране састанке с председником Националног савета за сарадњу с МТБЈ Расимом Љајићем, јавним тужиоцем за војне злочине Владимиром Вукчевићем и члановима екипе која се бави потрагом за последњим бегунцима. Како је Љајић изјавио пред новинарима, „Србија је испунила све своје обавезе према Хашком трибуналу“. „Разговараћемо о другим аспектима сарадње, који се тичу достављања докумената, приступа архивама и сведоцима,“ – саопштио је он, истакавши да у овим областима између страна „постоји потпуна сарадња“.

Брамерцов саветник Фредерик Суинен је такође потврдио да ће главна тема на преговорима у српској престоници бити наставак сарадње у текућим судским процесима у МТБЈ. Осим тога, главни јавни тужилац је више пута изјављивао да од српских власти очекује објашњење за то на који начин су Младић и Хаџић успевали да избегну хапшење толико година.

У уторак ће се Брамерц састати спредседником Србије Борисом Тадићем, након чега ће главни јавни тужилац одржати конференцију за штампу за српске медије.

 Отправлено: 12.11.11 01:35. Заголовок: 11 Ноября 2011 http:..