Сообщение: 7937
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 23.04.10 15:45. Заголовок: СРБИЈА И КУЛТУРА
SREMSKI KARLOVCI 23. 04. 2010
Beta
Danas proglašena Godina knjige i jezika u Srbiji
U Magistratu u Sremskim Karlovcima danas je otvoren Međunarodni prevodilački centar čime je označen zvanični početak Godine knjige i jezika u Srbiji.
Centar je, na Svetski dan knjige i autorskih prava, otvorila književnica Vida Ognjenović, koja je istakla da je prevođenje sa jednog jezika na drugi ne samo demijurski čin proširivanja čovekovog pamćenja nego i njegove moći i uticaja.
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić rekao je da je Centar posvećen prevodiocima zahvaljujući kojima će srpsku kulturu upoznati i oni koji ne znaju srpski jezik.
"Verujemo da će svake godine iz desnog krila Magistrata izlaziti mnoštvo knjiga", rekao je Bradić i dodao da će ova godina biti posvećena izdavačima, prevodiocima i čitaocima.
Međunarodni prevodilački centar obuhvata dva studija, biblioteku, salon i konferencijsku dvoranu na površini od oko 200 kvadrata uz mogućnost korišćenja interneta.
"Prvi svečani sastanak programskog odbornog centra biće održan već danas ovde u konferencijskoj dvorani, a u junu je planiran sastanak o prevođenju na francuski, nemački i srpski jezik", rekao je agenciji Beta specijalni savetnik u ministarstvu kulture Zoran Hamović.
Prema njegovim rečima, u Centru će biti organizoavni različiti stručni seminari i sastanci, a inostrani prevodioci moći će u njemu da borave po mesec dana, na osnovu ugovora sa svojim izdavačima.
"Prevodioci ovde imaju priliku da se konsultuju sa piscem ako je živ ili sa stručnjacima i poznavaocima materije, a prednost je i u tome što su u jezičkoj sredini", rekao je Hamović.
Predsednik Međunarodne mreže književnih centara Peter Rac iz Mađarske rekao je da će saradnja Centra u Karlovcima s tom organizacijom koja okuplja 26 prevodilačkih kuća, biti izuzetno korisna sa književnost.
Rac je naveo primer Mađarske koja je pre desetak godina otvorila slični prevodilački centar, u oči nastupa na Sajmu knjiga u Francuskoj i naveo da su rezultati njegovog rada odlični.
Na svečanosti u centru Sremskih Karlovaca u čast Svetskog dana knjige i novog prevodilačkog centra nastupili su perkusionisti i folklorni ansambl karlovačkih đaka.
Godinu knjige i jezika Srbiji obeležiće niz akcija, među kojima su i izrada i usvajanje Zakona o izdavaštvu, Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakona o staroj i retkoj knjizi, Zakona o bibliotekama i Zakona o obaveznom primerku.
Ministarstvo kulture je najavilo i dalje podsticanje prevođenja srpske književnosti na strane jezike, prevashodno na engleski, francuski i nemački jezik.
Svetski dan knjige, koji se proslavlja u celom svetu 23. aprila, prema odluci Uneskaa iz 1995. godine, već nekoliko godina obeležava se i u Srbiji.
Na ideju da se obeleži dan kada su preminula tri velika književnika, Migel Servantes, Vilijam Šekspir i Garsilasko de la Vega, došli su 1926. godine knjižari u Barseloni, koji su odlučili da svakom kupcu knjige 23. aprila poklone po jedan cvet.
BEOGRAD - Spomen ploča književnicima Desanki Maksimović (1898-1993) i Branku Ćopiću (1915-1985), biće svečano otkrivena 10. januara na zgradi u kojoj su živeli, u ulici Kralja Milana 23, najavljeno je iz Ministarstva kulture Srbije.
Prilikom otkrivanja spomen ploče Desanki Maksimović i Branku Ćopiću, prisutnima će se obratiti ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, ministar prosvete i kulture Republike Srpske Anton Kasipović i književnik Ljubivoje Ršumović.
Spomen ploča u zgradi u ulici Kralja Milana 23, biće postavljena u okviru akcije "Vratimo dug piscima" koji vode Ministarstvo kulture Srbije i list Večernje novosti, a u 2010. godini otkrivene su spomen ploče na zgradama u kojima su živeli Meša Selimović, Skender Kulenović, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Mića Popović, Antonije Isaković, Slobodan Selenić i Duško Radović.
Desanka Maksimović je u zgradi u ulici Kralja Milana, preko puta zgrade "Beograđanka", na petom spratu, stanovala do svoje smrti 1993. godine, a u istoj zgradi, na četvtom spratu živeo je književnik Branko Ćopić od sedamdesetih godina 20. veka, do svoje smrti 1985. godine.
Branko Ćopić je u stanu u Kralja Milana 23, napisao svoje poslednje knjige pesama i proze, među kojima i delo "Bašta sljezove boje".
Njegova supruga umrla je 1995. godine, a stan u kome su živeli, godinama je prazan i zatvoren
/13.5.2010/ Выставка «Сербия: время боли и гордости»
С 11 по 25 мая 2010г. в галерее «Ардена» Международного славянского культурного центра проводится персональная выставка живописи и графики Миленко Янятовича
Миленко Янятович родился в Черногории в городе Даниловграде. Изучал живопись в Никшиче и в Новом Саде. Первая персональная выставка в Белграде в 1990 году. Постоянный участник коллективных выставок в Сербии, Германии.
Десять лет жил в Германии. В 1996 году провёл персональную художественную выставку во Франкфурте. С 2007 года живёт и работает в Москве. Выставлялся в галерее на Таганке в проекте «Грани», выставленная работа была отмечена дипломом. Является членом Профессионального Союза Дизайнеров Москвы.
Писать об этой выставке сложно, название метко отражает боль сердца художника за поруганную Родину, за страдания, которые вынес сербский народ, когда бомбили не только заводы, аэродромы, но и мирные сёла и города, разрушали храмы, убивали мирных жителей!
Родной город художника Даниловград в Черногории 24 марта 1999 года первым принял на себя удар . Выставка отражает этапы истории Сербии: от Косовской битвы 1389 года с войсками Османской Империи до НАТОвской бомбардировки. На картинах художника мы видим красоту и величие природы Сербии и Черногории и высокую духовность культуры сербского народа, которая даёт силы к возрождению.
Адрес: Черниговский пер. дом 9/13, стр. 2 М. «Третьяковская», «Новокузнецкая». Международный фонд славянской письменности и культуры
Отправлено: 09.06.10 01:26. Заголовок: Бол и понос Србије Т..
Бол и понос Србије Тагови: Данас на Балкану, Догађаји, Култура, Русија, Коментари Григориј Соколов
19.05.2010, 18:04
Амерички анђео, анђео-бомбардер који лети изнад српских манастира. Хашки трибунал. Сламнато страшило са судијском капом на глави. Поред њих су иконе и пејзажи Србије и Црне Горе. Добро познат принцип контраста чини основ самосталне изложбе српског сликара Миленка Јањатовића „Србија - време бола и поноса" која се одржава у Москви.
Миленко Јањатовић је учио сликарство у Никшићу и Новом Саду, од 2006., после женидбе, живи у Москви. Концепцију изложбе брачни пар је разрадио скупа - прича Јањатовићева супруга Ана.
Одавно волим Србију, неколико година проучавам њену историју и културу, написала сам неколико чланака о земљи, на пример, о информативном рату 90-их година. Покушала сам да инспиришем свог супруга да одрази у својим платнима трагичне тренутке српског живота - од Косовске битке до савремености.
Теоретичар уметности Станислав Ајдињан сматра да у радовима Миљенка Јањатовића има верска темељитост својствена словенском свету. Темељитост духа - то су и способност за душевни немир, и самопрегор. Ево их у мирној молитви патријарха под црно-црвеним небом поред срушеног храма, у лику жене која у наручју, као дете, ради спаса носи храм из села у пламену, умотаног у бодљикаву жицу.
Миљенко Јањатовић нерадо говори о својим радовима - према његовим речима, слике саме говоре о сликару. Па ипак:
Све ове слике урадио саму Москви. У мени се одазвало све што се десило у мојој отаџбини. Има макрокосмос, има микрокосмос, а између њих је мали човек који се бори са тешкоћама. Зашто човек ствара човеку овакве проблеме ако је наш живот тако кратак? Зашто ми, уместо да се радујемо животу, убијамо једни друге, бомбардујемо једни друге? Зар је то неком потребно?
Неки радови Јањатовића са њиховим метафорама које су пун погодак могли би да буду плакати. „Пуцањ у историју": војник наоружан аутоматом нишани на српског средњовековног ратника на коњу. Све је тачно: у очито неједнаким условима побеђује, по правилу, јачи. Надајмо се да ће рат добити онај који је у праву.
Отправлено: 02.09.10 00:54. Заголовок: Ne razumem latinicu ..
Ne razumem latinicu
Тагови: Ставови, Балкан, Србија, Данас на Балкану, Друштво, Европа, Коментари, ћирилица Марко Пејовић
1.09.2010, 13:52
Сваки гост из иностранства који се прошетао Београдом морао је бити затечен необичним шаренилом натписа исписаних латиницом и ћирилицом. Оставимо сада по страни честе рекламне паное на енглеском језику, којима се грађани позивају да купе разноразну робу, који би неуког посматрача навели да помисли да Срби, ето, говоре енглески попут неке од чланица Комонвелта. Не, овде је реч о натписима на српском језику. Странци већ годинама муку муче да се снађу у Београду где су све табле са именима улица исписане ћирилицом, а сви планови Београда латиницом и онима који не знају српски језик онемогућено је просто поређење натписа. И никакве завере против странаца ту нема, напротив, табле су увек биле ћириличне, а планови града се баш и штампају латиницом да би странцима било лакше. А о томе што већина странаца не разуме српски језик без обзира којим писмом да је писан, и што им овакви планови не служе ничему, о томе једноставно нико није размишљао. Као и на улицама шаренило влада и на телевизији па је сасвим нормално да титлови на страним филмовима буду ћирилични а да све рекламе приказане у истом филму буду праћене латиничним текстом. Код штампаних медија неки се штампају ћирилицом а неки латиницом према својој традицији и процени циљне групе.
С друге стране, домаће становништво готово не примећује различите стандарде у писању. Сваки грађанин зна оба писма и често не уме да каже којим је писмом исписан новински чланак који је управо прочитао.
Корени ове појаве леже у југословенском периоду српске историје, када је зарад спајања културе Хрвата, Срба и других југословенских народа прокламована равноправност оба писма, ћирилице и латинице. И док код Хрвата употреба ћирилице није заживела ни у периоду Југославије код Срба се употреба латинице одржала и сада када Југославије већ 20 година нема. И не само то већ је потиснула ћирилицу у други план.
Истина, постоје назнаке да се таква пракса полако мења а основа те промене лежи у одредби новог Устава Србије да је службени језик српски, а службено писмо ћирилица. Наравно, уз употребу писама и језика националних мањина. Самим тим приметно је све веће присуство ћирилице у документима државних служби, а почела је да се појављује на етикетама појединих производа и, што је посебно битно, на локализованим верзијама програма и оперативних система чиме је коначно ушла у употребу и на рачунарима. Све је ово тек почетак обнове ћириличног писма и резултате, иако охрабрују, не треба прецењивати. Латинично писмо је још увек доминантно а уставна одредба није разрађена посебним законом. Занимљиво је приметити да стране фирме чешће користе ћирилично писмо јер изгледа озбиљније схватају српски Устав од грађана Србије.
Прошле године је ова одредба Устава директно примењена приликом суђења вођи десничарске организације „Национални строј", када је процес поништен јер оптужени није добијао судске материјале на ћирилици. Тиме је створен преседан који омогућава свим заинтересованим грађанима да инсистирају на употреби ћириличног писма у званичној комуникацији. С тим вези занимљив је случај који се догодио прошле недеље. Заменик тужиоца у Основном тужилаштву из Зајечара, Дејан Стојановић, одбио је да одговори на питања новинара Б92 јер су му послата латиницом за коју је изјавио да је не разуме. Биће занимљиво видети какве ће последице имати иступ господина Стојановића, јер питање писма има снажну идеолошку и политичку димензију у Србији. Али са правне стране случај је потпуно јасан. Заменик тужиоца искористио је право, гарантовано Уставом, да користи службено писмо.
На самом крају, поређења ради, покушајте у некој другој држави, да се обратите било којој државној служби на службеном језику исписаном неким неслужбеним писмом. Да ли би сте добили одговор?
В королевском дворце в Белграде открылась выставка российских икон Выставка "Мерная икона: история и современность" открылась сегодня в королевском дворце в Белграде. В композиции выставки представлены иконы из России. Все экспонаты были представлены Домом иконы на Спиридоновке. Большинство из икон были написаны в период с XVI по XIX века. Выставка продлится до 28 февраля.
"Сегодняшнее мероприятие как нельзя лучше подчеркивает всю глубину наших культурных, цивилизационных отношений с Сербией. Это отношения между двумя родственными славянскими народами", - сказал посол РФ в Сербии Александр Конузин, присутствовавший на торжественной церемонии открытия выставки.
"Надеюсь, что данная выставка станет первой в ряду совместных проектов, которые будут и в дальнейшем проводиться с целью популяризации русского искусства", - в свою очередь заявил на церемонии открытия выстаки. кронпринц Сербский Александр II Карагеоргиевич. http://news.bcm.ru/doc/23549
Издавачки центар Матице српске наставља да објављује књиге у антологије "Десет векова српске књижевности", која треба да прикаже развој домаће литературе и да је вреднује по новим сазнањима и мерилима.
Изјава Мира Вуксановића
Годину дана по објављивању првог, штампано је и друго коло у десет томова на укупно 4.200 страница.
Антологија је осмишљена је тако да равномерно прикаже десет столећа српске књижевности, почев од књижевних радова 12. века до данас, укључујући све жанрове усмене и писане књижевности која је настала на српском језику.
И у другом колу, без хронолошког реда, заступљени су писци и дела из сваког периода. Свака књига уз одабране текстове има нов предговор, антологијски избор, животопис аутора са селективном библиографијом, напомене и реч критичара. Приређивачи су стручњаци за поједине области.
"Ако би требало некога да издвојим, онда би то била књига Захарија Орфелина. То је једна ренесансна личност из 18.века. Први пут добијамо једну такву антологијску збирну књигу која представља ту личност, или рецимо повратак Милована Видаковића, најчитанијег писца почетком 20.века", каже академик Миро Вуксановић, главни и одговорни уредник едиције.
То јединствено издање од самог почетка подржава Секретаријат Владе Војводине за културу, а поједине књиге у овом колу помогло је републичко Министарство културе.
Вуксановић наводи да је Матица одлично прошла на откупу књига за библиотеке, истакавши да највећу подршку добија од претплатника.
Медијски покровитељ антологије "Десет векова српске књижевности" је Радио Телевизија Србије.
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 14
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
