Отправлено: 01.12.09 16:27. Заголовок: Кустурица

/1.12.2009/
Кустурица снимет фильм по роману "Мост на Дрине"

Премьер-министр Республики Сербской Милорад Додик вчера после встречи с известным режиссером Эмиром Кустурицей рассказал, что правительство РС выделит средства на съемки фильма «Мост на Дрине» по роману Иво Андрича.
Кустурица рассказал, что для съемок фильма возле моста через Дрину в Вишеграде будет построен каменный город, который соответствовал бы концепции в которой Дрина и Вишеград «из своей суровой истории и традиции были бы возвращены в облагороженную кинотерриторию». Кустурица выразил надежду, что съемки фильма способствовали бы туристической и культурной привлекательности Вишеграда, который ежегодно могли бы посещать сотни тысяч туристов.
Кустурица не смог уточнить конкретные сроки начала съемок, но рассказал, что в фильме «один и тот же человек родится трижды, чтобы охватить временной период в 300 лет».

Српска.Ру

 Отправлено: 20.10.10 22:34. Заголовок: ВЕРУЈЕ У СРПСКИ ХРОМ..

ВЕРУЈЕ У СРПСКИ ХРОМОЗОМ


У оквиру нашег националног корпуса имамо све оно што нас чини озбиљним европским народом. Заштита животне средине је најзначајнија добит. Хидроцентрала коју правимо на Мокрој Гори ће производити онолико струје колико је будемо трошили. Банкрот бивше Југославије један је од највећих камена спотицања у решењу свих проблема, од демографије до културног концепта


-Приоритети српске националне политике су да задржи очуван економски капацитет и да се схвати како идеја о држави није лака визија будућности већ озбиљан, тектонски концепт који се заснива на рекама, рудама и шумама. Ја бих српски национални интерес најпре превео на економски језик, а при томе никада не бих заборавио шта су вредности које нас утемељују у заједници европских народа – каже за С медиа портал наш прослављени редитељ Емир Кустурица.

Неразуман комплекс од Европе

Кустурица сматра да су Срби безразложно добили комплекс од Европе:

-Када погледамо у нашу прошлост, видимо да код нас постоје сви европски симптоми, како у индивидуалном тако и у системском смислу. Име нашег научника Милутина Миланковића је већ у свемиру, Тесла је у основи сваког модерног патента који данас чини свет бржим и бољим, нема скенера у свету у којем нема дела нас. У оквиру нашег националног корпуса имамо све оно што наш народ чини озбиљним европским народом.


Заштита животне средине – највећа добит

Наш прослављени редитељ подржава тезу да се на микроплану може показати како се брани српски национални интерес.

-Заштита животне средине је најзначајнија добит када је у питању освештење људског рода. Човек је прво донекле уништио природу, па се онда сетио да мора да је заштити. Данас ту привилегију имају само богата друштва – коментарише наш саговорник.

По његовом мишљењу, Србија би данас, иако разуђена, невелика и са малим бројем становника, могла да учини много по питању заштите животне средине.

-Ми смо на Мећавнику створили услове где се та идеја потврђује. То ме је много коштало; сукобљавао сам се са људима који су мислили да сам на Мокрој Гори пројектовао своје приватне интересе, јер нису схватали да је тај концепт као нови филм који је тражио своје место. Пошто се у Србији многе ствари започињу али не и завршавају, ја сам се понашао другачије. На Мокрој Гори постоје воде које уопште нису загађене и све што се на тој страни ради провучено је са 15 километара канализације, новим водоводом и свим оним што представља симптоме те заштите – наводи Кустурица.

Човек је затровао и белог медведа

Саговорник С медиа портала подсећа да је један од великих глобалних проблема који је „пресликан“ и на нашем примеру - заблуда да свако од нас може да се искључи из система загађења.

-У масноћи белог медведа који живи на норвешким острвљима пронађен је тешки метал који се споро и тешко апсорбује. На питање како је тај метал пронађен у његовом организму, одговор научника гласио је: „Ваздухом и водом“. Кад је планктон тог тешког метала стигао до белог медведа који живи на норвешким острвљима, можете мислити какве токсине ми носимо у нашим ћелијама, у нашој крви – упозорава Кустурица.

Он додаје да је Мокра Гора добар узорак који говори о базичној заштити животне средине.
-Нама је неопходна пијаћа вода и топлота, односно енергија. Човек је успео да уништи воде, а ми то овде не дамо; боримо се против неосвештених и они полако, на срећу, схватају о чему се ради. Користимо материјале који су већ употребљени. Дрво које користило од 50 до сто година поново је стављено у промет. Овде не постоје отровне хемикалије којима се премазује дрво, него се оно пушта на вољу и невољу својој способности да се одбрани од пропадања – објашњава славни редитељ.

Хидроцентрала готова до краја године

Кустурица је изузетно поносан што на Мокрој Гори постоји добро искоришћен извор обновљиве енергије:
-Хидроцентрала коју градимо биће готова до краја године и она ће употпунити све оно чега нема ни у књигама: она ће производити струје онолико колико ми потрошимо овде на Мокрој Гори и горе, на планини. Та хидроцентрала ће, кад је у питању светска енергија, довести читав пројекат на нулу, јер је инвестиција добила своју енергетску потпору у малој фабрици струје.

Култура „скита“ од немила до недрага

По Кустуричином мишљењу, српски национални интерес у култури је у потпуности изневерен и, како каже, пао је заједно са Милошевићем.

-Упркос чињеници да је данашњи министар културе човек од образовања, овај проблем не може да буде решен док држава нешто не учини на највишем могућем нивоу. Српски биоскопи су празни, а за време Милошевића били су пуни. Позоришта некако таворе на државним јаслама, а све друго је, кад је у питању култура, препуштено на милост и немилост тржишта. Културни интерес мале државе не може да опстане на том нивоу. Међутим, свако ко упути на такве ствари, ризикује да буде националиста, добија етикету које се тешко ослобађа... Ипак, чињеница је да се наш национални културни интерес пројектује од немила до недрага, од пројекта до пројекта и нема јасну концепцију – децидан је наш саговорник.

Банкрот државе уништио демографску политику

Кустурица оцењује да демографска политика Србије одавно не постоји:

-Демографска политика морала би да буде стимулативна, неко би морао да стане и да каже: “Не можемо више да губимо 30.000 људи годишње”. Погонско гориво за то је негде у самом човеку, али и у организовању друштва.



Наш саговорник подсећа да падом прошле Југославије у којој се, оцењује, живело много боље него данас, нисмо добили одговоре на суштинска национална питања, јер смо били земља у банкроту.
-То нам се догађало од деведесетих година, откако су велике силе одлучиле да ми постанемо нерешено питање. Сада смо мање-више решено питање, јер је највећа касарна у Европи лоцирана на Косову и очигледно представља део озбиљније стратегије у коју се нисмо уклапали. Да ли ћемо се уклопити, не знам. Али, сигуран сам да је расход, односно тај банкрот у коме смо били 20 година један од највећих камена спотицања у решењу свих проблема, од демографије па до културног концепта – категоричан је наш саговорник.

Он не скрива наду да ће се „појавити неко паметан“ и да ће „поставити то питање“. До сада је, сматра, то било ризично:
-Свако постављање тог проблема дисквалификује вас из еворпејског, односно светског концепта.


„Живели смо под Титом, живећемо и под НАТО-м“

На питање да ли у будућности види Србију као чланицу НАТО-а, Емир Кустурица каже:

-Пошто ми све више “мирише” да ћемо постати НАТО земља, шалио сам се и смислио реченицу која гласи: “Живели смо под Титом, живећемо и под НАТО-м”. Ипак, сигуран сам да нема те силе која може до краја да нас уништи; верујем у наш хромозом, колико год да је он контраверзан. Уверен сам да ћемо преживети у било којој форми! Можда чак неко неочекивано издејствује да НАТО и не буде баш велика препрека у нашим животима. Уосталом, под НАТО-м живе и многи други; живе и Италијани па га не воле, живе и Грци па га не воле, али вероватно виде и неку корист. Проблем са НАТО-м је што је он, колико сам чуо, врло скуп...


Србија и Косово

Косово је, сматра наш славни редитељ, дужи расход, конципиран политиком слабљења, односно упоредне вредности српске и других нација у бившој Југославији.
-Косово је губљено још за време Тита, а коначно је изгубљено чињеницом да је Американцима неопходан брз излаз на Црно море. То је позадина приче о Косову, свака друга теза је депласирана. Коначна одлука се доноси на троуглу између Руса, Американаца и нас. Пошто су Руси 2003. године били на Косову и напустили нас, тад је учињен суштински потез – појашњава наш саговорник.

Република Српска – наша дика и понос

Говорећи о сарадњи Србије и Републике Српске, Кустурица сматра да је овај ентитет наша велика дика и понос.

-Република Српска је једина права победа у банкроту који смо имали од деведесетих година наовамо. То је најзападнија српска држава, она има свој ентитет, има вештог вођу, врло интелигентног човека који зна како се води модерна политика.

Коментаришући односе са Црном Гором, Кустурица подсећа да је ова држава одабрала другачији пут од оног којим је кренула Република Српска.

-Ипак, колико год да је Црна Гора земља из које се напетост у односу на Србију преноси из светских разлога, због новог концепта Европе и регија, она Србији никада не може да буде непријатељска држава.

 Отправлено: 30.01.10 22:32. Заголовок: FoNet Ras pisao Ku..

FoNet


Ras pisao Kusturici: Želimo film o Stefanu Nemanji
Udruženje građana Ras je režiseru Emiru Kusturici uputilo pismo u kojem mu predlaže da snimi film ili televizijsku seriju o osnivaču prve srpske države Stefanu Nemanji

U pismu se navodi da je u životu Stefana Nemanje bilo mnogo
dramatike i čudnih okolnosti, pa je idealan materijal za
film koji bi krunisao Kusturičinu svetsku slavu.

Predsednik udruženja Ras Dobrosav Nikodinović u pismu tvrdi
da je Stefan Nemanja najveći sin srpskog naroda i da bi
filmom bila ispravljena istorijska nepravda i skinut greh
sa srpskog naroda "što je oca nacije i države zaboravio".

 Отправлено: 02.02.10 14:28. Заголовок: в фильме «один и тот..

цитата:

в фильме «один и тот же человек родится трижды, чтобы охватить временной период в 300 лет»

Как в идее оригинала. Искал Андрича в наших книжных магазинах, но нету! (правда не был у лидеров типа библиоглобуса на лубянке).
Вместо этого купил Карлу дель Понте, почитать об ужасах албанизации.

 Отправлено: 03.11.10 00:20. Заголовок: Трач у који не треба..

Трач у који не треба веровати

Емир Кустурица
понедељак, 01. новембар 2010.
(Политика 31. 10. 2010)
Са Емиром Кустурицом о аутобиографском роману „Смрт је непровјерена гласина”, о улози породице, љубавној причи, о месту Матије Бећковића и Вука Јеремића у његовом животу и о томе какав је он заправо деда

Мећавник – Промоција књижевног првенца, аутобиографског романа „Смрт је непровјерена гласина”, био је догађај пар екселанс, а његов аутор Емир Кустурица звезда на овогодишњем 55. Сајму књига у Београду.

Кустурица каже „књига му се продаје к’о чоколада”, задовољан је реакцијама и личним сусретима с читаоцима који су, у два маха, стрпљиво чекали у редовима за његов потпис и посвету.

Између две посете сајму, на Мећавнику као прави домаћин води рачуна да буде довољно дрва и угља за најављену цичу зиму. Звоне телефони, у току су припреме за снимање филма „Сасвим опуштено”, припреме за београдску премијеру панк-опере „Време Цигана” која је пре две године узбудила париску јавност, за сутрашњи пут на Панораму европског филма у Атину. Успут се нађе времена и за уобичајене комшијске разговоре с Мокрогорцима, па и за разговор за „Политику” који је почео тек када је домаћин истрчао и пети километар своје уобичајене јутарње рекреативне трке. Рекло би се – уобичајен радни дан у животу хиперактивног Емира Кустурице...

Славни редитељ, музичар, гитариста, лидер бенда, глумац, директор оригиналног фестивала и националног парка, пилот, сада и писац!

Знате шта, заборавили сте једну од главних карактеристика мог живота, а то је архитектура. Пре четири године, у Белгији, добио сам и главну награду за архитектуру. Ха, ха!

Сада када сте нам и научно доказали да сте талентовани за писање, остаје потпуно нејасно зашто сами не пишете сценарије за своје филмове?

Зато што је мени врло тешко да седим на једном месту. Да сам био к’о Гагарин и дангубио по васиони, можда бих и написао свашта.

Јесте ли уопште помишљали да ће после читања Ваше књиге многи закључити – гле иза овог разбарушеног „тигра” који вазда нешто режи, заправо се крије једно емотивно и нежно „маче”?

Бојим се да сте ви потпуно у праву и да је и мене самог изненадила ова књига. Ово што сте ви сада споменули, мислим да је основа суштинске комуникације са светом. То што се види у првом плану никада није оно што јест’, а сврха моје уметности је била да искаже најтананији или најтанкоћутнији део мене. Ова књига је до сада најснажније исцртала управо ту особину – нежност. Она је успешно скривана у животу, зато што је комуникација у окружењу у којем ја живим тако захтевала. Али, срећна је околност што је постојала филмска и сада ова писана уметност, где се нежност изразила у пуном светлу.

Ваша књига на веома леп начин подсећа и на то да породица и даље треба да буде основна ћелија друштва.

Јесте. Често подсећам на чињеницу коју треба знати – централна митска позорница уметности је породица. Издвојени, отуђени човек је заправо једна постмодерна измишљотина. Његова дубинска, трагалачка природа, природа која везује времена, налази се у породици. Она је, чак и када породицу немаш, снажно огледало твог живота.

Књигу сте посветили и малом Јанку. Стално заборављам да сте Ви и деда. Али какав? По принципу „уз’о деда свог унука, мет’о га на крило” или деда на службеном путу?

Деда на службеном путу. Али, дедине мисли и његово практично деловање су уједињени и ту постоји комуникација. Не тако фреквентна, али како мој унук буде сазревао, мислим да ће она бити све чешћа и да ће све мање бити то – деда на службеном путу.

У једном од поглавља књиге је и једна од најлепших љубавних прича које сам прочитала у последње време, она како сте заволели и како волите Мају. Ето, видите да и Ви умете гласно и о љубави, а никако да видимо да стварате и чисти љубавни филм?

Ја живим у илузији да су моји филмови, од првог до последњег, љубавни филмови. Али, знам ја шта ви мени говорите, пошто је познато да сте склони интимистичким филмовима. Мој проблем с тим филмовима је у томе што је мени, да бих био задовољан сценом, потребно увек много прскалица. Идеја о епизодама из љубавног филма биће отворена у следећој књизи коју ћу написати. Она ће третирати три савремена лика која су оптерећена Достојевским, који на крају завршавају у једном рехабилитационом центру, пошто везаност за Достојевског, у моралном и естетском смислу, човека неминовно води у рехабилитациони завод. У све те три приче постоји тај интимистички љубавни запис који би могао да буде то о чему ви говорите.

После читања књиге коначно ми је јасно откуд тај Ваш нагон да се стално нешто „петљате” у политику. Генетика је чудо?

Генетика је чудо, само што исходиште твог живота није генетика, него твоја интеракција. Теби се укрсте оних осам хромозома и од мајке и од оца, а шта ће бити у животу то је стварно једино оригинално решење.

Али, Ваш је отац био свестан своје позиције „малог човека загледаног у велике историјске догађаје”, а Ви имате ту неку сталну жељу, што би народ рекао – да ускачете и тамо где уметнику место није?

Па и Бертолучи се бавио политиком, отприлике колико и ја. Он је с позиција метафоре, у другој фази свог стваралаштва, отишао код Годара и покушао да укрштањем политичких и социјалних идеја с Фројдом тумачи простор у коме живи. Утолико сам и ја неко ко је склон политици, али не можемо опште говорити о мом бављењу политиком пошто се ја њоме никада тако бавио нисам. Ја сам само један сведок који покушава да својим сведочењем, у складу са својим моралом и виђењем историје, коригује магистралне политичке идеје које су, углавном, велика превара.

Има у књизи и Алије и Слобе, али не на начин на који би неки то, можда, прижељкивали?

Уметник је неприкосновени сведок, неко чије је сведочење, уколико није баш у пропагандној употреби, веома драгоцено. Духовно реконструисати Сарајево изнутра немогуће је без мог утицаја до 1988. године до када сам тамо живео, а радозналост и потреба да активно сведочим је довела до тога да улазим и у сукобе због аутентичности свог мишљења. Ја сам покушао све, и моје виђење и са Алијом (Изетбеговићем) и са (Слободаном) Милошевићем је у прво време било искључиво због тога што сам хтео да будем неки амортизер у тој комуникацији. То наравно није успело, јер то никада код нас не овиси само о нама, то овиси о вишој сили која овде стиже са стране већ више од двеста година. Можда и дуже. Сусрет и с једним и с другим био је сасвим лична ствар и мој лични покушај да учиним шта могу. То што нисам могао ја, нису могли ни много, много јачи од мене.

Да ли је Матија Бећковић очинска фигура која Вам је, можда, у једном тренутку недостајала или је он духовни отац, можда старији брат?

Он је мој старији брат. Матија Бећковић је једини који није студирао у Прагу, а успео је да духовитошћу и иронијом себе одбрани од пропадања и од ове тешке историје кроз коју је пролазио и његов народ и његова породица и он сам. Он је, једноставно, библијска личност. Он је Јован Златоусти и утолико његова појава, као и све појаве овде, није верификована у мери у којој он то заслужује.

А како да протумачим место Вука Јеремића у Вашем животу? Углађени, образовани син? Млађи брат?

Он је диван човек! Када је неко диван човек и ја могу да имам комуникацију с њим, он може да буде демократа, може да буде и недемократа и комуниста и било шта. Овде је необично да се људи виђају јер се свиђају једни другима. Зато што је политика метла која овде сваке три и по године помете, па је онда необично да човек који наводно има конзервативније идеје – што сам наводно ја и што није тачно, али нема везе – виђа неког ко није конзервативац. Вук је драг човек и то је сасвим довољно.

Зашто сте променили назив „Гдје сам ја у тој причи” у „Смрт је непровјерена гласина”? Да ли имате страх од смрти, нелагоду од старења?

Променио сам назив јер сам, радећи на књизи, на крају добио веома озбиљну затворену структуру. Једну хронику која је по форми можда највише инспирисана Бертолучијевим „20. веком”, у којој је обухваћено неких 45 година живота. Да би се у великом пројекту задржала душа, било је неопходно на крају закључити озбиљне ствари. Као што је идеја, да је толико много људи умрло да и смрт претерује, да ме она на том општем плану, у општем обрасцу, једноставно чини толико усамљеним, да ни мени ништа друге не преостаје него да поверујем да је то један обичан трач којем не треба веровати.

Ваша се књига чита као да се гледа филм. Она је динамична, Ваш језик је сликовит. Ово је и веома добар материјал за серију од седамнаест епизода. Уколико би и дошло до тога да се Ваша књига екранизује, ко би глумио Емира Кустурицу?

Ко би могао да глуми мене? Стварно о томе нисам размишљао. Можда онај Швеђанин што је у Анталији добио батине јер им је личио на мене! Ко му је крив што није личио на Клинтона, па би уместо батина добио споменик. Или на Обаму, па би добио Нобелову награду, којој уосталом и ја тежим. И мислим да је Матија, на промоцији моје књиге, претерао оно с Љосом рекавши: „Узе му је Љоса испред носа”. Нису они из комитета за доделу ове награде криви. Ипак је Љоса своју књигу написао још прошле године, а ја тек ове. Ха!

Карневалски рукопис

Да ли је могуће извести оперу „Време Цигана” у „Сава центру”, а да то буде онако снажно и аутентично као што је то било у париској „Бастиљи”?

Поред свих уметничких надахнућа, ту су пресудни технички услови. Да би се то чуло како треба, како људи певају и свирају, долазе специјалисти из Париза који ће за скупе паре да озвуче „Сава центар” и да то буде сила која, што због квалитета музике што због квалитета извођења, неће ником дати да трепне тај сат и 40 минута. С друге стране, сви технички параметри који су у париској „Бастиљи” били поштовани биће и овде, а енергија коју ти лудаци поседују – почевши од Нелета Карајлића, сигурно ће тај најсмелији захват у мом животу, учинити онаквим какав је био у Паризу. А то је спектакуларан, карневалски рукопис који буди из мртвих.

(разговор водила: Дубравка Лакић)

 Отправлено: 09.11.10 19:42. Заголовок: Лукашенко зовет Куст..

Лукашенко зовет Кустурицу снимать кино в Белоруссии

9.11.2010, 18:29

Фото: РИА Новости

Президент Белоруссии Александр Лукашенко предложил кинорежиссеру Эмиру Кустурице сотрудничать с белорусскими кинематографистами.

"Если вы захотите снять что-либо солидное, то мы сочтем за честь сотрудничество с вами", - сказал Лукашенко, встречаясь с Кустурицей во вторник в Минске. По мнению белорусского лидера, режиссер "не умеет снимать плохие фильмы, и, прославив себя еще раз, он прославит и страну". Лукашенко также выразил желание, чтобы Кустурица поделился своим опытом с белорусскими кинематографистами.

"Вы просто будете героем нашей страны, если вы еще и десяток наших молодых кинорежиссеров чему то научите", - сказал Лукашенко. Он вручил Кустурице приз президента Белоруссии "За сохранение и развитие традиций духовности в киноискусстве".

В свою очередь Кустурица заявил, что ему нравится стиль, в котором Лукашенко руководит Белоруссией. "Президент руководит страной с большим уважением и оригинальным способом", - сказал он. Режиссер пояснил, что главной заслугой Лукашенко он считает недопущение разрушения Белоруссии извне. "Сегодня существует система разрушения малых государств. Ее называют шоковой терапией, так как крупные корпорации приходят в страну и разъедают ее, но когда вы идете по улицам Минска, вы видите, что так не происходит", - цитирует Кустурицу РИА Новости.

Кустурица прилетел в Минск на личном самолете со своей семьей для участия в кинофестивале "Листапад".

 Отправлено: 06.01.11 13:17. Заголовок: Кустурица построит в..

Кустурица построит в Боснии город из камня


6.01.2011, 05:09


Знаменитый сербский режиссер Эмир Кустурица построит в Боснии город из камня в качестве декораций к своему новому фильму. Возведение зданий начнется летом и продлится около трех лет, после чего режиссер приступит к съемкам.

В основу сценария ляжет роман югославского писателя, нобелевского лауреата Ива Андрича «Мост на Дрине». Произведение охватывает более четырех веков. События начинаются со времени расцвета Османской империи, когда боснийская территория входила в ее состав, и заканчиваются в 20-м веке,ь сообщает ИТАР-ТАСС.

После завершения работы над картиной «Каменград» станет культурным туристическим центром подобным «Деревянному городу», построенному Кустурицей у границы Сербии с Боснией и Герцеговиной.

 Отправлено: 08.01.11 17:20. Заголовок: Mlada rediteljka za ..

Mlada rediteljka za BBC snima dokumentarac o Kustendorfu

Foto Tanjug
Mlada rediteljka rodom iz Madrida, student režije u Londonu, Klea Viljanueva boravi u Drvengradu, na Mokroj gori, gde za Bi-Bi-Si (BBC) snima dokumentarac o Međunarodnom filmskom i muzičkom festivalu „Kustendorf“, čiji je osnivač naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica.

Viljanueva, od majke Srpkinje i oca Španca, rođena je u Madridu, u Barseloni je završila srednju školu, a trenutno je student druge godine režije na londonskom „Kvin Meri univerzitetu“, a u Srbiju dolazi povremeno da obiđe rodbinu.

Ova 19-godišnja rediteljka u razgovoru za Tanjug je objasnila da je odlučila sa prijateljima iz BBC snimi dokumentarni film o gostu „Kustendorfa“ Abasu Kjarostamiju, ali i o samom festivalu.

Posetila je već neke od značajnih međunarodnih festivala kao što su oni u Sandensu, San Sabastijanu, Kanu, ali na „Kustendorfu“ joj se dopada atmosfera koja je mnogo intimnija, lična.

„Svi su ušuškani u ovom malom mestu, nema hiljadu fotografa, glamura, možeš da sediš u restoranu, a pored tebe Kusturica. Dobro je što je ovaj festival još „underground“, a ne „mainstream“ i što je Kusturica uspeo to da održi na jednom ljudskom nivou“, smatra Viljanueva.

Jedva čeka da pogleda film „Varljivo sunce 2- Egzodus“ Nikite Mihalkova i omnibus „Revolucija“ 10 autora, među kojima je i gost festivala Gael Garsia Bernal.

Ocenila je da je zanimljivo što na festival dolaze ljudi sa različitih kontinenata, što je, po njenom mišljenju, u vezi sa Kusturičinim načinom pravljenja filmova i njegovim pronalaženjem inspiracije od Irana, preko Češke i Norveške, do Južne Amerike.

Tanjug
objavljeno: 07.01.2011

 Отправлено: 12.01.11 16:00. Заголовок: Российский фильм пол..

Российский фильм получил приз на кинофестивале Кустурицы
текст: /Infox.ru
http://infox.ru/afisha/cinema/2011/01/12/Rossiyskiy_film_polu.phtml<\/u><\/a>
опубликовано 12 янв ‘11 08:31

Короткометражная лента «Шанс» российского режиссера Сони Карпуниной завоевала главный приз ежегодного международного фестиваля авторского кино «Кустендорф», основанного известным сербским режиссером Эмиром Кустурицей.

«Короткометражка» Карпуниной получила приз «Золотое яйцо», сообщает ВВС. Второй приз достался польской киноленте «Завтра я уйду» (Tomorrow I'll Be Gone) режиссера Джулии Колбергер.

«Бронзового яйца» удостоился сербский режиссер Огнен Исаилович за фильм «Золотая лига» (Golden League).

Всего в главной программе участвовали 20 картин из 13 стран. Жюри под руководством продюсера Венсана Маравала назвало победителей поздно вечером во вторник, в последний день фестиваля.

«Кустендорф», основанный Кустурицей в 2008 году, проводится в деревушке Дрвенград у границы Сербии с Боснией и Герцеговиной.

 Отправлено: 13.01.11 02:00. Заголовок: Drustvo RUSKI REDI..

Drustvo RUSKI REDITELj NIKITA MIHALKOV GOSTUJUĆI NA KUSTENDORFU UPOREDIO DRUGI SVJETSKI RAT I NATO RAZARANjA
Slika
Bombardovanjem Beograda civilizacija odbacila humanost ~Rat jeste strašan. Međutim, kad se negdje drugo dešava, vi imate tragedije i ubijanja, ali ne ratuje tvoja trava, tvoj vazduh, tvoja voda. Tek kada se dogodi na tvojoj teritoriji, možeš shvatiti šta rat zaista jeste, ocijenio je Mihalkov Nastavak sad već kultnog, Oskarom ovjenčanog ruskog filma "Varljivo sunce", pod nazivom "Varljivo sunce 2 – Egzodus", čija je premijera prije dva dana održana na festivalu "Kustendorf" na Mećavniku, gdje je gostovao i autor ostvarenja, čuveni reditelj Nikita Mihalkov, izazvao je ogromnu pažnju publike. To se najbolje moglo vidjeti po velikom interesovanju tokom radionice koju je Mihalkov održao nakon premijere u društvu svog domaćina Emira Ksuturice. Prenosimo sadržaj video-zapisa radionice sa sajta Njeb Televizije.
Ruski reditelj dočekan je dugim, gromoglasnim aplauzom i ovacijama. On je u razgovoru sa publikom kazao da je na filmu, koji tretira rat u SSSR-u 1941. godine, radio osam godina. Pripremajući se za snimanje, kako je naveo, pogledao je šezdesetak sati dokumentarnog video-materijala o ratu i pročitao ogromnu količinu literature, dokumenata i pisama.
- Ne razumijem kako smo uspjeli da dobijemo taj rat. Kako? Jedna od najvećih armija u istoriji čovječanstva bio je Vermaht. Uniforme im je napravio Ugo Bos. Svaki detalj je promišljen, plus psihološki uticaj. Istoričari kažu da je 15 procenata moći njemačke armije bila uniforma. Kako se desilo da je ona na kraju bila uništena? Mislim da je glavni razlog bio taj što su potcijenili neprijatelja - rekao je Mihalkov
On je uporedio dešavanja u Drugom svjetskom ratu sa NATO razaranjem Jugoslavije.
- To isto možemo dakle vidjeti i danas, a primjer je bombardovanje Beograda, kada je civilizacija odbacila humanost. Jer, jedna je stvar kada letiš na 10.000 metara u toploj kabini sa maskom za kiseonik, a kompjuter te navodi, pritisneš dugme, nešto poleti i vraćaš se da popiješ kafu koja je još topla, a druga stvar je kada se nalaziš na zemlji gdje se sve dešava - rekao je Mihalkov.
Navodeći da Amerikanci jesu dali veliki doprinos pobjedi u Drugom svjetskom ratu, Mihalkov je ocijenio da nijedan narod ne može da zna šta je rat ako nije ratovao na svojoj teritoriji.
- Rat jeste strašan, međutim, kad se negdje drugo dešava, vi imate tragedije i ubijanja, ali ne ratuje tvoja trava, tvoj vazduh, tvoja voda. Tek kada se dogodi na tvojoj teritoriji, možeš shvatiti šta rat zaista jeste - ocijenio je on.
Mihalkov smatra da problemi sa kojima se društvo danas srijeće u poređenju sa onima u SSSR-u 1941. godine i nisu problemi i primjećuje da današnja publika ne želi vidjeti filmove koji podsjećaju na to.
- Zašto da gledam kad nije prijatno? Ako imam problem što su mi umjesto plavog poklonili rozi "bentli", zašto bih se time bavio? Ali, zaboravimo šta se desilo, gubimo imunitet i nismo spremni da se suočimo sa bilo čim. Ako bi se sada ponovila 1941, završili bismo rat 25. juna, i to ne u našu korist - rekao je on.
Društvo danas, dodao je Mihalkov, nije spremno da odgovori na pitanja sa kojima ga Bog suočava.
- Kada pada kiša mrtvih ptica, stvari nisu tako jednostavne. Bog pokušava da nam objasni, ali mi ne razumijemo jer smo okupirani svojim problemima. A to je veoma opasno, to je realna opasnost. Jer, odsustvo genetskog pamćenja tragedije stvara totalu nezaštićenost - istakao je ruski reditelj.
Emir Kusturica, kao domaćin na Mećavniku, izrazio je zadovoljstvo љto je Mihalkov ponovo gost "Kustendorfa" i pozvao ga da i sljedeće godine dođe u Drvengrad.
Mihalkov sada privodi kraju i snimanje treći nastavka epske priče o generalu Kotovu, čiji naslov je "Citadela" i koji će, kako je naveo, predstavljati "metafiziku konstrukcije", te da će time viљe biti namijenjen ženama jer dominira tema ljubavi.

 Отправлено: 29.04.11 23:25. Заголовок: Емир Кустурица: Смет..

Емир Кустурица: Сметам онима који нису у стању да превладају властиту провинцијалност
[img]http://www.nspm.rs/images/stories/hronika3/988072_emir%20kusturica%20foto.jpg[/img]
петак, 29. април 2011.
Могу да пишу колико хоће да су моји филмови и музика срање, али када се пређе на личну биографију, једино што ми преостаје је да потражим заштиту суда. Нема мјеста на свијету гдје може неко да вам каже да сарађујете са убицама, а да се за то не сносе посљедице, ако то није истина

Тешко некоме у овом тренутку може пасти гора ствар на памет од прављења интервјуа са Емиром Кустурицом. Добро сад, неко је за Тадића, а други подржавају Николића, једни се радују Чедомиру Јовановићу, а други веселе Весни Пешић, поједини трче у Европу, а нису ретки ни они који хитају према Русији, навија се за Звезду или Партизан, слуша се Цеца или Горибор, али ће пре уцвељена удовица завапити како има душу црнца, Бабовић престати да привиђа усташе усред Београда, Москва постати главни град ЕУ, Весна Пешић гласати за противнике кабинализма, а председник постити све до расписивања избора него што ће они који не воле овог редитеља признати да нису болесни сви они коју му не псују четничку мајку, а поклоници његовог лика и дела престати да се спремају за одлучујући јуриш са Мећавника на декадентни Београд. Зато ће један београдски суд ускоро постати арена где ће се сукобити два концепта света, а ономе ко ће морати да донесе било какву одлуку боље је да већ сада почне да пакује кофере и бежи у Баден-Баден, што је обичавао да ради онај који је нешто петљао око наслова књиге о томе ко ће бити јунак нашег доба.

"ВРЕМЕ": Шта је разлог ваших сукоба са Београдом?

ЕМИР КУСТУРИЦА: Тај сукоб је врло лимитиран, он укључује београдску квазиелиту, он је, између осталог, проузрокован истином да је простор мог дјеловања и живљења свијет, моје тржиште је од Јапана до Сјеверне Америке. Представници те елите тужно изгледају када пишу на плакатима да је Београд свијет. Очигледно је да сметам онима који нису у стању да превладају властиту провинцијалност. Срећа па је Београд велики град, наша заједничка лука која је у стању да апсорбује свашта укључујући и провинцијалност о којој говорим.

Ко припада тим круговима са којима сте у свађи?

Београдски шминкерај чије су духовне вертикале робне марке прада или гучи и квазиинтелектуалци из невладиног сектора који спроводе интересе група које одређују свјетски амбијент.

Да ли и ви подстичете те сукобе својим понашањем?

Моја одговорност је што не припадам дизнијевом моделу неконфликтног света. Често ме припадници те елите оптужују да сам националиста, а они који ме нападају делегирани су од стране владајућих кругова који управљају свијетом по начелима ратне економије. Споран сам јер не говорим оно што се од мене очекује.

Шта је то?

Не пјевам хорске лажи које иду у прилог представницима ратне економије, па се онда идеја да ли се некоме свиђам или не, често претвара у велике увреде.

Мислите да је суд место где ћете то решити?

Наравно.

Тако што ћете тужити медије и тражити надокнаду за душевну бол?

А шта да урадим када неко објави текст у коме вам напише "пичка ли ти материна четничка", или да сам био курир између Службе државне безбједности и убице коме сам носио новац? Мислим да је суд најбоље мјесто да се утврди да ли је то тачно.

Постојале су и неке друге могућности.

Које?

Да пошаљете деманти у коме бисте рекли да нисте били курир између Веска Вукотића и Јовице Станишића.

То могу да урадим једном када се изрекне лаж, али се овакви напади понављају. Годинама сам изложен пљувању и лажима. Легитимно је да неко каже "гади ми се Емир Кустурица"; свако може да напише "гади ми се он лично, повраћа ми се од његових изјава, а филмови које снима су највећи треш". То све може, али када се конструишу бруталне лажу о мени, то постаје блаћење личности које се мора поравнати на суду.

Неке ствари о вама изречене су у сатиричном контексту, где је тешко примењивати категорије истинитости и лажи?

То ми је ново. Први пут чујем да је сатира када неко каже "пичка ти материна, јадо, јадоване, ти си носио новац убици Веску Вукотићу по Европи"? Можда ће се теорија књижевности мијењати, али сатира сигурно не трпи овакве дисквалификације и оптужбе.

Али Закон о информисању је проглашен неуставним управо због драконских казни за медије, чак је Уставни суд утврдио да његове казнене одредбе представљају кршење слободе медија и изражавања?

Ја се и не позивам на Закон о информисању, већ на облигационо право. То што је изнијето је тешка увреда и клевета. У једном тренутку се нагомилало толико ђубрета испред мојих врата да је то морало да се очисти, јер више није могло да се дише.

(Време)

 Отправлено: 01.05.11 06:46. Заголовок: Премию «Люди и Соб..

Премию «Люди и События Удмуртии-2010» Эмир Кустурица получил по почте.

Знаменитый режиссер Эмир Кустурица не смог посетить Удмуртскую республику во второй раз, чтобы получить премию номинации «Гость года» по версии голосования «Люди и События-2010».
Вручение премий «Люди и События-2010» состоялось 7 апреля, в Государственном театре кукол Удмуртии. Премии вручали известные люди нашей республики, среди них – министр культуры Удмуртии Дмитрий Иванов депутат Госсовета Удмуртии Энвиль Касимов, замглавы Администрации Ижевска Александр Прозоров, заслуженная артистка России Надежда Уткина, ресторатор Максим Коновалов и многие другие. Кустурица, выигравший в номинации «Гость года», в Ижевск приехать не смог. Однако почтовики Удмуртии пообещали, что перешлют адресату хрупкую статуэтку экспресс-почтой в целости и сохранности. Народная премия «Люди и события 2010» учреждена газетой «Известия Удмуртской республики» и Телеканалом «Моя Удмуртия».
«Аргументы в Ижевске» писали, что 23 октября в ДК «Аксион» прошел долгожданный концерт Эмира Кустурицы и его группы The No Smoking Orchestra. На радость поклонников «сербские музыканты устроили незабываемое театральное шоу. Кроме того, знаменитый режиссер был удостоен звания «Почетный Удмурт». «Бурановские бабушки» вручили ему полагающийся каждому удмурту традиционный головной убор из шерсти, а так же нагрудный знак.
Организаторы благодарны за помощь в проведении мероприятия генеральным партнерам ЗАО ИКЦ «Альтон» - генеральному директору Каюмову Нагиму Баяновичу, строительной компании «ДЖУТ» - Директору Юрьеву Сергею Анатольевичу, коммерческому директору Перову Игорю Валериановичу, официальному партнеру ОАО «Сарапульский электрогенераторный завод» - генеральному директору Мусинову Сергею Васильевичу. [BR]http://aifudm.net/news/news24918.html<\/u><\/a>

 Отправлено: 28.06.11 21:31. Заголовок: Вишеград: Озваничен ..

Вишеград: Озваничен почетак изградње Андрићевог Каменграда

уторак, 28. јун 2011.
БАЊАЛУКА – Перформансом, у којем је Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије (РТС) извео музичко дело композитора Карла Орфа „Кармина бурана”, уз звуке камиона и багера на градилишту, у Вишеграду је данас озваничен почетак изградње Каменграда.

Планирано је да комплетна изградња града од 17.500 квадратних метара буде завршена за четири године.

До септембра следеће године требало би да буде отворена главна улица, Градска кућа, школа и позориште, а цео град ће се потом завршавати у наредне три године.

Цели пројекат коштаће од 10 до 12 милииона евра.

Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је на церемонији да ће будући Каменград, чији је аутор редитељ Емир Кустурица, бити „пројекат успеха којим РС жели да се одужи грандиозном животном и књижевном делу нашег нобеловца Иве Андрића”.

„Ово је пројекат ентузијазма, љубави и вере у бољу будућност, који ћемо сигурно успешно реализовати захваљујући, између осталог, разумевању и подршци генијалног Емира Кустурице”, казао је Додик.

(Бета)

 Отправлено: 23.07.11 07:12. Заголовок: Марадона глазами Кус..

Марадона глазами Кустурицы (видео)

http://news.sportbox.ru/Vidy_sporta/Futbol/spbvideo_syuzhet-o-filime-pro-maradonu

 Отправлено: 25.07.11 16:27. Заголовок: Как всякий талантлив..

Как всякий талантливый человек Эмир Кустурица, думаю, буквально кожей ощущает дыхание нынешнего времени.
В свете трагедии в Осло.

Кустурица снимает фильм по своему роману о Достоевском

Знаменитый режиссер Эмир Кустурица заявил в интервью газете «Известия», что заканчивает написание романа о Достоевском, который сам же и собирается экранизировать в ближайшее время.

«Я из тех европейцев, которые любят Россию. Скоро я закончу роман о Достоевском, который называется «Мой дорогой Федор». После чего буду снимать по нему фильм. И сделаю его у вас. Мне не хотелось начинать проекты, связанные с Россией, пока я не был уверен в успехе. Работать с русскими и для русских и не иметь успеха - это мне категорически не подходит», - сказал сербский режиссер.

«Проблема с Достоевским состоит в том, что вы не можете буквально перенести его вещи на экран. Его герои и современный зритель живут в абсолютно разных условиях. Как объяснить дилемму Раскольникова «убивать - не убивать», если по телевизору целыми днями показывают трупы, и на них уже никто не обращает внимания?», - риторически вопрошает он.

http://www.km.ru/kino/2011/07/25/kino-v-mire/kusturitsa-snimaet-film-po-svoemu-romanu-o-dostoevskom

 Отправлено: 14.05.12 10:04. Заголовок: Sarajevski reži..

Sarajevski režiser u pismu je izrazio opsesivno divljenje Vladimiru Putinu na čijoj je inauguraciji za predsjednika i sam učestvovao.
[24 sata info]

"Rusija je upravo takva. Velika i ti se možeš ljutiti na to što je neko tako velik, kao svojedobno Madeleine Albright", riječi su kojima je Emir Kusturica opisao za beogradsku Politiku svoj doživljaj Rusije gdje je boravio na nedavnoj inauguraciji novog-starog predsjednika Vladimira Putina. Sarajevski redatelj, dobitnik Zlatne palme u Cannesu za film "Otac na službenom putu", koji je napustio svoj rodni grad i preobratio se na pravoslavlje, bio je jedan od uzvanika na tom događaju na koji nisu pozvani čelnici drugih država (bili su samo bivši njemački kancelar Gerhard Schröder i bivši talijanski premijer Silvio Berlusconi).

– Rusi ne kriju da im je milo što je Rusija velika! Nama ne preostaje ništa drugo nego da žalimo što nam je Srbija sve manja! Velika Rusija i mala Srbija! – ističe Kusturica, sad Nemanja. I ne krije svoje oduševljenje Putinom zanemarujući da je tog – i idućih – dana u Moskvi privedeno nekoliko desetaka ljudi jer su smatrali da ta zamjena uloga u Kremlju (Putin opet predsjednik, a Medvedev premijer) nekako ne miriše demokratski. – Ritual i dugi hod novog predsjednika bio je simbolički izraz veličine Rusije, njegovo kretanje prema Kremlju bilo je put u kome predsjednik i njegovi sunarodnjaci ne kriju od svijeta svoju veličinu! A kada je Volođa ušao u Kremlj, podržala ga je i povijest, i vojska, i Šostakovič, i Dostojevski, i Tolstoj, i bojeve glave, i sve čime se može obraniti obraz! Sve kao u filmu Nikite Mihalkova! – oduševljen je Kusturica koji otvoreno priznaje da je dobar dio dana proveo sa svojim prijateljem Nikitom ispijajući konjak s mlijekom (tako lakše klizi niz grlo, piše). Navodi da se u ruskoj, ali i pravoslavno tradiciji često stoji, i to veoma dugo. "Tu sam shvatio o čemu se radi, zašto treba stajati. Jedino tako pijan čovjek može biti trijezan. Kada bi sjeo, ne bi više ni ustao!".

Kusturica pokušava poslati poruku i srbijanskim glasačima prije drugog kruga predsjedničkih izbora – kakva Europa, nama treba Rusija. I za taj svoj stav ima i jasnu potporu. Naime, nakon povratka iz Moskve, ove subote, Emir/Nemanja u Trebinju je dobio najviše odličje Srpske pravoslavne crkve za "nesebičnu brigu i predstavljanje srpskog naroda i pravoslavlja u svijetu". Uručio mu ga je osobno patrijarh SPC-a Irinej. Kusturica je tom prigodom, kako navode agencije, rekao kako je taj čin dokaz da je "svoj život provodio radeći na zaštiti našeg identiteta i na očuvanju naše tradicije i, što je najvažnije u mom slučaju, kulture. Jer naša budućnost bez kulture i bez obnavljanja tog srpskog arhetipa ne bi mogla opstati". Opsada Sarajeva, Karadžić i Mladić negdje su se u njegovoj vizuri svijeta potpuno izgubili. Možda je tome pripomogao i konjak s mlijekom.


http://www.24sata.info/vijesti/regij...ju-Srbiju.html

 Отправлено: 20.05.12 13:51. Заголовок: Черная кошка белый к..

Черная кошка белый кот
Матко Дестанов, авантюрист и хронический неудачник, затевает очередное выгодное дельце - продать налево целый состав с бензином. Как и следовало ожидать, его деловой партнер, бандит и кутила Дадан Карамболо, обводит его вокруг пальца и теперь требует деньги за бензин, который сам же и увел у него из-под носа. Как расплатиться с долгами? У Дадана есть сестра Афродита, которую никто не берет замуж, и он предлагает забыть о долге, если Матко женит на ней своего сына Заре. Но Заре влюблен в другую, да и Афродита ждет мужчину своей мечты. События закручиваются стремительно, да и как может быть иначе в фильме о цыганах? И победит, конечно, любовь.
http://film4you.su/video/5.html

 Отправлено: 27.10.12 19:24. Заголовок: Кустурица доноси поп..

Кустурица доноси популарност руским музичарима

Редитељ Емир Кустурица је 2000-их стекао невероватну популарност у Русији. Његова остварења „Подземље“, „Црна мачка, бели мачор“ и „Живот је чудо“ постали су култни филмови у круговима младих руских интелектуалаца.



Група „Браћа Грим“, која се појавила на руској рок сцени 2005, инспирисана филмским остварењима маестралног српског редитеља одлучила је да искористи његову популарност и једној својој песми је дала назив „Кустурица“. Једноставна и симпатична композиција је захваљујући називу постала главни хит и заштитни знак овог бенда.



„Кустурица“



Хтели или не,

Трчимо по мору

Голим петама по небу

Зидови, семафори, сиве ограде

Све су то ситнице, све је то за нас небитно



Мокрим пољупцем

Муње исцртавамо

И остајемо без даха у трку

Олује су као хулигани,

Људи су као мрави,

И све је то за нас небитно.



И ти данас

После Кустуричиног филма

Ходаш улицом боса.

И ако се нико не прехлади,

Обавезно ће се све остварити.



И као мокра кокошка,

Ходаш улицом боса.

И ако се нико не прехлади

Обавезно ће се све остварити...



Целе недеље

Капљу капљице

Директно на чело, небитно

Тишина се излива

Полудели смо,

Можда



Пушимо цигарете

Само овог лета

Без заустављања, у трку

Шљапкамо по барама

Нико нам не треба

И све нам је небитно, небитно, небитно

 Отправлено: 18.11.12 13:30. Заголовок: Кустурица: Ја сам р..

Кустурица: Ја сам редитељ старог кова, ништа не радим без напора
16. новембар 2012.
Ирина Васиљева, mngz.ru
У оквиру посете Сибиру, Емир Кустурица у Тјумењу говори о Достојевском, Ворхолу, тешком и лаком стваралаштву, Џонију Депу, својим новим филмовима и, наравно, о Србији и Русији.
Кустурица: Ја сам редитељ старог кова, ништа не радим без напора
Извор: Росијска газета.



Тјумењски поштоваоци талента српског редитеља Емира Кустурице имали су прилику да славном госту поставе неколико питања. Разговор је одржан у филхармонији после концерта који су Емир Кустурица и The No Smoking Orchestra одржали у Тјумењу. Током разговора Кустурица је одговорио на десетак питања, дотичући се политичких тема, уметности у свету и сопственог стваралаштва.



Тјумењска линија: Добар дан, Емире. У вашем филму „Аrizona Dream“ глумио је Џони Деп. Зашто сте за главну улогу изабрали глумца који је у то време био практично непознат?



Емир Кустурица: Џони Деп је, пре свега, добар човек. За мене је много важније какав је неко као човек, него какав статус има као глумац. По мом мишљењу, он је најчистија душа уметности и културе данас. Није ми било тешко да снимим тај филм.



Тјумењ, богата престоница нафте
Тјумењ је најстарији руски град у Сибиру. Он је пре више од четири века означио први корак у епохалном преласку Русије преко Урала у бескрајно северноазијско пространство - захваљујући чему је она сада највећа земља на свету.

Живео сам тада у Америци, али сам одлучио да напустим ту земљу. Међутим, пре тога је требало да оставим некакав траг, да снимим филм на енглеском језику. Али, верујте ми, то није амерички филм, у том филму се може видети српска душа.



Т.Л.: У филму „Седам дана у Хавани“ глумили сте сами себе. Реците, зашто сте прихватили ту улогу? Шта за вас значи Куба?



Е.К.: Често ми постављају то питање. Ја нисам глумио самог себе. Играо сам улогу која ми је била дата. Лик који играм близак ми је у смислу што ни ја не волим фестивале. Прихватио сам улогу, јер много волим Кубу и све бих учинио за ту земљу. Када су ми предложили да одиграм улогу у филму који ће бити посвећен Куби, пристао сам и пре него што сам прочитао сценарио.



Т.Л.: Какво животно искуство, по вашем мишљењу, помаже редитељу да постане професионалац? Или је битан само таленат?



Е.К.: Тешко је одговорити на то питање. Некада су редитељи имали велики утицај. Они су 70-их година били моћнији од оружја, од пројектила било ког калибра. У време када су живели редитељи као што су Фелини, Висконти, Тарковски, Бергман, Довженко или Ејзенштејн, филмови су били најмоћнији начин да се нешто каже о свету.



„Гогољ је створио словенски црни хумор“
Емир Кустурица у Санкт Петербургу говори о богатству словенске културе, проблемима руског и српског менталитета, Холивуду, СССР-у и 3D филмовима.

Редитељ треба да буде истовремено и површан и дубок. Треба да зна све помало, али ништа у довољној мери. На пример, тешко је замислити Достојевског као редитеља. То је чак и немогуће. Једно је писати књиге и изражавати своје мисли на папиру у самоћи, а стварати заједно са другим људима је нешто сасвим друго. Увек ми је било тешко да постигнем интимност у процесу рада.



Своје филмове сам дуго снимао, понекад и по 14-15 месеци. У посао сам улагао много труда. Ништа у животу нисам урадио без напора. Ја сам стари тип ствараоца, тип супротан Ендију Ворхолу. Када су Американци правили ранг листу најбољих уметника, Енди Ворхол се нашао на првом месту. Тако је настала cool-култура, лака уметност. Достојевски је проглашен сувишним. Ја сам редитељ старог кова. Али, то не значи да нећу снимати нове филмове. Управо радим на филму „Љубав и рат“, који има три дела.



„



Када су Американци правили ранг листу најбољих уметника, Енди Ворхол се нашао на првом месту. Тако је настала cool-култура, лака уметност. Достојевски је проглашен сувишним.


Први део филма говори о човеку који за време рата снабдева млеком војнике из утврђења. Сваки дан он прелази пет километара. Понекад, на повратку у село, успут сусреће змије и храни их остацима млека. После извесног времена селом се пронела вест да је рат завршен. Касније се испоставило да је вест била лажна. Човек одлучује да последњи пут однесе млеко војницима и провери да ли је све у реду. У повратку га нападне змај, скочи на њега и снажно га стегне. Десет минута касније змај га пусти и оде. Јунак се уплашен враћа у село и наилази на страшну сцену: сви становници села су поклани. То је прва прича. Друге две ћете видети у биоскопима.



Т.Л.: Ко је ваш идол из света књижевности? У вашем опусу има много филмова о Циганима. Зашто?



Е.К.: Чини се да их има много. Снимио сам само два филма о том слободољубивом народу. То је једини народ који је захваљујући својој уметности и култури опстао у индустријској Европи, тј. у крајње неповољним околностима. Чудесан народ! Живот је за њих магија, исто као и музика коју свирамо.



„



Много волим Кубу и све бих учинио за ту земљу.


Т.Л.: Филмови су за редитеља нека врста спасења душе. Да ли је то тачно?



Е.К.: У добрим филмовима редитељ увек види оно што други не могу да виде. Он познаје и реконструише ситуацију, и захваљујући камери ствара много различитих ситуација које треба да буду живе и да комуницирају са подсвешћу гледалаца. Важно је држати се идеја и схватити да је добар филм у ствари добра идеја.



Т.Л.: Шта мислите о Русији?



Е.К.: Волим вашу земљу. Србија и Русија су братске земље. Не могу да говорим о политичком систему код вас, јер не живим овде, али сам сигуран да у Русији и Србији не може постојати демократија каква постоји у Америци или у Енглеској.



У роману „Рат и мир“ Лава Толстоја један од јунака каже: „Када ће, најзад, доћи Европа и цивилизовати овај свет!“. У Русији, као и у Србији, има људи који површно размишљају. Многи мисле да Београд може да буде као, рецимо, Амстердам. Извесне снаге раде на томе да у људским главама створе слику о томе како Москва може бити Њујорк. На жалост, ми често сумњамо у сопствену културу. То је веома велика грешка. Треба да поштујемо своју традицију, културу, претке, и да од Запада преузимамо само оно што је добро, а не оно што је лоше. Ми преузимамо много тога лошег. На пример, на Западу је квалитетно организована социјална брига о становништву. То треба преузети. Треба бити опрезан и веровати у земљу, у народ, у културу.



Оригинални материјал на mngz.ru.

 Отправлено: 18.11.12 13:31. Заголовок: Эмир Кустурица: я -..

Эмир Кустурица: я - режиссер прошлого
12.11.2012 12:17 Ирина Васильева, по материалам ИА Тюменская линия
E-mail Печать PDF
http://www.mngz.ru/
Тюмень. Тюменские любители таланта сербского режиссера Эмира Кустурицы смогли задать известному гостю несколько вопросов. Общение прошло в филармонии после единственного в Тюмени концерта Эмира Кустурицы и его оркестра The No Smoking Orchestra. За время разговора Эмир ответил на десяток вопросов, порассуждал о политике, о мировом искусстве, творчестве. Информационное агентство «Тюменская линия» публикует полную версию творческой встречи, практически без правки и цензуры.

-Эмир, здравствуйте. В вашем фильме «Аризона Дрим» снялся Джонни Депп. Почему вы выбрали на главную роль практически неизвестного в то время актера?

-Джонни Депп, в первую очередь, хороший человек. Для меня гораздо важнее не статус актера, а какой он человек. По моему мнению, он самая чистая душа искусства и культуры. Мне было очень легко сделать фильм.

Я жил в Америке, но решил покинуть эту страну. Я должен был оставить след, сделать фильм на английском. Но, поверьте, это не американское кино, в этом фильме есть сербская душа.

-В фильме «Гавана, я люблю тебя» вы снялись в роли самого себя? Скажите, почему вы согласились на роль? Что для вас значит Куба?

-Мне часто задают этот вопрос. Я не играл самого себя. Я играл роль, которую мне дали. Я похож на героя именно нелюбовью к фестивалям. Я принял такую роль, потому что очень люблю Кубу и для этой страны сделаю все. Когда мне предложили играть роль в фильме, который будет посвящен Кубе, я согласился даже не читая сценарий.

-Какой жизненный опыт, на ваш взгляд, помогает режиссеру стать профессионалом? Или только талант играет роль?

-Очень сложный вопрос. В прошлом режиссеры были всемогущими людьми. В 70-е годы режиссеры были сильнее оружия, любой пули. Когда жили такие режиссеры, как Феллини, Висконти, Тарковский, Бергман, Довженко, Эйзенштейн, фильмы были самым могущественным способом показать мир.

Режиссер должен быть поверхностным и глубоким. Должен знать все понемногу и ничего достаточно. Например, представить режиссером Федора Достоевского трудно. Это невозможно. Одно дело писать сочинения, выражать свои мысли на бумаге в одиночестве и другое - создавать с группой. Мне было всегда тяжело достичь интимности в процессе работы.

Я долго снимал свои фильмы, иногда 14-15 месяцев. Много трудился. Ничего не делал легко в жизни. Я тип старого деятеля культуры. Я представляю противоположный тип Энди Уорхола. Когда американцы проводили рейтинг лучших деятелей искусства - Энди был на первом месте. Это стало кул-культурой, легким искусством. Относительно Достоевского сказали, что он им не нужен. Я - режиссер прошлого. Но это не значит, что я не буду делать новые фильмы. Сейчас я работаю над картиной «Любовь и война». Фильм состоит из трех частей.

Первая из них о человеке, который во время войны снабжает солдат, живущих в укреплении, молоком. Каждый день он проходит пять километров. Иногда, возвращаясь, он встречает по дороге змей и подкармливает их остатками молока. Проходит время. В деревне объявили, что война закончилась. Но этот конец войны был ложным. Человек решает в последний раз отнести молоко солдатам, убедиться, что все в порядке. По дороге обратно в деревню на него нападает змей. Он прыгает на него и начинает держать. Крепко. Через десять минут он его отпускает и уползает. Испуганный герой возвращается в деревню и видит страшную сцену: все жители зарезаны. Это первая притча. Остальные две увидите в кинотеатре.

-Кто в мире литературы для вас является кумиром? В вашей фильмографии много фильмов про цыган. Почему?

-Не так часто, как кажется. У меня всего два фильма о свободолюбивом народе. Это единственный народ, который выжил в промышленной Европе, во враждебных для них обстоятельствах, благодаря своему искусству и культуре. Удивительный народ. Жизнь для них это волшебство, так же, как и музыка, которую мы играем.

-Фильмы для режиссера - это некое спасение души. Это так?

-В хороших фильмах режиссер всегда видит то, что другие не могут увидеть. Режиссер знает и реконструирует ситуацию. Он создает, благодаря камере, много разных ситуаций, которые должны быть живыми. Они должны общаться с подсознанием зрителей. Важно вооружиться идеями и понять, что хороший фильм - хорошая идея.

-Что вы думаете о России?

Я люблю вашу страну. Сербия и Россия - братские страны. Я не могу говорить о политическом строе в вашей стране, потому что не живу здесь. Но я уверен, что в России и в Сербии не может быть демократии, которая есть в Америке или Англии. К сожалению, в России была уничтожена монархия, в Сербии - королевство.

В романе «Война и мир» Льва Толстого один из героев говорит: «Когда, наконец, придет Европа и этот мир сделает цивилизованным». В России, как и в Сербии, есть люди, которые мыслят поверхностно. Многие думают, что Белград может быть, например, как Амстердам. Некие силы работают на то, чтобы создать образ в умах людей, что Москва может быть Нью-Йорком. К сожалению, мы часто сомневается в собственной культуре. И это очень большая ошибка. Мы должны уважать свои традиции, культуру, предков и брать с Запада хорошее, а не плохое. Мы берем много плохого. Например, на Западе качественно организовано социальное обслуживание населения. Вот это нужно перенимать. Надо быть осторожным и верить в страну, в народ, в культуру.

 Отправлено: 20.04.13 06:05. Заголовок: Эмир Кустурица: Если..

Эмир Кустурица: Если бы не Путин, то нас, сербов, сравняли бы с землей.


Я несколько раз звонил Эмиру Кустурице в Сербию. Просил о встрече и интервью. "Привет, - отвечал он мне по-русски своим густым баритоном, но, похоже, не очень понимал, с кем разговаривает. - Интервью это хорошо. Позвоните мне завтра". Я исправно звонил завтра и послезавтра, однако эффект был примерно тот же. Наконец, стало известно, что Кустурица едет к нам выступать вместе со своим знаменитым "некурящим оркестром" и начнет свой гастрольный тур с города Сочи. Я приехал в столицу зимней Олимпиады, поселился в той же гостинице, что и он. Все остальное оказалось делом техники.

Увидев меня в гостиничном холле, Кустурица даже не удивился, а только внимательно рассмотрел своими светлыми глазами и задумчиво произнес: "Российская газета". Это прозвучало как приговор. Словно деваться ему теперь было некуда.

Мы сели за столиком в ресторане. Эмир выбрал себе пару блюд из постного меню, а для начала попросил кофе покрепче. Его главный администратор Мирко, взявший на себя роль переводчика, милостиво разрешил: "Ну, давайте теперь - говорите друг другу комплименты". Кустурица по-доброму и ободряюще улыбнулся.

Я включил диктофон.

- Вы в настоящий момент довольны своей жизнью?

- Я всегда доволен. Бывали сложные ситуации, но я всегда оптимист.

- Это заметно по вашим фильмам. Кстати, а какие сложные ситуации бывали?

- Например, когда мои родители умерли. Когда американцы бомбили Белград. Распад Югославии - это одна из величайших трагедий минувшего века.

Я много думаю о судьбе своей родины, часто обращаюсь к исторической литературе. Когда в XVIII веке Екатерина Вторая начала процесс освобождения Восточной Европы от турецкого владычества, то в какой-то момент она заключила союз с Австрией, и обе стороны договорились о том, что Сербия это часть Европы, а значит, все европейские страны должны объединить свои усилия против Османской империи. Однако император Иосиф Второй, вопреки договору, оставил часть Сербии туркам. Белград много раз переходил из рук в руки, но Австрия в итоге отошла за Дунай, бросив нас на произвол судьбы. Тогда же сложились исторические условия для первого сербского восстания 1803-1804 гг., и с этого момента начинается развитие идеи об историческом, культурном и религиозном единстве двух наших народов - сербского и русского. Появление Владимира Путина вновь возродило к жизни эту замечательную идею. Мы снова знаем, что не одни в этом мире.

- О нашем президенте давайте поговорим чуть дальше, а пока скажите, что сейчас происходит с исторической памятью сербов? Во время варварских бомбардировок натовцами Югославии в 1999 году я был и в Белграде, и в Косово и по сей день помню то жгучее чувство - смесь недоумения, обиды, унижения, бессилия, - которое тогда владело людьми. Но ведь прошло много лет. Остался ли в сербских душах шрам от нанесенного оскорбления? Или же все это забыто, вычеркнуто из памяти, как кошмарный сон?

- Остался. И очень глубокий. Все наши политические партии - даже те, которые ведут дела с Западом, - не хотят иметь ничего общего с НАТО. В этом вопросе все едины. Шрам остался. Но у нашего народа есть и другая серьезная проблема. Когда в 1941 году наши власти подписали мирное соглашение с Гитлером, народ вышел на улицы с лозунгами: "Лучше быть мертвыми, чем стать рабами". Сербов легко завести. На войну особенно. Наш гимн призывает к Божьей правде, он с этой фразы начинается. А где она, эта правда? Кто ее нашел? Покажите мне. Но мы все равно будем за нее бороться. Божья правда - это вершина всего.

Соединенные Штаты и Европа упражнялись на Сербии самым наглым образом, потому что никто тогда не мог им противостоять.

Нас наказали еще и за то, что мы всегда были союзниками России на Балканах. За то, что мы, как и Россия, исповедуем православие. Косово на века останется незаживающей раной. И позорной страницей в истории цивилизации.

- Ну, вот теперь давайте про Путина. Правильно ли я понял, что вы воспринимаете его исключительно в контексте своей собственной истории?

- А как по-другому мы можем его воспринимать? Если бы он не пришел, то нас, сербов, сравняли бы с землей.

Этот человек вернул дух и достоинство своему народу, а сама Россия теперь возвращается на то место в мировой иерархии, которого она достойна.

Помню, еще во времена Ельцина я как-то был гостем одного телевизионного шоу в Москве. И сказал что-то о Достоевском. Ведущая тогда очень удивилась. В те годы многие русские забыли о том, что в их стране жили Чехов, Лермонтов, Лесков, Бунин, творили Пудовкин и Эйзенштейн.

- Правда ли, что вы и сейчас являетесь противником распада Югославии? Скажите, был ли шанс сохранить это государство или оно все равно бы распалось под влиянием центробежных сил?

- Шанса не было. Это примерно как сейчас говорить: есть ли шанс уцелеть у Сирии, против которой ополчился почти весь западный и значительная часть исламского мира. План разрушения Югославии был составлен давно, инициаторами и вдохновителями являлись Германия и Ватикан. Католическая церковь, потеряв часть своего влияния, поставила целью восстановить былое могущество, распространив его на континенте от Скандинавии до Адриатики. Югославию разбили потому, что это было серьезное и абсолютно независимое государство. Оно являлось крупным игроком на мировом рынке оружия. Оно вело самостоятельную политику, что в конце двадцатого века, в условиях однополярного мира, уже никак не отвечало интересам западных стран и в первую очередь интересам Германии. Обратите внимание: Болгарию и Румынию Запад воспринял вполне благосклонно, хотя они по всем - и внешним, и внутренним признакам - дальше от Европы, чем мы. Но во время Второй мировой войны они были союзниками Германии, а Югославия нет. Нас не принимают в Европу именно потому, что мы отличаемся независимым характером. Мы как маленькая Россия на Балканах.
Оппозиция не может существовать на иностранные деньги. Она не должна энергию толпы трансформировать в погромы, в хаос, в новую октябрьскую революцию

- В связи со смертью Уго Чавеса снова возникли жаркие дискуссии по поводу социалистической идеи, отношения к западным либеральным ценностям. Я был в марте в Венесуэле и могу подтвердить, что миллионы людей со слезами на глазах шли к гробу своего лидера. А другие миллионы - те, кто побогаче, - если и не предавали его анафеме, то и не особенно скорбели… Вопрос таков: возможно ли достичь согласия между обеими лагерями или это противостояние обречено быть вечным?

- Люди устроены так, что одни всегда богатые, другие всегда бедные. Это везде, а в Латинской Америке крайности проявляются особенно ярко. И там это приводит либо к фашизму, либо к радикальному коммунизму. Правда, сейчас есть какие-то подвижки к тому, что можно назвать…

- …Здравым смыслом?

- Наверное. Например, в Аргентине и Бразилии много примет социалистического отношения к гражданам. Но без фанатизма. И мне кажется, что это весьма возможный тренд для всех остальных стран континента на ближайшее будущее.

- Что-то наподобие шведской модели?

- В Швеции такая политика, наоборот, свертывается.

- Но не кажется ли вам это странным? Ведь вся история свидетельствует о том, что доведенный до отчаяния голодный народ способен на всякие, мягко говоря, неадекватные поступки. И, напротив, там, где в обществе существует гармония или даже видимость такой гармонии, там все более или менее предсказуемо…

- Деньги вершат миром. Не мораль, не ваш любимый здравый смысл, не любовь. Циничный расчет. И сейчас это проявляется особенно сильно. И это огромная трагедия. Деньги - главный бог, которому поклоняются, ради которого совершаются миллионы преступлений - и мелких уголовных, и крупных, государственных. В последние годы этот крен стал особенно заметен.

Я люблю в этой связи проводить аналогию с Советским Союзом. Вы же помните, как многие тогда говорили: Союз рухнул из-за того, что у вас не была развита легкая промышленность, вы не могли купить себе джинсы. И потому что слишком много стали слушать Элвиса Пресли. Но на самом деле правда состоит в том, что если бы не существовал Советский Союз с его тяжелой индустрией и атомными бомбами, то мир давно был бы под полным господством американцев. Выходит, это хорошо, что у вас не было развитой легкой промышленности.

- Но может быть, было бы еще лучше иметь и легкую промышленность, и бомбу? Однако коли разговор пошел о деньгах, самое время спросить, что вы думаете по поводу волн мирового финансового кризиса, которые накрывают одну за другой европейские страны? Это следствие банковских "мыльных пузырей" или причина кроется в глубинной сущности рыночной системы?

- Я думаю, что вся Европа находится сейчас в глубоком системном кризисе. Военно-промышленный комплекс работает на полную мощь, а его продукция не востребована, продать ее некому. Мир меняется. На первые роли выходит, к примеру, Китай. Индия дышит ему в спину. Россия становится богаче и с ней тоже надо считаться. Вы думаете, Западу это нравится? Вот недавняя ситуация на Кипре - она отчасти хорошо иллюстрирует мои слова. Там свои европейские проблемы стали решать за счет России.
Европа, находясь на евразийском континенте, живет в контексте евро-атлантической интеграции. Это опасное противоречие. Конфликт, словно мина замедленного действия, заложен внутри. И разговоры о возможном переделе мира вовсе не пустые, такие планы вынашивают. И о разделе России, и о перекройке Ближнего и Среднего Востока.

- В таком случае, какой вы видите судьбу Евросоюза? Есть ли у него будущее или же он распадется по причине серьезных противоречий между разными странами? Кстати, мне лично идея общего дома нравится. Отсутствие границ делает мир богаче и безопаснее - разве не так? И вы тоже говорили журналистам, что являетесь космополитом…

- Вам нравится эта идея? Хорошо путешествовать без границ, да? Но ответьте мне, где начинается и где заканчивается Европа? Вот Турция это что - Европа или нет?

- До Босфора - да, а за проливом уже Азия.

- А Россия?

- До Урала Европа, дальше Азия.

- То есть если Россия захочет вступить в ЕС, то только половина ее населения сможет считаться гражданами Евросоюза, так?

- Это формальный подход. Я спрашиваю про идею общего дома, как вы к ней относитесь? Она жизнеспособна?

- А разве плохой была идея собрать в единое государство балканские народы? Идея Югославии? И что получилось? Те, кто когда-то собирал, потом они же и развалили. Теперь такой союз не отвечает их интересам. Что касается вашего вопроса о будущем Евросоюза, то и этот глобальный проект, возможно, выглядит красивым и привлекательным, но я сильно сомневаюсь в его жизнеспособности. Когда один немец должен кормить сто румын, это добром не кончится.

- После периода относительного спокойствия в мире снова разгораются страсти, причем с непредсказуемыми последствиями. Смотрите: революции "арабской весны" смели целый ряд диктаторов, но на смену им идут исламские радикалы, а это попахивает закручиванием гаек только в другую сторону. Что вы думаете об этих революциях?

- Согласен, радикалы это совсем не то, что способно изменить мир в лучшую сторону. Поэтому надо задать вопрос: кто стоит за этими революциями, какие силы?

- Если вы намекаете на мировую закулису, на американцев, то им-то зачем такая головная боль? Ведь бумерангом по ним же и ударит.

- Один из ответов заключается в том, что военно-промышленный комплекс всегда будет нуждаться в наличии врага - иначе кому продавать все эти груды вооружения?

- На мой взгляд, это банальное объяснение…

- Честно сказать, я не знаю точного ответа. Согласен, результат этих революций и для народов арабских стран, и для всего мира скорее отрицательный. Когда я был в Марокко, то встречался там с лицом, очень близким к королю. И сказал ему: "Арабская весна - это хорошо". Он посмотрел на меня с сожалением: "Да какая это весна? Зима!" Вот вы, как я понял, не любили Каддафи…

- А кто его любил? Диктатор…

- Но скажите мне, разве зверская расправа над ним, совершенная при участии французских спецслужб, это не преступление? И еще скажите, разве теперь жизнь ливийцев стала лучше? Или жизнь египтян после Мубарака? Что это за революция, если после нее страна погружается в хаос, если бедных становится больше?

Теперь вернемся к американцам. Возможно, им нужны и исламский радикализм, и воинственная риторика северокорейских вождей, и афганские талибы - как повод для постоянного наращивания своей военной мощи.

- У нас в Москве в прошлом году тоже прошли довольно массовые демонстрации протеста, чего не случалось два десятилетия. И в этой связи вопрос: демократическая власть может иметь оппозицию? И если да, то как власть должна на нее реагировать?

- Россия выглядит по-разному в разных регионах. Приедешь в Сибирь - увидишь одну страну, для меня это и есть настоящая Россия. В Петербурге встретишь черты старой декадентской Европы. В Москве тебе бросится в глаза смесь Европы и Америки. Москвичи, как мне кажется, больше всего хотят быть европейцами, хотя - это опять-таки, на мой взгляд, - большая ошибка потерять свою культуру, свои традиции, свою ментальность. Возможно, для европейских народов это не так важно, но для такой самодостаточной и великой страны, как ваша, это очень важно.

Ваша оппозиция требует такой демократии, которая просто невозможна, во всяком случае, сейчас. Такой демократии нет нигде, ни в Штатах, ни в Европе, в России ее не может быть тем более. Давайте вспомним, какой была ваша страна сразу после крушения коммунизма. Ведь Клинтон откровенно смеялся и над Россией, и над ее президентом. Никто не принимал вас всерьез. А ведь в этом мире надо быть сильным, иначе сомнут. Вы думаете, после Наполеона и Гитлера что-то изменилось? Всегда найдутся желающие повторить их "подвиги". Но кто теперь посмеет смеяться над Россией и ее президентом? Это важнее всего.
Сегодня деньги — главный бог, которому поклоняются

При этом я, конечно, скажу, что оппозиция нужна любой власти. Она хороша тем, что заставляет политика постоянно сверять свой курс, осознавать меру своей ответственности перед обществом. Проблема в том, какова степень ответственности самой оппозиции, каков ее формат? Она не может существовать на иностранные деньги. Она не должна энергию толпы трансформировать в погромы, в хаос, в новую октябрьскую революцию.

- Как, по-вашему, есть ли в наше время цивилизованные способы решать территориальные споры? Речь не только о Косово, можно вспомнить проблему Нагорного Карабаха, нерешенный курдский вопрос…

- Возможно, они и есть. Но я их не знаю. Договариваться никто не желает. Всегда все хотят решить вопрос с позиции силы. Я уже говорил о том, что мир стал хуже, циничнее, грязнее. Интернет, фейсбук и мобильные телефоны все это хорошо, но это не делает мир более нравственным и справедливым. Вы видели мой фильм "Андерграунд"?

- Каюсь, не видел, хотя большинство других видел.

- Жаль. Так вот, расскажу. Люди живут в мире фикций. В мире иллюзий. В мире навязанных им стереотипов. В мире лживых идей и образов. У многих из них атрофированы понятия чести, бескорыстия, справедливости. А вы спрашиваете, могут ли цивилизованно решаться территориальные споры. В теории да, могут. На практике - нет.

- Кстати, а вы участвуете в фейсбуке?

- Нет. Потому что это не дружба, а иллюзия дружбы. Скоро уже и секс будет в Интернете, бесконтактным. Я же предпочитаю по старинке - и дружить, и любить. К тому же фейсбук это та паутина, с помощью которой легко контролировать и отдельных людей, и целые сообщества. Где ты сейчас находишься. О чем ты думаешь. С кем общаешься.

- И еще мне хочется спросить, что для вас участие в панк-рок-группе The No Smoking Orchestra? Я как-то присутствовал на вашем концерте в Москве и был потрясен тем, как вы отдавались этой безумной музыке, растворялись в ней. Зрители, конечно, были в полном восторге, они ликовали и вместе с вами ловили кайф. Но вот вопрос: это для вас что - еще один способ заработка или чистое увлечение? И не много ли сил оно отнимает у великого режиссера Кустурицы?

- Я этим занимаюсь для релаксации. Катарсис. Посмотрите в Википедии, что это слово означает.

- Посмотрел: возвышение, очищение, оздоровление.

- Вот-вот. Так оно и есть.

- Но почему-то другие знаменитые режиссеры так не расслабляются.

- Одни не умеют играть на гитаре. Другие заняты исключительно зарабатыванием денег. Им некогда.

- В своих интервью вы часто обрушиваетесь с критикой на Голливуд. Некоторыми это воспринимается, как эпатаж. Ведь наряду с массовой коммерческой продукцией, наряду с Брюсом Уиллисом Голливуд создал и немало шедевров. Что вас конкретно тревожит?

- Я уважаю тот Голливуд, который существовал до 60-х годов. Сейчас это фабрика по производству видеоигр.

- Символически похоронив все серии "Крепкого орешка", вы сказали, что есть еще немало фильмов, которые надо бы поглубже закопать. Можете привести конкретные названия?

- О, это кладбище получится очень большим. Если вы имеете в виду ваши российские фильмы, то это все, которые сделаны по голливудским стандартам.

- И каким будет ваш следующий проект? Я читал, что вы работаете над книгой о Достоевском. Что собираетесь снимать фильм с Моникой Беллуччи.

- Роман о Достоевском да, пишу. И только что вышла книга, состоящая из восьми разных новелл. Приступил к работе над фильмом "Любовь и война". Там три притчи: в последней из них я сам играю роль монаха, видите, бороду уже отпустил. Фильм будет представлен на фестивале в Каннах в 2014 году.

- Разделяете ли вы точку зрения, согласно которой человек должен всегда, всю свою жизнь, быть в поиске истины, сомневаться, отказываться от прежних заблуждений, чтобы прийти к новым… И если так, то скажите, сильно ли сегодняшний Кустурица отличается от того, который жил ну, скажем, тридцать лет назад?

- Нет, не очень отличается. Это все тот же страстный чудак. (Кустурица произнес другое, более сильное слово - В.С.).

- Вы хотите сказать, что все заблуждения, ошибки молодости, остались при вас?

- Нет, конечно. С кого началась Первая мировая война? С выстрела, который произвел в Сараево Гаврило Принцип. Помните? Так вот, в его имени есть два смысла. Архангел Гавриил. И моральный Принцип. Я стараюсь хранить и свою веру в Бога, и высокие моральные принципы. Бог меня видел. Мне помогал.

Вы же знаете, как мало в жизни людей, которые занимаются исключительно любимым делом. Я один из этих редких счастливцев.

- Жаль, Мирко все время нас подгоняет, времени мало. Можно я приеду к вам в Дрвенград и там спокойно еще потолкуем о разном?

- Нужно!

- А как от Белграда добираться туда?

- Надо заранее мне позвонить. Я на вертолете отвезу. Сам.

От автора

Эмира Кустурицу знают все. Его фильмы "Помнишь ли ты Долли Белл?", "Время цыган", "Андерграунд", "Черная кошка, белый кот", "Жизнь как чудо", "Марадона" и другие стали классикой мирового кинематографа. Его музыкальная группа, где Эмир играет на гитаре, с триумфом объехала весь мир. Его архитектурные проекты и, в частности, Дрвеноград в Сербии завоевали самые высокие премии и вызывают интерес у самых разных людей. Список его наград займет не одну страницу. И при этом Эмир Кустурица всегда - при всех режимах, на все времена - оставался человеком вне идеологических догм, свободным от господствующих стереотипов, со своей точкой зрения на мир и его проблемы. Этим он мне и интересен, хотя, понятное дело, этим же он для многих неудобен.

Кустурица - человек Веры. Но он не остановился на пути к ней, а продолжает идти, приглашая и нас проделать эту трудную, порой мучительную дорогу.


http://oko-planet.su/politik/politiklist/179947-emir-kusturica-esli-by-ne-putin-to-nas-serbov-sravnyali-by-s-zemley.html

 Отправлено: 29.04.13 19:29. Заголовок: Српски режисер Емир..

Српски режисер Емир Кустурица се повлачи из јавности
интернет редакција

29.04.2013, 15:44

эмир кустурица режиссер

Фото: РИА Новости

У свету прослављени српски режисер Емир Кустурица најавио је своје повлачење из јавног живота. Он не планира више да даје било какве интервјуе, да се изјашњава о политици или да обавља државне функције.

„За медије ја сам сада мртав“ – изјавио је режисер у недељу увече у емисији телевизијског канала Б92, нагласивши да је његова одлука мотивисана неоснованим оптужбама о трошењу државног новца, које су му упућене почетком ове године.

После провере рада руководства резервата природе Мокра Гора, чији је директор Кустурица био, ревизори су изјавили да су открили злоупотебе у трошењу буџетских средстава у висини од 2,7 милиона евра. Режисер је негирао све изречене оптужбе. Према његовим речима у свим набројаним случајевима не ради се у бити о злоупотреби средстава, већ о кршењу правила финансијског пословања.

Кустурица је у свом последњем интервју нагласио да поменути скандал последња кап у која еј прелила чашу његовог стрпљења. „ Немам мотива да наставим да се борим“ – рекао је он.

 Отправлено: 22.12.13 22:12. Заголовок: http://takie.org/_nw..

Кустурица и общипанная курица


Режиссер Эмир Кустурица высказался:

"... Не знаю, действительно ли так решил президент Янукович или он пытается что-то выторговать у Европы. Но дело в том, что от Европы они денег не получат, потому что Европа ничего им дать не может.
– У нее нет денег.
– Именно, и здесь встает вопрос: а у кого есть деньги? Все знают, что деньги есть у России, ведь у нее есть богатства Сибири, которых у других нет. Наполеон пытался их захватить, Гитлер пытался, и даже Мадлен Олбрайт говорила, что несправедливо, когда так мало людей живут на такой огромной территории. Она считала, что несправедливо не делиться с ними своим газом, нефтью, минеральными ресурсами и всем, что у вас там есть" (http://www.vz.ru/politics/2013/12/17/664807.html)

Давно собираюсь спросить, старушка Олбрайт (женщина с внешностью школьной завучихи) действительно так говорила, или ей несправедливо приписывают это высказывание (как Черчиллю фразу про Сталина, соху и атомную бомбу)? И если так говорила, то чего это так рас...делась?

Автор - http://langobard.livejournal.com/5399186.html