Отправлено: 22.08.09 20:41. Заголовок: МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

ВОЛИМ ТЕ

ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ И ЈЕДНУ ПРАВУ ДАМУ
НИКО НЕ МОЖЕ ЗАМИСЛИТИ БЕЗ ПУДЛИЦЕ
СТАВИ МИ ОГРЛИЦУ ОКО ВРАТА И ВОДИ МЕ
ЈА НЕ ЗНАМ ПУТ, КРИЈЕМ СЕ У ТВОЈОЈ СЕНЦИ
ЈА САМ ТВОЈА СЕНКА И НОЋ ЈЕ МОЈЕ ЦАРСТВО
СВЕТ МЕ ИЗГУБИ АЛИ ТИ МЕ ДОБИ
ВОЛИМ ТЕ

ШТО ВИДЕ СЛЕПИ НЕ ВИДЕ ЗАЉУБЉЕНИ
ПОКВАРЕНИ АНЂЕЛЕ О СНЕЖЕ У АВГУСТУ
МОЈЕ СУ РУКЕ ОСТАЛЕ ОКО ТЕБЕ КАО ОБРУЧ
ЉУБОМОРАН НА ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК И ВОДУ
ЉУБАВНУ ВОДУ КОЈА ГОРИ ДОК СЕ КУПАШ
ОДАВНО ВЕЋ СВОЈИМ ОЧИМА НЕ ВЕРУЈЕМ
ВОЛИМ ТЕ...

(Матија, својој Рускињи)

 Отправлено: 30.11.10 00:49. Заголовок: Патриотизам више ниј..

Патриотизам више није у службеној употреби

Матија Бећковић
недеља, 28. новембар 2010.
(Вечерње новости, 28.11.2010)

Песник за "Новости" говори о путу наше земље, интелектуалцима. Патриота је данас увреда. Шта ће пут држави које нема. Достојанство је појам из прошлих времена.

У Ваљеву је у суботу обележио 140 година гимназије у чијим клупама је седео, а у понедељак слави 71. рођендан. Матији Бећковићу, у недељу је слободан дан. Прилика је да нам велики српски песник да своје виђење наше стварности.

Да ли сте желели и да назив ваше последње збирке песама "Пут којега нема", сугерише шта мислите о кретању Србије?

- Шта ће пут држави које нема. Ова које има, стоји у месту. Лажни путеви су најкраћи, рекао ми је једном приликом Бранко Миљковић.

Шта за вас нема алтернативу? Једни кажу да је то ЕУ, други да је то Србија, трећи да све има алтернативу....

- Не знам да ли вам нешто значи синовљев нокат који се спомиње у једној мојој песми. Надам се да ће се наћи неки читалац који ће се сетити феномена синовљевог нокта. То је нокат који нема алтернативу. Упркос свему, још увек је висок проценат оних затуцаних који мисле да је Србија у Европи откад постоји. И да би била у Европи довољно је да постоји. Али, изгледа да први пут у својој историји тај услов не испуњава. И зато мало-мало износи црева на претрес.

Где би нам крај био да Капор, онако неодговоран, не попи онај шампањац на Палама или да ја онако непромишљено не бубнух: Косово је најскупља српска реч.

Како бисте описали Србију данас, десет година после пада Милошевића?

- Као десет година пре или двадесет година после тог пада. Одлучите сами. Понекад изгледа да највећу одговорност за стање у Србији сносе песници. Менгеле је мачји кашаљ према злочинима које су, с часним изузецима, починили српски интелектуалци. Од хаварије коју су изазвали још се није опоравила наша елита. У том смислу, морамо пазити шта говоримо. Од сваке речи зависи судбина Србије. Где би нам крај био да Капор, онако неодговоран, не попи онај шампањац на Палама или да ја онако непромишљено не бубнух: Косово је најскупља српска реч. Срећом, ово није ТВ интервју па се не види да вас не гледам у очи и не чује се како ми глас подрхтава.

Колики је уопште утицај српских интелектуалаца? Имају ли Јелена Карлеуша и станари "Фарме" јачи глас од писаца, режисера, сликара, филозофа?

- Дирљиво је и лепо од вас што ми се уопште обраћате на било коју озбиљну тему. Био бих надлежнији да ме питате нешто о исхрани и временским приликама. У вртлогу промена дошло је и до смене умова. Једног колумнисту је Михиз својевремено питао: "Да ли вас плаћају по глави или по шлајфни?". Сад их је више којима бисмо могли поставити то питање. А и тада и сада су им исте муштерије, појединци и институције.

Део јавности тврди да су у Србији најмоћнији инострани центри моћи. Да ли смо се одрекли сопственог суверенитета?

- Из вашег питања провејава осећање као да је Србија у центру пажње читавог света. Како романтично звучи кад чујемо да се Србија нечег одрекла. Покушавам да замислим Србију на коју мислите. Нажалост, ствари нису онакве како изгледају. То је већ излизана брига и превише провидан неспоразум. Туговање за Србијом је превазиђено. Ови који су за то плаћени глуме лажне афекте, дају осећај рокова, ритмова, процеса, кретања - којих нема. Ваља одржавати илузију да она некуд иде, да о њој неко брине и мисли где да је смести. А можда има смисла одржавати тај привид, играти ту игру и питати где нам је место као да то свима одавно није јасно.

Добили смо нове домаће задатке из Брисела. Може ли Србија истински да се развија ако се то своди на испуњавање техничких препорука европске бирократије?

- Не знам што су шкртарили и донели само питања. Као да бисмо правили питање да су нам донели и одговоре, које бисмо ми само верификовали и прихватили као своје. Чему толико околишење? Не цркни народе до зелене траве!

Може ли се, уопште, у такозваном модерном свету, говорити о достојанству?

- То су појмови из давно прошлих времена кад су несрећни људи били поносни што иду у војску. Срећом, обавезни војни рок је укинут, а у том пакету отишле су трице и кучине типа отаџбина и достојанство. Све што сте поменули може се рећи на примеренији, позитивнији и конструктивнији начин без буђавих термина као што је достојанство нације. То није говор будућности. Можда бисмо речи и изреке које подстичу отрцане емоције могли и укинути. Неопходно је од свега одустати да би се уопште од нечег кренуло. Зар не бисмо, на пример, Доситејеву песму "Востани Сербије", која подстиче непотребне вибрације могли преформулисати и прилагодити нашем времену. На пример: "Дремкај Сербије, мало си спавала, у мраку хрчала, сад се не пробуди и друге не буди!"

Кад погледате све наше поделе, питате ли се: да ли је икада завршен грађански рат?

- И за рат је потребно мало више ентузијазма и енергије. Србију као да мрзи и да живи, камоли да ратује. Сем ако би се рат водио кликтањем на миша. Или, ако је капуљача постала шапка.

Туговање за Србијом је превазиђено. Ови који су за то плаћени глуме лажне афекте, дају осећај рокова, ритмова, процеса, кретања - којих нема. Ваља одржавати илузију да она некуд иде, да о њој неко брине и мисли где да је смести.

Шта данас значи реч - патриота?

- Та реч више није у службеној употреби. Она је узрок поделе Србије и пала је у део оној заосталој и непоправљивој. Многима је та реч замена за шамар. Један је једнога тужио суду за увреду и наношење душевног бола зато што га је опсовао и назвао патриотом. Ко жели да напредује у служби, цивилној или војној, мора раскрстити са тим превазиђеним осећањем.

Пошто вам први честитамо рођендан, признајте нам, како се осећа монархиста који је рођен 29. новембра?

- Љубав према себи заслепљује љубав према свему другом. Нема сјаја те круне који би ту љубав угрозила и засенила.

Да ли се Србија довољно извинила свима са којима је ратовала? Да ли би и нама неко требало да се извини?

- Кад би мене неко слушао предложио бих да у време штедње уместо "добар дан" уведемо "извините". Говорећи само "извините", помножено са бројем становника, произвели бисмо највише позитивне енергије. Удружена енергија извињавања, померала би звезде и премештала континенте. Тако би се родила нова вера чија би једина молитва била извините. Тако бисмо и ми свету могли погледати у очи. Деци бисмо могли осигурати срећнију будућност ако бисмо им уместо досадашњих бесмислених имена дали нова: Опроштај и Опроштанка...

Колико је успела намера да Косово, не буде најскупља српска реч?

- То име је у међувремену толико софистицирано да с њим једва излазе на крај овлашћени међународни експерти и то за највеће плате. Косово траже и добијају од свих, чије Косово није. Онај ко мисли да је Косово душа Србије и говори о свом трошку може само да пита и парафразира ону библијску: "Шта ће Србији да задобије читав свет, ако изгуби душу своју?"

Обележава се 140 година Гимназије у Ваљеву, у чијим сте клупама и ви седели? Колико се у овом инстант времену цени дуговечност и традиција таквих институција?

- Требало би пажљиво испитати ко је одговоран што се зна да је Гимназија основана пре 140 година и да та годишњица пада баш сада. Чему толико злопамћење? Вредело би испитати ко стоји иза таквих прослава и с каквим намерама, а затим видети морамо ли се због тога окупљати баш на тај дан или можемо да четујемо и седимо на скајпу и све то обавимо елегантније. Рецимо, електронским путем не мрдајући никуд и не давећи се краватама.

Када ће се окончати процес дезинтеграције Србије? После Црне Горе и Косова, шта је следеће?

- Шта су наши приоритети о томе не одлучује Србија. У том погледу је недужна. Све док неко однекуд не убризга мало већу гомилу лаког кеша, неће ником бити занимљиво о чему се деца у песку договарају. Као кад се разводи сиромашни брачни пар, без куће и кућишта, па је и судији досадно.

Има ли Србија значајнијих тема од људских права геј популације и хапшења навијачких вођа, због којих смо се недељама "ћерали"?

- Нико нам не може забранити да се замајавамо и правимо да не знамо о чему се ради. Камо среће да су наши горући проблеми геј популација и навијачи. Кобајаги има неко у Србији чија је главна дилема геј парада - да или не? Те теме долазе на дневни ред кад ти је пун стомак, а не у време кад се људи двоуме: пасуљ или сочиво? То је варка да се не спомиње бери-бери у време док је пиринач једина храна. Друг Тито је 1968. године рекао да су млади људи у праву, а чувари његовог лика и дела 2010. године називају их фашистима и хулиганима... У сваком случају, све док има још неког по кућама треба вршити тв преносе. Бојати се да ће ускоро сви бити на улици па ће телевизија постати сувишна. Шта има глупље од телевизора у опустелом дому?

Кад би мене неко слушао предложио бих да у време штедње уместо "добар дан" уведемо "извините". Говорећи само "извините", помножено са бројем становника, произвели бисмо највише позитивне енергије. Удружена енергија извињавања, померала би звезде и премештала континенте.

Да ли је парадокс што се о обнови монархије у Србији више причало током Милошевићеве ере него свих десет година после?

- Као што ћете премију на лутрији пре добити ако је не чекате и заборавите да имате лоз, можда ће и Србија добити круну, ако је не очекује и заборави да је има. У сваком случају, добро је што је није стављала на главу и што је није компромитовала у овим временима. Тако је сачувана за срећнија времена. У овим околностима, довољно је ако знамо да је све победе Србија постигла као краљевина, а све поразе доживела као република.

Један сте од иницијатора петиције за расписивање референдума о уласку наше државе у НАТО...

- Ако је допуштено рећи, има нешто бестидно у самој идеји да Србија уђе у НАТО. То је исто као кад би Али Агџу изабрали за папу.

Инспирише ли вас Србија још као песника?

- И инспирације би у време транзиције морале бити контролисане. Морбидно је да некога инспирише судбина сопственог народа поред толиких лакших тема. Зар поред Холандије са оноликим ветрењачама, Швајцарске која није ратовала шест стотина година, Шпаније са коридом, Калифорније са Силиконском долином, Француске са Ајфеловом кулом, Италије са кривим торњем у Пизи, Албаније која се крупним корацима приближава ЕУ... да се замлаћујемо Србијом. Чак ни претеране негативне емоције нису најбољи пријатељи поезије.

Чак се и Српска православна црква напада споља, а изнутра улази у раскол. Дели ли и она судбину Србије у овим временима?

- Веровали или не, још има неких питања која су у Божјој надлежности. Ако је Бог једини судија, најбоље би било да не преузимамо његову улогу и не мешамо се у његове послове.

Признајете у једној својој аутобиографској песми да "нисте имали мужа"... Да ли је данас политички коректно унети тај детаљ у свој "си-ви"?

- Ма колико да сам радио на себи и проширивао свест о могућностима човека, остарех а остадох неудат. Ваљда због Вељег Дубоког које је недалеко од Мртвог Дубоког. Моје дубоко је мртво за такве подухвате.

 Отправлено: 16.11.09 04:30. Заголовок: Ako jednom stavi..

Ako jednom staviš na gramofon moje srce
čućeš ono što sam izmislio ... samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji ...
da li je tamo već i mozak čovečanstva? " ....
javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio...

Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim ...!
I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
dok sam s tobom govorio telefonom
moja krv je tekla žicom do tvojih usta...

I telefonska mrežа se pretvarala u krvotok
kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu
Kao što stotine koza ubijenih životinja čine tvoju bundu
kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene ...

Ja, sin ženin ... kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
izleteće iz nje kamenje veće od naše planete
Oko bivše zemlje ostaće kao kavez nagoreli meridijani
kao konstrukcije porušenih hangara ...
kao kosturi konja na nekoj visoravni ... "

Neka mi bude zabranjeno da te volim
Hoću da ispaštam, hoću da pokažem
šta mogu da učinim za tebe ...
Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu
hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću ...

Neka poštari odbiju da ti uruče moja pisma
neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona
Sve što je rečeno o budućnosti
Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo
Da je uzidano u tebe ono što je uzidano u hramove
Sve to ne bi bilo besmisleno ...

Ono što se govori tuđim ženama ja sam govorio tebi
iz punih pluća pod šlemom i pod punom ratnom spremom
jer, ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi...

Zato što me voliš ja volim sve ostalo,
i nikome ne želim zlo ....
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
da i kad bih pao - do zemlje bi se naživeo...
Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima,
da si muškarac imao bih najboljeg druga
Neka se izvrne sav svet i na levak sruči u tebe
neka niče drveće koje niko nije posadio
Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica
neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle
Nego kakve god i kolike god hoće
neka se slonovi uvuku u mišje rupe
Neka moju dušu grubo istovare na prvom đubrištu,
neka najjači glasovi sruše sve plafone
Neka se nebesa otarase snega i kiše
neka sve ostane čisto i slobodno
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila
i neka se proglasi ludakom ....
Svako ko pomisli da te više voli...!!!!

 Отправлено: 27.12.09 21:43. Заголовок: PROMOVISANE NOVE KNj..

PROMOVISANE NOVE KNjIGE MATIJE BEĆKOVIĆA U PODGORIČKOM SABORNOM HRAMUPjesnik koji diše u jezikuKripta sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici ponovo je sinoć bila centar duhovnosti. No, ovaj put, centralno mjesto imala je poezija akademika SANU Matije Bećkovića. Povod za okupljanje velikog broja poštovalaca njegovog pjesničkog izraza bio je dvostruk, obilježavanje 70 godina života i 50 godina stvaralaštva. Ujedno, bila je ovo prilika i da se promovišu dvije značajne knjige – monografija "Matija" i antologija poezije "Bećković", koje na najbolji način objašnjavaju sve što jeste i što predstavlja ovaj pjesnik u savremenoj srpskoj poeziji i kulturnom životu. Autor monografije je Radovan Popović, a autor antologije je književnik Selimir Radulović. Knjige su zajednički poduhvat novosadskih izdavača "Orfeusa" i "Pravoslavna reč".
- Kad kažem Matija onda mislim na pjesnika koji je u savremenom srpskom pjesništvu više nego bilo koji drugi pjesnik ovjerio da je poezija prije svega jezik, "i sve ono što diše u jeziku" - rekao je sinoć Radulović predstavljajući knjige.
Izuzetnu pažnju publike pored samog Bećkovićevog kazivanja poezije izazvalo je i izvrsno anegdotsko kazivanje mitropolita Amfilohija koje je publici dodatno približilo lik ovog pjesnika. Veče je umješno vodio sveštenik mr Velibor Džomić.

Ž.J.
http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Periskop&clanak=213844&datum=2009-12-27

 Отправлено: 09.01.10 00:31. Заголовок: BOŽIĆNO &#..

BOŽIĆNO ĆASKANJE - PESNIK MATIJA BEĆKOVIĆ DOBITNIK ORDENA SVETOG SAVE
Disidenti su bili neki pogrešni ljudi
Da je bilo sreće, pa da su to bili oni koji bi to sad najviše voleli, gde bi bio kraj njihovoj slavi... Ako je kasno da se to ispravi, nije da se zaborave oni koji su to zaista bili
Našem proslavljenom pesniku Matiji Bećkoviću juče je u Patrijaršiji uručeno jedno od najvećih nacionalnih priznanja, orden Svetog Save, koje dodeljuje Srpska pravoslavna crkva. Bećković je napisao preko trideset knjiga poezije i proze: „Vera Pavladoljska“, „Metak lutalica“, „Tako je govorio Matija“, „Reče mi jedan čoek“, „Međa Vuka Manitoga“, „Služba Svetom Savi“, „Kosovo najskuplja srpska reč“, „Ćeraćemo se još„, „Hleba i jezika“,“Kad budem bio mlađi“,“Put kojeg nema“...

Dobili ste orden Svetog Save. Koliko vam znači ovo priznanje?
- Nemamo ni jedno drugo, a kamo li veće odlikovanje od ordena Svetog Save. On je jedini nekako pretrajao, a ja nisam jedini iz mog roda koji ga je dobio. I toliko mi više znači.

Sveti Sava... Kako ga vidite danas?
- Sveti Sava je iz veka u vek sve veći. I danas je veći nego ikad ranije. Srpska geografija je opredmećena biografija Svetog Save. U naše dane njegovo telo vaskrsnulo je na Vračaru. Oni koji decenijama nisu dozvoljavali da vaskrsne ipak nisu po Vračarskom polju naslagali nisku betonskih grdosija i tako ga pritisli i pitanje Hrama skinuli s dnevnog reda. Tako je opstala strnjika i gola ledina i to im je ne mala zasluga. Istina predlagali su kao najpraktičnije rešenje da se na davno podignutim temeljima Svetosavskog hrama napravi konjušnica, potom garaža i najzad - cirkusÖ Naposletku, kad je prošao i oganj i poniženje i porugu, mnogi koji su bili protivnici postali su mu pristalice i graditelji. I to je jedno od čuda Svetog Save.

Novi Matija

I vaša poslednja zbirka je potpuno drugačija od prethodnih? Da li je to jedan novi Matija ili?
- Dobro je ako je tako. Ne bi imalo smisla da je drukčije. Srećom, drukčije ne može biti sve da hoćemo.

Sad kad smo stari kalendar zamenili novim, kako ćete pamtiti sada već staru 2009. godinu?
- Umetnikovo je da stvara, a ne da tumači svoje delo. To je kazao Gete, a citirao Ivo Andrić u besedi prilikom dodele Nobelove nagrade. I još je pitao, zar ne izgleda pomalo kao nepravda da se od onog koji je stvorio neko umetničko delo, očekuje da kaže još nešto o sebi i tom delu. Citirajući obojicu, odgovaram na ovo pitanje.

Osećate li neku vrstu nostalgije za vremenima kada je poezija na ovim prostorima „živela“, kad je jedna pesma išla od uva do uva? Koliko samo vaših pesama se znalo napamet. Danas je mnogo drugačije
- I jeste i nije. U Zvezdara teatru i ove godine 29. decembra održano je moje poetsko veče. Ulaznice se naplaćuju, a prihod ide u humanitarne svrhe. Ove godine je namenjen Udruženju prijatelja i članova Matice srpske u Senti, mom rodnom mestu. Karte su prodate čim je teatar objavio svoj mesečni repertoar. Drugih najava i oglasa nije bilo. Pa ipak nisu mogli da prisustvuju svi koji su želeli. Onih koji su karte naručivali preko Interneta bilo je za još jednu salu. Uz to, pojavili su se i neki novi ljubitelji poezije. Iako sam čitao većinom stihove iz nove knjige „Put kojeg nema“, činilo mi se da im nisu bili nepoznati.

„Ćerologija“... Mislite li da smo je poslednjih godina malo „produbili“, ili smo prešli na neke druge „sportove“?
- U novoj ćeri o tome možemo da ćetujemo preko interćeta do mile volje.

Disidenti... Da li su bili „u vreme ono“ stvar folklora vlasti ili je to bila stvar istinskog bunta?
- Disidenti su izgleda bili neki pogrešni ljudi. Da je bilo sreće pa da su disidenti bili oni koji bi bi to sad najviše voleli, gde bi bio kraj njihovoj slavi... Ako je kasno da se to ispravi, nije da se zaborave oni koji su to zaista bili.

Slovite za pesnika izuzetno bogatog opusa. Na koju svoju pesmu, knjigu ste najponosniji?
- Misliću o vašem pitanju umesto o odgovoru na njega. I da se za nešto odlučim, bojim se da bih se predomislio dok objavite ovaj razgovor.

Kako doživljavate činjenicu da vas smatraju narodnim pesnikom?
- Niko osim naroda nije sve rekao, sve ono što je hteo i onako kako je hteo da kaže. Zato takav atribut smatram i najvećim priznanjem.

Kako ćete ga praznovati ovaj put?
- Onako kako se slavi već 2.010 godina!
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-06-01-2009/disidenti-su-bili-neki-pogresni-ljudi

 Отправлено: 28.03.10 18:34. Заголовок: BEOGRAD 28. 03. 20..

BEOGRAD 28. 03. 2010

PRESS

INTERVJU NEDELJE... Matija Bećković, akademik SANU
Matija Bećković: Glasaću za NATO kad budem mlađi

Mnogo energije u Srbiji je uloženo da budemo Afrika, a mnogi su se na tom projektu već toliko namazali da ih komotno možemo tretirati kao crnce
s
Matija Bećković

Jedna od najvećih misterija savremenog sveta je pitanje: „Da li je Srbija u Evropi?" To je kao kad bi se preduzelo veliko naučno istraživanje da se konačno utvrdi - da li je kažiprst pored palca. Ili kad biste s nekim proveli život, pa se na samrtnom času pitali je li to istina, pošto nemate ništa napismeno od matičara u mesnoj zajednici, kaže u intervjuu za Press nedelje akademik Matija Bećković.

Zbog takvih naučnih radova, tvrdi on, uloženo je toliko energije - da budemo Afrika. A mnogi su već toliko namazani da ih komotno možemo tretirati kao crnce, objašnjava Bećković i ponovo obećava da će se svojih stavova odreći - kad bude mlađi.

Postoje mišljenja da je najbolja definicija srpske politike o Kosovu: „Ćeraćemo se još". Da li se slažete?

- „Poljem beže dva pečena zeca, ćeraju ih dva hrta odrta!" Ta slika i ta disciplina nije vezana za jedno polje i neku određenu geografiju. To je pogled na svet. Naš prilog budizmu, najviši stupanj meditacije...

Poznati su vaši stavovi o nezavisnosti Kosova. Međutim, u poslednje vreme dešava se da i oni koji su imali sličan stav menjaju mišljenje. Možete li da zamislite situaciju da i vi doživite tu vrstu metamorfoze i da „prihvatite realnost"?

- U svakoj strofi poeme „Kad budem mlađi" obećavam da ću raditi na sebi kako bih se promenio i svega odrekao - kad budem mlađi.

A pod kojim uslovima biste zaokružili „da" na referendumu: „Da li ste za to da Srbija postane članica NATO-a"?

- Radom na sebi čovek može dogurati dotle da mu je svejedno šta zaokružuje. Ne bi bio prvi put da vam neko toliko odvuče pažnju na drugu stranu da zaboravite gde ste i o čemu je reč.
s2
Matija Bećković, Momo Kapor

O Momi Kaporu

Kako vam izgleda Beograd bez Mome Kapora?

- Viđam ovih dana Momu Kapora češće nego ikad. Ukazuje mi se svaki dan na svakom ćošku!

Kako reagujete na to što je bivši tajlandski premijer Šinavatra dobio državljanstvo Crne Gore, a vi, da biste ga imali, morate prethodno da se odreknete srpskog?

- Kao i u svemu drugom u životu, i tu je reč o spletu srećnih okolnosti. Jedna od najređih je kombinacija šine i vatre! Moje su bile: suza ili mina; put što sebe pravi ili voz bez šina?

Imate li utisak da se o nivou odnosa između Srbije i Crne Gore više saznalo nakon otvaranja nekoliko kriminalnih afera, nego posle crnogorskog priznanja Kosova?

- Odnosi među političarima nisu isto što i odnos naroda Srbije i Crne Gore. Da li je manje ili više afera to, nažalost, neko drugi dozira. A narod, kao narod, samo ćuti i gleda!

U jednoj od vaših kraćih biografija na internetu, pored nekoliko uobičajenih podataka, nalazi se rečenica - „blizak prijatelj Vojislava Koštunice". Da li i vi smatrate da vas je to prijateljstvo obeležilo više od ostalih?

- Možda je to izdvojeno zato što je u naše vreme i prijateljstvo nešto što preko noći izumire. U svakom slučaju, i prijateljstvo je postalo privremena i prolazna kategorija koja ne traje duže od interesa i funkcija.

Jedni tvrde da ideja monarhije još nije na pravi način predstavljena Srbima, dok drugi smatraju da je ona prevaziđena. Ima li krivice Krunskog saveta i u jednom i u drugom?

- Srbija je svega osam vekova bila kraljevina, što očigledno nije bilo dovoljno da se ideja monarhije dobro predstavi i uhvati dubljeg korena. Sa republikom je, pak, obrnut slučaj. A nije ni čudo, kad se zna da su kraljevinu osnovali Nemanja i Sveti Sava, a republiku Josip Broz Tito. Tito je Stevan Nemanja Republike Srbije. Kad je Srbija postala kraljevina, to je jedan od najvažnijih datuma njene istorije, o kome su napisane mnoge studije. Kako je to prestala da bude i ostala gologlava nije napisana nijedna, kao da nije ništa ni imala, ni izgubila. A nije joj pala samo kruna s glave, nego i glava. Današnja Srbija je najbolji primer kako kao republika izgleda neko ko republika nije bio nikad. To je republika koja se hvali i slavi samo ono što je postigla dok je bila kraljevina. Najveći problem je što imamo svoju domaću dinastiju. Kad bi makar Kamila, ako ne princ Čarls, ili Albert od Monaka, ili bar Karla Bruni, ili Dejvid Koperfild bili pretendenti na srpski presto, nacija bi se preko noći trgla!

Pisac Igor Mandić je nedavno zgranuo hrvatsku javnost izjavom da bi Hrvatska i Srbija trebalo ponovo da naprave federaciju. Kako vi gledate na tu ideju?

- Kako bi bilo da se ja toj javnosti izvinim mesto njega? Zasad su za tu federaciju dovoljna nas dvojica.

Kao nekadašnji novinar „Čika", kako posmatrate tabloidizaciju štampe, a neki kažu i celokupnog života u Srbiji?
a
Matija Bećković

O „Fejsbuku"

Da li znate da imate fan grupu na „Fejsbuku"? Jeste li ostvarili komunikaciju sa njenim članovima?

- To zvuči tako radosno i obećavajuće da je bolje da se tom mišu ne primičem!

- I pored tolike krvi, rascopanih glava, satara i sekira, prosutih mozgova i osukanih creva i naslova složenih iz drvenih slova, tipa: tebe pa sebe, pa mene, pa majku, pa prase, pa iščupaše repu, tiraži su mali, čak i kad se dele besplatno.

Jeste li jedan od onih koji pravi slalome po TV kanalima pokušavajući da izbegne rijaliti-šou programe ili ih, naprotiv, gledate? Šta mislite o toj vrsti zabave u Srbiji?

- Uvek sa svojim narodom! Već je proglašeno za najprovidniju laž kad neko kaže da to ne gleda. Uostalom, da tu nema nešto, ne bi nebeski narod slučajno čučao u tom jarku i valjao se u toj kaljuzi. Kome bi palo napamet da se brčka u blatu da nije naučno dokazano da je blato lekovito!

SINIŠA DEDEIĆ