Сообщение: 1509
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
4
Отправлено: 28.08.09 12:51. Заголовок: САМО СМЕХ СРБИНА СПАСАВА
Б92 Времеплов - Вести из прошлости
Српски националисти среда, 08. јул 2009. (Из Архиве НСПМ-а, 14.05.2008)
Како телевизија Б92 незванично сазнаје данас 14. фебруара 1804. године, група хулигана на челу са националистом Ђорђем Петровићем, звани Карађорђе, кренули су у терористичку акцију разбијања Османлијског Царства подстакнути погубљењем њихових националистичких истомишљеника који су погубљени пре извесног времена правоснажном пресудом одсецањем глава, такозваном: „сечом кнезова“.
Ђорђе Петровић – звани КАРАЂОРЂЕ, екстремни српски националиста, вођа хулигана, именован је за националистичког комаданта, и хулигани су ове 1804 године успоставили „Правитељствујући совјет“ (установу која је у директној вези са руским националистичким лидерима“), док је уставни акт чија је свечана деклерација под насловом „Српска слобода“ која представља непријатељски акт према мирном Османлијском Царству.
Овај националистички вођа се потписује у службеним документима као „ВОЖД“, „Перви перводитељ“, „Врховни војвода“, „Комадант од Сербије“.
Подстакнути националистичким песмама Косовског боја хулигани јуришају на турску војску.
У телевизијском студију имамо једног од највећих експерата за међународне односе и придруживању унији Просперитета, Светлости и Раја Османа Туркић-Шулц-Бернард. Он нам је дао следећу изјаву: „Срби треба да остану мирни, мир нам је најпотребнији у овом тренутку, нико не сме да угрожава МИР, а поготово не националистичким идејама да се подстрекују народне буне. Османлијско царство је врло моћно и јако, према томе њему се не треба супростављати већ треба поштовати акте Османлијског Цара. Према томе, националиста Вожд Карађорђе, који је познатији као Црни Ђорђе, непотребно и штетно по Српски народ диже буну. Према томе Србски националисти и Српски народ треба да буду послушни, да без протеста прихвате окове и ланце, да дају редовно данак у крви, да дају најлепше девојке за Турске вазале, да вредно раде јер ће им тиме бити обезбеђена светлија будућност у унији Просперитета, Светлости и Раја. То је боље него да изгубе узалудно свој живот за слободу“.
А ево како би гласила вест од 23. априла 1815.
СРБИЈА СЕ ВРАТИЛА У МРАЧНО ДОБА СА ПОЧЕТКА ВЕКА
Како Б92 незванично сазнаје присталице бившег режима Ђорђа Петровића, предвођене његовим коалиционим партнером Милошем Обреновићем, подигле су у Такову устанак против Османског Царства. На директној линији је Сулејман паша Скопљак, који специјално за нашу телевизију, коментарише последње догађаје:
- Сматрам устанак безумним чином националистички острашћене групице Срба, на челу са Обреновићем, познатим предводником антиосманлијског лобија. Овај потез води директно у пропаст и против је светлог османлијског пута, којим нас води наш пресветли султан Махмуд II. Упозоравам устанике на овакав противправни потез и позивам их да се успостави ред и стабилност у земљи.
Б92 подсећа на националистичку прошлост Милоша Обреновића. Био је војвода Петровићев у Првом српском устанку, његов кум и истакао се у борбама за Ужице, где је и рањен. Остао је након пропасти устанка у Србији како би и даље пркосио османлијским властима. Овим чином Србија се вратила у мрачно доба са почетка века, у време изолације, ратова, сиромаштва ... Овај чин, оставиће последице у односима са Султаном, чиме Србија губи низ повластица које може добити интеграцијама са Турском. Ту се пре свега мисли на безвизни режим за путовања у земље под османском влашћу (Влашка и Молдавија, Бугарска, Грчка, Блиски Исток, Египат ...). Овим су такође угрожене и директне инвестиције Турске у нашу земљу, што значи пад животног стандарда за хиљаде наших људи. Колико ће још последица изазвати овај чин, видећемо у наредним догађајима, о којима ће вас наша телевизија благовремено обавештавати.
Prema rečima JBT-a (jedinstvenog Borisa Tadića) dva goruća problema Srbije jesu Ratko Mladić i nestašica mleka, iz čega se da zaključiti da među njima izgleda postoji direktna veza - ili jataci nose previše mleka generalu, ili krave (očigledno pripadnice NVO sektora) štrajkuju blokadom vimena dok se pitanje saradnje s Hagom ne okonča na obostrano zadovoljstvo?!
Problem Radiše Uroševića je u međuvremenu rešen - odustao je od poštarske apanaže, uz garancije premijera da će značajni deo sredstava od prodaje „Telekoma" biti plasiran u njegov novi muzički projekat, mada mu je na insistiranje D. M. Palme ponuđeno i mesto u Upravnom odboru Nuklearnog instituta u Vinči... - Idi, bre, pa čovek razbija kako peva! Mož' glasom da razbiva tije atomi, protoni, neuroni, moroni... k'o da je to pa neka fizika - argumentovao je svoj zahtev gradonačelnik nekadašnje Jagodine, a danas Betovenova na Moravi. Što se gorućih problema tiče, šefovi civilnih i vojnih obaveštajnih službi izdali su zajedničko saopštenje, u kojem navode da njihove službe preduzimaju dodatne napore kako bi se sprečio dotok mleka odbeglom generalu, kao i da su operativci priveli nekolicinu čobana koji su deo kravljeg derivata pretvarali u punomasni sir i mladi kajmak, za koje se pouzdano zna da su Mladićeve omiljene poslastice. - Eto, jesam li vam govorio da nestašica mleka nije veštački stvorena, već Ratko i Hadžić dnevno troše po 200 litara, a bogme se u štekovima pravilo i pudinga, kako sam obavešten! Ne mogu još sa sigurnošću da tvrdim, ali po svemu sudeći, njihova alavost dovela je i do nestašice ulja - gospoda kokaju kokice u begu, držeći čitavu naciju kao taoce... - oglasio se JBT, apelujući na građane da ne nasedaju na provokaciju ukoliko im se na vratima pojavi neznanac tražeći šoljicu mleka, ili malo ulja - Nisu to nikakve komšije, već Mladić i Hadžić! Moguće čak i da će Mladić nositi u naručju Hadžića, predstavljajući ga kao bolesno dete kojem je hitno potrebna šolja mleka, ali ne budite naivni - nema te bolesti od koje će detetu narasti tolika brada, osim... Mirko, izvini. Od rešenja pomenutih pitanja zavisiće, naravno, i prosleđivanje zahteva za kandidaturu Srbije u EU, odnosno, podnošenje molbe za koju nam je stigao upitnik, sa malim zakašnjenjem; doduše poslali su nam ga po Krkobabiću koji je bio ubeđen da je reč o uputstvu za korišćenje nekog leka, pa je danima, sa najužim rukovodstvom PUPS-a, pokušavao da provali koji se to paragraf odnosi na noćno mokrenje, i gde to uz EKG, EEG mogu besplatno da urade i taj MMF. Upitnik k'o upitnik nije težak, i našima neće trebati više od 18 godina da ga ispune. Reč je o 10 jednostavnih pitanja, na koje odgovori uveliko postoje, samo ih valja ubeležiti. Da li je Srbija pravno uređena država?! Ne, ona je bespravno neuređeni geografski pojam, s organima vlasti, nalik državnim! Da li je sudstvo u Srbiji nezavisno? Apsolutno, malo ko zavisi od plate, mnogo više primaju sa strane! Šta Srbija čini po pitanju smanjenja nezaposlenosti i socijalnih davanja najugroženijima? Ne meša im se u posao, ljudi su ovde slobodni da budu šta žele, makar i socijalni slučajevi. Podržavamo sve što narod čini srećnim! Penziona politika? Imamo penzionere u politici, naravno! Otkad su u parlamentu živnuli su kao da su na vijagri... Rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih? Ne sekirajte se, izbegavamo ih i raseljavamo i dalje, kao da nisu tu! Nećete ih ni primetiti ako svratite. Pitanje nacionalnih manjina? Postavljaju oni neka pitanja, da, ali se trudimo da ih ne čujemo. Ako baš mora, ode Rasim, zapreti da će odseći sebi prst i oni ućute. Monetarna politika? Mesecima već naš sokol od dinara uspešno ćera onaj kukavni evro pred sobom. Ne sme jadan od straha ni da se osvrne za sobom... Korupcija? Sporadična pojava - tu i tamo, više tu nego tamo. Zakonom smo definisali da korupcija zapravo ne postoji, sve do milion evra smatra se poklonom, simboličnim znakom pažnje. Reorganizacija i modernizacija vojske? Reorganizovali je do dezintegracije. Moderna je i te kako, koristi najsavremenije deterdžente i izbeljivače. To nije moja vojska - to je moja „šauma". Racionalizacija državne administracije? Nema kud više, u radnom odnosu ostala samo prva dva kolena srodstvenika - dalja familija dobila otpremnine i otkaze!
Сообщение: 1510
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
4
Отправлено: 28.08.09 12:53. Заголовок: Како (не) гласати ..
Како (не) гласати
Александар Лазић понедељак, 20. јул 2009. Из крајње непоузданих извора чух да опозиција тражи нове, ванредне парламентарне изборе, па у то име молим власт да према том захтеву буде кано клисурина а Бога да Динкић не сруши Владу: опредељивање за кога (не) гласати на парламентарним изборима у Србији мука је невиђена и највише личи на прелиставање адресара бивших љубави – све смо их видели (осетили!) на делу, а треба опет да поверујемо да се мртав коњ јахати може.
Мирко се умирит' не може: Да не будете гласач коалиције За европску Србију довољно је да будете уживалац њихових економских чаролија (у преводу: да живите у земљи Србији). Ако не загледате новчаник & не марите за неиспуњена обећања кад крећете на биралишта, да бисте били негласач коалиције окупљене око Демократске странке потребно је: да не будете Србин православне вере (јер ћете тешко примити залагање само за царство земаљско); да не верујете у загробни живот или реинкарнацију ("само један живот имамо"); да нисте уверени да је било каква коалиција са Чедом прави одговор на питање шта је добро, шта нам треба; да не волите да се партије у Скупштини размножавају, а да волите да се зна ко јесте и ко није посланик (по могућству, и колико их укупно има у Скупштини); да нисте за постојање Слободана Милосављевића чули прекјуче а за Млађана Динкића јуче. Ако сте десничар (или бисте то волели да будете), лако вам је да не гласате за коалицију коју предводи члан Социјалистичке интернационале. Поврх свега, ако бисте (поново) дали глас Борису можда би било протумачено да Мирко треба да настави да обнаша дужност премијера.
Ко то тамо куне: Лако је не гласати за СРС – Војислав им Шешељ брани све што воле млади а оправдан је и страх да би се кампања "од врата до врата" код њих претворила у кунемо & проклињемо по кућама. Наступ им је такав да се човек мора опсетити поруке чувеног графита из Немањине – на радикалско обећање "Ми долазимо" неко је дописао "У том случају, ми одлазимо. У потпису: Добре рибе". Не волите опструкцију у парламенту, одувек сте се залагали за финоћу и приступ "на ноте", памтите дуже од кокошке, сећате се на кога се односило оно Социјалистичка резервна странка, не прима вам се прича знам само шта нећу – онда сте на правом негласачком месту. Кад томе додате малчице суморан изглед прве радикалске екипе (који подсећа на неиспаваност из деведесетих када смо рано устајали због редова за хлеб) – њихова кампања одвраћања гласова заправо је фантастична.
Назадни напредњаци: Поштено би било рећи да претходни одељак, па и разлози за негласање, добрим делом важи и за напредњаке – годинама су тамо Николић & Вучић били док не уђоше у јагњеће коже. Чињеница јесте да Тома делује као да никад није носио надимак везан за погребне услуге, те да се пресалдумио у носиоца европских вредности, али не заокруживати СНС није тешко ако не волите револуције, промене преко ноћи и приче како је црно заправо бело. Ствари са СНС гласањем стоје још лошије ако сте алергични на правдања типа наведите ми када сам ја то био против ЕУ? Даље, могло би се лако десити да напредњаци понесу ласкаву одредницу Резервне демократске странке, па ако је већ речено зашто се не гласа за праву онда се то још мање може радити за резерве.
Ко не разуме Цецу, не разуме ни Србију: За народњачку коалицију не можете гласати ако још нисте уверени да постоје, чак и ако сте опростили љубитељу Игија Попа одлазак на Цецино посело. Нисте сигурни да је једина тема, ма колико важна, Косово? не разумете како боље разумеју радикале свих боја него "жуте"? не допада вам се што им је економија изван интересовања? мислите да је "Живела Србија" здравица а не изборни слоган? нисте убеђени да је Вељин живописан наступ оно што бисте пожелели својој деци? нисте луди кад видите неаутистично одбијање одговора на просто питање "с ким хоћете а с ким нећете"? Ако још генерално мислите да народ не зна најбоље – онда сте на правом путу негласања за ДСС народњачку коалицију; за то вам, ето, није потребно ни да будете незадовољни њиховим пређашњим (не)владањем.
Born to be wild: Право је питање да ли за СПС не треба гласати зато што је у коалицији са ДС-ом или за демократе не треба гласати зато што су у савезу са снагама прошлог режима? (Било како било, лако закључујемо да не треба гласати ни за једне: посебно када breaking news јављају да певуше не дај да нас раставе ови гласачи зли.) Истина јесте да СПС сада "личи на мачку повађених зуба", да искористим речи једног (бившег) социјалисте – али се добро сећамо како нам је изгледао живот & рад кад су им сви зуби били на месту: јасно је да их негласањем спречавамо да ударе зубе и уопште дођу у прилику да покажу стари неквалитет.
Ако те запамтим, ЛДП, нека буде заборављена десница моја: Чак и ако не сматрате да је човеку потребно да има чисте и руке и савест – препрека за гласање за ЛДП-а свакако је њихов однос према Косову (са све Метохијом). Као и према свему осталом што вуче на србско. Ако још кошмарно сањате сабљу на којој је угравирано Чеда & Беба – то је и више него довољно да (заувек) заборавите на ЛДП као опцију за гласање.
Остатак света: Да не бих даље мрчио килобајте на партије за које није сигурно да ће прећи цензус – јасно је да за њих не треба гласати јер је могуће да се глас прелије горњим партијама. Па би испало да гласајући за остатак света гласате за неку од оних горе. За које већ рекох зашто не треба гласати.
Замке изборног процеса: А још би вас могао задесити стрес налик оној елементарној непогоди која погоди Мирјану М., супругу и руског академика (академицу?), кад је оно ишла први пут на гласање без своје лепше половине! Беху неки од кругова неуспешних избора за председника Србије, јесен 2002, и током заокруживања госпођа Марковић набаса на непредвиђене тешкоће; неексклузивно преносимо тај роман тока несвести:
"Види колике су ове степенице... Упс, замало да паднем! Све је исто само њега нема. Не звали ме Баца. И гласачки одбор личи. Само њега нема. Први пут без мужа на гласање. Е, Србијо, шта си дочекала?! Е, Бацо, шта си доживела?! Ју, шта је ово... Лет-лампа, скенер, X-зраци? Добро је прошло, ево и лична ми је ту. Позив за гласање? Имам. Види како ме гледају. Све је исто само њега... Е, сад се ту потпиши, мирно, достојанствено, као да је и он ту, у ала прска, као да бих ја могла и још на неком месту да гласам а да се не примети, мора да је ова прскалица десничар. А где су ми гласачки листићи? Само један. Добро, мирно, достојанствено, торба ми је ту. Оловка. Нисам ваљда заборавила оловку? Е, нисам, нисам. Као да је он ту. Све је исто само њега нема. Да видимо сад ову листу, како ми нико не рече који број да заокружим да не лупам главу?! Је л' има нека жена на листи? Нема! Нисам ли ја рекла да је 21. век – век жена и левице? Јесам, али да смо мене слушали не бисмо били... Добро, Вука у животу не бих гласала, јесте први, али ко још гласа за четнике, види и Бане је ту, пази Павковића, пола листе знам плус Бату, јесмо ми породично-партијски подржали Војислава али нисмо Коштуницу, питам се зашто не стављају и фотографије поред кандидата него само бројке, могао би и Corax да их нацрта као што се мени попео на главу, било би ми лакше да је по абецеди, или да има негде написано ЈУЛ, пази да нећу да заокружим Лабуса, ха-ха-ха, ту је и онај што неће да буде слина, како опет Вук?, Пелевић, Пелевић – то ми нешто познато презиме, је л' се заокружује или само метнеш звездицу поред имена?, ко уведе ћирилицу на гласачке листиће – ово Р ми личи на П а С на Ц, памтим Војислав анијеКоштуница, увек смо заокруживали једног, било је лако кад је он био носилац листе, је л' Шешељ на првој страни?, стао ми мозак дибидус, говорио ми је – увек кад не знаш личност погледај странку, не гласај за људе него гласај за програм, јесте нема ЈУЛ-а али ево СПС-а... ПОГРЕШИЛА САМ, ПОГРЕШИЛА САМ!, чујем себе како вичем. Ово је смак света! ДАЈТЕ МИ НОВИ ЛИСТИЋ, ПОГРЕШИЛА САМ!, ваљда сам толико заслужила. Добро, фино, видим да имам још кредита у овој земљи, пристојан неки бирачки одбор. Само да нема около оних цесидаша, да не испадне да сам ја укварила изборе! ХВАЛА, ХВАЛА чује се из мене, отвори се дедињска црнице да пропа'нем, сад мораш да пазиш шта радиш!, нема оних листића још много тамо, види опет су ту и Бата и Бане и Глоријин муж, откуд Војислав на петом месту кад је Ш на крају..."
После свега написаног: Наравоученије би могло бити да, чак и кад знате за кога нећете да гласате, ништа није сигурно ако изађете на изборе. Још само да на изборима кожа о којој је реч није наша.
Сообщение: 1992
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 07.09.09 13:27. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава Председникова вечера Михаило Меденица недеља, 06. септембар 2009. Мили боже, чуда великога, кад се шћаше у земљи Србији, у Србији закон да изгласа, да фукари не смеш поменути, нит' имена, нити презимена, нит' лоповлук кусог и репатог! Сабрали се пијани жбирови и будале из четири странке, сабрало се шљама манитога, од злог оца и још горе мајке. Виски пију у прса се бију, товаре се јагњетином врућом, не бил' склизла низ грлашца глатка, као камен - новинарска патка
На вр' совре Тадићу Борисе, од ајдучке лозе демократа, чашу диже, поглед оборио, од суза се све за ваздух рв'о - ком јунаку да наздрави прво?! Ако ћу је напит' по младости, напићу је Кркобабић Јови! Ти си Јово вазда веран био, не принципу него господару, па ме немој сутра изданути место гласа да увалиш к..у! Мани, брате, килаву простату и артритис и дементне фазе, но ти гласај по савести својој, која чини што јој други траже. Одговара Крка дели Јова, намрштио под калпаком веђе и попио четири „бруфена", па сад Тита виђа малко ређе. Ој Борисе, овога ми крста, петокраке звезде и Стаљина, ако рекох, ако и порекох - исто тако беше и код Троје, ја те сутра изданути нећу, повући ћу амандмане своје. Мој „глас" имаш, мада ме издаје, ево гутам неке „септолете", кад ја гласах за лоше законе и Исус је јоште био дете. Укрстимо сада чаше, кнеже, ти са вином а ја са сирупом, већ је ево време да се леже, дремаће ми сутра ПУПС за клупом.
Другу чашу диже Борис лепи, чашу диже, па по столу гледа, коме сада ваља наздравити, коме од тих бледоликих беда?! Ако ћу је напит' по лепоти, напићу је Батићу Владану! Тебе Владо љубоморно гледам, јеси л' човек, јеси л' горска вила - јеси л' вила или си једнорог, кондор тица раширених крила?! Потписасмо Владо протоколе, тобож имаш још неког у странци, збратимисмо наше две партије, ој Србијо, куку ти га мајци! Ти си Владо јунак од мегдана, могао си и с Војом и с Чедом, неће теби онда тешко бити да изгласаш све з(л)аконе редом. Рећи ћу ти што рекох и Јови, слушај савест како ти налаже, ево теби управних одбора, ево Србљу још шарене лаже. Придиже се Батићу Владане, сину совра ко да сунце грије, па придиже и „џони вокера", да наздрави или да се бије. Хвала теби, деспоте Тадићу, све што кажеш слепо аминујем, рекох нећу, ал' ипак ћу гласат', хигијенски на образе пљујем. Но ми реци, гласачког ти тела, и Косова и шенгена бела, реци само да ме жеља мине - гласамо ли противу истине?! Хоће л' одсад бити строге тајне кол'ко узех с скупштинске благајне?! Нека буде како бити мора, моја странка присно је уз тебе, оба члана и чврста начела, а истина може да се ј..е!
Трећу чашу узе Тадић Бора, погледује с леве стране стола, ту му седи срцу најмилији, ту му седи побратим до бола. Ако ћу је напит' по моралу, напићу је Дачићу Ивици! А ој, Иво, јање моје живо, у тебе сам глед'о ко у оца, немој ми се преметнути друже, ти витеже конопца и коца! У тебе се нико није над'о, спремале ти дахије „марицу", вребали те, ал' те нисам дао: „Не дирајте кофер и Ивицу"! Присети се, ако бога знадеш, ко те хтео кад је Слоба о'шо, присети се како сте нас тукли, присети се да би закон прош'о! Поновићу што рекох двојици, и ти гласај по своме моралу, веле немаш, али знам да лажу, у вас морал чучи у аналу. Кад поскочи то жандарско ждребе, на три ломи и астал и руку: „Нећу, Боки, ја издати тебе, а медији нека нас повуку..."! Ти си мени вазда био мио, чак у оном пређашњем уставу, мирно спавај и за нас не брини, ми смо јарбол за сваку заставу. Када сутра Славица подвикне да картице убацимо круте, проћ' ће закон ко Млађу поштење, вазда теби ја бићу уз скуте.
За четврту Борис пође чашу, љуто гледа а већ дупло види, подић' ће је бившему пајташу, одметнику којега се стиди. Ако ћу је напит' по поштењу, напићу је Јовановић Чеди! Мили Чедо, либерално моје, за све ружно сад молим опрости, ја те кудих, ал' те ја и љубих, ајд' истини да ломимо кости. Ја те знадем, знадем ти бледило, подочњаке познам ти у мраку, ти се нећкај, па после попусти, гледај на све ко још једну шљаку. Знам да ти си шилеровског типа, старог кова пословни дечарац, помози ми, тако ли ти џипа, и дуплекса, и Бебе џепарац! Замисли се курјак либерални, многе тај је прош'о офанзиве, нема части, а нема ни образ, либерали од тога не живе. Помоћи ћу ја теби, Борисе, оћу, брате, прљавих ми руку, ником више на ум да не падне да ми фотка либералну муку. Јеси, Боки, ти мене продао, ономаде кад гласаше странка, и прогнао на тајкунске јасле - њи'ов новац мени да је банка. Ал' се, ево, вратих с Миконоса, чујем гласе већина ти тесна, знаш тарифу мојега поноса, издали ме и Жарко и Весна. Куражи ми знаш и сам не мањка, на мети сам злонамерних људи, одсад 'оћу кад ме ко погледа - да се сече, не да му се суди. И још само ово да ти кажем, али ћути и ником ни речи, кад год зинем тако масно слажем, ја сам себи од Србије пречи!
Задњу капљу заветнога пића, диже Борис да наздрави виком, финансијском чуду од младића, на човека што подсећа ликом. Ако ћу је напит' ни по чему, напићу је Млађану Динкићу! Мој Млађане, моја жива рано, моја п.цо са два и три лица, за тебе је писан овај закон, да те чува боље од „лисица". Многе ти си оборио власти, да си стручан на лицу ти пише, увек ти си држао до части, ресор мање или ресор више. Гласачи ти статистичка грешка, партија ти ко од лука веза, ал' се Млађа вазда задњи смешка, може Млађа свакога да зеза. Не устаје са соврице Млађа, неће кнезу да подигне чашу, поглед'о га ко извештај с берзе, увређену изиграва снашу. Давно сам ти говорио, кнеже, удри рају, стисни је за гушу, шта њих брига шта то ми чинимо, сатри банди и тело и душу. Ниси хтео тада да ме слушаш, јоште си ме кудио за Кришта да вратимо штоно није наше, па да за нас не остане ништа. Онол'ке сам банке затворио, тол'ке фирме продао на кило, с тешком сам се муком изборио да би нама данас боље било. Ал' не страхуј од Крунске витеже, и моје ће погурати стадо, јер Србији било би још теже, када Млађа њоме не би влад'о. Опростићу све ти тешке речи, кајање ти прочитах на лицу, дај Томици још седам мандата и још неку у Влади столицу. И да знадеш за кипарске паре, оне што је отео нам Слоба, наш'о сам их, ал' нећу да кажем, штековаћу тајну ту до гроба.
Гледа Борис све своје велможе, заплак'о би, ал' му суза тешка, ко с таквима мора да наздравља, гора од њих божија је грешка! Здраво дошли и здраво ми пошли, власт нам чедо инцестнога брака, али ко то сме више да пише - сад у доба демократског мрака?..
Сообщение: 2617
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 21.09.09 16:07. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава Како сам закључио да сам лезбејка Љубиша Спасојевић субота, 19. септембар 2009. Чини ми се да нешто није у реду са овим савременим светом, па и са савременом Србијом, јер је Србија део савременог света. Чини ми се да нешто није у реду ни са мном, јер сам и ја део савремене Србије и открих да сам и ја савремен.
Невоље ме прате одувек, јер су ме одувек привлачиле жене, па сам закључио да сам лезбејка. Нисам имао коме да се жалим, нисам ни покушао да се учланим у неку НВО која би благонаклоно гледала на мој проблем. Држава није имала разумевања за мој случај, разумевања које би показала неком донацијом. Напомињем да је много оваквих као што сам ја, тако да је већина у ствари угрожена мањина.
Али ја сам стрпљив човек и дочекао сам мојих пет минута.
А стрпљење се награђује. На пример, бесплатне акције вредности хиљаду евра – које сада вреде двадесет евра и уколико им вредност буде расла овим темпом достићи ће обећани износ за неких педесет година, таман на време да се тада потроше за прославу првих пензионерских дана садашњих акционара. У исто време се очекује и да Србија буде веома близу пријема у ЕУ. Ова социјално одговорна Влада тиме опет доказује да има јасну визију дугорочног развоја Србије.
Што се тиче дугорочног развоја становника Србије, упркос многобројних критика Влада ни ту није оманула. Написах већ да сам почео да се осећам нелагодно, односно као угрожена мањина, пошто сам лезбејка. Али ту је наша душебрижна договорна (јер је плод договора, више спољних, а мање унутрашњих) и одговорна (јер одговара више споља него унутра) Влада, која нас брзином брзих српских возова води у ЕУ. Предложила је, а Скупштина је договорно (исто) и одговорно (опет исто) усвојила Закон о заштити мањина. Штавише, омогућила је и јавна окупљања, па и параде нас са оваквим усмерењима.
Међутим у овој заосталој, такорећи европској средини дигла се хајка, као да смо ненормални.
Трпео сам и трпели смо стрпљиво носећи претешко бреме угрожених. Томе је сада крај, јер је трпљен-спасен. Иако нисмо ненормални, ми сада имамо наша права које нам гарантују Закон, Скупштина, Влада и председник.
Право да немамо посао, право да плаћамо рачуне, право да издржавамо бирократију, право да гледамо затворених очију и да причамо затворених уста (то јест право на демократију), право да гласамо као да се питамо и као да нешто одлучујемо, право да будемо глуви за све информације осим званичних, право да им верујемо, право да будемо угрожени, право да због уживања свих ових права постанемо и останемо (не)нормални.
Толико права, а ниједна обавеза.
Ето шта се све може постићи и добити када си стрпљив, трпљив и ћутљив.
Наставите да прегледате играчке за децу од невероватне серије "деградирао игру". Сада размислите сет са којима ће се деца научити у облику забавног и упијати демократских вредности и помаже јој светле личности да сија јарко више него икад, упркос досадно сива маса ...
Либерал - круна еволуције. Али, сви остали морају умрети. (натпис на кутији)
Корисна својства скупа "Млади либерали":
* Дете коначно убеђен законитост њихових основних вредности: "Ја нисам као и сви остали", "све око моронс" и "снага под присмотром, тако да - плаше се". * Млади играчи развијају толеранцију у упорни да чак и највише одвратно супстанци. * Дете учи целу истину, која је скривена од одраслих. * Деца учи да иде у опозицију, а не губи, у исто време, један родитељ бонуса. * Анексом упутства су адресе и телефонски бројеви амбасада у већини демократских земаља. Представљени путнички авион - и добио први грант за бесплатно!
Главни елемент игре. Значење свих играња - у стварању максимални број грантова. Заиста, као што знамо, у либералном друштву имате било каквих слобода има своју цену.
Грантови у игри су заступљени, као у класичном смислу - у валути великих развијених земаља, као и имовину у еквивалентни: аутомобили, некретнине, луксузних издања, итд....
Број грантови су ограничени. Али сваки власник скупа могу да примају додатне грантови , уколико посетите главно седиште произвођача игре и покажете доказ успешног развоја на темељима толеранције, либерализма и неслагања.
Запамтите: што више успели су да добију грантови од страних држава, постаје слободнији своје!
Држављански позиције
Позиције представљена у облику плоче, беџева, везан за одећу. Монтирање је сигурно - за разлику од октобра звезде, не повреди дете, и можете их носити без икакве присиле. Чак и потребу, ако имате намеру да брани права и слободе озбиљно.
Цивилне позиције се прилажу у опсегу, можемо изабрати за сваки укус за одећу и тон.
Таблете могу да се носе и код куће и у просторијама, па чак и на улици, као што је приказано у примеру испод:
Пробајте један од "цивилне позиције" да дођу у школу. Ако наставници, глави учитеља или директора ће покушати да вас лиши свог држављанства, можете да користите приложен уз игру скуп образац "Изјава о сексуално узнемиравање". Само стави тамо име сатрапа, душе своје право на слободу и послати изјаву надлежним органима. Нека тоталитарне власти, најмање једном ће имати користи.
Такође, пратећи беџева можете да направите сопствену. Не заборавите ! Да бране права - то је дужност сваке либерала.
Комада демократије
Артефакт - Цитадел демократије . Оваj талисман обавезан за истог либерала. Они су увек с њим, чак и у купатило. Квадратић потребан у случају да, ако ништа, за покретање до "миротворци" и повикати: «Я свой, май фрэндз! Ай лав димокрэси! Ай уонт ю вери мач!»..
Своj први демократске маскоте млади либерал морају се сакупити сам. Фокусирање на делове слагалице да му помогне да пронађе радост космополитизам и схватити да појам "Родина" - предрасуде и мишљења ограничена плебејци.
Илегалних имиграната
Они долазе да нам да обогати културу назадних људи јадно са њене јединствене етничке групе. Да, они су различити. Они су много лепши фрустрације, чем либерал да види са прозора свог аутомобила.
Затуцан противници либерализма бих рекао да се мигранти одузимати радни места. То је лаж - аутохтони народ лењ да раде за храну и спавање у колибама - то је његова грешка. И чињеница да мигранти понекад убиства и разбојништва - тако да су само повратили право да постоји у љута и негостољубив свет. Мигранти треба предузети да се интегришу у друштво и љубави. Либерал је дужан да одржи проток миграната свим средствима на располагању.
У бази обухвата 10 сетова миграната из основних ареалов њихових станишта. Ордер додатних сетова миграција - неограничен. Више миграната, већи попуст.
У игри можете погледати на мали подскуп миграната. За аутентичност у прилогу торбу са дететом хероина (много слабији од нормалног).
Модел главног либерала, која прати правила игре.
Тренутно интерактивног модела подржава или осуђује поступке младих либералних. У спомен кустос положи неке мудре мисли, изводљив је глас синтисајзер. Додатне мисли се преузимају аутоматски преко Уи-Фи сервера, У. С. Стате Департмента. Постоји начин вибрација.
Гарантног периода кустос - 4 године. Након што се препоручује да се замени модел у најближи сервисни центар. Батерије нису укључене.
За најмањи
Најмањи либералам није тако лако да овладају правилима игре. Посебно за њих изненађење - грантососателные бомбона.
Осетите укус лепљив демократије: Кока-Колу, дупли чизбургер, Јаворов сируп, кикирики бутер и многе друге укуса.
Сисати демократија може бити не само у Овални Канцеларија! Може и тако...
Упозорење
Из техничких разлога, скуп не обухвата фигуре скинхедсима. Због негативног става гастарбаjтеров који раде на паковању, гост радници су нервозни све време и погрешно.
Али либерални искусни ништа не треба да се заустави на путу ка тријумфу слободе. Уколико скинхедси не, онда само треба смислити.
Сообщение: 2847
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 28.09.09 23:28. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава Б92 Времеплов - Вести из прошлости
Српски националисти среда, 08. јул 2009. (Из Архиве НСПМ-а, 14.05.2008)
Како телевизија Б92 незванично сазнаје данас 14. фебруара 1804. године, група хулигана на челу са националистом Ђорђем Петровићем, звани Карађорђе, кренули су у терористичку акцију разбијања Османлијског Царства подстакнути погубљењем њихових националистичких истомишљеника који су погубљени пре извесног времена правоснажном пресудом одсецањем глава, такозваном: „сечом кнезова“.
Ђорђе Петровић – звани КАРАЂОРЂЕ, екстремни српски националиста, вођа хулигана, именован је за националистичког комаданта, и хулигани су ове 1804 године успоставили „Правитељствујући совјет“ (установу која је у директној вези са руским националистичким лидерима“), док је уставни акт чија је свечана деклерација под насловом „Српска слобода“ која представља непријатељски акт према мирном Османлијском Царству.
Овај националистички вођа се потписује у службеним документима као „ВОЖД“, „Перви перводитељ“, „Врховни војвода“, „Комадант од Сербије“.
Подстакнути националистичким песмама Косовског боја хулигани јуришају на турску војску.
У телевизијском студију имамо једног од највећих експерата за међународне односе и придруживању унији Просперитета, Светлости и Раја Османа Туркић-Шулц-Бернард. Он нам је дао следећу изјаву: „Срби треба да остану мирни, мир нам је најпотребнији у овом тренутку, нико не сме да угрожава МИР, а поготово не националистичким идејама да се подстрекују народне буне. Османлијско царство је врло моћно и јако, према томе њему се не треба супростављати већ треба поштовати акте Османлијског Цара. Према томе, националиста Вожд Карађорђе, који је познатији као Црни Ђорђе, непотребно и штетно по Српски народ диже буну. Према томе Србски националисти и Српски народ треба да буду послушни, да без протеста прихвате окове и ланце, да дају редовно данак у крви, да дају најлепше девојке за Турске вазале, да вредно раде јер ће им тиме бити обезбеђена светлија будућност у унији Просперитета, Светлости и Раја. То је боље него да изгубе узалудно свој живот за слободу“.
А ево како би гласила вест од 23. априла 1815.
СРБИЈА СЕ ВРАТИЛА У МРАЧНО ДОБА СА ПОЧЕТКА ВЕКА
Како Б92 незванично сазнаје присталице бившег режима Ђорђа Петровића, предвођене његовим коалиционим партнером Милошем Обреновићем, подигле су у Такову устанак против Османског Царства. На директној линији је Сулејман паша Скопљак, који специјално за нашу телевизију, коментарише последње догађаје:
- Сматрам устанак безумним чином националистички острашћене групице Срба, на челу са Обреновићем, познатим предводником антиосманлијског лобија. Овај потез води директно у пропаст и против је светлог османлијског пута, којим нас води наш пресветли султан Махмуд II. Упозоравам устанике на овакав противправни потез и позивам их да се успостави ред и стабилност у земљи.
Б92 подсећа на националистичку прошлост Милоша Обреновића. Био је војвода Петровићев у Првом српском устанку, његов кум и истакао се у борбама за Ужице, где је и рањен. Остао је након пропасти устанка у Србији како би и даље пркосио османлијским властима. Овим чином Србија се вратила у мрачно доба са почетка века, у време изолације, ратова, сиромаштва ... Овај чин, оставиће последице у односима са Султаном, чиме Србија губи низ повластица које може добити интеграцијама са Турском. Ту се пре свега мисли на безвизни режим за путовања у земље под османском влашћу (Влашка и Молдавија, Бугарска, Грчка, Блиски Исток, Египат ...). Овим су такође угрожене и директне инвестиције Турске у нашу земљу, што значи пад животног стандарда за хиљаде наших људи. Колико ће још последица изазвати овај чин, видећемо у наредним догађајима, о којима ће вас наша телевизија благовремено обавештавати.
Сообщение: 4598
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 06.12.09 17:13. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава Легенда о краљу Мити Љубиша Спасојевић уторак, 01. децембар 2009. Ову причу посвећујем Слободану Урдешићу
српском родољубу, са којим сам се упознао и
спријатељио лета 2009. у Херцег Новом...
Једном давно на брдовитом Балкану постојала је држава звана Србијада, коју су насељавали становници истог порекла, који су говорили истим језиком, али су се због особина које су поседовали делили на Србе и Србијадне, односно на усправне и водоравне. Та подела је први пут начињена у ЛЕУпенском виру, о чему говори „Кратка историја Србијадних“, а сталне поделе су биле усуд овог народа током целокупног његовог постојања.
У Србијади је својевремено на власти био краљ Мита. На трон није засео на основу заслуга и особина које су красиле Србе, већ Србијадне, то јест на основу покорности боговима из бриселске и вашингтонске низије, који су га због спремности да извршава сваки њихов налог, па чак и више од тога, а уз велику помоћ вештица и пророчица Медије и њене ћерке ПиТВије, довели на престо и тамо и одржавали, истовремено стварајући и гајећи култ краља, као и тих богова. Медија и ПиТВија су од краља Мите начиниле митолошко биће кадро да решава (на речима) све проблеме Србијаде, Србијадних и Срба. Србијадни су у то и веровали.
Покорност према надређенима, а осионост према подређенима је била типична особина Србијадних, а краљ Мита је ових особина имао највише, па је и то био један од главних разлога поменутих богова да га поставе за владара Србијаде и врховног жреца вере коју су они представљали.
Да би учврстио власт, краљ Мита је у своју свиту увео седамнаест (а можда и више) стручњака за све и ништа. Ти стручњаци су пак изабрали и поставили своје људе, а ти људи своје људе, а ови своје и тако даље, све до најнижих нивоа власти у Србијади. Ова огромна пирамида која је почивала на грбачи Србијадних, а и Срба, на чијем је врху је био краљ Мита, је разним порезима пљачкала народ, што је био озакоњени вид узимања, али оно од чега је ова пирамида, а самими тим и власт стварно живела, умножавала се и опстајала, биле су незваничне накнаде које су Срби и Србијадни морали да плаћају чиновницима који су се налазили чак и на најнижој пречаги државне лествице (односно, дну пирамиде), да би завршили било какав посао (а преко њих су се завршавали баш сви послови). Како је већ речено, тих функционера је у почетку било седамнаест, а затим много, много више. Краља и његову свиту толико одане миту повезивала је нераскидива и непрекинута жута мит, она иста жута мит која се спомиње у причи из античке Зврчке о Зезеју и Аријадни.
Ова појава је толико узела маха за време владавине краља Мите, да јој је народ који пре тога није имао израз за ова давања наденуо име по имену владара и назвао је мито. Тако је краљ Мита постао, био и остао краљ мита. Друга реч која је тада настала из истих разлога је митарење, а означавала је процес сталног давања мита, због кога су Срби били очерупани до голе коже и задужени код миљеника богова из бриселске и вашингтонске низије АгаМеМФнона, о чему приповеда кукачки спев Србијада и Однисеја.
Надаље, незванична, али врло практична и исплатива религија краља и свите је постала митоизам. Подмазивање, како је још називана ова појава и обичај у Србијади је тако служила да би се одржавала, покретала и радила целокупна државна машинерија. Што је на лествици власти, односно пирамиди имао виши положај, припадник владајуће касте је био више подмазиван. Сходно томе, краљ Мита је био највише подмазан и намазан.
Краљ Мита је знао да овакво стање не може да траје вечно, тим пре што су Срби били бунтовни народ, за разлику од Србијадних. У намери да спречи догађања која су га могла лишити трона, и што је још горе живота, преко вештица и пророчица Медије и њене ћерке ПиТВије је стално најављивао борбу против мита. Да би оставио утисак да нешто ради и заварао народ, спровео је реформу језика којом је забранио употребу речи мито и митарење, основао посебне органе који ће се као борити против ове појаве (у њих је поставио људе из своје свите), али је знао да су све то краткорочни потези, којима неће моћи дуго да Обамњује незадовољни народ.
Преостало му је још да се обрати за помоћ боговима из бриселске и вашингтонске низије, који су га довели на власт и чији је првосвештеник у Србијади био. Нашавши се у великој нужди, то је стењући и учинио следећом молитвом:
„Богови моји, чинио сам све, па чак и више од онога што сте тражили од мене. Преко Медије и ПиТВије сам овај народ убеђивао да оставе веру предака и верују само у Вас, да ће им та вера донети бољи живот – и поверовали су многи. Говорио сам да сте нам пријатељи и да нас волите, иако сте нас гађали уранијумским муњама – и то су неки прихватили. Када сте тражили жртве, подносио сам Вам их, шаљући непокорне у свет мртвих – Хаг, а народ сам убеђивао да је то непоходно, уколико желе бољи живот који ће им те жртве донети – и то су прогутали. На олтар сам Вам принео и део територије Србијаде и Србе који живе тамо, убеђујући народ да то није тако, него да су и даље део ове државе – чак и то је код неких прошло. Војску сам распустио, а моју гарду ојачао причајући да развијам демократију, народ презадужио код вашег и мог миљеника АгаМеМФнона, претварајући Србе у Србијадне, односно у робове. Обамњивао сам и лагао због Вас и мене, престављајући се као спасилац овог народа и ДОСта њих ми је веровало и следило ме је.
У језику Грдог Албиона само је слово више између речи бог и злато (go(l)d), што говори да је то у ствари за њихове становнике, а и мене и моју свиту исто. Ту веру сам и ја прихватио, верујући у Вас. У језик житеља ове државе којом владам у Ваше име и за Ваш рачун сам убацивао речи Грдог Албиона желећи да Србе претворим у Србијадне и тако их покорим. Међумутим, у речнику и схватању овог незахвалног народа зл(ат)о је поистовећено са злом. Учините да и овде сви поверују да се све може купити и продати, као што смо поступили ја и моја свита, па смо се Вама одали и продали, а да су морал, част и поштење превазиђене и штетне особине. Учините да овај незахвални народ увиди да ви награђујете и помажете само оне који су аморални, нечасни и непоштени, зашта смо ја и моји дворани најбољи пример. Учините да схвате, да је напредовање на лествици власти могуће само ако имају особине које имам ја и моји дворани и да је то напредовање брже, што је тих особина више.
Бољег слугу од мене нећете наћи, услишите моју молитву и дајте ми моћ да оне који се буне против мене додиром претворим у моје присталице, које ће изгубити те штетне особине, а добити оне које Ви, а према томе и ја ценимо и имамо“.
Богови су брзо остварили молбу њиховог миљеника и краљу Мити одмах послали гласника Херпеса, који је морао због хитности и важности задатка да прекине посету Грдом Албиону. По доласку на дворе краља који су се налазили у главном граду Србијаде Жутограду, овако му се обратио:
„Краљу Мито, богови који ме шаљу су одлучили да испуне твоју молбу. Дају ти моћ да додиром својих руку све противнике, односно Србе обојиш у жуто и то тако што ћеш их заразити жутицом. Као што знаш, жутица је болест прљавих руку, а ти си их већ добро испрљао извршавајући наша наређења. Што ти руке буду прљавије, то јест што нам будеш боље служио и твој додир ће бити ефикаснији. Због тога ћеш извршити и налог богова који ме шаљу да Србијаду поделиш на што више државица, чиме ће и твоја моћ постати већа јер ћеш владати свима њима, а не само једном државом, као до сада. Потом ћеш те државе поклонити, односно жртвовати нама.
Пошто тако испрљаш руке, оне које додиром будеш заразио жутицом, остаће и без мозга, као што су и сви ови који ти сада верују. У томе ће ти као и до сада помагати Медија и ПиТВија. Тако подељени, они Срби који буду избегли жутицу, временом ће потпуно нестати, а ти ћеш владати вечно, па можда и дуже. Штавише, твоја моћ ће расти, па ћеш не само Србе него све што додирнеш моћи да обојиш у жуто. Упозоравам те да ће ипак бити оних које нећеш моћи да заразиш, јер су прави Срби имуни на жутицу. Такве мораш да принесеш као жртву нашим боговима и пошаљеш их у царство мртвих – Хаг“.
Презадовољан краљ Мита се захвалио Херпесу и обећао му да ће као жртву боговима из бриселске и вашингтонске низије одмах из тамнице у којој је држао похватане Србе, њих хиљаду послати у царство сенки. То је и учинио, знао је да мора да извршава сва њихова наређења, иначе му се жуто пише.
Србијаду је поделио на много државица, које су се касније осамосталиле, а потом потпале под власт суседа. Испунивши тај налог богова из бриселске и вашингтонске низије добио је моћ да све што дотакне претвори у жуто. Ту моћ је нештедимице користио.
Трава у Србијади је тако увела и постала жута, зелено лишће је такође пожутело, а и бистре реке су се замутиле и ужутеле. Оранице су се претвориле у бесплодну жуту иловачу. Небо је такође имало ту боју краља Мите, баш као и облаци из којих је падала жута киша. Укратко речено, Србијада је за време владавине краља Мите и његове свите постала бесплодна жута пустиња, баш као што је пустиња била и душама следбеника краља Мите и његовој лично. Једино што није било жуто, су биле сузе које је народ ронио док их је Мита гонио.
Жутица је харала и народ обарала, а краљ Мита и његова свита су срећни били, јер су њиховим боговима мили.
И баш као што је Србијада уситњавањем нестала, нестали су и Србијадни уситњени у жути прах, које је развејао жути ветар.
Само смех Србина спасава Српске раје Алах да пожели "Султан Абдулах Гул" субота, 14. новембар 2009. (Таблоид, 12.11.2009)
Вала, нека је аферим ономе Каурину што ме онако царски дочекао у Београду, поставићу га за пашу, чим дођем поново из Стамбола! Борис-паша и седам субаша! Сваки субаша свога башчауша! Сваки башчауш свога чауша! Има да буде ланац одговорности. Синџир, бре!
Знао сам ја, чим Босфор прејашемо, чим Бугаре и Грке заобиђемо и у Србију дођемо, да смо међу својима. Такве раје Алах драги да пожели! Зато ћу, чим поново дођем, да сакупим три товара блага, довешћу инџилире путеве да граде, касабе да подигну нове, рећи ћу: бујрум рајо, узми, не стиди се, дуго си, вала, и чекала! Ево век један прође, ни једни ни други добра не видесмо. Јазук рајо, јазук, а знало се некад шта је царско а шта спахијско! А где смо данас?
Вала рајо, ако заједно не кренемо у ту Европу, боље да нас нема! Ево, ми ћемо вам помоћи! Саградићемо вам ћуприје и механе, ханове покрај царскога пута, на сваки фртаљ километра по један шадрван, покрај свакога шадрвана по једна ашчиница, покрај ашчинице по једна Влахињица, коло да нам игра да нас махмурлук не савлада после тешких преговора са некрстом из Европе.
Вама ћемо веру одобрити. Нико не сме да вас бије! Служила си рајо пет векова, ферман султанов поштовала, севап је добра да видиш! А најбоље ти је са нама, бољега господара нећеш наћи. Нас, рајо, познајеш. Ми смо ти узимали само десетак. Ови ти кожу дигоше! Бољи ти је рајо био и Селим и Мехмед, и Сулејман Величанствени, и Мехмед Паша, и све паше и субаше заједно, од ове глобе и намета, од овога данка, од ових харачлија, хрмпајлија и шупак мераклија што сеире Србијом и српским нахијама и причају како је стиг'о демократски земан, да све ваља похарати и ново саградити, да је то и ваша и наша једина ћуприја до Европе.
Ево сам ти, рајо, и указ припремио. Хатишериф трећи. Два си рајо већ имала. У том Хатишерифу, од моје милости и благородности начињеном, писаће да имаш сва права, само буну да не дижеш на нашу царевину, а на ону њихову можеш, али само ако ми на њу кренемо. Писаће у Хатишерифу трећем да је сваки хинсан дужан да поштује права другога хинсана. Да оним хајванима из Европе покажемо да смо ми били озбиљна царевина, а да сте ви били једна послушна раја. Не бисмо ми тебе, рајо, бомбардовали никад. Ми бисмо ти само везали руке наопако и кроз чаршију провели, да види друга раја како ради правна држава.
Имам један тефтер кожни и у њему свакога кога ћу да унапредим и поставим на важна места, чим се мало сјединимо опет. А нико нас тако сјединити опет не може као та Европа. Ето вала Турске до Беча само ако се преваре. Али, неће. Неће нас Европа, а нама је опет потаман да се вратимо теби, рајо. Ту су нам и Дунав и Сава, ту нам је Калемегдан. Нећеш ни ти рајо у ту Европу како видим. Сад кад си с нама виђена, нећеш никако. Баш те брига, што да им ти будеш неки сеиз, не треба то теби.
Ја сам онога вашега Каурина већ метнуо у тефтер као будућега београдског пашу. Како видим, биће то највећа функција у целој бутум Србији. И њему ће бити потаман. Јер, само ће вам тај пашалук и остати!
Ни то данас не бисте имали да вам султан није из Стамбола гарантовао! Узми се рајо у памет, кога ти бољег за савезника имаш од нас? Откако скупа пропадосмо, друге су нас силе узаптиле! А заједно бисмо чуда направили.
Ево, има добра хефта откако ме тешке мисли море: оћемо ли ми сви скупа имати еспапа кад још гори земан од овога дође? Аман, па не радимо сви у Немачкој! Па ни тамо више није ка што је било.
Нема ни тамо да кажеш: ех, ове љепоте, овога рахатлука, овога блага небројеног! Него: сиктер рајо, на кулук се врати! Од кулука порез плати.
Ево, кад се видимо идући пут, ко стигне до мога миндерлука, до мојих одаја и до мојих канабета, вала ћу му све полако испричати шта сам тамо својим очима гледао. Нас Турке у Немачкој не воле. И шта ће нама такав комшилук? С ким да продиваниш, с ким чибук да попушиш, с ким кафу да срчеш, рајо моја покорна? Вала, кад нешто помислим, није наша царевина ни требало да иде даље од Београда! Алах драги рече да је доста да се испењемо на Калемегдан и погледамо у правцу оног другог вилајета. Тек да знају да смо ту.
Није морало драга рајо овако, није морало. Сто година смо изгубили. Читао сам ја књиге и записе, учио сам ја о свакој вери помало, али твоје муке, српска рајо, нико није имао. И ми смо те мучили. И ти си нас вала намучила. Па сам се више пута чудио, више пута сам говорио: који нам је Куран, хоћу рећи, које су нам то свете књиге рекле да се истребимо?
Ја сам човек савремен. Прагматичар. Размишљам нешто, а зашто ми заједно не бисмо направили неки свој пашалук, неку своју малу царевину, да њоме без царине пролазиш и ти рајо, и да пролазе Турци и трговци, као некад што је било? Ко то нама може да забрани?
Ево, чим поново дођем да калдрму по Санџаку стављам, ево ме у Београд. Понећу један ђугум, једну тестију, да у њу бацамо гласове. Свако по једну артију да савије, да напише је ли за тај предлог или није.
Ако ни то не прође, спремићу један ферман. У њему ће бити све. Биће и имена из онога тефтера. Откако сам био у Београду, ови ваши већ деле функције! И ко ће бити ефендија до ефендије, и ко ће да држи механе поред пута, и ко ће да контролише спахилук, и ко ће да наплаћује харач, и коме се спрема гајтан свилени, и ко ће папучама да пије ладно вино, коме ће простирати серџаде, а ко ће низ басамаке да се сломи.
Е, рајо, рајо, све си научила за само пет векова. Други нису ни за хиљаду година! Аферим нека ти је, али једно не могу а да не кажем: каква год да си, боље господаре заслужујеш! Такве раје нема у три царевине!
Сообщение: 6076
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 31.01.10 17:30. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава Краљевић Марко по четврти пут међу Србима Љубиша Спасојевић среда, 20. јануар 2010. Затресла се Мироч планина, запиштала гора и звериње, а вила Равијојла са облака слетела до пећине у којој је Марко сневао.
- Буди се Марко! – пиштала је и вила, дрмусајући јунака. – Буди се, кука и планина и гора и звериње и ја због невоља које су сколиле Србију! Буди се, јер Србије неће бити ако се не пробудиш!
- Аааах! – јекну Марко чувши у сну ту грозну изјаву која га је моментално расанила. – Како може бити да Србије неће бити, посестримо? – запита је запрепашћено.
- Све што бих ти рекла, не би ми поверовао – зајеца вила. – Него седлај Шарца, паши димискију, узми шестопер позлаћен и пази добро да на Шарцу буду зимска копита бар на две задње погонске ноге, да преко самуровине обучеш флуоресцентни прслук и нипошто не пиј вино, јер су у Србији сад други, европски адети, могли би да те искључе из саобраћаја, одузму Шарца, упишу казнене поене и да никада не стигнеш тамо куд си наумио – саветовала је вила Марка. – Иди у престоницу, код цара који сад влада Србијом, попричај са њим, спасавај Србију, ако за Бога знаш – зајеца Равијојла ронећи бисерне сузе. – Знај само да је Србија изгубила Косово, да се ново Косово зове Војводина и да ће их бити још, а зову се региони.
- Хоћу посестримо, ево одмах – забрину се и Марко. – Никада те нисам видео тако тужну, мора да је стварно голема невоља спопала Србију. „На оно Косово сам стигао касно, можда спасем оно што је остало“, размишљао је.
- Ако је неко способан да спасе Србију, то си ти – рече му посестрима плачући. – Одмах крени, не часи ни часа, ево ти зимских копита и флуоресцентног прслука, опреми се и похитај!
Марко поткова Шарца, навуче флуоресцентни прслук, опаса димискију, узе у десницу шестопер позлаћен, а у левицу дизгине и крену галопом. Кроз главу му сену сећање на сан када је помислио да је по трећи пут међу Србима[1] и олакшање што је то био само сан, али је слутио да су невоље које су снашле Србију горе од сваке ноћне море. Јуначан какав је био, хитао је да подели мегдан са њима. Сјао се прслук на њему кано месец кроз јелове гране, а мрки брци тресли од галопа и ветра као скупштинска опозиција пред заменицом председнице Скупштине. Друмови којима је јахао били су препуни људи који су лежали по њима и који га нису препознавали јер су били обневидели од глади. Поред те масовне појаве, Марка је запрепастила чињеница да су друмови били у горем стању него када их је он орао. „Можда није све тако страшно, чим је неко изорао ове друмове боље него ја. А очигледно нема Турака који би изгазили орање“, тешио је себе Марко док је на Шарцу јурио ка престоници.
До дворца владара у Србији га је водила нека невидљива рука, а после извесног времена престао је са покушајима да разуме коментаре становника престонице које је сретао. Звучали су као да су изречени на српском језику, али су њему ипак били неразумљиви.„Баш је овај лик куул“, „ма скроз је океј“, „да ли је стрејт или геј“ слушао је Марко од пролазника чудећи се. Недоумици су му доприносили натписи на страном писму којих је било свуда где му је поглед пао, писму које му је било потпуно непознато и којим нису биле писане српске књиге староставне. „Да ли је ово српски језик, какво је ово ново српско писмо и да ли је ово Србија?“ питао се Марко док је везивао Шарца испред владарскога двора.
Његову појаву су већ пре неког времена снимиле одговарајуће службе, као и камере на згради, тако да његов долазак није био изненађујући. Штавише, био је добродошао, јер су царски саветници, домаћи и страни, заједно са владаром у Србији пре тога одржали састанак.
- Јавила нам је ЦИЈА преко њене канцеларије у БИЈИ да се у Београду појавио Краљевић Марко и да се упутио овамо – започео је састанак саветник за безбедност.
- Ја не желим да имам било шта са тим српским националистом. То би ми покварило имиџ у Европи и што је најгоре и у Америци, односно целом демократском свету – завапио је владар. – Помислите само колико би ми рејтинг пао!
- Ма кад је реч о рејтингу, ово је велика шанса – узео је реч саветник за медије и пропаганду. – Замисли само колико би добио када Јавни сервис твој, а пре свега наш телал објави да си примио Краљевића Марка на његову молбу, наглашавам молбу, а не захтев и да ти је он дао подршку за твоју, а пре свега нашу политику. Српски националисти би изгубили последње упориште, неки би чак после тога пришли нама, а то би била и вест за светске медије. То би била вест која би премашила по гледаности и ону кад је онај хећим ухапшен и спроведен у Хаг, па му се тамо суди. Рејтинг би ти скочио и овде и у демократском иностранству. Све ћемо измонтирати и сложити. Биће то ударна светска вест!
- Због рејтинга ћу све да учиним – пристаде одмах владар. - Али, колико се сећам, он је много прек и живот би могао да ми буде угрожен, доста ми је што сам ону вакцину примио. Јоооој како ме боли рукаааа – заплака ронећи сузе чудне, жућкасте боје.
- Ма не брини се, уопште нећете бити у директном контакту. Направићемо видео-конференцију. Гледаћете се путем екрана. Шта те буде питао, ја ћу ти рећи како да одговориш. Уосталом све ће бити добро припремљено, као пред сваки твој наступ – умиривао је владара саветник. – Претпостављам зашто је дошао. Научи ово напамет, а као што ти рекох остало ћу ти суфлирати.
- Океј – на чистом демократском, безалтернативном српском језику сложи се владар.
Чим је везао Шарца и закуцао на дворске двери, Марку су пожелели добродошлицу. Димискију и шестопер је оставио на портирници. Рекоше му да је то услов да види цара, пошто је царев живот био угрожен неким који је унео бомбе у дворе, као и неким који је причао да има бомбу за цара, а после је писао нека чудна писма.[2] Уведоше га у лепо опремљен кабинет, понудише пићем, што Марко једва одби, сетивши се шта му је рекла посестрима Равијојла. Сео је у фотељу, чекајући цара. Тамно сокоћало четвртастог облика које је било у центу просторије му је привукло пажњу. Изненада се осветлило, а са екрана га је гледао човек који није имао круну на глави, али је Марко некако знао да му се обраћа владар у Србији:
- Добро ми дошао, јуначе! – Чуо је поздрав. Марка који се нагледао свакојаких чуда путујући кроз Србију, а поготово у престоници, ипак је запрепастила ова мађија. Види човека, а човека нема, чује глас, а човека опет нема, цар је, а круну нема, уместо човека говори му страна ствар.
- Боље те нашао! – Одговори сокоћалу Марко и одмах упита: - А где си ти царе?
- Ја сам хитно морао да отпутујем у Румунију, овај Влашку – сети се цар назива државе који ће Марку бити разумљив, док је посматрао Марков лик на екрану монитора, из подземног бункера у дворцу. – Ево можемо и овако да се видимо и причамо. Него којим добром јуначе?
- Није добро, него невоља! – Узвикну Марко. – Рекла ми је посестрима да смо изгубили Косово! Како се то десило?
- Бомбардовали су их! Али је губитак само привремен. Ми се и даље боримо за њега демократским, правним и дипломатским средствима – објашњавао је владар Марку.
- Ма кога су и ко је бомбардовао? – Питао је Марко збуњено, осећајући да је тај непознат израз „бомбардовање“ у некаквој вези са пушкама које су га и натерале да се повуче у пећину под Мироч планином, јер је тако свака рђа могла да победи и највећег јунака.
- Па НАТО је бомбардовао те Србе и Србију и Косово – објашњавао је цар патриотски. – Али ми сад имамо добре односе и ја радим на томе да им се придружимо.
- Значи НАТО то су Турци? – Упита Марко да би разјаснио недоумицу.
- Па има и Турака и Италијана и ... – Поче да набраја цар, али га Марко прекиде.
- И Турци и Латини старе варалице су напали сиротињу рају?! А шта ти хоћеш, да Србија сад буде са тим зулумћарима?! – Дрекну Марко у екран.
- Ма мене је народ по султановој жељи и на његову радост изабрао и ја имам мандат тог народа, ја ћу у његово име да одлучим. То ти се Марко зове демократија – објашњавао је цар високу политику.
- А то су та демократска средства којима се бориш за Косово! – цептао је Марко. – А која су дипломатска и правна?
- Дипломатска средства су кад смо ми повукли наше амбасадоре из тих земаља да им покажемо да смо озбиљни, па смо те амбасадоре брзо вратили, да се они озбиљно не наљуте на нас. А имамо и план од шест тачака.
- Аха, план од шест тачака – понада се Марко, мислећи да то има неке везе са шестопером.
- Да, да то је велики успех наше дипломатије. И то су моји савезници и стратешки партнери смислили, а ја спровео. Тако смо обезбедили границу против Косова да ни птица не може да прелети, а камоли неки Србин. Ми наше не дамо! А добио сам, овај добили смо, Србија је добила и Бели шенген – исправи се брзо цар, пошто га је саветник упозорио
- Ма какав црни Бели шенген! Шта је то? – питао је збуњен Марко.
- То је ферман од великог, највећег султана који нам је донео његов везир да можемо да путујемо по Европи, осим Срба са Косова, што доказује колико сам био у праву када сам обезбедио границу од њих – разјашњавао је српске дипломатске успехе Марку цар.
- А правна средства, шта је то? – хтео је Марко потпуно објашњење.
- Ја сам тражио да суд дâ мишљење да ли ја праведно што им је Косово отето – одговори цар, слушајући саветника.
- А тај суд да ли суди ни по бабу ни по стричевима или је по оној народној кадија те тужи, кадија ти суди? – тражио је сувишна објашњења Марко, уместо да се задовољи првобитном информацијом.
- Ма каква тужба, далеко било! – Уплаши се цар. – То су наши стратешки партнери, ми тражимо само мишљење. Таман посла да их тужимо и увредимо, па да нам блокирају султански друм који нема алтернативу! Уосталом обезбедили смо се, у суду су кадије које о томе воде рачуна!
- Значи суде нам кадије, а Срби су јадије! – бесно викну Марко. – Шта би било од Србије да сам ја тражио мишљење од Мусе Кесеџије и Црног Арапина?! Знаш ли то?! Одговори! – урлао је Марко.
- Ма ово су сада друга времена, бој не бије срце у јунака, најбоље је када си мањи од зрна мака – покушао је цар да смири Марка гађајући га овим стихом у лирску жицу. – Имамо ми ту још неких успеха на правном и дипломатском пољу.
- А који су то? – хтео је да сазна Марко, иако му је од оног што је чуо зујало и у ушима и глави.
- Нас су Хрвати, овај Латини тужили што су протерали Србе из њиховог царства – почео је да образлаже цар.
- И ти си њих тужио? – упита нестрпљиво Марко, надајући се да је цар потегао за омиљеном српском забавом.
- Ма Марко опет не разумеш ова времена. Ја сам им се извинио и предложио да повуку тужбу иначе...
- Иначе ћеш шта? Рекао сам ти да су Латини старе варалице. И они и Турци само један језик разумеју!
- Иначе ћу опет да им се извиним. Извињаваћу се док год нам не опросте све што су нам учинили – изрече најстрашнију могућу претњу цар. – Да би увидели колико је моје извињење искрено, позвао сам папу да нас посети. Има ту још ...
- Шта бре још! Зар и ово није прековише! – састави Марко веђе, севајући очима.
- Управо је изабран нови цар Латина и ја не бих ишао да га поздравим уколико дође и нови цар Косова. Тако се брани достојанство Србије! Али, ако ми велики, највећи султан нареди, као што је то и пре један велики, највећи султан учинио преко његове хануме, отићи ћу одмах са целом мојом свитом. То је реал политика!
- А тај цар Косова и нови цар Латина су пријатељи? – хтеде Марко опет да разјасни збрку.
- И бивши латински цар, а и овај нови су велики пријатељи са царем Косова, као и велики, највећи султан.
- Па шта ти онда тражиш код непријатеља? Рекао си да су протерали Србе, да су нас због тога тужили, да су пријатељи са косовским царем који је српски непријатељ, а он је такође протерао Србе! – пенио је Марко питајући се да ли оно што чује заиста чује, или му се причињава.
- На султанском друму који нема алтернативу морамо да развијамо добре односе са свим суседима. Зато сам и рекао да не бих ишао уколико косовски цар дође. То увек звучи родољубиво и царски. Али, зато иза мојих речи стоје моја истинска дела. Ја развијам добросуседске односе и са једним и са другим царем, а највише са великим, највећим султаном. Што је више суседа, то је више добрих односа. Због тога ћу да направим мала царства, то јест регионе, па ће и региони развијати међусуседске добре односе са другим царствима и међусобно. И добро знај Марко, народ ме овде цени по речима, а велики, највећи султан и други цареви по делима. Зато ме воле и овде и тамо. Тако се долази на власт у Србији и тако се остаје на власти. Када Срби почну да ме цене по делима, а не по речима, њима ће да сване, а мени да смркне, али ако није до сада, тешко да ће икада – давао је лекције из политике, маркетинга и макијавелизма Марку владалац.
- Ма каки великаши, ја сам господар, ја ћу преко мојих измећара у Скупштини, то ти је скуп великаша којима је командујем – настављао је да објашњава цар Марку, – ја ћу да позлатим Сребреницу, тако што ћу да велможама наредим да они признају да је Србија крива за све, откако је света и века. И џамију ћу да сазидам у Београду, са све медресом, и њу ћу да позлатим. И од Војводине ћу да направим Косово и њу ћу да позлатим, и од Шумадије, и њу ћу да позлатим, и од Поморавља и њега ћу да позлатим, и од Санџака, њега ћу посебно да позлатим. Све ће то цар својим обећањима позлатити народу српском – великодушно је и ЕУфорично обећавао владар, као да су расписани избори.
- Ма јеси ли ти Латин, Турчин или Србин? ! – урлао је Марко.
- Ја сам пре свега Европљанин, то је мој избор који нема алтернативу – одговори цар. – Кад немаш алтернативу, то је флексибилан и нетрадиционалан приступ политици, али на традиционалан начин – мудровао је даље владалац.
- Ајде дођи 'вамо да поделимо мегдан, па да видим шта си и чему си, да за твоје упитам те здравље! – суну Марко изазов у сокоћало са које га је гледао саговорник.
- А, па не могу, рекао сам ти да сам у Влашкој – изрече предизборном истинољубивошћу цар. – Осим тога ко ће да Србију води султанским друмом који нема алтернативу ако не ја. Мене је како сам ти већ рекао народ и што је много важније велики, највећи султан изабрао на демократским изборима и поверио ми поверење. И да знаш од свих великаша, како ми говоре саветници, који то говоре и сиротињи раји, мене та раја највише воли. А за здравље што ме питаш, добро је, иако сам примио вакцину. Морао сам да вратим дуг.
- Е ако ми не смеш на мегдан, ја ћу тебе овако измећару турски и латински! - Бесно узвикну Марко и удари у екран који пуче на три половине.
***
- Све је супер испало, рејтинг ти гарантовано иде горе – рече цару саветник за медије. Потом озареног лица додаде. – Управо ми је нешто фантастично пало на памет. – Затим узе телефонску слушалицу у десницу руку. – Донеси ми одмах један флуоресцентни прслук – нареди одговорном за возни парк. – И нека буде добро напукао – додаде важну напомену.
Те вечери царев лични телал Јавни сервис је као прву вест у другом жутнику објавио саопштење из двора да је у дугом и пријатељском разговору до кога је дошло на молбу Краљевића Марка исти дао пуну подршку владару. Такође је обавестио сиротињу рају да је уважени и високи гост потписао приступницу којом је постао царев поданик, као и да је посету искористио да се вакцинише против свињског грипа. Прилог је гарниран фотографијом флуоресцентног прслука који је Марко оставио као поклон, што је уједно био и једини, али зато уверљиви доказ ексклузивне вести. Такође је наведено да су оштећења на прслуку која су се видела на први поглед била непобитан доказ како уваженом и високом госту није стало до владаревих противника, односно да му пуца прслук за њих.
Гледаоци су још обавештени да је прслук изложен у царевој резиденцији. Улаз је бесплатан. Упућен је позив посетиоцима да следе Маркова јасна опредељења и постану цареве присталице, потпишу декларацију којом дају подршку декларацији о Сребреници и вакцинишу се против свињског грипа. Јавни сервис је такође јавио да је Марко приликом доласка везао Шарца за сва четири стуба и тиме недвосмислено показао да подржава садашњу спољну политику. При крају вести конзументима је стављено до знања да због техничких сметњи снимак стубова и Шарца није могао да буде приказан. Наиме, услед несташице новца, што је била последица масовног одбијања плаћања данка, дигитална опрема која је била изнајмљена је морала да буде враћена власнику. Због тога је окривљена сиротиња раја. Телал је рекао да ће милошћу царевом ради одржавања одрживог корака са Европом и напуштања примитивне технологије телалања помоћу зурли и таламбаса уследити стопостотно повећање намета. Последњом реченицом Јавни сервис је обавестио да је цар приликом одређивања намета на вилајет водио рачуна о социјалном моменту, то јест о сиротињи раји и да он дубоко саосећа због удара на стандард који ће он (намет, а и цар) проузроковати.
Сообщение: 8330
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 10.05.10 23:05. Заголовок: Откривен нови српс..
Откривен нови српски геније: Нова српска политичка аналитичарка има свега четири године! PDF Штампа Ел. пошта Павле Ћосић недеља, 09. мај 2010.
Београд, 8. мај, извор Бе92 - На анонимном конкурсу за најбољи састав на тему "Визија Србије и њена новија историја" победила је Милица Пазикућа из Краљева с радом под називом "Има ли разлике између Владете Јанковића и Стаљина?", да би се потом открило да је реч о четворогодишњој девојчици!
Ова девојчица на уручењу награде је пред својим знатно старијим колегама, међу којима су се налазили и истакнути и афирмисани аналитичари, изјавила: "Ова награда је доказ да за Србију још има наде и да ће младост победити мрачне снаге прошлости!".
На конкурс је било пријављено преко 3.500 радова, углавном студената, али и средњошколаца. Како наводи Миломир Јефтић, председник жирија, конкурс је био анониман па још увек немамо тачан увид у то ко се све пријавио јер многи после објављивања резултата нису хтели да открију свој идентитет.
У званичном образложењу жирија се наводи: "Овај рад својом зрелошћу и храбро изговореном речи против српског национализма на алегоричан начин правећи паралелу између истакнутог српског националисте Владете Јанковића и совјетског диктатора Јосипа Висарионовича Стаљина, пружа фантастично једноставну и јасну слику о просечном српском гласачу данас. Милица Пазикућа уз снажне аргументе објашњава да се Србија никад неће ослободити тешког бремена нацистоидног фашизма, уколико се не одрекне Косова, Војводине и Санџака и не укине рад Српске православне цркве." На примедбу новинара Политике да се можда не ради о мало радикалним ставовима за овако престижну награду, Јефтић је одговорио да ту нема никакве радикалности него само храбрости једног паметног детета.
Овом наградом наша нова нада добила је колумну у НИН-у. На самој додели награде дошло је до ситног инцидента кад је аналитичар Ђорђе Вукадиновић, видно припит, изуо ципелу и бацио је у правцу незаштићене девојчице. Реаговала је полиција и привела наливеног и дрогираног Вукадиновића.
Сообщение: 8331
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 10.05.10 23:07. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава Демократски монолог
Љубиша Спасојевић субота, 24. април 2010.
Да ли си ти нормалан опет ти је слика изашла у новинама носиш крст а не можеш ни кило кромпира са пијаце да донесеш истину сахрањујеш а ови су је одавно сахранили сад још хоћеш мене да сахраниш само правиш глупости уместо да зарађујеш ја на послу треба да радим а не да мислим где си ти и шта ти радиш и да ли ће шлог да ме стрефи због тебе има сад да ме питаш за дозволу сваки пут кад идеш негде а кад нисам ту закључаћу стан па ти скачи са терасе макар да неку вајду од тебе видим да узмем оне паре од твог животног осигурања да бар од тих глупости нешто зарађујеш па да те разумем све си фармерке измазао лепком за тапете када си лепио плакате па си ме и ту бацио у трошак за детерџент и струју и воду што сам потрошила док сам их опрала што те милиција није привела па у затвору да будеш и још да те избатина да се опаметиш кад ја нисам то успела а и како да те опаметим кад ни ја памети немам чим сам са тобом двадесет година па да је робија лакше би ми било и да је доживотна већ би прошла него што сам их провела са тобом какав сам комплет видела па ни то не могу да купим да поновим гардеробу шта ме гледаш онај што сам купила прошле недеље био је на снижењу то се не рачуна и то штто идем сваке суботе да гледам по радњама ја само гледам уместо да купујем као сав нормалан свет па иако нешто купим то већ следеће недеље није у моди и зато морам сваки викенд да губим по радњама а ти уместо да идеш са мном седиш у стану одмах дохватиш компјутер чим мене нема а ујутру кад чујем како бодеш по тастарури у срце ме бодеш у мозак ме бодеш јер занам да опет пишеш неку глупост кревет јутрос ниси наместио него си се само извукао из њега е нећеш мајци ни ујтру на трчање шта знам ја где ћеш ти да одтрчиш да опет правиш неке глупости треба да ме зову да ме питају јели то твој муж на насловној страни и што је најгоре опет си лепо испао а мени су испале очи кад сам те видела опет у новинама и ја шта да кажем казаћу им да ћу да те тужим за претрпљену душевну патњу па кад добијем паре да бар тако имам неку корист од тебе живце ми покида џигерицу ми поједе да ли ти мислиш на будућност опет ниси чарапе склонио на столу опет хаос прљаве судове ниси ставио у машину сардине си опет јео а тањир опрао тако што си га ставио у ве це шољу и пустио воду види како си је измастио ништа друго не радим него идем иза тебе и склањам кад ћу да се одморим али од тебе одмора нема само ћутим и радим а ти си се изврнуо на кревету и чим видим да узимаш онај твој нотес знам да ти је пала нека нова глупост на памет и да хоћеш да је запишеш да не заборавиш а боље ти је да записујеш ово што ти причам па да читаш и да памтиш да се манеш тих твојих глупости и да радиш као сви нормални људи доносиш паре у кућу а не крст да носиш идеш на пијацу уместо по протестима рибаш переш усисаваш уместо да лепиш плакате али не ти то не радиш господин пише носи пароле носи крстаче лепи плакате шта сам ја Богу скривила па ме казнио тобом како си се упреподобио кад смо се забављали ни да кинеш ни да се закашљеш само си се извињавао а сад кад се овај извињава ти се нервираш мењаш канал чим га видиш а фала богу сваки дан га има по неколико пута е па нека те и нервира да видиш како је то јастуци на каучу опет нису на месту јел су ове чарапе прљаве што их ниси онда бацио у прљав веш а мрве су опет на столу ниси истресао столњак све ти кажем по хиљаду пута али теби не вреди говорити тераш по своме е па и ја ћу по моме има да ћутиш и да не проговараш а не да пустиш језичину као што имаш обичај угледај се макар у томе на мене па да буде мир у кући докле ћу да те трпим не знам ни сама и кад ћутиш знам да причаш у себи мислиш да те не чујем знам ја одлично да ти не затвараш уста и кад их држиш затворена а и ако не причаш ти онда мислиш а шта мислиш Бог свети зна а ја знам да то сигурно није нешто нормално јер да је нормално ти би мислио како да зарадиш паре а не како да правиш глупости ђубре ниси бацио иди сад купи ми у апотеци нешто против главобоље јер само главобољу од тебе имам и ништа друго и воде ми купи осушише ми се уста од ћутања и кафу купи али то је већ много да памтиш јер све преко две ствари ти мораш да запишеш узми оловку и пиши боље ти је то да пишеш него твоје глупости као да то може нешто да промени може мени само живот да промени и то на горе немој опет у продавницу да идеш у папучама па у њима да трапаш по кући обуј патике а после да оставиш где им је место а не на сред стана код улазних врата као што имаш обичај а чарапе изнеси на терасу да се изветре али после немој тамо да их заборавш него врати где им је место баш си насекирао оних сто двадесет седам што су гласали за резолуцију као што си и Бајадена онда они лепо слушају шта им се каже и приме паре за то и ко зна шта још а ти бар паре да примаш за то што радиш па не мораш онда ни да ме слушаш тепих је опет зарозан то те не нервира а нервра те ова власт онај добио жирафу мени жирафа не треба доста си ми ти за циркус који правиш ето тако кад ме гледаш знам да ти је опет нешто пало на памет немој случајно да си писао опет о томе шта ти причам помислиће свет да сам нека роспија а ти неки јадник што ме трпиш а ја сам јадна што тебе трпим и твоје глупости уместо да пригрлиш љубавницу као сви нормални мужеви ти пригрлио крстачу да ли ти видиш колико си застранио остави се протеста пусти власт на миру ове цене на пијаци су хаос како они мисле да свет преживи али они не купују на пијаци имају они дневнице па надокнаде па плате а ја имам тебе па ти види ко боље пролази у животу нека нека доћи ће и њима црни петак као што је мени дошао са тобом а мени је сад сваки дан због тебе црни петак има да ме слушаш ко бела лала доста сам ја тебе слушала и ћутала бар да ми се извиниш и онај Француз што се правио Енглез кад је лопту додао руком и он се извинио кад су га ухватили и кад су сви видели и тебе су сви видели као и њега а ти се не извињаваш ни кад те ухватим ни кад те не ухватим у твојим глупостима ево сијалица је опет прегорела и шта чекаш да је ја опет заменим хоћеш да живимо у мраку као што већина овде живи да ли си ти нормалан.
Сообщение: 8742
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 03.06.10 14:44. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава Исповест Жике Црва
Љубиша Спасојевић уторак, 01. јун 2010.
Дозволите да се представим. Ја сам Жил. Заправо бићу потпуно искрен са вама. Право име ми је Жика, али оно је тако… како да кажем некако неевропско, није у складу са покретом коме припадам. Питате какав је то покрет? Да ја вас нешто питам. Какав покрет може црв да има? Каквим покретима се црв креће? Пошто видим да ћутите, одговорићу вам. Црв гмиже и пузи и логично је да и покрет коме припадам то исто ради. Питате куда гмиже и пузи? Где ви живите последњих десет година? Да ли сте уопште чули за пут који нема алтернативу? Да ли сте чули за паралелни пут? Ето због тих покрета ја припадам покрету и покрет припада мени. Моји покрети су симбол тог покрета. Ти покрети су ми урођени, а и усавршио сам их и још увек их усавршавам. Ваљда вам је јасно да је то услов напретка.
Питате како сам добио надимак? Знате ли како кажу овде – вредан као црв. Е па ја сам вредан. Нисам као ови нерадници што штрајкују глађу, секу прсте, спаљују се и жале се како немају посла, нити хлеба за себе и децу. Како ми црви преживљавамо? Како уопште овде може да се преживи и добро живи? Укључио сам се у политику. Знао сам да се поставим. Знао сам да се крећем где, кад и како треба. Већ сам вам рекао како се крећем. Знао сам да ћутим где, кад и како треба. Знао сам да се слажем и потврђујем где, кад и како треба. И ми црви имамо кичму, достојанство и своје мишљење, Гледао сам шта они изнад мене раде.Радио сам што они раде. Сада други гледају шта ја радим. Гледам и ја шта они раде. Морам увек да будем на опрезу.
Нормално, награда је стигла. Једно министарство, друго министарство, треће министарство. Па затим управни одбори, састанци комисија – чак више пута у току дана, припадајуће дневнице, саветовања у земљи, саветовања у иностранству, поготово иностранству, па опет припадајуће дневнице, службени путеви у земљи, службени путеви у иностранству због пута који нема алтернативу и нормално припадајуће дневнице, службени путеви због паралелног пута и припадајуће дневнице – домаћини су и овде и тамо увек врло љубазни и плаћају нам све трошкове. Па онда ту су семинари, накнада за одвојени живот, накнада за заједнички живот, накнада за употребу приватног аутомобила у службене сврхе и логично накнада за употребу службеног аутомобила у приватне сврхе, накнада за утрошено аутомобилско, авионско и гориво за јахте, наканада за амортизацију превозних средстава, накнада за учешће у разним емисијама и накнаде за давање интервјуа, накнада за фризера, накнада за шминкера, накнада за посете салонима лепоте и салонима за масажу, посебна накнада за масерке – напојница урачуната, накнада за обућу и одећу, накнада за ангажовано особље, накнада за прековремени рад, топли оборок, накнада за учешће у вакцинацији, накнада за трошкове мобилних телефона (имам их пет, од којих три користим искључиво за међународне разговоре), накнада за стрес коме сам због оваквог рада изложен, ауторски хонорари, хонорари за саветодавне услуге и лобирање, донације, дотације, квотације, репрезентације у земљи и иностранству, домаћа признања и награде, и што је најважније признања и награде међународне заједнице, провизије за посредовање. И још увек нисам набројао све начине како зарађујем. Због транспарентности дужан сам да вам кажем да све ове накнаде примам у паушалном износу. Шта то значи? То значи да ми је месечно гарантована сума за њих. Уколико су већи – исплаћује ми се разлика. Увек су већи, јер као што видите ја пуно радим. Интересује вас шта се дешава ако су мањи? Никада нису мањи. Не, нису потребни никакви докази о трошковима. Ја сам частан човек. Верује ми се на реч.
Зашто се мрштите? Мислите да су те провизије за посредовање мито? Ви сте очигледно неупућени. Провизије су сасвим у складу са обичајима међународне заједнице. Ако желимо да будемо део те заједнице, морамо и да прихватимо те обичаје. Мислите да ту постоји сукоб интереса? О томе ће одлуку донети наше реформисано правосуђе. Имам потпуно поверење у њега. Уосталом учествовао сам у тој реформи. Постављао сам кога треба и где треба. Људи су захвални. Знате како се каже овде – памти па врати. Занима вас како све то стижем? Креће се, стиже се. Стиже се, може се. Може се, има се. Уосталом мито је све ређа појава у нашем друштву. Ево вам одмах један пример и то из народа на кога увек рачунамо иако он не рачуна увек на нас. Навешћу вам као доказ стихове једне популарне песме. Они гласе : „Мајка ће да прода голфа дизелаша да јој пусте сина робијаша.“ И ви се сад питате какав је то доказ? Па размислите мало! Још увек не знате? Ево сад ћу да вам објасним. Тај голф што мајка продаје није нека крнтија. То је голф најновије генерације! А они су баш скупи! А то значи да су и ретки. Чим су ретки, значи да се због тога мало и продају да би се синови пустили. Ето вам и доказа да су те појаве ретке! Знам ја те ствари и цене како се крећу. Питате како знам? На најбољи могући начин. Из личног искуства! Ето баш таквог једног голфа сам недавно добио на покон. Питате зашто? Зато што сам добар човек. Учинио сам тој мајци. Није морала да се мучи и продаје га.
И знате ли шта сам стекао таквим радом? Ништа, готово ништа! Ова вила на Дедињу, то је нешто већ уобичајено што мени и мени сличнима припада по како се оно каже на нашем језику ... дифолту. Вилу на Златибору сам својим поштено зарађеним парама изградио. Покуповао сам хотеле по неким бањама, а и неке бање по регионима. Њих ћу да издајем. Ма и ону вилу ћу да издајем. Волим да издајем. Ја сам патриота. Тражите доказ? Доказ је тај што сам све стечено уложио овде. Нисам сам. Има нас доста. Ми бушимо, ријемо, радимо. Правимо црвоточину. Лепо нам је у црвоточини. Водите рачуна да овде ништа није како изгледа да јесте. Хоћете пример? Ево вам га! Сигурно знате за четири стуба на која се ослањамо. И ви мислите да су сва четири јака и стабилна? То је на први поглед. А на други то су само два. Друга два смо већ избушили, ископали, изрили и они су црвоточни баш као и држава. И у њима нам је лепо. Питате која су та два? Знате ви добро! Њих, као и државу спомињемо само када је то у нашем интересу! Тврдите да су она друга два у ствари трула и црвоточна? Доводите у сумњу наш покрет? То није истина! Зар још нисте научили да је истина оно што кажу наши медији! Тако је, наши, наши, а не ваши!
Питате ме и за НАТО? Па шта ви мислите зашто улажем у хотеле? Када уђемо у НАТО ваљда вам је познато порашће цене некретнина, страни, а домаћи војници ће се одмарати овде по мојим хотелима и вилама. У сваком региону по једна НАТО база. У сваком региону, за сваку базу, бар један мој хотел и остали пратећи објекти за забаву њихових, а наших војника. Наше гостољубље је познато. Обавезно салони за масажу. Ту већ имам довољно искуства. Ти пратећи објекти, а и субјекти у тим објектима ће такође бити моје власништво. И ту опет имам проблем. Биће ми потребан тендер за набавку велике количине црвених фењера. Ви ме питате у чему је проблем? Па проблем је што су сви тендери овде намештени. Иако сам патриота, нећу домаће фењере. Довољно је патриотски то што ћу ангажовати домаћу радну снагу. Нека и они виде корист од евроатлантских интеграција. Узећу кредит за фењере. Страни кредит за стране фењере. Како ћу да га вратим? Свакако не новцем. Вратићу га неком услугом. Шта ви мислите да ми што смо на власти у овој држави не знамо коме смо и колико због тога дужни и како то треба да вратимо? Сви овде живе на кредит, па ћу и ја тако из солидарности са народом и како сам већ неколико пута напоменуо из патриотизма. Уосталом криза је, а криза је наша шанса. Ја сам ту шансу искористио!
Интересује вас стање на мојим рачунима? Колико је да је, то нисам рекао ни онима којима сам по закону обавезан, па што бих вама. Уосталом закон није обавезан за мене. Имам имунитет, а иако икад прође тај имунитет сетите се да сам реформисао правосуђе. Памти па врати. Битно је да сам све поштено, својим радом стекао. Да ли сам платио порез? Ма хај'те молим вас какво је то питање? Платио сам коме треба и где треба. Порез плаћају они који не плаћају коме треба и где треба. Када се изборимо са корупцијом која је као што знате највеће зло овог друштва, све ће доћи на своје место. Ми водимо ту борбу упорно, ево већ деценију. То могу одговорно да вам кажем јер сам активно укључен у ту борбу пошто сам такође члан одбора за борбу против корупције. Не примећујете резултате? Очигледно је да не пратите медије који непрестано извештавају о нашим успесима, па и о успесима у борби против тог најопаснијег зла овог друштва. Тако је! Наше медије, а не ваше! Уосталом ваших и нема. Мислите да ми не можемо да победимо то зло? Мислите да неко други, нов треба да то уради? Немате поверење? Па молим вас лепо, ко може да зна слабост система боље од онога који је већ деценију у том систему и који је створио тај и такав систем? Тако смо дуго добијали поверење и сада када смо близу циља ви нам га ускраћујете? Зар мислите да ће ти нови бити бољи или другачији од нас? Желите повратак у деведесете? Желите! Кажете да је било мање незапослених, мања задуженост државе, а већа производња? Па тада су биле санкције, а ја и остали као што сам ја донели смо вам демократију! Не увиђате благодети које смо вам донели? Ма то је ваш проблем, не мој и наш. Да бисте прихватили вредности које вам нудимо престаните да се ту прсите, кочоперите, бусате у груди, позивате се на достојанство, домовину, традицију, истину, историју и понос. Понос, па по носу, то сте добили. Није вам доста једно бомбардовање? Хоћете још? Није вам доста један међународни суд? Хоћете још?
Угледајте се на мене и оне што су као ја. Шта мени фали? И ви се питате шта ми фали? Е па ја ћу да вам кажем! Мислите да сам задовољан овим што имам? Е па нисам! Мислите да сам задовољан овде где сам? Е па нисам! Питате се шта жели један овдашњи успешни црв? Желим успех у иностранству! Највећа ми је жеља да отпузим и уживам у Великој Јабуци. То је центар мога света! То је права ствар! То је живот! То је укус! То је мирис! Ове наше јабуке нису низашта.Преседну сваком ко их проба. Труле су, неукусне, никакве. И што је најгоре, црвљиве су!
Сообщение: 8825
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 08.06.10 19:41. Заголовок: Коментар дана Сви пу..
Коментар дана Сви путеви воде у ЕУ
Љубиша Спасојевић понедељак, 07. јун 2010. Увек сам се питао које превозно средство превози Србе и Србију путем који нема алтернативу. Недоумицу ми је донекле разбистрио амбасадор Велике Британије у Србији рекавши да су у питању колосеци. Из тога следи логичан закључак да се тај транспорт обавља возом, а на то упућује и чињеница да власт у Србији тим колосеком и тим превозним средством воза народ већ десет година. Да ли тај воз има возни ред, или је воз без возног реда, можда би најбоље могао да одговори бивши директор „Железница Србије“ г. Шаранчић, али је ових дана недоступан. Побркао је станове и станице, јер је желео да има станова колико на овом колосеку има станица, а има их пуно и на свакој се стаје.
Са друге стране, недоумицу ми повећава до сада општепозната и општеприхваћена (бар овде) чињеница да постоје два паралелна (значи одвојена) пута, односно колосека. Господин амбасадор тврди да је у питању један. Да ли треба да верујем да господин амабасадор боље зна од домаћих возовођа, кочничара, шефова станица, носача пртљага, оних што машу фењером и осталих домаћих експерата, упућенијих од њега колико је колосека у питању? Јавља ми се чак грозна мисао да он управља нашим возом! Ако је тако где нас вози? Шта је са домаћим снагама? И оно најстрашније, где завршава воз који иде једним колосеком. Да ли је у питању слепи колосек?
Теши ме ипак мисао да железница није једини вид великог транспорта у Европску унију. Ту је и друмски. Али опет се питам куда нас тај друм води јер је и он, рекао бих, истог правца, али у супротном смеру, због материјала који се уграђује у њега. Тај већ коришћени материјал – турска калдрма је доказао своју дуговечност, а страни пројектанти и домаћи извођачи, у двадесет првом веку поново су нам открили да је то најбољи материјал за изградњу друма који нема алтернативу.
Када ипак клонем духом због сумње у друмски и железнички вид великог транспорта, присетим се да постоји и ваздушни и да је он до сада послао највише Срба у Европу. Посебан квалитет овом највећем транспорту даје свима позната чињеница да се обављао чак и за време непостојања безвизног режима, када то чак нису могли ни друмски ни железнички! Додуше, он засад има само једну станицу у Европи – Хаг, али и та једна је више него довољна да покаже предност. Што је најважније због деценијског искуства, посаде су увежбане. То су прави професионалци.
У тренуцима очаја тешим се мишљу да визионари и планери европског пута комбинују ваздушни и копнени транспорт. Наиме, један број Срба ће до Европе стићи као падобранци, као део НАТО снага. Додуше, тај пут води преко Авганистана, али за долазак у Европу су потребне и жртве.
На крају, неки намћор и песимиста би рекао да су сви ови видови великог транспорта превара. Таквог и такве подсетио бих да постоји још једна врста великог транспорта која увек буди и подгрева наду. То је транспорт воденим токовима. И сада ће тај намћор и песмиста да ме пита како вода може да подгрева? Да разуверим такве, подсетићу их да у водене токове спадају и бујице. А зар нису бујице обећања подгревале (и још увек то чине) управо наду.
Сообщение: 9246
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 17.07.10 17:32. Заголовок: Само смех Србина спа..
Само смех Србина спасава (Не)милосрдни анђео
Љубиша Спасојевић петак, 16. јул 2010. Локални избори националног значаја били су као и увек пресудни. Могло би се рећи да су ти локални избори имали међународни, па чак и међугалактички значај, јер је исход тих избора требало да буде јасна порука куда иде Србија. Ти резултати и та порука је била порука целом свету , тојест међународној заједници, пошто је ваљда до сада свима већ јасно да не постоји никакав други свет осим међународне заједнице у и међу галаксијама и шире, односно васиони.
Имајући изборе и њихов већ поменути значај у виду, власт па чак и опозиција су водиле огорчену борбу за сваки глас. У ту борбу су нормално били укључени сви, сви, сви, политичари и медији, на челу са жутом штампом – али зачудо и поред већ поменутих значаја, не и они из међународне заједнице, убрајајући и неоправдано одсутне Марсовце и остале зелене. У недостатку истих била су укључена, или боље речено употребљавала су се и сва, сва сва, средства, пардон сва демократска средства. Борба се водила као и увек за сваки глас и до последње жртве – последње гласачке жртве. Управо та борба за сваки глас и гласачку жртву довела је у посету изборни циркус јарких, дугиних и примамљивих боја у једно српско село. Пре тога је у посету селу редовно и често долазио само град. Противградне ракете су биле уништене заједно са осталим посестрима, јер су представљале стратешку претњу за стратешке партнере – НАТО. Разлог је био потпуно оправдан. Власт у Србији је мислила, да Пентагон мисли, да је једна таква оборила невидљивог.
Село је било типично српско село на почетку двадесет првог века и крају пута који нема алтернативу – запустело, на већини бивших њива успевао је само коров (нимало случајно, с обзиром да коров најбоље успева у Србији), са неколико старачких домаћинстава, али веома битна чињеница је била та, што је сваки члан тих домаћинстава био уредно заведен у бирачки списак. За ову причу уопште није битно што је циркус допутовао у ово село и давао представе током предизборне шутње. То је била уобичајена појава у изборним промиџбеним активностима. Као и увек, регуларност гласовања ће потврдити независни и непристрасни проматрачи и остали релевантни чимбеници из сустава међународне заједнице, укључујући Марсовце. Спочитавања неће бити докле год је резлутат гласовања одговарајући.
Циркуска шатра је била много луксузнија него оне вашарске које су некада биле постављане о сеоској слави Илиндану. Тај вашар се више није одржавао. Продавци лицидерских срца, врелих, пошећерених мекика , сочних и слатких лубеница, других ђаконија и шарених дрангулија више нису долазили. Разлог је био једноставан. Деце, њихових најбољих муштерија више није било. Отишла су незнано куда, без повратка, неким од многобројних паралених путева који немају алтернативу. Нова се нису рађала.Уместо деце рађали су се паралелни и безалтернативни путеви , као и стратешка партнерства и то свакодневно, о чему су редовно обавештавале ТВ станице, како зависне, тако и оне које су себе називале независним. Утешно је било то, што су такве вести чешће посећивале село него град, мада је штета у оба случаја била једнака – немерљива. Продају шарених дрангулија, успешно је заменила продаја шарених лажа.
У селу су остали само они коју су чекали сопствени крај, тојест почетак сопственог пута без алтернативе. Остала је и стара липа у центру вашарског гумна. Она није хтела да оде. Волела је земљу где је изникла и пустила корење. Уместо момака и девојака сада су око ње трутови, стршљенови и бумбари вили коло, уживали и ашиковали. У њеном лишћу запатили су се и неки паразити, али је ипак сваког пролећа мирисала препознатљивим, заносним мирисом.
На овом изборном вашару није се чула музика, није се играло коло, уместо хране за благоутробија, великодушно је сервирана храна за душу у виду старих обећања изречених новим редоследом. Све је било... европски и... међународно заједнички, укључујући васиону и шире. Жонглери обећањима и илузионисти бољег живота су као и увек имали најзапаженији наступ, што значи да је представа текла уобичајеним европским, атлантским и међугалактичким предизборним, изборним и постизборним током, све док тај ток није прекинуо необичан захтев старице забрађене црном марамом, чије су велике, испуцале шаке сведочиле о њеном свакодневном тешком, честитом, али због тога нелидерском раду, као и о недостатку стратешких партнера. Чувши да су међу извођачима назочни многобројни доктори – неки међу њима су заиста имали титуле доктора наука, (при чему за ову причу уопште није битно како су је стекли), старица је замолила да разговара са једним од њих. Доктори су увек били на цени – поготово у тржишним условима. У селу их одавно није било. Уцвељена је хтела да искористи ретку прилику која јој се указала. Обратила се водитељу представе или новосрпски речено шоуа, већ поменутом стручњаку за новосрпски речено еуропску и међународнозаједничку промиџбу, који је ту новосрпски, могло би се рећи и стратешко – партнерски био назочан:
Дијете чула сам да сте довели овде много доктора – рече му са надом у гласу.
Јесмо бако – одговори циркуски импресарио и стручњак за ТРТЕЕЕ (телетабиси, радио,телевизија, Европа, Европа, Европа, при чему појам телетабиса означава потрошаче наведених медија, вернике и следбенике свега европског, при чему број Е-ова тежи бесконачности ). Његово осетљиво ухо већ је регистровало наду у бакином гласу. Био је обучен да наду чује, сеје (заједно са маглом), гаји, убира и ужива у њеним слатким плодовима. Слатки су били не само за њега, већ и за оне попут њега. Горки за оне због којих их је сејао.
Мој човек је већ дуго болестан – поче да износи своју муку старица.– Људи кажу да је на самрти, па ако би један од ваших доктора могао да га погледа и њему и мени би било лакше.
Ма нема проблема бако – одговори уметнички директор целокупног шоуа и циркуса, који је истовремено био и експерт за МРТЕЕЕ (медији, радио, телевизија, Европа,Европа,Европа) – послаћемо све наше докторе одмах код њега да га прегледају. То су врхунски стручњаци – уваравао је невољницу, не трепћући, мада је он добро знао да међу силним докторима нема ниједног доктора медицине, али то му уопште није било битно. Битно му је било да старица у невољи то не зна. Битно му је било да му поверује. Био је поносан што ће учинити још једно милосрдно дело, дело достојно једног њему драгог анђела. – Идемо одмах – рече јој, – па се затим обрати ТВ екипи, – понесите све потребне инструменте.
Кућа је била уредна, права домаћинска. Двориште са покошеном травом, неколико шљива, маџарки, џенерика и ранки, орах који је давао дебео хлад, а ништа није тражио за узврат, сасвим неевропсики и неатлантски, атипично српски, уз њега дрвена клупица и пар јабука. Поред куће озидана фуруна у којој је бака пекла лепиње. Надевене кајмаком биле су права посластица, мада антиевропска, јер по састојцима нису одговарале Кодексу алиментарусу, пошто се кајмак није правио од млека лудих крава, а брашно није млело од генетски модификоване пшенице. Пас и мачка си ћутали, загрљени тугујући за домаћином. Неколико немачких шлемова посејаних око куће, из оног рата пре овог рата, на којима су била видљива оштећења од гелера и куршума, који су практичној домаћици послужили уместо саксија да у њих посади цвеће. Експерт за ТРТЕЕЕ - МРТЕЕЕ је оштро упозорио ТВ екипу да их не снима.
У кући на орману тегле са слатким од дуња, шљива, дивљих јагода и трешања. У кући кревет, у кревету домаћин чиј изглед је јасно показивао да ће ускоро кренути путем који нема алтернативу. Старица булументу понуди слатким. Ред је ред. Гости навикли на узимање и примање послужише се без стида – више пута. Ред је ред. Проблем је био у кашичицама. Тражили су кашике. Добили су. Понуди их и дукат ракијом. Навикли, послужише се без стида још више пута. Ред је ред. Проблем је био у чашицама. Тражили су чаше. Добили су и њих. У зноју, изненада зацрвењених лица, бавили су се узалудним, али за њих не и тешким послом – пунили су их и празнили. Посао се одужио. Несрећом, прекинуо их је ропац болесника. Присетивши се због чега су дошли, експерт за ТРТЕЕЕ – МРТЕЕЕ је одабрао седокосог и седобрадог доктора, за кога је проценио да ће изгледом придобити поверење самртника.
Како се осећате – поставио је стручно питање доктор, иако је и лаику то било очигледно. Самртник је мрдао устима немајући снаге ни да удахне ваздух. Само је издисао.
Снимајте! Снимајте! – наређивао је ТВ екипи, у стваралачком заносу цењени стручњак за ТРТЕЕЕ – МРТЕЕЕ. “Одлично је ово испало са мрдањем уста. Наснимићемо изјаву подршке нашој странци и пустити је у ударном термину“, размишљао је задовољно.
Да ли дајете подршку нашој странци и путу без алтернативе којим она води Србију? Да ли гласате за нас? – питао је опет доктор, забринут за здравље пацијента, алтруистички стрепећи да неће за живота умирућег добити одговор.Упитани мрдну главом. То му је био последњи покрет. „Супер, супер, ово је очигледна потврда. Умро је баш како треба и кад треба. Уз мало монтаже изгледаће као јасна подршка“, ликовао је човекољубиво експерт за ТРТЕЕЕ - МРТЕЕЕ.
Штета што је умро, пошто му је очигледно боље и опоравља се, али то још не осећа, – обратио се утешним речима доктор уплаканој старици, видљиво забринут за покојниково здравље. Замишљено је климао главом, чешкајући браду. –Смрт је његова шанса – изрече истину, иако се истина у циркусу уопште није употребљавало, јер је била непожељна. Није посумњао ниједног тренутка у своју дијагнозу. ТВ екипа је помно снимала овај тријумф експертизе.
„Биће ово одлична репортажа на дан гласања, пред затварање бирачких места, за оне који још оклевају. Ова гласачка жртва није узалудна. На крају крајева, што доказује и крај живота овог гласача милосрђе се увек исплати. Победићемо опет. Ни мој анђео ми по милосрђу није раван“, задовољно је размишљао стручњак за ТРТЕЕЕ- МРТЕЕЕ.
Бака је закукала и заплакала. Циркус није имао времена да ожали покојника. Имао је још заказаних представа. “Шта све морам да слушам. Ово је убедљив пример неевропског, неатлантског и... и... и... и осталих нестратешких кукања“, сажаљевао је себе циркуски импресарио анђеоских особина, већ поменути експерт за ТРТЕЕЕ-МРТЕЕЕ, не могавши и поред великог умног напрезања да се сети осталих многобројних стратешких партнера. „Кукаће и плакаће како треба тек када уђу у Европу“, закључио је задовољно.
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 11
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
