Отправлено: 19.07.09 23:20. Заголовок: РУСИЈА И АМЕРИКА (продолжение)

Шта је следеће што би Русија требало да учини?

Евразийский ответ глобализации
http://www.evrazia.org/article/1029
18 июля 2009 09:00
Версия для печати
Добавить в закладки



Для спасения человеческой цивилизации от ядерной войны Россия должна сформулировать альтернативный американскому мировой проект


На глазах меняется структура мира. Оккупация Афганистана и Ирака, признание Косова показали, что ялтинской системе пришел конец – рухнули биполярное устройство и вестфальская система государств-наций. Реакция Генерального секретаря ООН на признание независимости Косова, который констатировал, что не знает, как это квалифицировать, показывает, что ООН стала рудиментом той международной системы, которой больше не существует. На месте двуполярного мира, вестфальской системы и ялтинской модели складывается новый мир. Давайте приглядимся к его структуре.

Наша же миссия, и в рамках Евросоюза, и без Евросоюза, – поиск славянской идентичности, которую мы могли бы успешно продвигать. Самое важное, чтобы этот диалог шел, чтобы славянская идентичность постепенно пробуждалась.
В отличие от двуполярного ялтинского мира в нем только один центр принятия решений, и, соответственно, структура международного права будет реструктурирована под него. Уже сегодня основные решения по поводу войны и мира, признания или не признания государств принимаются США и их клевретами. Протесты остальных стран игнорируются. Это и есть глобализация.

Американцы откровенно говорят о том, что ООН отжила свое, она должна демонтироваться. Вместо нее будет выстроена другая мировая модель, где контрольный пакет при решении основных вопросов будет у Америки и Британии. По факту они уже так себя и ведут. Если они видят, что Россия или Китай могут заблокировать какое-то решение в СБ ООН, появляется какая-нибудь еврокомиссия или иной, нигде не прописанный орган, который решает все проблемы в обход ООН. Просто возмущаться этим неверно и бесплодно. Путем заклинаний с захватом мира Америкой мы не справимся, нам нужна активная, агрессивная геополитика. Надо признать – это целенаправленная стратегия, и противопоставить ей другую стратегию.

Глобализация – это констатация установления в мировом масштабе американской гегемонии, где американская система ценностей, институтов, стратегических интересов и экономического устройства обязательны для всех. Глобальный мир – это задний двор мессианской Америки.

Однополярная глобализация – главная проблема современности. Она будет провоцировать новые и новые конфликты. США – главный источник мировых угроз. Они создают источники хаоса и используют их в своих интересах. Вначале они создают Аль-Каиду, потом начинают с ней бороться. Поддерживают Талибан, но потом вторгаются в Афганистан под видом борьбы с ним. Поддерживают Садама Хусейна против Ирана, но затем вторгаются в Ирак, а Садама вешают.

Американцы играют двумя руками. У них нет друзей и нет противников. Они используют противников в своих целях и наносят удар по союзникам. Это называется концепцией сетевых войн. Цель – глобальный контроль и над противниками, и над союзниками.

В такой однополярной системе у США не может быть союзников – только подчиненные. Когда Америка давит на Россию или на Сербию снаружи, то изнутри давят сетевые структуры («оранжистские», сепаратистские или экзотические, вроде гей-движения), внедренные в сербское и российское общество на американские деньги. Когда Америке нужно сменить неуступчивого Ширака на Саркози, пригороды Парижа охватывает восстание мусульманской молодежи. Когда им нужно было убрать де Голля, восставали студенты.

Такая модель глобального мироустройства несет в себе новые и новые конфликты. И жаловаться некому. Потому что это своего рода глобальная диктатура, где, как в нацистском концлагере, бесполезно жаловаться на то, что делает штурмбанфюрер. Кому жаловаться? Гитлеру? Штирлицу? Путем заклятий невозможно отменить глобализацию. Нужно осознать ее как абсолютную фундаментальную угрозу и выработать контрстратегию.

Прежде чем воплощаться в жизнь, контрстратегия должна быть разработана на интеллектуальном уровне. Но на сегодняшний момент все по-другому: народы и страны, противодействуя глобализации, действуют исходя из локального понимания проблем. Глобализация же – это система, в которой все связано: события в Сербии, на Ближнем Востоке, в Тибете, в Пакистане, на Кавказе и в Латинской Америке. Мы же противодействуем этому локально, защищая некие частные интересы – либо экономические интересы олигархов, либо свою безопасность от ПРО, либо русских в Прибалтике от дискриминации. Продолжая действовать в таком же ключе, мы обречены на поражение. Невозможно противодействовать системной угрозе локальными методами.

Остановить наступление однополярного мира может только многополярный клуб стран. И одним из удачных примеров такого противодействия можно назвать Шанхайскую организацию сотрудничества. ШОС – это попытка дать глобализации евразийский ответ. И то, что туда подали заявку Иран, Пакистан и Индия, только подтверждение этому. Все это может вылиться в мощный евразийский блок, если туда войдут страны с таким населением, с сильными экономиками и серьезным военным потенциалом. ШОС – это очень важный симметричный ответ американской гегемонии, за этим будущее. Но не нужно забывать, что в России влиятельна «пятая колонна» атлантизма, которая саботирует эту инициативу.

Сегодня произошла чудовищная деградация интеллектуальной Европы. Европейское сознание, европейская философия, европейская геополитика подменены безобразными карикатурными памфлетами. Что произошло с Францией, родиной духа? Посмотрите, что пишут французские философы! Да их уже никто не слушает. Сегодня в Европе слушают только клоунов, озвучивающих американский заказ. Европа утрачивает свое самосознание, и теперь это не только проблема европейцев, но и наша проблема.

У современной Европы, с точки зрения геополитики, как минимум две идентичности. Одна – евроатлантическая, включающая те страны и политические силы, которые строго следуют воле США. Но есть и старая «континентальная» Европа. Она потенциальна, но ее проявление мы видели в реакции Шредера и Ширака на вторжение американцев в Ирак.

Интересы континентальной Европы, воплощенные в основном во Франции и Германии, а также в Италии и отчасти в Испании, ориентированы на роль самостоятельного игрока в мировой геополитике. Такая франко-германская континентальная Европа, даже если бы не была нам дружественна, все равно была бы нашим объективным союзником. Мы могли бы ее не любить, она могла бы тоже нас не любить – ценности у нас разные, но с геополитической точки зрения у нас были бы общие интересы: у них – избавление от диктата США, у нас – отстаивание евразийской цивилизации. Но этой Европы сейчас нет, она существует пока только как возможность. Более того, даже эта возможность ослаблена приходом к власти атлантистов Саркози и Меркель. Но этот евроконтинентальный полюс не исчез окончательно и не исчезнет до тех пор, пока Россия пытается установить с ним конструктивные отношения в сфере энергетики. Когда Путин говорит о великой энергетической державе, он имеет в виду энергетический альянс с континентальной Европой. И в этом его больше всего поддерживают германские экономические круги и европейские потребители нефти и газа. Американцы так же понимают, о чем речь. Поэтому нужно готовиться к тому, что Россию и Сербию они в покое не оставят. Потому что Сербия – наш форпост в Европе.

Существует полюс России, который в геополитике можно назвать чистым евразийским полюсом. Сербия органично входит в эту геополитическую конструкцию, являясь ее самым западным авангардом. Сербская геополитическая идентичность в Европе практически тождественна роли, которую в глобальном масштабе выполняет Россия. У сербов при этом особая геополитическая миссия, геополитическая общность судьбы с Россией, чего у России нет, например, с болгарами, греками или с православными румынами.

Евразийский полюс должен фундаментально улучшить качество своего геополитического планирования. Но, к сожалению, многие вещи мы делаем интуитивно, плохо понимая логику нашего оппонента. Выстроить полноценную евразийскую альтернативную геополитическую концепцию – дело русских и сербских интеллектуалов. В Сербии лежат ключи к русской политике, у сербов есть определенный статус – в Европе их будут слушать больше, чем русских. Поэтому подъем интеллектуального геополитического самосознания, но уже не локального, а европейского и мирового – это чрезвычайно важно. Без этого не пробудить Россию, а без России вообще ничего не сделать, никакую альтернативу глобалистскому полюсу не создать.

Континентальный полюс Европы надо будоражить, активировать, работая с различными НПО, европейскими сетями, консервативными движениями. Наша миссия в том, чтобы помочь континентальной Европе состояться, перейти из потенциального состояния в актуальное – это важный инструмент нашей общей стратегии. Нужно всячески пробуждать ту Европу, которая будет нам объективным союзником.

У атлантистов в Европе есть «троянский конь» – страны так называемой новой Европы, которые разделяют континентальную Европу и Россию. Именно они на сегодня самые последовательные проводники американского наступления. Этой блокаде между Европой и Россией противостоят только Беларусь и Сербия. Именно из-за этого сербский народ и государство переживают такие тяжелые времена.

Существует несколько уровней, которые могли бы представлять собой организационные формы той европейской и одновременно евразийской политики, которая станет альтернативой глобализации. Очень перспективная вещь – организация форумов европейских славян. Общего у славянских стран сегодня довольно мало, потому что многие из них входят в «санитарный кордон», но у нас есть общие корни. В этом отношении совместная работа сербов и русских, акцентирующая наши общие корни в славянском пространстве, может быть очень позитивной. Это трудный и не простой путь. Тем не менее, даже в Польше есть очень серьезные силы, в частности «Самооборона» Анджея Леппера и другие движения, которые имеют парламентское и политическое представительство и настроены на сближение с Россией. Это очень перспективное направление. Славянский форум и постоянные контакты славянских государств должны осуществляться хотя бы просто для того, чтобы застолбить эту линию именно в Европе.

Просто вхождение в Европу, как это сейчас уже понимают в Чехии и Черногории, это не ответ. Евросоюз забирает суверенность, но идентичности не дает. Наша же миссия, и в рамках Евросоюза, и без Евросоюза, – поиск славянской идентичности, которую мы могли бы успешно продвигать. Понятно, что здесь будет очень много проблем, но самое важное, чтобы этот диалог шел, чтобы славянская идентичность постепенно пробуждалась.

Вторая составляющая позиционирования в Европе – идентичность православных народов. Многие православные – не славяне, а многие славяне не православные. Греция, Румыния, Молдова, Сербия, Россия, Украина и Беларусь – совершенно разные страны, с разной геополитической ориентацией, но православие формирует в них общую идентичность. Если мы будем архитекторами этого диалога, то сможем его превратить в наше сетевое оружие. Славянство может стать сетевым оружием русских и сербов. Если не мы это сделаем, то это сделают американцы.

Русских вне России сегодня много миллионов – по некоторым подсчетам, 20 миллионов. Есть три сценария разрешения этой ситуации. Первый совсем отвратительный: пусть эти русские живут, как хотят. Второй сценарий сербский – подъем национализма и сепаратистских движений на территориях тех стран, где они оказались. Пока признаки этого у русских, за исключением Приднестровья, даже не видны. И третий вариант – это воссоздание некой надгосударственной, наднациональной структуры в пространстве бывшего советского блока, евразийской империи.

Мы жестко противостоим католической экспансии в России, но мы солидарны с католиками в их борьбе со светскостью, с порнографией, с абортами и однополыми браками.
Этот проект не такой уж абсурдный, хотя бы потому, что у него есть сторонники в Беларуси и Казахстане – Александр Лукашенко и Нурсултан Назарбаев. В этом случае мы могли бы бескровно вернуть русских в общее пространство. Но этому жестко противостоят американцы. И если ситуация будет обостряться, то они даже согласятся на какую-то форму русского национализма в России, но только не на этот интеграционный проект. Потому что тогда мы получим не только своих русских, но мы еще получим очень много нерусских, которые нам тоже очень нужны.

В современной философии и политике огромное значение имеет понятие дифферанса – дифференциации, различий. Это основа структурной лингвистики, представление о языке как о философии. Американцы используют дифферанс, акцентируя и взрывая этнический дифферанс на Балканах, в Пакистане, Ираке. Взорвать Балканы – это значит взорвать Европу. Американцы играют на различиях в своих геополитических интересах, а мы сплошь и рядом поддаемся, отождествляя свои интересы лишь с одной из частей этого сложного ансамбля, не замечая других. Мы становимся игрушками в их руках.

При всей симпатии к национальным чувствам как сербских, так и других националистов, нельзя не замечать, как этот фактор может быть использован в геополитической игре против нас самих. Американцы организуют провокацию, бросают спичку, и эти различия вспыхивают. При этом качественная сторона различий их не интересует. Они вообще отказываются видеть качества народов, позитивную сторону различий. За образец они берут только самих себя – наиболее расистскую и нетерпимую форму, унаследованную от агрессивной колониальной, империалистической Западной Европы. Отсюда и такие парадоксы, как гуманитарные бомбардировки.

Нам же необходим свой, если угодно, евразийский или континентально-европейский план работы с различиями. Необходимо сформулировать ту модель, в которой различные этносы, культуры и цивилизации могли бы, не утрачивая своей самобытности, существовать в определенной гармонии. Идеальный выход здесь, как и было всегда, это империя. Мощная евразийская империя расширит территорию с терпимостью и доброжелательностью к этническим меньшинствам, без их вытеснения и унификации. Это та политика, которую проводили русские цари и в значительной степени красные цари – коммунисты. Империя – это ответ, но это империя евразийская, империя наша, которая основана на других принципах, нежели империя американская.

Американцы не заинтересованы в мире и даже не заинтересованы в войне, они заинтересованы в глобальной доминации. И если путь к глобальной доминации ведет через войну или разрушение государств, они не останавливаются. Например, Турция, член НАТО, поддержала Косово, но теперь сама поплатится за это. Для турок национальное государство, кемализм – базис идентичности. Турция завтра получит от своих союзников американцев независимый Курдистан. И не потому, что американцы любят курдов и не любят турок. Просто следуют логике своей геополитики – они, акцентируя различия, будут фрагментировать Ближний Восток (проект «Большой Ближний Восток»). Был единый Ирак, а теперь будет три: Курдистан, шиитский Ирак и суннитский Ирак. Все эти анклавы будут в свою очередь заминированы другими религиозными и этническими меньшинствами, и так до бесконечности.

Это и есть американская реструктуризация мира – распад государств-наций. Создавая свои базы на архаических, не имеющих ничего общего с демократией анклавах, Америка осуществляет таким образом свою мировую доминацию. Это на их языке называется глобализацией и демократизацией.

Для того чтобы начать эффективно действовать на уровне политических решений, на уровне общественных движений, политических сил, партий, экономических договоров и научных сообществ, необходимо выработать модели обращения с этими дифферансами. Это философский вопрос, и мы должны решить проблематику различий, не стирая их, но предотвращая их от того, чтобы они были вечным источником конфликтов, насилия и несправедливости. В рамках однополярного мира это сделать невозможно. И если у нас не будет альтернативного плана (серьезного, многомерного, сложного, геополитически и логистически оправданного), останется только констатировать окончательное установление американской модели мироустройства. Модели, которая претендует на главную мировую тенденцию и утверждается путем использования национальных различий, провоцирования межнациональных конфликтов, разрушения конкурентов, ослабления и демонтажа современной международно-правовой системы. Через войны, а возможно, и через третью мировую войну формирование однополярного мира будет не только завершено, но и закреплено в новых международных институтах. Этого допустить нельзя.

Если курс нового Президента России Медведева будет преемственным и последовательным, то Россия будет укреплять свои позиции на Балканах и в мире. Но, к сожалению, в русской истории было много эпизодов, когда один правитель, сменяя другого, менял и курс. Мы надеемся, что курс Путина будет продолжен. Наше общество в этом нуждается. Этого хочет наш народ, и потому эта политика будет легитимной.

Нам необходима политика русского, славянского и православного единства. Да, влияние на православные страны католиков, выражающих геополитическую волю Запада, нельзя не учитывать. Например, на Украине идет наступление католиков и униатов на украинское православие. Более того, в самом православном мире существуют очень неоднозначные тенденции, и часть православных церквей, в частности, Константинопольский патриархат, к сожалению, сплошь и рядом подыгрывает этим католическим влияниям. То есть говорить о масштабном православном единстве сегодня не приходится. И Сербская церковь, и Русская Православная церковь в сходном положении – мы гонимые. При этом для нас католическая идентичность Европы все равно лучше, чем светская или вообще безрелигиозная. Здесь надо уметь оперировать с оттенками зла. Мы жестко противостоим католической экспансии в России, но мы солидарны с католиками в их борьбе со светскостью, с порнографией, с абортами и однополыми браками. Нужно укреплять нашу православную идентичность, но надо уметь и заниматься политикой, церковной дипломатией. Мы должны научиться использовать в своих интересах даже то, что нам противостоит.

Существует абсолютная истина геополитики. Можно по-разному оценивать ее методы, но есть некий фундамент, главный закон геополитики. Он заключается в том, что у цивилизации моря и у цивилизации суши, то есть на сегодня у Америки и у России, жестко противоположные интересы в каждой точке мира. Это некая догма геополитики, которая идет от Макиндера, Хаусхофера, Савицкого, неоевразийства вплоть до Бжезинского и Фукуямы. Нет другой геополитики, которая бы на этот счет говорила что-то другое. Поэтому любые утверждения о том, что у России и Америки, которые на сегодняшний момент полностью выражают эти два полюса, могут быть какие-то общие интересы, это не геополитическое утверждение. Любой эксперт, который утверждает, что у России и Америки есть общие интересы, с точки зрения геополитики уже дисквалифицирован. Крупнейшие американские геополитики, в том числе Бжезинский и Фукуяма, довольно откровенно и ясно говорят о том, что мы антиподы. Либо им Балканы, либо нам, либо им Сербия, либо нам.

Совсем недавно в Вашингтоне секретарем по обороне было открыто заявлено, что Россия является врагом США, таким же, как Аль-Каида, Северная Корея и Иран. Значит, мы никогда не сможем с Америкой ни одной вещи поделить, потому что, когда мы договариваемся, то мы договариваемся в чью-то пользу, а поскольку Америка сейчас сильнее, то любой разговор с Америкой – это заведомый проигрыш.

Нас пугают «холодной войной», говорят, что Путин испортил отношения с Западом. Но «холодная война» была самым длительным периодом мира в Европе. Своей альтернативой «холодная война» имеет третью мировую войну. Если мы сейчас не войдем в режим «холодной войны», мы не сможем отстоять мир. В некоторых случаях такой конфликт и напряжение могут задержать механизмы взрыва Европы, взрыва мирового порядка, который произойдет в том случае, если мы будем пассивно наблюдать и всякий раз уступать американцам в их воле. Их надо остановить. Это очень трудно, это требует колоссального напряжения, это требует действительно испортить отношения с американцами. Но чем быстрее Россия в это втянется, чем быстрее Россия по-настоящему испортит отношения с США, тем больше у нас шансов, что третья мировая война не начнется и мы отстоим мир. Поэтому лучше «холодная война», чем горячая третья мировая.

 Отправлено: 13.07.14 14:59. Заголовок: http://1-ps.googleus..

 Отправлено: 15.07.14 22:29. Заголовок: Андреј Иванов Данас,..

Андреј Иванов
Данас, 17:25
Запад-Русија: неразумевање на нивоу идеологије
[img]http://cdn.ruvr.ru/2014/07/15/1506357042/4153071508_1dbde24926_o%20kollaj%201849.jpg[/img]
Тежња Запада да пребаци на Русију кривицу за догађаје у Украјини постала је сведочанство озбиљне кризе у односима Москве и Запада. О узроцима кризе у интервјуу за Росија севодња размишља Александар Лукин, доктор историје, проректор Дипломатске академије МИП Русије.

Сада посматрамо крах такозваног постсовјетског консензуса — система односа Русије и Запада, насталог после распада СССР. Он је био заснован на представи о томе да ће се стране са разумевањем односити према међусобним интересима и пристајати на компромисе. Ипак ове услове је испунила само Русија. Она је показала да је спремна да делимичо жртвује националне интересе ради сарадње са цивилизованим светом, како би постала његов део. Али сам цивилизовани свет, без обзира на обиље речи подршке, мислио је у категоријама хладног рата, искрено сматрајући себе победником. Заборавивши на сва обећања, на пример да неће ширити НАТО на Исток, Запад је покушао да реализује све што није могао да уради за време хладног рата због отпора СССР. Он је укључио у сферу утицаја све више земаља и територија, премештао је војне објекте све ближе граници РФ, између осталог на територију њених савезника.

Чиме се објашњава такво понашање Запада?

Ма како било чудно, данас је западно друштво много више идеологизирано него руско. Идеологију Запада можемо назвати ”демократизмом”. Њена суштина је прилично проста: западно друтшво мада није идеално, савршеније је од свих осталих. Тамо сматрају да је неопходно придружити све ”варварске” народе и земље свету ”слободе и демократије”, потчинити их политичком утицају преко економских и политичких савеза. Ради тога је потребно допринети доласку на власт прозападних снага у тим земљама. Ако чак ове снаге не одговарају сасвим ”демократским” стандардима, то није страшно, јер оне се могу затим унапредити до потребног стандарда. Ево зашто у Европи скоро да не критикују режиме Естоније и Летоније за то што тамо значајни део рускофонског становништва не поседује грађанска права.

Из истог разлога Запад не види радикалне националисте у Украјини. Њих разматрају као снагу која подстиче Украјину у страну прогреса, и она се историјски може оправдати, зажмуривши пред неким злочинима. Истовремено злочини снага ”регреса” треба са се прикажу са свих страна и осуде по пуном програму.

А у чему је узрок актуалних примедби Запада према Русији?

Док је Запад распростирао свој утицај на мале земље Источне Европе, све је ишло глатко. Али с Русијом није испало све како треба. Она је одбила потпуно да уђе у западни систем. Ради се о томе да према многобројним анкетирањима, већина руских грађана не сматра западно друштво идеалним. А упорни покушаји Запада да наметну Русији своје вредности, одвоје од ње културно блиске суседе и разместе трупе све ближе њеним границама за руске грађане изгледају као политика опкољавања и гушења. Нажалост, на Западу због идеолошких разлога то не могу да схвате. Не чуди: свака идеологија поседује својство да одбацује чињенице које се у њу не уклапају.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_07_15/Zapad-Rusija-nerazumevanje-na-nivou-ideologije-8056/

 Отправлено: 15.07.14 22:33. Заголовок: http://www.image.kg/..

 Отправлено: 19.07.14 19:36. Заголовок: Данас, 17:34 МСП РФ ..

Данас, 17:34
МСП РФ објавио списак америчких грађана којима је забрањен улазак у Русију


На листи америчких грађана којима је забрањено путовање у Русију, нашле су се особе умешане у злостављања у затворима Гвантанамо и Абу Граиб у Ираку.

У априлу ове године САД су на такозвани списак Магнитског, на коме се налазило 18 руских грађана ставиле још 12 људи. Као одговор на ове мере Русија је проширила „списак Гвантанамо“, такође са 12 особа.
опширније: [url]http://serbian.ruvr.ru/news/2014_07_19/MSP-RF-objavio-spisak-americhkih-gradana-kojima-je-zabranjen-ulazak-u-Rusiju-6781/[/url]

 Отправлено: 10.08.14 19:24. Заголовок: http://www.youtube.c..

[ut]http://www.youtube.com/watch?v=bv641C-Qz8E#t=32[/ut]
http://avmalgin.livejournal.com/4773793.html

 Отправлено: 11.08.14 22:11. Заголовок: http://i.imgur.com/e..

 Отправлено: 29.08.14 21:45. Заголовок: Данас, 22:05 Путин:..

Данас, 22:05
Путин: Русија ће јачати своје позиције на Арктику


© Photo: RIA Novosti/Ramil Sitdikov

Русија мора да посвети више пажње јачању својих позиција на Арктику јер се за тај регион интересују многе земље, изјавио је Владимир Путин на форуму „Селигер“.

Он је нагласио да ће све радње бити у оквиру међународног права, да ће бити постигнути компромиси с партнерима, али и да ће се Русија борити за своје интересе.

Путин је рекао да на Арктику постоје планетарне залихе минералних сировина. Осим тога, регион игра важну улогу са тачке гледишта безбедности.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_29/Putin-Rusija-ce-jachati-svoje-pozicije-na-Arktiku-6140/

 Отправлено: 29.08.14 22:34. Заголовок: https://pp.vk.me/c54..

 Отправлено: 02.09.14 15:48. Заголовок: http://dbelyaev.ru/u..

 Отправлено: 06.09.14 22:36. Заголовок: https://pp.vk.me/c61..

 Отправлено: 12.09.14 23:53. Заголовок: https://pp.vk.me/c61..

 Отправлено: 06.10.14 22:22. Заголовок: Крах доллара и конец..

Крах доллара и конец Америки


Президент России Владимир Путин совершил два поступка, которые разгневали наднациональных лидеров западной банковской клики. Путин вышвырнул из страны банкиров Ротшильдов. Путин прервал маршруты поставок американским правительством героина из Афганистана. Подобно Аврааму Линкольну 150 лет назад, палаты элитных банкиров хотят убрать Путина и подавить Россию, но широко раскинувшаяся страна стала не разлей вода с Китаем. Поэтому Россию можно изолировать не больше, чем можно обнять медведя. Страна раскинулась на 12 временных поясов и является главным поставщиком множества важных сырьевых товаров. Отношения России и Китая развиваются и закончатся браком, результатом которого будет дитя по имени Золотой торговый стандарт. Попытки правительства США наложить санкции приведут к изоляции самих Соединённых Штатов.

ФРС опубликовала отчёт. Он смешон. Они без конца говорят о вялотекущем восстановлении, словно дураки и шарлатаны. Федеральный резервный банк Сент-Луиса заявил:

"Вопрос связан со скоростью обращения денег. Если по некоторым причинам скорость обращения денег во время периода инфляционной монетарной политики резко снижается, то это может компенсировать увеличение денежной массы и даже привести к дефляции вместо инфляции. В 1-м и 2-м кварталах 2014 года скорость обращения денежной базы было на уровне 4,4, самый низкий темп за время регистрации. Это значит, что в последнем году каждый доллар в денежной базе тратился в экономике всего 4,4 раза, что ниже 17,2 перед рецессией. Из этого следует, что беспрецедентное увеличение денежной базы, которому способствовали большие денежные вливания ФРС посредством её крупномасштабных программ скупки активов, не смогло вызвать увеличение номинального ВВП хотя бы в пропорции один к одному."

Понимаете, о чем они говорят? США увеличили денежную массу в 3.5 раза, закачав в экономику ничем не обеспеченных долларов в размере 250% от оборота - а это привело не к росту оборота, а к его схлопыванию, поскольку скорость оборота денег сократилась еще сильнее, чем выросла денежная масса - почти в 4 раза.

Разрушительная и подрывная денежно-кредитная политика США не может осуществляться до бесконечности. Время не на стороне банковской клики. Восточный альянс продолжает работу в направлении установления Золотого торгового стандарта. Это требует роста бойкота и отказа от доллара США в торговых расчётах - что и происходит, и США своими санкциями лишь подталкивают себя к пропасти.

Король-доллар смещён, свергнут со своего трона. Его оруженосец Нефтедоллар при смерти. Война на Украине – это разгром доллара США. Фашистские лидеры киевского режима начали отступать, средства $3,2-миллиардного займа теперь пропали без вести. Крупные энергетические сделки на Востоке заключаются уже в рублях и юанях, а не в долларах США. Грохот в результате отказа саудитов от доллара США как исключительного средства платежа при расчётах за нефть будет слышен по всему миру. Отношения между саудитами и китайцами развиваются успешно, каждый месяц сопровождаясь очередной конференцией на высшем уровне. В ближайшие недели или месяцы саудиты сделают объявление в качестве коленопреклонения перед китайцами и реверанса русским. Скоро цена на нефть будет устанавливаться российско-китайской командой в юанях. Когда Золотой торговый стандарт укоренится, слив облигаций Казначейства США превратится в стремительный поток. Установившись, золотой стандарт приведёт к процветанию на Востоке и разорению на Западе.

Американское правительство будет вынуждено ввести в оборот новую внутреннюю валюту, Scheiss-доллар. Американская экономика отреагирует по-своему, инфляцией цен, дефицитом предложения и ростом сопряжённого с насилием хаоса. По факту, США придется продавать свои жизненно важные продукты (бобы, рис, нефть), чтобы поднять курс своей валюты и не допустить внутреннего денежного коллапса. Ранним примером экспорта предметов первой необходимости из США является сеновой корм для скота, на растущей основе направляемый в Китай уже сейчас с американских ферм.

Автор - http://beriozka-rus.livejournal.com/371421.html

 Отправлено: 08.10.14 18:28. Заголовок: http://web-mastery...

цитата:

Случилась страшная трагедия - у четы Обама родился белый ребенок. По этому поводу на пресс-конференции докладывает пресс-секретарь Госдепа США - Мари Харф.

http://ari.ru/news/b7e1b7862

- Россия и лично президент Путин несомненно являются виновниками этого инцидента, и у нас есть абсолютно все доказательства но из-за секретности мы не можем их обнародовать.
(Журналист) А как вы объясните, что в течение 9-ти месяцев предшествовавших инциденту у президента Обамы гостил президент Украины Порошенко? Разве эти два факта не связаны?
(МХ) Абсолютно не связаны. Их даже сравнивать нельзя. И к тому же президент Порошенко нанес визит чете Обама как частное лицо. К тому же он мог просто навещать в США свою бабушку, следующий вопрос пожалуйста!
(Ж) А как вы объясните, что и лицом и прической младенец не похож на президента Путина, но очень похож на президента Порошенко, практически одно лицо.
(МХ) Это смотря как трактовать. Учитывая, что младенец не является афро-американцем, к его внешности нельзя подходить с обычных позиций оценки.
(Ж) То есть вы хотите сказать, что другими словами "все белые на одно лицо"?
(МХ) Я этого не говорила!
(Ж) А как вы объясните, что по результатам независимой генетической экспертизы на 99.9999% отцом младенца является президент Порошенко?
(МХ) На этот счет у нас имеется неоспоримое доказательство обратного.
(Ж) Какое?
(МХ) Заявление президента Порошенко выложенное им в "Ю Тьюб" о том, что это не он.
(Ж) И вы основываетесь только на этом заявлении?
(МХ) Конечно, ведь это очень логично, человек не виноват и честно сказал об этом. Мы не сомневаемся в правдивости этих данных.
(Ж) А если президент Путин скажет, что он не виноват?
(МХ) Мы не сможем доверять этому заявлению.
(Ж) Почему?
(МХ) Послушайте, вы просто излагаете Московскую пропаганду, у вас остались еще вопросы?
(Ж) А как сама первая леди комментирует причины инцидента?
(МХ) Она считает, что поскольку допустить возможность причастности дружественных США и демократически развитых стран к причине инцидента полностью исключается, значит это был несомненно акт агрессии со стороны России и лично президента Путина.
(Ж) Но что она сама говорит об этом? Это же невозможно не помнить?
(МХ) Послушайте, мне надоели ваши пророссийские выпады, следующий вопрос!
(Ж) Итак вы убеждены, что виновата Россия и Путин?
(МХ) Мы в этом не сомневаемся.
(Ж) Скажите, учитывая, что последний год в семье Обама жил президент Порошенко, младенец как две капли воды похож на президента Порошенко, и генетическая экспертиза определила отцовство президента Порошенко, и при том, что президент Путин, согласно данных разведки и фото со спутников за последний год находился вблизи от первой леди минимум в 20 тыс км, вы все равно считаете виновным Путина? Но каким образом?
(МХ) Моя работа озвучить выводы наших специалистов, а не открывать вам источники. Кроме того вы очень недооцениваете мощность Русской ракеты, скорость и дальность ее стрельбы! Резюмирую: чтобы подобная трагедия не пришла в каждый американский дом, мы намерены просить мировое сообщество ввести самые жесткие санкции против России и лично против президента Путина!

 Отправлено: 10.10.14 16:01. Заголовок: http://www.youtube.c..

 Отправлено: 10.10.14 16:07. Заголовок: ОБРАЋАЊЕ ЖИРИНОВСКОГ..

ОБРАЋАЊЕ ЖИРИНОВСКОГ ОБАМИ:

ЗАУСТАВИ СЕ БАРАЧЕ!

 Отправлено: 12.10.14 18:28. Заголовок: http://1-ps.googleus..

 Отправлено: 15.10.14 11:14. Заголовок: 1 час после напада н..

1 час после напада на Русију...

 Отправлено: 27.10.14 00:43. Заголовок: РФ неће одустати од..

РФ неће одустати од нуклеарног оружја као чиниоца уздржавања



Русија данас реално не може да одустане од нуклеарног оружја, јер је оно у данашњој међународној ситуацији једино, шта може да гарантовано осигура њену безбедност, изјавили су анкетирани од стране РИА Новости експерти, коментаришући изјаву председника РФ Владимира Путина.

Шеф државе је изјавио да је Русија спремна да води преговоре о смањењу нуклеарног оружја, али је при томе подвукао раст улоге прицизног оружја и ризик његове примене.

Заменик директора Института политичке и војне анализе Александар Храмчихин је изјавио РИА Новости да Русија не мора да се потпуно отараси нуклеарног оружја, јер је оно једина пуна гаранација њене безбедности у данашњим условима.

Свет без нуклеарног оружја је теоретски добра ствар. Међутим, за нас је ово неприхватљиво пре свега због постојања у САД-ама великих количина прецизног оружја – например, крстарећих ракета Томагаук, - рекао је експерт. Осим тога, вреди узети у обзир чинилац других држава с моћним војним и демографским потенцијалом. Према мишлењу Храмчихина, одустајање РФ од нуклеарног оружја би постало за Русију «добровољна капитулација». Нуклеарно оружје данас је за многе земље једина могућност одбране, - изјавио је он.

Технологија стварања атомске бомбе постоји већ у току 70 година, те је немогуће да буде забрањена или непозната. Ако је за САД постојање нуклеарног оружја уз постојање прецизног оружја већ застарело, морално су оне спремне да га се отарасе, за многе земље је оно једини спас, - рекао је Храмчихин.

Генерални директор Центра стратешких процена и иницијатива Сергеј Грињајев је изјавио РИА Новости да Русија не сме да крене путем потпуног нуклеарног разоружавања. У светлу последњих догађаја, међу којима су експанзија НАТО-а на исток, догађаји у Сирији, Ираку и на југо-истоку Украјине, експерт сматра да Русија мора не толико да се разоружа, колико да преуреди наоружање. Данас у читавом свету долази до милитаризације, која се одвија путем усавршавања средстава за разарања: развијају се космичка средства разарања, хиперзвучна авијација, која омогућује бомбардовања у било ком месту планете током неколико сати, - рекао је он. Коришћење таквих средстава за разарања, - подсетио је експерт, нашло је одраза у концепцији глобалног напада у војној доктрини САД. Безусловно, разоружавање Русије у таквој ситуацији није баш право.

Експерт је констатовао – догађаји у Сирији и Ираку су показали да неке врсте руског наоружања не одговарају савременим захтевима. Оружје треба модернизовати да би оно било у складу са савременим захтевима, - закључио је он.
опширније: [url]http://serbian.ruvr.ru/2014_10_26/RF-nece-odustati-od-nuklearnog-oruzhja-kao-chinioca-uzdrzhavanja-3358/[/url]

 Отправлено: 27.10.14 00:47. Заголовок: http://s00.yaplakal...

 Отправлено: 28.10.14 09:42. Заголовок: Јуче, 17:25 Берлинс..

Јуче, 17:25
Берлински интервју Александра Зиновјева. Запад против Русије. (Део 1)


Подсетимо се интервјуа познатог руског дисидента и филозофа Александра Зиновјева који је дао пред свој повратак из Немачке у Русију. Разговор са новинаром француског листа „Фигаро“ одржан је 24. јула 1999. године у Берлину.

После краха комунизма основни предмет вашег истраживања постао је западни систем. Зашто?

Зато што се десило оно што сам предвидео: пад комунизма довео је до распада Русије.

Излази, да је борба са комунизмом прикривала жељу за уништењем Русије?

Управо тако. Ја то говорим, зато што сам у своје време био невољни саучесник те, за мене, стидне акције. Руску катастрофу су хтели и програмирали овде, на Западу. Читао сам документа, учествовао у истраживањима која су под видом идеолошке борбе, у ствари, спремала погибију Русије. То је за мене постало толико несносно да више нисам могао бити у табору оних који уништавају мој народ и моју земљу. Запад ми није стран, али гледам на њега као на непријатељску силу.

…Данас многи бивши совјетски дисиденти говоре о својој ранијој отаџбини, као о земљи права и демократије. И сада, када је та тачка мишљења постала општеприхваћена на Западу, ви покушавате да је оповргнете. Нема ли ту противречности?

За време хладног рата демократија је била оружје у борби против комунистичког тоталитаризма. Данас ми схватамо да је епоха хладног рата била тренутак кулминације у историји Запада. У то време Запад је имао све: раст благостања који је био без преседана, истинску слободу, невероватан социјални прогрес, огромна научна и технолошка открића! Али у исто време, Запад се неприметно мењао. Започета у то време стидљива интеграција развијених страна била је, у суштини, претеча интернационализације економије и глобализације власти, чији смо сведоци данас. Интеграција може да послужи расту општег благостања и да има позитивне последице ако нпр. она задовољава легитимне тежње братских народа за уједињењем. Ипак, та интеграција о којој се говори, била је од почетка смишљена као вертикална структура, строго контролисана од стране националне власти. И без изведене успешне руске, против Совјета, контрареволуције, Запад није могао кренути ка глобализацији.

Значи, улога Горбачова није била позитивна?

Ја гледам на ствари из нешто другачијег угла. Упркос популарном мишљењу, совјетски комунизам је пропао не из унутрашњих разлога. Његово уништење је највећа победа у историји Запада. Тиха победа која, понављам, омогућава успостављање планетарне власти. Крај комунизма је означио и крај демократије. Данашња епоха је, не само посткомунистичка, она је и постдемократска! Данас смо сведоци демократског тоталитаризма или, ако хоћете, тоталитарне демократије.

Зар вам то не звучи мало апсурдно?

Нимало. За демократију је потребан плурализам, а плурализам предвиђа постојање најмање две мање-више равне силе, које између себе се боре и заједно утичу једна на другу. За време хладног рата била је светска демократија, глобални плурализам, унутра којег су постојала два супротстављена система: капиталистички и комунистички. Као и нејасна, али ипак структура оних држава, које се нису могле сврстати у прве две групе. Совјетски тоталитаризам је био пријемчив за критике које су долазиле са Запада. Са своје стране, Запад се налазио под утицајем СССР, посебно преко сопствених комунистичких партија. Данас живимо у свету где влада једна-једина сила, једна идеологија и једна проглобалистичка партија. Све то узето заједно почело је да се формира још у време хладног рата, када су се постепено, у најразличитијим облицима, појавиле суперструктуре: комерцијалне, банкарске, политичке и информационе организације. Без обзира на разне сфере делатности, ове снаге је обједињавала њихова транснационална суштина. Са падом комунизма, оне су почеле да управљају светом. На такав начин, западне земље су се нашле у надређеном положају, али заједно с тим, оне се налазе у подређеном положају, јер постепено губе свој суверенитет у корист тога што ја зовем наддруштвом. Планетарно наддруштво чине комерцијалне и некомерцијалне организације, чији утицај излази далеко из оквира појединачних држава. Као и друге земље, западне државе подчињене су контроли ових наднационалних структура. И то зато што је суверенитет држава такође био неотуђиви део плурализма, а значи и демократије у планетарном оквиру. Садашња владајућа надвласт гуши суверене државе. Европске интеграције које се отварају пред нашим очима, такође воде ка нестајању плурализма унутар тог новог конгломерата у корист наднационалне власти.

Зар вам се не чини да су Француска или Немачка и даље демократске државе?

Западне земље су упознале праву демократију за време хладног рата. Политичке партије су имале истинске идеолошке разлике и различите политичке програме. Органи штампе су се исто веома разликовали једни од других. Све је то утицало на живот простих људи и водило ка расту њиховог благостања. Сада је томе дошао крај. Демократски и развијени капитализам са социјално орјентисаним законодавством и гаранцијама сигурности био је у многоме обавезан постојањем страха пред комунизмом. Након пада комунизма у земљама Источне Европе на Западу је почео масивни напад на социјална права грађана. Данас социјалисти који се налазе у власти у већини земаља Источне Европе воде политику демонтаже система социјалне заштите, политику уништавања свега што је социјалистичко, а што је постојало и у земљама капитализма. На Западу нема више политичке снаге, способне да заштити обичне грађане. Постојање политичких партија је чиста формалност. Сваким даном међу њима ће бити све мање и мање разлика. Рат на Балкану је био било какав, само не демократски. Ипак, њега су водили социјалисти који су били противници таквих врста авантура. Екологисти који се такође налазе у власти у неким земљама, такође су поздравили еколошку катастрофу изазвану бомбардовањем НАТО. Они су се чак усудили да устврде да бомбе које садрже осиромашени уранијум, не претстављају опасност за животну средину, иако при њиховој активацији војници облаче специлне заштитне комбинезоне. Тако, демократија постепено нестаје из друштвене организације западних земаља. Свуда се шири тоталитаризам, јер наднационална структура намеће државама своје сопствене законе. Тај недемократски додатак одаје наређења, уводи санкције, организује ембарго, баца бомбе, мори глађу. Чак му се и Клинтон подчињава. Финансијски тоталитаризам подчинио је себи политичку власт. Хладном финансијском тоталитаризму туђе су емоције и сажаљење. У поређењу са финансијском диктатуром, политичка диктатура се у потпуности може сматрати људском. Унутар најсуровијих диктатура био је могућ некакав отпор. Против банака је немогуће устати.

А шта је са револуцијом?

Демократски тоталитаризам и финансијска диктатура искључују могућност друштвене револуције.

Зашто?

Зато што они уједињују грубу свемоћну војну силу са финансијским гушењем у планетарном оквиру. Сви револуционарни преврати су добијали некада подршку споља. Сада је то немогуће, пошто више нема и неће бити суверених држава. Штавише, на најнижој друштвеној лествици класа радника је замењена класом незапослених. А шта желе незапослени? Посао. Зато су они у лошијој позицији од класе радника из прошлости.

Сви тоталитарни системи су имали своју идеологију. Каква је идеологија овог новог друштва које ви називате пост-демократским?

Најутицајнији западни теоретичари и политичари сматрају да смо ушли у пост-идеолошку епоху. То је зато што под словом „идеологија“ они подразумевају комунизам, фашизам, нацизам итд. У ствари, идеологија, надидеологија западног света која се развијала током последњих педесет година, много је јача од комунизма или национал-социјализма. Западном грађанину много више испирају мозак, него што су обичном совјетском човеку посредством коминистичке пропаганде. У области идеологије главне су, не идеје, а механизми њиховог ширења. Моћ западних медија нпр. несразмерно је већа од најјачег средства пропаганде Ватикана у време његове највеће моћи.

И то није само филм, литература, филозофија – све полуге власти утицаја и средстава ширења културе у најширем смислу речи раде у том смеру. На најмањи знак, све што ради у тој сфери тако једнодушно реагује да невољно долази мисао о наређењима који долазе из јединственог извора власти. Довољно је било донети одлуку да се жигишу генерал Младић или председник Милошевић или неко други, па да против њих крене читава планетарна пропагандна машина. На крају, уместо да се осуђују политичари и генерали НАТО за њихово кршење свих постојећих закона, највећи број западних грађана је убеђен да је рат против Србије био потребан и правичан. Западна идеологија комбинује и меша идеје у зависности од својих потреба. Једна од таквих идеја - западне вредности и начин живота су најбољи на свету! Иако за већину људи на планети те вредности имају погубне последице. Пробајте да убедите Американца да ће те вредности бити погубне за Русију. Нећете успети. Они ће и даље тврдити тезу о универзалности западних вредности, пратећи на такав начин, један од камена темељаца принципа идеолошког догматизма. Западни теоретичари, политичари и медији апсолутно су уверени да је њихов систем најбољи. Управо зато они га без сваке сумње и са мирном савешћу намећу читавом свету. Западни човек, носилац тих најбољих вредности, на такав начин, постаје нови надчовек. На термин је стављен табу, али се све своди управо на то. Наравно, ова појава треба научно да се проучава. Ипак, могу приметити, у неким областима социологије и историје постало је крајње тешко спроводити научна истраживања. Научник који одједном показује жељу да изучава механизме демократског тоталитаризма, суочава се са великим потешкоћама. Од њега праве изгнаника. Са друге стране, те чија истраживања служе владајућој идеологији затрпавају грантовима, а издавачке куће и медији боре се за право сарадње са тим ауторима. Ја сам то осетио на сопственој кожи, када сам предавао и радио као истраживач на иностраним универзитетима.

Зар у тој надидеологији коју не волите нема толерантности и уважавања блиских?

Када слушате представнике западне елите, све вам се чине тако чистим, великодушним, пуним поштовања према људима. Радећи то, они примењују класично правило пропаганде: прикривају стварност слатким речима. Ипак, довољно је само укључити телевизор, отићи у биоскоп, отворити бестселер или послушати популарну музику како би се убедило у супротно: ширење култа суровости, секса и новца је без преседана. Благородне речи треба да сакрију та три стуба (постоје и други) тоталитарне демократије.

А шта је са људским правима? Зар их на Западу не поштују највише?

Данас, идеја људских права све више и више се налази под притиском. Чак и број идеолошких теза, по којима се ова права добијају рођењем, и не могу бити одузета, данас не могу издржати прелиминарну озбиљну анализу. Ја сам спреман западну идеологију подврћи исто таквој научној анализи, каквој сам радио са комунизмом. Али то је дуг разговор и није за данашњи интервју…

Да ли западна идеологија има кључну идеју?

Идеја глобализације! Другим речима, владавину светом! А пошто је таква идеја добољно непријатна, она се прекрива општим фразама о уједињењу планете, о трансформацији света у једну интеграциону целину… У стварности, Запад је сада приступио структурним променама у планетарном оквиру. Са једне стране, западно друштво влада над читавим светом, а са друге стране, оно само се трансформише по вертикали са наднационалном влашћу на самом врху пирамиде.

Светска влада?

Ако хоћете, да.

Да ли верујете у то – зар то не значи бити жртва глупе фантазије о светској завери?

Каква завера? Нема никакве завере. Светском владом управљају руководиоци свима добро познатих наднационалних комерцијалних, финансијских и политичких структура. Према мојим проценама, то наддруштво које данас управља светом, већ броји око педесет милиона људи. Његов центар су САД. Земље Западне Европе и неки бивши азијски „змајеви“ чине његов бизнис. Остале земље се налазе под влашћу према строгој финансијско-економској градацији. То је реалност. Што се тиче пропаганде, она сматра пожељним стварање светске владе под контролом светског парламента, пошто је свет велико братство. Све су то приче намењене публици.

И Европски парламент, такође?

Не, пошто Европски парламент постоји. Али треба бити наиван па веровати да је Европска унија била резултат добре воље влада, чије земље улазе у њен састав. Европска унија – то је оружје за уништење националних суверенитета. Она је део пројекта, створеног од стране наднационалних организација.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_10_27/Berlinski-intervju-Aleksandra-Zinovjeva-Zapad-protiv-Rusije-Deo-1-4207/