Отправлено: 23.12.10 10:15. Заголовок: РУСИЈА И КИНА - РОССИЯ И КИТАЙ

Китай – новый любимый клиент России ("Die Welt", Германия)
Министр энергетики предостерегает Европу от излишней самоуверенности – даже если в этом году и не будет споров по поводу газа. Европа хочет безопасности, а не зависимости. Это осложняет отношения с Россией.
Эдуард Штайнер (Eduard Steiner)

© РИА Новости |
22/12/2010

Москва. Иногда прогресс представляется скучным: западные журналисты больше не задают вопросов о возможности газовой войны на Новый год, пожаловался в конце прошлой недели российский министр энергетики Сергей Шматко. Это он сказал в шутку – на самом деле он испытывает облегчение в связи с уменьшением интереса к спорам по поводу газа. Но проблема, по его мнению, остается: Россию продолжают воспринимать в Европе как богатого ресурсами колосса и считают эту страну монстром, экспортирующим нефть и газ.

Как раз перед Новым годом Шматко пригласил небольшое количество работающих в Москве западных журналистов. Прошли те годы, когда он должен был объяснять сложности с транзитом через Украину и оправдывать позицию России. Его новая тема – это Китай. И послание: энергетический диалог с Китаем в последние два года – и особенно в 2010 году – развивался великолепно. «Новый вызов, новый рынок, новый стратегический, долгосрочный партнер», - говорит Шматко и приводит русскую пословицу: «Хороший сосед лучше плохого родственника».

Новая энергетическая дружба с Китаем «совершенно очевидно» не направлена против Европы, подчеркивает учившийся в Германии друг Европы Шматко. Европа, четверть потребности которой в природном газе покрывается Россией, по-прежнему приносит Газпрому львиную долю его доходов и будет еще в течение «по меньшей мере десяти лет оставаться крупнейшим рынком для России», - отмечает Шматко, как будто пытаясь кого-то успокоить.

Тем не менее увеличение экспорта газа на восток, которым Россия самоуверенно в течение многих лет пугала европейцев, набирает ход. Когда через семь-восемь лет будет создана соответствующая инфраструктура, поставки в восточном направлении будут составлять от 70 до 80 миллиардов кубометров, отмечает Шматко. Если к этому прибавить другие новые рынки в Восточной Азии, то объем экспорта природного газа в восточном направлении может сравняться с поставками этого вида энергетического сырья в Европу.

В докризисный 2008 год Газпром поставил в Европу 159 миллиардов кубометров природного газа, что в полтора раза превышает годовое потребление этого вида топлива в Германии. Конечно, во время кризиса Газпром потерял некоторые части рынка в Европе, так как он со своей политикой, основанной на долгосрочных договорах, не мог и не хотел конкурировать по ценам с тем газом, который продавался на бирже. Ценовая война возникла не только из-за сократившегося спроса, но также и потому, что, например, Катар переориентировал поставки своего газа с Америки на Европу, после того как Соединенные Штаты значительно увеличили добычу так называемого сланцевого газа и стали в этом отношении независимы от импорта. В результате объемы продаж Газпрома в Европе в прошлом году существенно сократились, и в 2010 году они будут на 9 -12% меньше, чем в докризисный период. Прогнозы на 2011 год выглядят вновь более оптимистичными.

Энергетический диалог России с Европой складывается, соответственно, не просто. Европа против односторонней зависимости от России, но она хочет быть уверенной в том, что заказанный товар будет доставлен. Россия со своей стороны хочет быть уверенной относительно спроса. На этом принципе и было построено партнерство. Однако этот принцип зашатался. «Европа не определилась со перспективой использования природного газа», - критически замечает Шматко. Из-за отсутствия ясности относительно доли в будущем возобновляемой энергии, потребность Европы в природном газе, в соответствии с существующими оценками, может составить от 300 до 700 миллиардов кубометров в год – для Шматко это слишком неопределенно. Россия исходит из того, что и в будущем потребление газа в Европе будет значительным. «У России достаточно газа, – подчеркивает он, - чтобы поставлять его как на запад, так и на восток».

Хотя китайский вектор и преподносится как многообещающий, на этом пути еще много серьезных препятствий. Россия пока не имеет газопроводов, при помощи которых можно было бы поставлять газ в Срединную империю, которая намерена увеличить долю газа в общем объеме потребления с незначительных четырех процентов до десяти процентов к 2020 году, доведя его, соответственно, до 300 миллиардов кубометров. Но строительство крупного трубопровода зависит от договоренности относительно цены на газ. В этом вопросе Китай проявляет несговорчивость. «Насколько мне известно о ходе переговоров, позиции обеих сторон сближаются, - говорит Шматко. – Я думаю, что основные условия этой сделки будут определены в следующем году».

Российско-китайские отношения, конечно, зависят не только от газа. Опорой и движущей силой нового партнерства является нефтяной сектор, а также не кто иной как влиятельный российский вице-премьер Игорь Сечин. Как председатель совета директоров крупнейшего в стране нефтяного концерна «Роснефть» он в прошлом году получил для своего концерна китайский кредит в размере 15 миллиардов долларов, и большой сосед обеспечил себе таким образом на 20 лет поставки нефти. К этому следует добавить, что Россия также «в ближайшее время увеличит до 20 миллионов тонн» экспорт угля в Китай, сообщает Шматко. Китай продолжает оставаться крупнейшим в мире потребителем угля.

Но вернемся в Европу: здесь за несколько дней до Нового года России вновь пришлось уступить. Лучше сказать, за несколько дней до президентских выборов, состоявшихся 19 декабря в проблемном транзитном государстве Белоруссия. Россия отказалась от экспортной пошлины на нефть для Белоруссии и таким образом поддержала многолетнего автократического правителя Александра Лукашенко, предоставив ему 3,7 миллиарда долларов в виде непрямых дотаций, сообщает Шматко. Лукашенко угрожал еще больше развернуться в сторону Европы и покупать больше нефти и природного газа у Венесуэлы.

Оригинал публикации: China ist Russlands neuer Lieblingskunde
Опубликовано: 20/12/2010 09:20

 Отправлено: 11.09.12 23:32. Заголовок: Российско-китайский ..

Российско-китайский союз против американской "стратегии Анаконды"
7 сентября 2012, Алексей Тома

"Когда дует ветер, надо строить не укрытия от него, а ветряные мельницы"
КАДА ДУВА ВЕТАР, НЕ ТРЕБА ГРАДИТИ СКЛОНИШТЕ ОД ЊЕГА, НЕГО ВЕТРЕЊАЧЕ.
Мао Цзэдун
МАО ЦЕ ТУНГ


После возвращения Владимира Путина на президентский пост настало время реализации предвыборных целей, заложенных в программных статьях. Приоритеты этих целей хорошо прослеживаются в географии зарубежных визитов нового главы государства. С 31 мая по 7 июня Путин с официальным визитом посетил Беларусь, Казахстан, Узбекистан и Китай. В очередности таких визитов существует определённая логика. Очевидно, что главная ставка будет делаться на построение Евразийского союза с сохранением тесного сотрудничества с Китаем (Индией и Ираном). И, возможно, что в скором времени в политический дискурс войдёт термин Большой Евразийский союз. Контуры этого союза концептуально не обозначены, и о них пока можно догадываться по подписанным соглашениям, официальным визитам и совместным военным учениям. Но совершенно очевидно, что Россия будет вынуждена преодолеть "западничество" и вступить в геополитическую игру нового времени, в которой восточный вектор российской политики войдёт в равновесие с западным. И эта игра уже началась.

Враг моего врага - мой друг?



На сегодняшний день на территории Евразии проживают пять мировых цивилизаций, которые составляют большинство населения планеты. Евразия является самым горячим континентом в мире. На территории столь обширного пространства постоянно происходят религиозные и межцивилизационные конфликты, которые не дают создать надёжные условия стабилизации континента. После распада СССР такие локальные конфликты стали активно инициироваться Североатлантической империей во главе с США. Западные политтехнологи уже давно разработали концепцию пошагового расчленения Евразии и установления контроля над странами, богатыми ресурсами. В первую очередь Североатлантической империи необходимо создать нового врага в глазах свои граждан, так как международный терроризм уже исчерпал себя как серьёзная угроза. На роль "нового" геополитического противника претендуют Россия, Китай и будущий исламский Халифат, созданием которого уже занимаются западные политтехнологи. Основной приз в разыгрывающейся Западом геополитической игре - ресурсы России.

Для установления контроля над Евразией американскими геополитиками была разработана "стратегия Анаконды". Её смысл заключается в блокировании территории противника с моря и суши с постепенным увеличением силы изоляции, подобно анаконде. Такая стратегия полностью оправдала себя в период "холодной войны" и, как показал ход всех дальнейших событий, продолжает оставаться основным средством геополитической борьбы. В настоящее время стратегия удушения геополитического противника дополнена арсеналом средств "цветных революций", использующих так называемые структуры гражданского общества. Некоторые эксперты считают "стратегию Анаконды" сказкой холодной войны, но если адекватно оценить ситуацию на Евразийском континенте, то можно заметить, что США занимают всё пространство, высвобождаемое из-под контроля России (СССР).

В 90-ые годы под влияние США попали страны Варшавского договора. Позже - Украина, Молдавия и другие постсоветские страны. Сейчас западная дуга "Анаконды" постепенно перекрывает Россию от Германии. Вначале это проявлялось в попытке создания Балто-Черноморского союза и дестабилизации ситуации в Приднестровье. Позже, когда некоторые Восточноевропейские страны вошли в ЕС, - в формировании проамериканских лобби, работающих на срыв выстраивающихся отношений между Россией и Германией. Збигнев Бжезинский в своей работе "Великая шахматная доска" чётко прописал основную цель для США: не допустить возрождения евразийской империи! В этой связи союз Германии с её технологиями и России с её ресурсами представляет одну из основных угроз господству США. На Южном направлении под западное влияние попали Грузия, Азербайджан и Узбекистан. Происходят постоянные попытки дестабилизации на Северном Кавказе. Самой активной из них стала Августовская война 2008 года. Если бы Россия проиграла этот конфликт, то большинство Среднеазиатских республик сменило бы пророссийский вектор на проамериканский. И тогда бы южная дуга "Анаконды" замкнулась. В свою очередь это болезненно отразилось бы и на Китае, отрезав его от ресурсов и вызвав сепаратистские настроения в приграничных районах.

Ещё большую угрозу представляет возможное военное вторжение в Иран, который является важнейшим поставщиком энергоресурсов в Китай. В связи с такой ситуацией российскому и китайскому руководству необходимо уже сегодня принимать ответные шаги. В подобных случаях начинает действовать правило "Враг моего врага - мой друг". Перед общей угрозой старые противоречия забываются (на время) и появляется необходимость выработки общей стратегии противодействия "Анаконде". С каждым годом игнорирования создания военно-политического союза между Россией и Китаем на территории Евразии появляются новые базы НАТО, разжигаются новые религиозные и межцивилизационные конфликты, происходят новые цветные революции.

"Анаконда" - это вызов всей Евразии. И для достойного ответа необходимо объединиться и выработать единую концепцию противостояния североатлантическому давлению. Очень важно начать отстаивать общие интересы, а не сводить внешнюю политику к решению своих локальных проблем. Китайское руководство это отчётливо осознаёт и поэтому первым подало знак России о готовности к военно-политическому союзу. В газете "Жэньминь жибао", являющейся органом ЦК КПК, 30 января была опубликована статья "Китаю и России следует создать Евразийский альянс", в которой говорится, что "наши страны преследуют единые интересы и поэтому должны совместно сдерживать действия США..., по отдельности Китай и Россия сильно отстают от США, а объединившись наши страны обладают мощной силой. Они располагают огромной территорией, большим населением, многочисленными армиями, владеют ядерным оружием. Так что США даже вместе с НАТО не смогут эффективно окружить нас и тем более изолировать. Более того, такой тесный союз неизбежно привлечёт к себе и других участников, к примеру, Иран и Пакистан".

Очевидно, что для противодействия североатлантической стратегии удушения, Россия и Китай должны противопоставить свою ответную стратегию стабилизации Евразии, в перспективе выходя на военно-политический союз, открытый для всех евразийских стран.

Проблемы формирования российско-китайского союза

При формировании российско-китайского союза необходимо и скептически оценить перспективы такого союза. На сегодняшний день существует ряд проблем, которые необходимо рассмотреть и по возможности выработать пути их решения.

Первое. Средняя Азия уже многие годы является объектом китайской экспансии. Ранее относимые к влиянию России постсоветские Среднеазиатские страны в последнее время переориентировались на Китай. И это весьма задело российские интересы в этом регионе. Особенно, если учитывать получение Китаем доступа к газовым ресурсам Средней Азии. Именно на этой почве может возникнуть российско-китайский конфликт, в случае эффективного применения США стратегии "Разделяй и властвуй".

Второе. Экономическая, демографическая и военная слабость России делает из неё слабого партнёра, а союз возможен только с равным. Для сравнения ВВП Китая в 5 раз больше российского. Экономика развивается в 2-3 раза быстрее. Населения в 10 раз больше. Военные расходы в 2 раза превышают российские. В такой ситуации руководство России постоянно ведёт политику уступок. Подписание Стратегии межрегионального сотрудничества до 2018 года показывает насколько прогибается Россия. По этому соглашению на территории России будет вестись совместная разработка ресурсов, а перерабатываться они будут в Китае. В случае продолжения политики уступок Сибирь и Дальний Восток полностью отойдут под сферу влияния Китая, усилятся миграционные потоки.

Третье. России для развития необходимо инновационное сотрудничество, а Китай не обладает новейшими технологиями. Создание современного производства на территории России невозможно без сотрудничества со странами, обладающими наиболее передовыми технологиями. Очевидно, что Китай, не подпадает под эту категорию и ведёт лишь политику копирования западных аналогов при производстве.

Четвёртое. Приоритеты торговли Китая. Россия занимает далеко не первое место. Владимир Путин в газете "Жэньминь жибао" написал: "в 2011 г. объём взаимной экспортно-импортной торговли РФ и КНР дорос до 83,5 млрд. долларов". Однако, если рассмотреть общий объём внешней торговли Китая, (3,6 триллионов долларов), то доля Россия занимает в ней всего 2,5%. В целях решения этих проблем необходимо определить границы финансовой и экономической деятельности Китая в сфере российских интересов. Привлечение ресурсов (людских, финансовых, технических и пр.) со стороны Китая должно осуществляться только в рамках конкретных проектов, выгодных России. Россия также должна оговорить систему мер, которые могут быть предприняты в случае, если активность Китая будет выходить за рамки оговорённых ограничений.

Союз с США?

Объективно оценивая сложившуюся ситуацию на Евразийском континенте, можно констатировать, что Россия оказалась между двух гигантов, каждый из которых заинтересован во временном союзе для усиления собственных позиций. В связи с таким выбором среди некоторых аналитиков ходит идея союза с США против Китая. Но каковы его перспективы? Рассмотрим поподробней.

На пути Китая к мировому господству стоят три державы - это США, Россия и Индия. Постоянно возрастающие цифры военного бюджета Поднебесной подкрепляются лозунгом "21 век станет веком триумфа". Очевидно, что правящая элита подготавливает своих граждан к проведению более агрессивной политики в отношении потенциальных противников. Современная идеология Китая начала базироваться на внешней экспансии и рано или поздно приведёт к военному конфликту. Китайские стратеги понимают, что прямое столкновение с США приведёт к морскому противостоянию, а на море подавляющее превосходство на стороне американского флота. Если Китай окажется в условиях морской блокады, то его ресурсы быстро истощатся (70% сырьевых ресурсов для Китая доставляется по морским коммуникациям).

Вторжение в Индию окажется также малоэффективным. Население Индии, как и население Китая уже давно перешагнуло за миллиард жителей, и подобный конфликт превратится в затяжную и хаотичную мясорубку. По мнению некоторых аналитиков, единственным реализуемым военным проектом для Китая останется захват Дальнего Востока и Сибири. На оккупацию территории от Приморья до Забайкалья армии КНР потребуется около месяца, учитывая крайнюю слабость российских войск на этой территории. В случае захвата Дальнего Востока и Сибири Китай сможет добывать необходимые ресурсы и успешно справится с морской блокадой. В контексте этого сценария делается вывод, что России угрожает военное вторжение со стороны Китая и своими силами справиться с ним невозможно. Поэтому России необходимо заключить союз с США и вместе противодействовать китайской угрозе. Но в таком союзе России отводится роль жертвы.

Российский военный эксперт Е.Морозов считает, что "роль, отводимая Штатами для России на Востоке, ясно видна из разрекламированных планов включения России в систему коллективной безопасности от Владивостока до Сиэтла. Нашей задачей в этой системе будет создание мощной сухопутной группировки на северных границах Китая с тем, чтобы сорвать китайское наступление на Тихом океане. На практике это будет означать противостояние 40-50 российских дивизий на фронте в 7500 км двумстам (минимум!) китайским общевойсковым дивизиям при сравнимости ВВС и ВМФ сторон. Поэтому следует подумать, стоит ли России приковывать себя к колеснице наиболее вероятного кандидата на поражение в Третьей мировой войне".

Наш ответ - Большой Евразийский союз

Оценив все возможные сценарии, можно сделать определённый вывод. Для России на современном этапе развития неосмотрительно дружить ни с США против Китая, ни с Китаем против США. Каждая из этих стран будет максимально эффективно стараться решать свои проблемы за счёт России. Что же тогда делать в таких условиях? Ответ прост. Необходимо проводить временную политику балансирования и дистанцироваться от открытых конфликтов. В таких условиях очень важно не обозначать врагов, а использовать всех геополитических игроков в своих интересах.

Но это лишь временная мера. Долго балансировать не получится. И Китай, и США имеют свои виды на Россию. В таких условиях уже сейчас нужно играть на усиление собственных позиций в военной и экономической сферах.

Для того, чтобы выжить между двух гигантов необходимо становиться одним из них. И для этого российскому руководству необходимо рассмотреть следующий сценарий. Исторически Россия сформировалась в условиях воздействия на неё двух центров концептуального управления - Западного и Восточного. Именно борьба между двумя концепциями породила неустойчивость российской политической системы. Скептики отмечают, что уникальное влияние Запада и Востока на Россию разделило страну на два лагеря. Каждый из них по очерёдности берёт бразды управления на себя. В связи с этим вектор развития России постоянно меняется. И в таких условиях ни одна из двух концепций не может достичь стадии устойчивости и обеспечить процветание России (Евразии).

Однако такое уникальное влияние Запада и Востока возлагает на Россию определённую миссию. Только Россия на фоне грядущего открытого столкновения Запада и Востока способна уберечь мир от Третьей мировой войны ("Золотой миллиард" для поддержания существующего общества потребления будет вынужден захватывать новые ресурсы). У России есть богатый исторический опыт синтеза Западной и Восточной концепций мироустройства. Опираясь на него, Россия может стать связующим звеном в гармонизации западного и восточного мира. Для этого необходимо создать крепкий союз всей Евразии (Большой Евразийский союз). Само пространство диктует необходимость создания такого союза. Россия, Китай, Индия, Исламский мир и Германия всеми силами пытаются избавиться от разрушающего влияния США, которое приносит хаос в Евразию.

В условиях финансового кризиса Европейский союз начинает разрушаться. И с его полным развалом Германия попытается воссоздать сильное национальное государство, свободное от американского влияния. Исламский мир превращается в сырьевую марионетку США. Граждане исламских стран постоянно находятся в тяжёлых условиях непрекращающихся конфликтов. Китай и Индия испытывают давление со стороны морского и экономического контроля США. Всем этим странам необходима помощь сильной России. В современных условиях глобализации нужно создавать союзы не против кого-то, а искать пути гармонизации, т.к. любой конфликт может привести к мировой войне с катастрофическими последствиями.

В своей предвыборной статье Владимир Путин написал о необходимости создания Евразийского союза от Лиссабона до Владивостока. Однако китайское руководство восприняло такое высказывание как угрозу, направленную против Китая. Отдельный союз России и Европы не принесёт стабильность в Евразию, а, скорее всего, вызовет очередное противостояние по линии Восток-Запад. В современных геополитических условиях необходимо создавать союз не от Лиссабона до Владивостока, а от Лиссабона до Шанхая. И именно в период с 2013 по 2015 г. России необходимо мобилизовать все возможные ресурсы и сделать уверенный шаг к созданию Евразийского союза. Только такой союз способен стать надёжным фактором мира и процветания, как на территории Евразии, так и на всей планете.



http://www.imperiya.by/authorsanalytics19-13824.html

ИА REGNUM

 Отправлено: 31.10.12 20:00. Заголовок: Овако изгледа излог ..

Овако изгледа излог једне књижаре у Пекингу. Да се зна ко је најутицајнији човек на планети

цитата:

китайцы любят путина, ага. Рестораны его именем называют

Кинези воле Путина, дају ресторанима његово име.:)



Русија у Кини на сваком кораку... Није ни чудо што се се американци упрпили... нису у стању да савладају ове две силе ни посебно, а не овако уједињене... а има ли икога да сумња у то да би Кинези и Руси заједно сравнили са земљом америку...







[url]http://du-bel.livejournal.com/46684.html[/url]

 Отправлено: 05.11.12 23:01. Заголовок: Хоће ли Русија успе..

Хоће ли Русија успети да нахрани Кину?

5.11.2012, 14:39


Русија се нада да ће проширити географију извоза жита захваљујући Кини. Према саопштењима руске штампе са испорукама у ту земљу могло би се почети већ следеће године. Експерти сматрају да би руски извозници могли наићи на препреку као што је непостојање инфраструктуре. Осим тога Кина убрзаним темпом повећава сопствену производњу жита.

Много је земаља које немају излаз на кинеско тржиште житарица, које је затворено крајем 90-их. Кинези нису били задовољни квалитетом производа који су им испоручивани. У партијама житарица пронађене су болести које су онемогућиле њихово коришћење у привреди. Ових дана медији су јавили, позивајући се на представника Русије у Кини Сергеја Циплакова, да су преговори о укидању забране у завршној фази.

Кинеско тржиште је залогај који би свако пожелео. Убрзани економски развој довео је до повећања потрошње хране у тој земљи. Жито је, као што је познато, основ ланца исхране. Кина тренутно купује жито и кукуруз у Канади и САД. Али је земља заинтересована за диверсифекацију испорука, што је искористио Казахстан, који је почео са пробним испорукама у Кину.

Русија углавном извози жито у Северну Африку и на Блиски исток. Али је руководство Русије више пута напоменуло да Пацифички обруч посматра као ново перспективно тржиште за извоз жита. Аналитичар компаније Русагротранс Игор Павенски сматра да логистички проблеми чине да кинески пројекат постане далеко мање привлачан из комерцијалног аспекта:

Регион је као такав врло интересантан: брзо се развија. Али је далеко и тешко је радити са њим. Производња је далеко од лука, засада нема лука и добрих терминала. Наш производ би тешко могао бити конкурентан због свог квалитета. У Сибиру је мала производња сточних житарица које су потребне. Ако би извоз кренуо, радило би се о малим количинама и не би ускоро постао већи.

Експерт наглашава да се о изласку на тржиште Пацифичког обруча говори већ дуго, али засада нема већег напретка у том смеру. За озбиљан наступ на тржишту Далеког истока потребна су велика улагања. У исто време, председник Руског удружења за житарице Аркадиј Злочевски је убеђен да земља има довољну инфраструктуру за ефикасне испоруке у Кину. Ипак, у овој пољопривредној сезони то није актуелно. Због слабог приноса жита цене на руском тржишту су више од оних на светском:

Производимо довољне количине жита у Сибиру, пре свега у Алтајској покрајини, одакле би се могло допремати. Постоје прелази на граници са Монголијом, преко њене територије могле би се организовати испоруке у Кину. Али, ове сезоне жито је слабо успело у Сибиру, у Алтајској покрајини, зато један такав задатак не би био адекватан.

Извоз је могуће организовати, под условом доброг приноса. Главна тешкоћа јесте та да су кинеске власти свесне димензија могућег проблема недостатка хране и улажу велике напоре у његово решавање. Према речима Аркадија Злочевског Кина је већ сада не само највећи потрошач него и највећи произвођач житарица.

„Ако им пође за руком да остваре своје планове производње жита, могли би се наћи у ситуацији вишка производње и постати извозник. Кинези су себи поставили задатак да до 2015. године уведу производњу генетски модификованог жита, које ће омогућити ублажавање климатских ризика, који у великој мери смањују принос жита у Кини. Ако успеју у томе, могуће је да ће се то тржиште за нас затворити.“

Наравно да се Пацифички обруч не ограничава на Кину. Највећи увозници житарица су Јапан и Кореја. На трећем и четвртом месту су Тајван и Вијетнам. Али председник Руског удружења за житарице сматра да ће Африка и Блиски исток и наредних година остати главни клијенти руских произвођача.

 Отправлено: 28.12.12 21:04. Заголовок: Русија ће испоручит..

Русија ће испоручити подморнице Кини
Василиј Кашин, интернет редакција

28.12.2012, 15:07

09.11.2008 подлодка подводная лодка

Фото: EPA
Русија и Кина су потписале уговор о намерама за испоруку КНР четири дизел-електричне поморнице по пројекту 1650 „Амур“, објавио је лист „Комерсант“. Уговорне стране су закључиле споразум о намерама по којем ће прве две подморнице бити испоручене КНР из Русије, а још две ће бити склопљене у кинеским бродоградилиштима уз учешће руских испоручилаца. Приликом монтаже удео кинеских делова ће бити доведен до 30%.

То ће бити трећи уговор за набавку руских подморница од стране Кине у постсовјетском периоду. 1990-их година Кина је купила партију од четири дизел-електричне подморнице по пројектима 877 и 636, а 2000-их година још 8 подморница по пројекту 636. Све оне још увек служе у кинеској флоти. На основу њихове конструкције КНР је произвела подморнице по пројекту 041 (Yuan), као и усавршене подморнице по пројекту 039В3 (Yuan II).

Амерички стручњаци су истакли напредовање Кине у изградњи дизел-електричних подморница. Између осталог, у смањењу буке. На подморницама које буду направљене у Русији за кинеску РМ биће примењене неке напредне кинеске технологије. На пример, независне од атмосферског ваздуха електричне инсталације на бази Стирлингових мотора.

Све већа напетост на морским границам КНР приморава кинеско руководство да убрза изградњу флоте враћајући се због тога пракси наруџбина у иностранству. Подморнице по пројекту 1650, извозне варијанте подморница по пројекту 677 Лада, представљају нову генерацију војних бродова. Број новина које су на њима примењене у поређењу са старијим бродовима по пројекту 877 и 636 је толико велик да је то изазвало потешкоће у процесу испитивања прве подморнице по пројекту Б585 „Санкт-Петербург“. Она је примљена у наоружање 2010. године. Подморница има усавршен енергетски уређај, нове акумулаторске батерије, модерне системе за контролу и обавештавање.

Учествовање у изградњи две подморнице омогућиће кинеским стручњацима за бродоградњу додатни приступ најновијим руским технологијама за изградњу подморница. Ако прво искуство буде позитивно, не треба искључити ни могућност програма за даљу заједничку производњу подморница по овом пројекту с већим бројем кинеских компоненти у њима.

Уговор за испоруку подморница ће највероватније бити закључен 2014-15. године. Његова вредност, по процени стручњака, може достићи $2 милијарде. То значи да уговор може битно да убрза процес наставка руско-кинеске сарадње.

 Отправлено: 20.01.13 15:59. Заголовок: Москва и Пекинг имај..

Москва и Пекинг имају заједнички одговор на ПРО САД

Владимир Фјодоров, интернет редакција
http://serbian.ruvr.ru/2013_01_14/Moskva-i-Peking-imaju-zajednichki-odgovor-na-PRO-SAD/
14.01.2013, 20:34

китай россия китай взаимоотношения флаги 2012 апрель коллаж гр
© Коллаж: «Голос России»

Русија и Кина имају заједнички одговор на распоређивање америчког система глобалне противракетне одбране (ПРО) у Азији. Секретар Савета безбедности РФ Николај Патрушов после преговора у Пекингу саопштио је да две земље планирају кординацију акција у овој области. Оваква позиција најављена је први пут.

Раније је Москва изјављивала, да узима у обзир уверавања америчких партнера да азијска ПРО није усмерена против Русије. Пекинг се изражавао директније. Њега нису уверили аргументи САД да је систем ПРО намењен искључиво заштити Јапана и Јужне Кореје од ракетних претњи из Северне Кореје. Кина види да САД око ње убрзано гради азијски сегмент ПРО.

Управо су кинеске и руске ракете потенцијалне мете америчких ракета-пресретача „Патриот“ на јапанским разарачима, опремљеним системом „Иџис“. Одатле и потреба заједничког тражења адекватних одговора на дејства САД, сматра руководилац Центра за политичке студије и прогнозе Андреј Виноградов:

Овај проблем је заиста озбиљан. Питање није само када и у којој форми ће бити постављен систем ПРО, него и какав ће бити одговор на то питање. Ако Русија и Кина буду успеле да се договоре о заједничким акцијама у борби против већ створеног система ПРО, то ће бити озбиљан показатељ и дубине поверења наше сарадње и оличење перспектива развоја стања у региону.

Према изјавама секретара Савета безбедности РФ Николаја Патрушева у решавању овог проблема биће уважавани и интереси играча, који су зауступљени у Азијско-Тихоокеанском региону. На првом месту Јапана, и Јужне Кореје. Може се претпоставити да ће тема азијске противракетне одбране САД бити присутна већ у првим контактима руководства Русије са новим лидерима ових земаља. Паралелну активност, по свему судећи, предузеће и Пекинг у контактима са својим азијским партнерима.

У овом случају и Токио и Сеул, и Канбера, који су дали сагласност за постављање елемената азијске противракетне одбране САД, није лоше да се подсете искуства Пољске, Чешке и Румуније. Ови амерички партнери остали су глуви на забринутост Москве постављањем на њиховој територији ракета и радара америчке ПРО у Европи. Када је Русија упозорила да би могла да одговори постављањем своје најновије балистичке ракете на северозападу земље, Европљани су се одмах замислили колико је рањива њихова безбедност.

Ситуација може да се поново у Азији, ако Токио, Сеул и Канбера буду игнорисали заједничку забринутост Москве и Пекинга због акција САД у стварању азијског дела глобалне ПРО. Руско-кинеске консултације по питању стратешке безбедности у Пекингу дале су јасан сигнал – две земље почињу да координирају своје акције.

 Отправлено: 23.02.13 16:53. Заголовок: Кина наручила руско ..

Кина наручила руско оружје у вредности од 2 милијарде долара
Василиј Кашин, интернет редакција

20.02.2013, 15:32

Китай Россия Китай флаг Россия флаг российско-китайские отношения

Фото: EPA
Генерални директор руског дравног посредника за извоз оружја, компанија Рособоронекспорт Анатилиј Исајкин изјавио је да је 2012. компанија склопила извозне уговоре у вредности од 17,6 милијарди долара. Од ове суме на Кину отпада 12%, тачније више од 2 милијарде.

Укупна сума уговора у сфери војног извоза може бити нешто већа. На пример, делови за војну технику која се производи у Кини (осим мотора за авионе и неких других система) могу да се испоручују директно из низа руских предузећа, заобилазећи Рособоронекспорт. Они не потпадају под статистику, мада су то испоруке вредне стотине милиона долара.

Шеф Рособоронекспорта није навео тачне податке о испорукама руског наоружања у Кину. Прошле године руска Федерална служба за војно-техничку сарадњу саопштила је да на Кину отпада 15% руског извоза оружане и војне технике у 2011. години, у вредности од 1,9 милијарди долара. 2012. године овај показатељ је скочио. Назадак у руско-кинеској трговини оружјем је био превладан.

Које нове видове руског оружја купује Кина? Из медијских саоштења зна се за два уговора у укупној вредности од 1,3 милијарде за 140 мотора АЛ-31Ф и 52 хеликоптера Ми-17. Садржај других уговора од 800 милиона долара за сада је непознат. При томе може се са великом вероватноћом претпоставити да би уговор за испоруку нове скупе технике у тој вредости био вероватно примећен у руским медијима.

Зато највероватније делује објашњење да уговори од 800 милиона нису везани за испоруке нове технике, већ за модернизацију оне која је била испоручена 90-их и почетком 2000-их година. Објеката за модернизацију је више него довољно. Кина је на пример добила у том периоду 20 дивизиона комплекса С-300П-ПМУ-ПМУ1, који би могли да буду модернизовани до нивоа С-300ПМУ2 Фаворит, које је Кина купила касније.

Модернизацији подлежу раније испоручени авиони Су-27, Су-30, као и морнарчка техника руске производње. Анатолиј Исајкин је изјавио да су прошле године са Кином склопљени уговори за вршење модернизације у интересима кинеске одбрамбене иднустрије, као и за заједничку производњу система наоружања. Читав низ кинеских система наоружања био је разрађен у прошлости уз активно учешће руских стручњака. Најпознатији примери ове сарадње су ловац ЕС-1, школско-борбени авион L-15 и противавионски ракетни комплекс HQ-16.

Вероватно ће се ова пракса проширити, што ће довести до даљег увећања испорука руске војне продукције у Кину. Међу земљама је успостављена тесна војно-индустријска сарадња у оквиру које Русија испоручује моторе, системе за навођење и електронске компоненте за кинеско наоружање. Таква сарадња је најбоље средство јачања поверења у сфери безбедности.

2013. година може да се ипостави рекордном по обиму руско- кинеских уговора у сфери трговине наоружањем. У процесу разматрања налази се неколико великих послова, између осталог за испоруку 24 ловца Су-34С, четири подморнице Амур-1650, као и противавионских ракетних комплекса С-400 и војно-транспортних авиона Ил-76. При томе само један вероватни уговор за испоруку Су-35С може да кошта преко милијарду и по долара.

 Отправлено: 23.03.13 09:55. Заголовок: http://m.ruvr.ru/dat..

[img]http://m.ruvr.ru/data/2013/03/20/1340204460/4russia-usa%20kollaj%20jap.jpg[/img]


Кинески Змај и руски Медвед су скратили канџе америчког Орла

Валентин Василеску

20.03.2013, 19:19

Тренутно САД у Јапану имају лоцираних 35.000 јединица USPACOM, пар атомских носача авиона, пет разарача, четири фрегате, организовале су базу у луци Јокосука. Око 17.000 припадника морске пешадије налази се на острву Окинава. Јапанска флота располаже с 3 носача хеликоптера, 8 ракетних разарача, 20 фрегата и 16 подморница.

Истовремено, у Јужној Кореји се налазе Друга пешадијска дивизија, бригада специјалаца с 19.700 војних лица. Магацини USPACOM с војном техником, муницијом, горивом и намирницама за 8 Армију налазе сеу Јапану. Америчка Тихоокеанска флота (USPACFLT), која се састоји од 3 носача авиона, 4 носача хеликоптера, 9 крстарица, 25 разарача и 26 атомских подморница који су лоцирани у Перл-Харбуру и Сан-Дијегу, специјално је припремљена за дејства у Југоисточној Азији. Администрација САД штампа доларе како би финансирала грађанске ратове или америчке војне упаде. Због напада на Ирак и Авганистан САД имају огроман дуг.

С друге стране, кинеске војно-поморске снаге су се значајно промениле у току последње деценије. Сад располажу модерним средствима произведеним 2004-2012. године. Она више нису усмерена на заштиту приобаља Кине, већ на офанзивна дејства и могу да погоде сваки циљ у Јапану и Кореји. Вијетнам такође има ефикасну флоту која се састоји од 7 разарача, 18 фрегата и 2 подморнице.

Позивајући се на изворе блиске Пентагону, агенција Reuters тврди да се амерички министар одбране Чак Хејгел спрема да повећа ефикасност базе у Fort Greely (Аљаска) како би се супротставио Северној Кореји. То је пропагандна мера, пошто се трајекторија међуконталних балистичких ракета које је произвела Северна Кореја, налази ван граница зоне дејства америчких противракета.

Сад нешто о одлагању војног упада САД у Северну Кореју. Без обзира на све провокације Пјонгјанга САД се неће ухватити у замку коју су Кинези врло вешто поставили. Пре свега, Америци је потребно да дислоцира своје снаге из Јапана и са Хаваја на Корејско полуострво. Тада ће Кина добити слободан приступ јапанској акваторији, а Руси ће искористити својих 36 суперсоничних бомбардера ТУ-22М3, који су у стању да оборе стратешке бомбардере В-52 војно-ваздушне базе Андерсен (острво Guam).

Чан Чемин и Владимир Путин су 2001. године потписали Уговор о добросуседским односима и сарадњи. Одлучивши да делују заједно Русија и Кина су повећале своје шансе за успешно супротстављање трима центрима силе (САД, Јапан и ЕУ). Русија и Кина су заједничким напорима спровеле економску методу „кинеских капи“ која у наредним годинама може уништити огромну америчку војну снагу.

Дуг САД премашује 16 трилиона долара, што износи преко 100% БДП. Кина држи већи део дуга САД – око 2 трилиона (што је једнако трогодишњем америчком буџету одбране). Кад би Кина повукла средства од зајма, економија САД би доживела крах.

Владимир Путин је 2005.г. увео нову стратегију за повећање златних резерви Русије. Русија је постала главни купац злата на светском тржишту, удвостручивши за две године своје златне резерве. Данас се Русија налази на петом месту, купујући сваке године злато у вредности од 500 милиона долара.

Кинези су бацили око на 8133 тоне злата које се налазе у банкама САД и представљају 74,5% укупне количине валутних резерви. Кина тражи ово злато као наплату дуга од САД. Она жели да емитује нову валуту која би представљала алтернативу долару и била обезбеђена златом. У овом циљу Кина је почела да повлачи своје златне резерве из Швајцарске, Лондона и Њујорка.

Пекинг је потписао уговор с више од 20 земаља (Аргентина, Аустралија, Бразил, УАЕ, Јапан и др.), које признају јуан за званичну валуту у међународним пословима на штету долара. За америчку валуту ово означава излазак из дела међународног финансијског тржишта.

САД више нема излаза и све што оне могу да учине јесте да одложе предвидиви резултат. Сад треба да јачају своје присуство у Југоисточној Азији без обзира на смањење буџета. Због тога Пентагон у овој зони мора да распореди ресурсе из других јединица (које не припадају USPACOM).

 Отправлено: 23.03.13 09:58. Заголовок: Обим трговине робом..

Обим трговине робом између Русије и Кине ће достићи 100 милијарди долара

интернет редакција

23.03.2013, 00:01

Кремль Владимир Путин Си Цзиньпин Владимир Путин

© Скриншот: «Голос России»

Русија и Кина могу да доведу обим узајамне трговине до 100 милијарди долара већ до 2015. године, саопштио је председник Русије, Владимир Путин након разговора са кинеским председником, Си Ђингпингом.

Према његовим речима, обим трговине прошле године је порастао на 5,1% и дошао до близу 90 милијарди долара. Оваквим темпом, према његовој процени, задатак који је раније постављен, достићи 100 милијарди долара до 2015. године, је већ остварен.

 Отправлено: 25.03.13 22:46. Заголовок: Ситуација у свету н..

Ситуација у свету намеће војну сарадњу између Русије и Кине

интернет редакција

24.03.2013, 19:45

Сергей Шойгу расширенное заседание Минобороны РФ

Фото: РИА Новости

Сложена ситуација у свету чини да Русија и Кина посвећују све већу пажњу билатералној сарадњи. О томе је, према речима дописника Гласа Русије, у недељу рекао министар одбране Русије Сергеј Шојгу приликом отварања састанка са својим колегом из Кине Чангом Ванћуеном.


Према министровим речима ситуација у свету се битно мења, уочава се тенденција примене снаге у решавању међународних проблема, у регионалним конфликтима учествује све више земаља, пример је ситуација у Северној Африци.

 Отправлено: 28.04.13 16:05. Заголовок: Руско-кинеска нукле..

Руско-кинеска нуклеарна електрана излази на море
Артјом Кобзев, интернет редакција

25.04.2013, 16:41

Китай Россия Китай флаг Россия флаг российско-китайские отношения

Фото: EPA
Кина је предложила Росатому да оснују заједничко предузеће за градњу плутајућих нуклеарних електрана. Електране, направљене по руској технологији, могле би да се користе за напајање електричном енергијом приликом експлоатације нафте на кинеском шелфу. Ако заједничко предузеће буде направљено, то ће омогућити успостављање серијске производње плутајућих електрана, што ће довести до обарања њихове цене.

Русија и Кина би могле да саграде флотилу плутајућих нуклеарки и да их заједно користе. Да је непозната кинеска компанија дала овај предлог, изјавио је Џомарат Алијев шеф Русатом Оверсиза, фирме-ћерке Росатома.

Практично ради се о градњи бродова без властитог мотора, од којих је сваки опремљен са два нуклеарна реактора укупне снаге 70 MW. Нуклеарке су предвиђене за снабдевање енергијом и горивом удаљених приобалних градова и села. То је врло перспективни пројекат, који ће бити тражен, како у Русији, тако и у иностранству, сматра професор Високе школе за економију Алексеј Портански.

Плутајућа нуклеарна електрана је перспективни пројекат за многе земље. Овде у принципу постоји интерес, пројекат може да буде економски врло исплатив. Посебно за далеке крајеве, где је тешко довести струју. То може бити Далеки исток, неке области, не много удаљене од лука. Тамо ово решење може бити врло, врло добро.

Кини плутајуће нуклеарне електране могу бити потребне за напајање електричном енергијом приликом експлоатације угљеводоника на шелфу. Према неким изворима аутор иницијативе је China National Nuclear Corporation (CNNC). Међутим још увек остаје непознаница да ли ће се у Кини градити бродови. С једне стране кинеска бродоградилишта нису преоптерећена и спремна су да раде под повољним условима за наручиоца. Са друге стране на квалитет кинеске бродоградње често се изричу притужбе. Међутим, ако заједничко предузеће буде створено, то питање се мора исправно решити, тврди руководилац Центра за источне студије Дипломатске академије МСП Русије Андреј Володин.

Овде су неопходни прорачуни и процене. Квалитет радне снаге одређиваће две стране – кинеска и руска. То је врло деликатно питање, које се решава на билатералном нивоу, међу стручњацима највишег ранга. Према томе, ако кинеска радна снага буде ангажована, она ће бити високог квалитета.

Градња прве плутајуће нуклеарне електране „Академик Ломоносов“ почела је 2008. године у фабрици Балтазавод. Процењена вредност пројекта износи око 20 и по милијарди рубаља. Међутим, ако производња плутајућих нуклеарних електрана буде ушла у серијску производњу, цена ће бити за око 30 процената мања.

 Отправлено: 14.05.13 20:37. Заголовок: Русија и Кина – зла..

Русија и Кина – златни век партнерства
Милена Фаустова, интернет редакција

14.05.2013, 20:30
Россия Китай Россия флаг Россия флаг Китай флаг
© Коллаж: «Голос России»

Свеобухватним стратешким партнерством назвао је савремене односе између Москве и Пекинга амбасадор Русије у Кини Андреј Денисов. У ексклузивном интервјуу за Глас Русије дипломата је испричао о перспективама сарадње између две земље. Разговор са Андрејом Денисовом одвијао се у дане посете поглавара РПЦ патријарха Кирила Кини.

Односи између Русије и Кине развијају се буквално у свим правцима, истакао је Андреј Денисов. Посебно се то тиче трговинских односа. Робна размена између две земље према резултатима прошле године изнела је скоро 88 милијарди долара – то је отприлике два пута више него пре пет година.

Данас су код сан створени апсолутно повољни политички услови за развој економске сарадње. Између осталог у инвестиционој сфери, која захтева посебно поверење међу странама, у сфери реализације великих пројеката, у сфери сарадње у области високих, између осталог осетљивих технологија, што је везано са осигурањем безбедности наших држава. Све то постоји у нашим односима.

Ипак, подвукао је дипломата, Русија и Кина имају још чему да теже у сарадњи:

Структура наших економских веза још је врло зависна од скокова међународне коњуктуре. На пример, чим се мало успори динамика економског напретка Кине, чак ова земља, друга по економији у свету, која има практично неограничену потражњу за ресурсима, у извесној мери успорава њихово привлачење споља из сасвим јасних разлога. Пошто то директно зависи од економске динамике. Изалаз из ове ситуације је један: увежање удела висоотехнолошке робе, увећање иновационог елемента у нашој економској размени.

Велику пажњу амбасадор поклања данас и хуманитарној компоненти међудржавног дијалога.

Треба да богатимо хуманитарну, културну компоненту наше сарадње. Да обављамо омладинске размене, размене у сфери образовања. У Русији у последње време мало се сазнало за кинески филм. Захваљујћи светском тренду почела је да постаје популарна и кинеска ликовна уметност. Али све једно наша знања у тој области су прилично мала. Истовремено покушај да се заинтересује омладина за фолклор и етничку уметност такође је могућ. Али ипак то је за старије људе који у пуној мери могу да оцене управо ове жанрове.

Посету патријарха Кирила Кини Андреј Денисов је назвао догађајем од историјског значаја. Амбасадор је изразио уверење да ће она послужити јачању не само духовних, већ и међудражавних веза између народа Русије и Кине:

Састанак са Председником Кине, прво страчунат на пола сата, трајао је два пута више. Мени као учеснику овог разговора упало је у очи то да су Си Ђинпинг и други чланови кинеске делегације са интересовањем слушали нашег патријарха.

Говорећи о проблемима кинеског православља, руски дипломата је изразио уверење да у је у савременој Кини направљено много повољних услова за његов препород.

Сада није праведно говорити о гоњењу православља у Кини. Овде су се нажалост одразили историјски услови постојања ове гране хришћанства у Кини. Њени носиоци и у стара времена, крајем 19. века, били су Руски који су живели у Кини. Управо они су овде донели православље. Историјски у земљу је оно дошло са севера. И мада је Кинеска православна црква на овој основи почела да се развија и касније почела да се развија самостално, нестанак руске компоненте православља у извесној мери се одразио на судбину Кинеске православне цркве. Сада уз добронамеран однос власти Кине, високо поштовање устава земље и пуно поштовање законодавства у овој области, вероватно може нешто да се учини.

Руска амбасада у Пекингу и даље ће подржавати кинеске православце. Важно је да се све развија природно и уз пуно поштовање кинеских закона, закључио је амбасадор Русије Андреј Денисов.

 Отправлено: 18.06.13 13:05. Заголовок: Русија и Кина припре..

Русија и Кина припремају уговор о испоруци ловаца Су-35

18.06.2013, 09:47


© Фото: aviasalon.com
Русија ће испоручити Кини серију нових вишеанменских ловаца Су-35, а тренутно се усаглашавају услови уговора, који треба да буде припремљен до краја ове године, изјавио је извор из система војно-техничке сарадње Русије са страним државама, који учествује на аерокосмичком салону Ле Бурже 2013.

У овом тренутку ради се спецификација документације. Предстојећа испорука ловаца Су-35 Кини је јавна тајна и није јасно се о томе не говори званично – рекао је извор

 Отправлено: 27.06.13 23:34. Заголовок: http://www.youtube.c..

КИНЕЗИ БАШ ВОЛЕ РУСИЈУ!

 Отправлено: 02.07.13 19:05. Заголовок: Кинески ратни бродо..

Кинески ратни бродови стижу у Владивосток

http://serbian.ruvr.ru/2013_07_02/Kineski-ratni-brodovi-stizhu-u-Vladivostok/
2.07.2013, 14:53


Большой десантный корабль БДК мыс Клерк военные учения залив Петра Великого

Фото: РИА Новости

У Владивосток 5. јула стиже одред од 7 бродова ратне морнарице Кине ради учешћа у руско-кинеској поморској војној вежби „Узајамна морска сарадња 2013“.

Активна фаза вежбе ће се одржати од 8-10. јула у водама залива Петра Великог у Јапанском мору. Обе стране ће учествовати са око 20 бродова, авиона и хеликоптера.

Од 27.06-15.08. на територији Русије ће се одржати руско-кинеска антитерористичка војна вежба „Мировна мисија 2013“.

 Отправлено: 13.07.13 18:48. Заголовок: http://serbian.ruvr...

http://serbian.ruvr.ru/2013_07_11/Rusija-i-Kine-su-pokazale-pesnicu-Morskom-zmaju/

Русија и Кине су показале песницу „Морском змају“
Тагови: Кина, Коментари, Азија, маневри, Безбедност, Русија
Наталија Кашо, интернет редакција

11.07.2013, 14:50

Одштампајте прилог Испричајте пријатељу Додати на блог
Военные учения Морское взаимодействие 2013 китай россия кнр

Фото: РИА Новости
Артиљеријском паљбом по надводним и ваздушним циљевима, као и операцијом пружања помоћи броду који је доживео несрећу у среду су завршени руско-кинески војни маневри „Помоћ на мору-2013“. Трајали су три дана у Јапанском мору у заливу Петра Великог.

С обе стране је ангажовано око 20 разарача, ракетних крстарица протовподморничких бродова и бродова за снабдевње, као и преко 10 ловаца и хеликоптера палубне авијације.

Ово је друга антитерористичка обука великих размера Русије и Кине на мору. Прва је одржана прошлог лета у Жутом мору. Она је већ традиционално изазвла и интересовање и опрез у Азији и на Западу. Међутим, обука не представља никакву претњу по треће земље. Ово је за „Глас Русије“ изјавио главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко:

У обуци се огледа војно зближавање Русије и Кине. Она служи као један од елемената стабилности у Пацифичком обручу и не представља било какав политички притисак на треће земље. Ово треба истаћи зато што има прилично много шпекулација на ту тему. Руководиоци обуке су такође дали изјаву о томе како би се избегле евентуалне инсинуације.

Међутим, снаге самоодбране Јапана и војска САД у Јапану су понедељак започеле заједничку обуку у рејону Хокаида. Притом је 16 јапанских и америчких авиона и стражарских бродова још 4. јула почело непрекидно проматрање припреме и одвијања кинеско-руске обуке која се одвијала на 300 км од Хокаида. Ово је дало основе заменику директора Института за политичку и војну анализу Александру Храмчихину да изјави:

Руско-кинеска обука је усмерена и на спољашњи аудиторијум, односно на САД и Јапан, пре свега. Русија и Кина им показују да је између нас могућ војни савез. Иако у ствари нема никаквог војног савеза између Русије и Кине. И пре свега, руководство Кине традиционално истиче да односи с Русијом не представљају савез и да то никад неће бити.

У обуци се запажа пораст и онако високог нивоа поверења између Русије и Кине у војној области и заинтересованост за зајдничко осигурање сопствене безбедности. Ово је подвукао председник Академије за геополитичке проблеме Леонид Ивашов:

Обука је показала да ће и Кина и Русија заједнички бранити своје интересе. Постоји известан притисак на политику Русије на Далеком истоку од стране Јапана. А Јапан је савезник САД, на његовој територији је лоцирана моћна војна групација САД. Такође запажамо јачање противракетне и војно-ваздушне групације САД у овом региону, опет уз помоћ Јапана. Кина такође осећа притисак од стране САД и Јапана. Забринута је због сукоба у вези са спорним острвима у Источном кинеском и Јужном кинеском мору, као и у Малакском мореузу кроз који пролази главни ток угљених водоника до Кине.

У периоду од 27. јула до 15. августа код Чељабинска је планирано одржавање копнене руско-кинеске антитерористичке војне обуке „Мировна мисија-2013“.

 Отправлено: 25.07.13 10:15. Заголовок: Кина и Русија ће до..

Кина и Русија ће долару одузети титулу резервне валуте

интернет редакција

25.07.2013, 00:53
доллар рубль евро валюта деньги купюры

Фото: РИА Новости

Кина удружује напоре са РФ у циљу одузимања долару звања светске резервне валуте, тврди Рус Винтер, угледни амерички трејдер са 40 година дугим стажом.

Он је нагласио да је Народна банка Кине још 2009. саопштила да је доминација једне валуте у свету испуњена високим ризиком ширења кризе. Власти РФ већ су предлагале рубљу као резервну валуту.

Сада се две економије у развоју спремају да заједно остваре планове јачања рубље и јуана, тврди Винтер. Према његовом мишљењу, САД, са нивоом државног дуга који износи скоро 110% БДП-а, неће моћи да одговори на тај изазов.

 Отправлено: 11.02.14 14:47. Заголовок: Ноћна мора за Америк..

Ноћна мора за Америку се наставља. Путин посетио Кинески дом и пожелео репрезентацији Кине успеха на Олимпијади. Ако сте пажљиво пратили отварање Олимпијаде, у рукама свих кинеских спортиста, поред кинеске могла се видети и руска застава. Чињеница је да Кинези воле да се изражавају знацима и симболима, и овај гест много говори, однос између Русије и Кине је више него пријатељство - савез добра који је у стању да се супротстави ако затреба силама зла.

 Отправлено: 30.04.14 20:24. Заголовок: http://s4.stc.all.kp..

РУСИЈА И КИНА СТВАРАЈУ КОПИЈУ ПАНАМСКОГ КАНАЛА КРОЗ НИКАРАГВУ

цитата:

КОНЕЦ МОНОПОЛИИ ВАШИНГТОНА

КРАЈ МОНОПОЛА ВАШИНГТОНА

цитата:

Решение России и Китая прорыть в Никарагуа дублер Панамского канала важно не только с экономической точки зрения, но имеет и огромное геополитическое значение. Ведь до 31 декабря 1999 года единственная стратегическая артерия между двумя океанами контролировалась США. ОВАКВА ОДЛУКА РУСИЈЕ И КИНЕ ДА ПРОБИЈУ КРОЗ НИКАРАГВУ '

ПЕКИНГ ГРАДИ - МОСКВА ОБЕЗБЕЂУЈЕ
ВОДЕНИ ПУТ ПРЕКО НИКАРАГВЕ БИЋЕ ДУГ 286 КИЛОМЕТАРА.
ОВАЈ ПОТЕЗ РУСИЈЕ И КИНЕ ИМА ОГРОМАН ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ, ЈЕР ЈЕ ДО САДА ЈЕДИНУ СТРАТЕШКУ АРТЕРИЈУ ИЗМЕЂУ ДВА ОКЕАНА (ПАНАМСКИ КАНАЛ) КОНТРОЛИСАЛА АМЕРИКА.

http://warfiles.ru/show-54310-rossiy...tlantikoy.html
цео текст

цитата:

Основным спонсором суперпроекта станет Китай, получивший от властей Никарагуа концессию на 100 лет на прокладку и эксплуатацию канала. Поднебесная отстегнет на работы 45 миллиардов долларов. Россия тоже поучаствует финансово, но на нашу страну возложена и другая важная задача - охранять стройку от возможных провокаций. Власти Никарагуа заключили с Москвой специальное соглашение, разрешив российским боевым кораблям и самолетам нести службу в своих территориальных водах и обеспечивать военное прикрытие. Если все пойдет по плану, то частичную эксплуатацию канала предполагается начать уже в 2019 году. Окончательная сдача объекта намечена на 2029 год. Помимо самого водного пути, предусмотрено строительство 2 портов, аэропорта, нефтепровода и других объектов инфраструктуры.

 Отправлено: 19.05.14 10:39. Заголовок: Јуче, 23:36 Русија и..

Јуче, 23:36
Русија и Кина ће сарађивати и на небу и у свемиру

Фото: РИА Новости
Сарадња у космичкој, у нуклеарној сфери и у изградњи авиона ће бити тема преговора првог потпредседника владе Русије Дмитрија Рогозина и његовог кинеског колеге Ванга Јанга, написао је Рогозин на свом Фејсбук налогу.

„У Пекингу у понедељак завршавамо припреме за посету председника РФ Владимира Путина. Одржаћу преговоре са потпредседником Вангом Јангом о сарадњи у космосу и нуклеарној сфери, и о заједничкој разради прекоокеанског авиона широког трупа и тешког хеликоптера“, - написао је Рогозин.
Руско-кинески гигантски хеликоптер ће бити два пута већи од највећег хеликоптера класе Ми-26. Летелица ће користити и у цивилној и у војној авијацији.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_05_18/Rusija-i-Kina-ce-saradivati-i-na-nebu-i-u-svemiru-1582/

 Отправлено: 19.05.14 10:40. Заголовок: Сергеј Дуз Јуче, 10:..

Сергеј Дуз
Јуче, 10:14
Русија и Кина: рационални приступ уз одличне перспективе

© Photo: RIA Novosti/Aleksey Nikolskyi
Председник Русије Владимир Путин на позив председника НР Кине Си Ђинпинга 20. маја боравиће у званичној посети Кини.

У администрацији руског председника истичу, да се припрема потписивање целог низа важних докумената из области спољнотрговинских, економских, енергетских и хуманитарних односа. Осим тога предвиђено је разматрање перспективе руско-кинеске сарадње на међународној арени.
Кремаљ сматра, да посета председника Путина Кини означава прелазак билатералних односа на нови ниво стратешке узајамне повезаности. Таква очекивања, према мишљењу низа експерата, говоре у прилог да стране намеравају да обухвате преговорима и проблеме војно-техничке сарадње.
Кина заузима водеће место међу спољнотрговинским партнерима Русије. Преко половине руског извоза чине испоруке минералног горива, нафте и нафтних деривата. На другом месту у руском извозу у Кини налазе се обојени метали, пре свега бакар и алуминијум, на трећем – испорука дрва и грађе. Четврту позицију заузима испорука руде. Иако војно-техничка сарадња није на првим местима, она има стару и славну историју.
Прве велике испоруке, у то време совјетског наоружања у Кину биле су 50-их – почетком 60-их година прошлог века, када је Москва практично потпуно наоружала кинеску армију. Затим је сарадња прекинута услед захлађења совјетско-кинеских односа, али је обновљена 80-тих година, када је Кина поново примила од СССР најсавременију технику тих времена. То је омогућило да Пекинг преоружа армију и флоту, међутим развој процеса су пореметили проблеми услед распада СССР и совјетског блока. Међутим и у то време руски стручњаци нису прекидали контакте са кинеским колегама. Трагови тих контакта видљиви су у многим савременим системима наоружања Кине.
И сада, по свему судећи, војно-техничка сарадња између две земље треба да изађе на нови ниво развоја. Чак постоји мишљење да за Москву и Пекинг има смисла уједињење у јединствени војни блок. Главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко износи умереније процене.
Код нас постоји поклапање интереса по огромном броју питања. Али очигледно, да војног савеза неће бити. Иако у оквиру остваривања својих интереса постоји могућност за узајамне активности. Зближавање Русије и Кине очигледно је данас апсолутно неминовно као одговор на заоштравање антируске политике Запада.
Интерес Русије је у томе да се преокрене вектор националне одбрамбене политике у правцу Азијско-тихоокеанског региона са заједничким супростављањем претњама. Тим пре, што је једна од претњи за Русију, и за Кину – противракетна одбрана САД. Док ће Русија за било који развој догађаја створити потенцијал за превазилажење ове ПРО, - код Кине су релативно мале стратешке нуклеарне снаге. И у овој ситуацији сарадња са Русијом је више него погодна.
Могуће је да ће Кина постати почетни наручилац у два изузетно одбрамбена програма, која остварује Русија: то су ловци Су-35 и ПВО ракетни систем АС-400. Кина већ дуже времена испољава интерес за куповину ових система наоружања. У данашњој геополитичкој ситуацији, овај захтев има велике шансе на успех, уз услов да буду заштићена права руских разрађивача на интелектуалну својину.
Проблем интелектуалне својине у контексту руско-кинеске војно-техничке сарадње је заиста актуелан, иако је споразум о заштити ауторских права склопљен између две земље 2008. године. Забринутост руских извозника наоружања изазива и конкуренција од стране Пекинга на тржиштима трећих земаља: Кинези имају веће могућности за дампинг цене, него Руси. Међутим то се уклапа у тржишни модел савремених односа: некога привлачи цена, некога – борбена ефективност. И овај приступ смањује оштрину питања.
Кад међународне правне норме постају магловите, а правни стандарди престају да буду општеприхваћени, војна сила постаје убедљиви аргумент. Тога су свесни и у Пекингу и у Москви. У контексту заоштравања супротности међу различитим центрима моћи за Кину и Русију је неминовност да проширују и продубљују сарадњу у војно-техничкој области. Овај правац билатералних контакта у стању је да пружи безбедност трговинско-индустријског савеза између две највеће државе савременог света.
опширније: [url]http://serbian.ruvr.ru/2014_05_18/Rusija-i-Kina-racionalni-pristup-uz-odlichne-perspektive-0774/[/url]